Карикатуре и илустрације Драгослава Стојановића

Драгослав Стојановић

Г. Драгослава Стојановића, карикатуристу, познаје цео Београд, цела наша земља. Његове карикатуре, које већ неколико година излазе у Времену створиле су му много обожавалаца и поштовалаца, али, исто тако и доста непријатеља. Г. Драгослав Стојановић, због својих живих и изразитих карикатура, спада несумњиво међу најпуларније људе у нашој земљи. Али г. Стојановнћ није само карикатуриста. Он ради и на другим гранама сликарске уметности. Он ради одличне портрете, пејзаже и композиције служећи се са подједнаким мајсторством, пастелом, акварелом и уљаном бојом. Најзад, поред ових карикатура, које виђамо у дневној штампи, он има и других у којима се несравњено боље запажају све његове уметничке врлине. Ту страну свога рада г. Стојановић још није потпуније приказао нашој публици.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Од како се вратио у земљу, после дугог боравка у Паризу, није приређивао изложбу својих радова. Изложио је по неколинко слика на двема изложбама карикатуриста, које су последњих година биле приређене у Београду, али ти радови, припремљени у журби, нису могли публици да пруже потпуну слику његове уметничке личности. На тај начин, и ако популаран, г. Драгослав Стојановић је остао ипак, ако се тако може рећи, непознат.
Вративши се из Париза, где је својим радом на париским листовима и часописима, а и као директор уметничког атељеа филмског предузећа Гомон, успео да стане у први ред париских уметника, г. Стојановић је врло брзо, поред признања, добио и доста посла. Гогово одмах по свом доласку у Београд изабран је за професора декоративне уметности у нашој Уметничкој Школи. Као сликар, који је својом оригиналношћу и савршеном техником успео да освоји париско уметничко тржиште, г. Стојановић врло лако и брзо у нас постаје једини стручњак за модерну декорацију. Може се рећи, да је са његовим доласком у Београд и уласком у Време карикатура дефинитивно и стално уведена у нашу штампу.
У Београду г. Стојановић је без престанка био заузет обављањем својих сталних послова. Због тога, као што рекосмо, није успео до сада да приреди изложбу на којој би се видела ширина његова талента, снага његове технике и јединствен смисао за целину, којима се одликују његови радови. Ипак у току рада, чак и кад је био највише притиснут послом, г. Стојановић је искоришћавао прилике да изради по коју карикатуру, по који пејсаж изван поруџбина и дневног пословања. На тај начин успео је да спреми приличан број слика које ће бити основ изложбе коју мисли да приреди.
Г. Стојановић већ увелико ради на њеној припреми. Ова ће изложба за многе бити и једно изненађење. Као што рекох, г. Стојановић је популаран као карикатуриста дневне штампе, као карикатуриста који се изражава само линијом. На изложби која се спрема, међутим, биће карикатура у којима и боја има своју реч. Остали радови приказаће исто тако публици овог уметника у сасвим друкчијем изгледу, слободног у избору материје и предмета.
Свој први сликарски глас стекао је г. Стојановић па пољу карикатуре. Пре рата, врло млад, он се појавио у Трибуни са серијом наших парламентараца. По својој природи, г. Стојановић је склон сатири. Он не гледа у друштву само човека као јединку, да би у њему нашао елементе комике, већ појачавању карактеристичних црта личности жели увек да дода, јасно обележен, њен однос према средини, према друштву. То друштво г. Стојановић гледа са олимписке висине своје поштене и отворене шумадиске природе, у којој свака извештаченост, свака неправда изазива дубоки револт. Извештачености, неправде и многе друге мане могу се данас узети као правило у данашњем неуравнотеженом социалном животу. На сваком кораку показује се повод буђењу револта поштеног човека. И г. Стојановић, кога сама природа гони на сталан покрет, на сваком кораку осећа неодољиву потребу да реагира. Али то увек није могуће. Све се не може одмах оловком исказати. Од утиска до могућности изражавања пролази време, долазе нови утисци, нове реакције. Тај непрекидни филмски покрет неизражених утисака, оставља осећање огорчења, које се, кад се укаже прилика његовог изражаја, природно претвара у сатиру.
Поред стварања под непосредним утисцима г. Стојановић ради и брижљиво проучене карикатуре у којима савршеном техничком вештином изражава карактеристичне црте једног лица. Он сада ради једну серију кариитура наших знатнијих политичара, јавних радника и познатих људи. Исто тако спрема једну колекцију познатих београдских типова. Судећи по већ готовим карикатурама извесних личности, ово ће бити збирка најбољих карикатура које је до сада Београд видео.
Од карикатура, г. Стојановић спрема исто тако и неколико композиција из београдског живота. Он радо прави контрасте између тако блиског предратног, старог Београда и поратног новог менталитета престонице са европским претензијама. Ти контрасти га нарочито привлаче; он у њима види историју свога времена. Карикатуре г. Стојановића и данас се необично цене у иностранству и страни листови их врло често репродукују из Времена.
Ко је последњих година посећивао изложбу ученика уметничке школе морао му је пасти у очи утицај јаке г. Стојановићеве уметничке личности на његове ђаке. Он је, као мајстор у декоративној уметности умео да им преда наук свога искуства. Код његових ђака, наравно код оних који имају дара, види се нарочито неговање линије и једно нарочито срећно компоновање боја.
На пољу декоративне уметности г. Стојановић је постигао врло брзе и лепе успехе, још у почетку своје сликарске кариере, Окуражен од својих пријатеља, решио се да отпутује у иностранство на студије. Остављен без обећане помоћи, са голим талентом и нешто мало школе из Београда, он у Немачкој врло брзо добија врло лепа места. Ту, у Немачкој, г. Стојановић је нарочито радио на декоративној уметности и добио основ који ће се доцнијим радом у Паризу развити у његов данашњи широки смисао за декорацију и дати му савршена техничка средства за изражавање.
Уосталом, декоративни смисао и стилизација имају много заједничког са карикатуром. Потребна је иста моћ запажања главних црта и давања једне целине, иста простота изражаја. На изложби коју ће Београђани видети ускоро биће, исто тако портрети и пејзажи, које је г. Стојановић недавно завршио. Његови портрети у пастелу представљају савршенство технике овог врло тешког начина рада. Пејзажи, аквареле, показују осећање предела, мора, господарење техником ове специјалне вештине.
Радови које ће г. Стојановић ускоро изложити ипак неће моћи довољно да представе сву његову моћ стварања. Слике које ће се видети на изложби представљаће само један незнатан део великог броја радова ових горе поменутих врста његове делатности, Да се схвати све шта је он до сада дао, потребно је сетити се његовог рада у Паризу и његових париских успеха.
Г. Драгослав Стојановић, човек често весео и насмејан, са шеширом наткнутим на око, уметник који је у Европи брао ловорике, у души је Србин старога кова. Он не воли компромисе, не трпи ласкања. Свесан своје вредности, он никад није осетио потребу да се наметне средини у коју долази. Дошао је без претензија, само са вољом да ради и заузео је своје право место у нашем друштву. Цео његов досадашњи живот одаје човека који својом скромношћу најбоље показује да је увек само радио и од рада очекивао све успехе.
Г. Стојановић има широке планове за будућност. И у тим плановима његов патриотизам заузима видно место. Он мисли да ради велике слике из наше епопеје. Наравно, сви ти његови планови условљени су могућностима. Радећи непрестано г. Стојановић налази сразмерно мало времена за остварење ових својих широких замисли. Па ипак, кад се узме у обзир да је он до сада поред преоптерећености, успео да спреми доста радова за једну колективну изложбу, неће нас зачудити да ускоро видимо постепено остварење његових; планова. Његова челична воља за то нам даје гарантију.
Нашој средини, склоној да подцени и унизи све што је наше, увек је странац импоновао. Шта треба она да мисли о нашима који су импоновали странцу и тукли га на терену на коме је он увек од нас био јачи? Полазећи с тог, код нас тако природног гледишта, г. Стојановић би имао права да буде горд. Њему све то изгледа тако природно, да се он чак тиме и не поноси.
Кад га је по његовом доласку у Београд један активни министар, видевши његове радове, упитао:
- Па лепо, г. Стојановићу, зашто сте ви дошли у Београд, кад сте могли овако лепо да живите у великом Паризу?
- Зато што сам из Аранђеловца, г. Министре, одгорио је г. Стојановић. Србин, који је на страни још пре рата својим успелим радом и расним врлинама подизао углед Србији. Радоје М. Марковић (1928)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

	Author	Topic: Карикатуре и илустрације Драгослава Стојановића (Read 116707 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.