Geopolitika - Bliski istok

[dzumba]

У претходном тексту није написано нишет што већ није било познато, али је намерно прећуткивано и заборављано како би се умањила улога Израела у политичком јачању Хамаса у појасу Газе.

[Brok]

Nešto starija analiza o Egiptu i eventualnim sukobima u budućnosti, treba napomenuti da je na čelu SAD u vreme pisanja ove analize bio Bajden a ne Tramp, što dodano i bitno menja pogled na celu moguću situaciju.
Prijatelj ili neprijatelj? Egipatska izgradnja vojne sile od 5 milijardi dolara i pitanje koje niko ne postavlja

29.12.2024.

Egipat sprovodi jedan od najagresivnijih programa modernizacije i širenja oružanih snaga u svojoj istoriji. Pod vođstvom predsednika Abdela Fataha el-Sisija, egipatska vojska je transformisana u jednu od najmoćnijih vojnih sila na svetu, sa nedavnim nabavkama koje obuhvataju sve – od nosača aviona do modernih lovaca, od nemačkih podmornica do najnovijih američkih tenkova.

Ova izgradnja vojne moći je u poslednjoj deceniji naglo ubrzana, a Egipat je nedavno obezbedio još jedan masivni ugovor o nabavci oružja sa SAD-om vredan 5 milijardi dolara. Ponekad najjednostavnija pitanja otkrivaju najviše: Zašto Egipat teži tako opsežnoj militarizaciji dok se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima?

Na prvi pogled, egipatska strateška pozicija izgleda zbunjujuće. Na zapadu je Libija, i dalje podeljena građanskim ratom i bez konvencionalne vojne pretnje. Na jugu je Sudan, takođe zahvaćen unutrašnjim sukobima. Ostale susedne zemlje – uključujući Saudijsku Arabiju preko Crvenog mora – u dobrim su odnosima sa Kairom. Ostaje Izrael, sa kojim Egipat ima mirovni sporazum još od 1979.

Razmere egipatske vojne ekspanzije izgledaju nesrazmerne stvarnim bezbednosnim potrebama zemlje. Egipat se suočava sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama, krizom valute, inflacijom koja dostiže 20% i rastućim javnim dugom. Ipak, milijarde dolara i dalje se ulažu u sofisticirane sisteme naoružanja koji deluju neprimereno za borbu protiv pobunjeničkih grupa ili čuvanje granica – što je navodno njihova svrha.

Priprema za rat: Arhitektura konfrontacije

Nedavni dokazi pokazuju da je egipatska vojna priprema usmerena ka potencijalnom sukobu sa Izraelom. U vojnim akademijama širom Egipta, oficiri proučavaju slabosti izraelske vojne opreme, sa posebnim fokusom na tenk Merkava Mark IV. Obuka uključuje detaljnu analizu sastava oklopa, pozicije motornog prostora, slabosti guseničnog i pogonskog sistema, kao i ključnih podsistema. Ovo znanje se pažljivo integriše sa novonabavljenim raketama Hellfire i drugim protivtenkovskim oružjem.

Program obuke obuhvata i detaljno izučavanje komandnih i kontrolnih struktura IDF-a (izraelske vojske), načina donošenja vojnih odluka, i analizu prethodnih arapsko-izraelskih sukoba. Oficiri se obučavaju za razvijanje protivmera protiv izraelske nadmoći u vazduhu i ovladavanje elektronskim ratovanjem sa ciljem ometanja izraelskih komunikacionih sistema.

Transformacija Sinajskog poluostrva predstavlja ogroman inženjerski vojni projekat koji stvara stratešku prednost u potencijalnim scenarijima sukoba. Novi i prošireni aerodromi postavljeni su tako da omoguće brzu podršku trupama koje se kreću ka istoku, suzbiju izraelske vazdušne operacije nad Sinajem i omoguće brzu upotrebu jurišnih helikoptera protiv oklopnih formacija. Lokacije su pažljivo birane da minimizuju vreme upozorenja za izraelsku PVO i maksimizuju pokrivenost potencijalnih zona sukoba, uz zaštitu utvrđenim objektima otpornim na prve udare.

Izgražena je sofisticirana mreža utvrđenih bunkera i skladišta municije radi podrške brzoj mobilizaciji oklopnih formacija. Vojska je udvostručila kapacitete goriva, omogućavajući dugotrajne operacije mehanizovanih snaga i produžene vazdušne misije bez potrebe za snabdevanjem, uz smanjenje ranjivosti snabdevačkih linija.

Sedam strateških tunela izgrađeno je ispod Sueckog kanala – četiri kod Ismailije i tri kod Port Saida – radi brzog premeštanja trupa iz matičnog Egipta ka Sinaju, zaobilazeći ranjive mostove. Putna mreža je potpuno obnovljena za brzo premeštanje teške oklopne tehnike, sa više paralelnih pravaca i unapređenom logistikom za velike operacije.

Drži prijatelje blizu, a neprijatelje u mirovnom sporazumu?

Nedavne egipatske nabavke oružja ukazuju na ozbiljnu pripremu za sukob sa državom istog ranga. Ogroman paket modernizacije od 4,69 milijardi dolara za 555 tenkova M1A1 Abrams uključuje unapređenu zaštitu od izraelskog protivtenkovskog naoružanja, poboljšane sisteme za upravljanje vatrom prilagođene borbi u pustinji i noćne borbene sposobnosti uporedive sa izraelskim standardima. Takođe je unapređena mobilnost u pustinjskim uslovima i integracija sa savremenim komandno-informacionim sistemima.

PVO mreža je revolucionisana sa sistemima S-300VM, sposobnim da obaraju izraelske F-15I i F-16I avione na velikim daljinama. Ovi sistemi mogu presretati i precizno vođene projektile i krstareće rakete, pružajući zaštitu protiv oružja za udare iz daljine. Integrisano je više radarskih sistema radi boljeg otkrivanja ciljeva, a mobilne jedinice pružaju zaštitu oklopnim formacijama.

Mornaričke sposobnosti su znatno proširene kupovinom nosača helikoptera klase Mistral. Ova plovila omogućavaju brzu upotrebu snaga duž obale Mediterana, podržavaju amfibijske operacije i protivpodmorničko ratovanje. Njihov domet omogućava operacije i u Mediteranu i u Crvenom moru, dok integracija ruskih Ka-52 jurišnih helikoptera donosi ozbiljnu udarnu moć.

Podmornička flota, opremljena savremenim nemačkim podmornicama, pruža strateški nivo odvraćanja i ozbiljnu pretnju mornaričkim operacijama i plovnim putevima. Podmornice poseduju napredne sonare i oružane sisteme sa produženim boravkom pod vodom, omogućavajući blokade i dugotrajne operacije.

Gospodari rata: Obuka za sukob budućnosti

Egipatske vojne vežbe jasno pokazuju pripremu za konkretne scenarije sukoba. Serija vežbi "Bright Star" sadrži operacije protiv tehnološki nadmoćnih neprijatelja u pustinjskim uslovima, sa defanzivnim scenarijima koji imitiraju moguće pravce izraelske invazije i ofanzivne operacije u pravcu Gaze. Poseban fokus je na elektronskom ratovanju i ometanju signala, uz obuku za neutralizaciju neprijateljske PVO.

Obuka kombinovanih snaga je značajno promenjena da naglasi koordinaciju između oklopnih formacija i PVO jedinica koje ih štite od vazdušnih pretnji. Artiljerija uči precizno podržavanje napredovanja tenkova, dok se specijalne jedinice obučavaju za ciljanje komandnih centara. Posebna pažnja posvećuje se brzom koncentrisanju snaga na ključnim tačkama – ključ uspeha u modernim ratovima.

Egipat je razvio napredne logističke i mobilizacione kapacitete kroz rigorozne vežbe mobilizacije u roku od 48 sati i pokrete višedivizijskih formacija. Sprovode se redovne vežbe velikih razmera za logistiku i snabdevanje, dok utvržene komunikacione mreže garantuju stabilnu komandu čak i pod napadima. Decentralizovana komandna struktura pruža otpornost u slučaju prekida centralne komande.

Razvoj infrastrukture na Sinaju prevazilazi sve potrebe za borbom protiv terorizma. Prisutnost teške vojske direktno krši dogovorena ograničenja. Tenkovske jedinice su raspoređene u brojevima većim od dozvoljenih, a artiljerija velikog dometa postavljena je u zabranjenim zonama.

Napredne PVO mreže i jurišni helikopteri deluju slobodno u područjima koja po sporazumu treba da budu demilitarizovana. Najzabrinjavajuće je izgradnja stalnih vojnih objekata u zonama koje su eksplicitno označene kao demilitarizovane.

Razumevanje egipatskih motiva

Za razliku od mnogih slučajeva na Bliskom istoku, gde se politike vlade razlikuju od javnog mnjenja, egipatska militarizacija je u skladu sa duboko ukorenjenim stavovima u društvu. U egipatskoj kulturi i javnom diskursu, Izrael se vidi kao veštačka, imperijalistička tvorevina – strano telo u regionu.

Ovo mišljenje prevazilazi društvene klase i političke podele, a Izrael se dosledno prikazuje kao skup doseljenika koji su oduzeli prava i zemlju Palestincima. Egipatski mediji svakodnevno jačaju ovu naraciju, uporno osporavajući bilo kakav legitimitet izraelske države u regionu.

Zamisli sledeći scenario: tvoj komšija pravi impresivnu streljanu – ništa neobično. Ali ako otkriješ da koristi isključivo mete sa tvojim likom, proučava sigurnosne slabosti tvoje kuće i redovno vežba napade na tvoju imovinu – a sve to dok ti se ljubazno javlja preko ograde – sigurno bi sumnjao u njegove namere.

Ova metafora odražava sve veću zabrinutost koju izaziva egipatska vojna transformacija. Lekcija od 7. oktobra 2023. je jasna – ne možemo se oslanjati samo na svoju interpretaciju tuđih namera. Moramo pažljivo posmatrati njihove sposobnosti. Iako je mir sa Egiptom doneo značajne koristi i Kairu i Tel Avivu, ovakvo bez presedana vojno širenje zahteva mnogo veću pažnju nego što je trenutno dobija.

Izvor

[Brok]

Izrael potvrđuje da njegove snage ostaje u Gazi, Libanu i Siriji na neodređeno vreme

17.04.2025.

Ministar odbrane Izraela kaže da će vojska „ostati u zonama bezbednosti kao tampon između neprijatelja i [izraelskih] zajednica“.

Izraelski ministar odbrane rekao je da će izraelske trupe ostati u Gazi, Libanu i Siriji na neodređeno vreme, pošto vojska jača kontrolu nad nekoliko okupiranih teritorija.

„Za razliku od prošlosti, [izraelska vojska] ne evakuiše područja koja su očišćena i zauzeta“, rekao je Izrael Kac u saopštenju u sredu.

Vojska će „ostati u zonama bezbednosti kao tampon između neprijatelja i [izraelskih] zajednica u bilo kojoj privremenoj ili trajnoj situaciji u Gazi – kao u Libanu i Siriji“, navodi se u saopštenju.

Vojska je saopštila da je 30 odsto Gaze pretvorila u „bezbednosnu“ tampon zonu i pogodila oko 1.200 „terorističkih ciljeva“ od nastavka ofanzive 18. marta, nakon skoro dvomesečnog primirja u Gazi sa palestinskom grupom Hamas.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će uništiti Hamas i vratiti 59 zarobljenika koje drže naoružane grupe u Gazi, uključujući 24 za koje Izrael veruje da su živi. Hamas je rekao da neće pristati na oslobađanje zarobljenika bez potpunog povlačenja Izraela iz Gaze i trajnog prekida vatre.

Palestinska grupa Islamski džihad objavila je u sredu snimak zarobljenog Roma Braslavskog. Činilo se da je bio pod prinudom, rekao je da je prekriven ranama i molio Netanjahua da zaustavi rat. Glavna organizacija koja predstavlja porodice zarobljenika optužila je izraelsku vladu u izjavi da je “odabrala da zauzme teritoriju pre talaca“.

Izrael kaže da mora da zadrži kontrolu nad onim što naziva „bezbednosnim zonama“ kako bi sprečio ponavljanje Hamasovog napada 7. oktobra 2023. u kojem je ubijeno oko 1.139 ljudi, a oteto još 250 – uključujući zarobljenike koje je Hamas već oslobodio, i one koje grupa još uvek drži.

Netanjahu je takođe rekao da će Izrael primeniti predlog američkog predsednika Donalda Trampa za preseljenje većeg dela stanovništva Gaze u druge zemlje kroz ono što Netanjahu naziva „dobrovoljnom emigracijom“.

Libanski predsednik Džozef Aun rekao je da kontinuirano prisustvo Izraela u nekim oblastima južnog Libana „ometa“ puno razmeštanje libanske vojske u skladu sa prekidom vatre između Hezbolaha i Izraela.

Prema sporazumu potpisanom u novembru, kojim je okončan više od godinu dana rata, obe strane su se složile da se povuku iz južnog Libana i napuste to područje pod kontrolom libanske vojske. Međutim, Izrael je samo delimično povukao svoje trupe sa juga zemlje, ostavljajući vojnike na najmanje pet lokacija.

Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da su u sredu u dva izraelska udara dronova na jugu Libana poginule dve osobe. U izraelskim napadima u Libanu ubijeno je više od 70 civila od kada je primirje stupilo na snagu u novembru.

Izrael je takođe uspostavio nekoliko vojnih punktova unutar sirijske teritorije, uključujući i vrh planine Hermon, nakon što su borbeni avioni izveli stotine napada nakon svrgavanja bivšeg sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Izraelska vlada je odmah otkrila svoj stav prema novoj sirijskoj vladi koju predvodi bivša opoziciona grupa Hajat Tahrir al Šam (HTŠ), nazvavši je „terorističkom grupom iz Idliba koja je silom zauzela Damask“ i od tada odbija da se povuče sa teritorija koje je zauzela.

„Nema humanitarne pomoći“ za ulazak u Gazu

Kac je u izjavi za H rekao da je politika Izraela “jasna”.

„Nikakva humanitarna pomoć neće biti dozvoljena u Gazu“, rekao je ministar odbrane Izraela u sredu.

Sprečavanje ulaska humanitarne pomoći u pojas Gaze „jedan je od glavnih alata pritiska koji sprečava Hamas da koristi ovo sredstvo protiv stanovništva“, dodao je on.

„U trenutnoj realnosti, niko neće dozvoliti bilo kakvu humanitarnu pomoć u Gazi, a ne vrše se nikakve pripreme da se dozvoli bilo kakva pomoć ove vrste“.

Izraelski ministar kulture Miki Zohar ponovio je ovaj stav, rekavši da „odvratne ubice u Gazi ne zaslužuju nikakvu humanitarnu pomoć bilo kog civilnog ili vojnog mehanizma“.

„Samo paklenu vatru treba izliti na kreatore terorizma dok se poslednji talac ne vrati iz Gaze“, rekao je Zohar na H.

Izraelske vlasti blokirale su svu pomoć da uđe u Gazu više od šest nedelja, pogoršavajući ionako katastrofalnu humanitarnu situaciju u Gazi.

Ujedinjene nacije su u sredu odbacile novi mehanizam autorizacije koji je navodno trebalo da uvede veću kontrolu nad isporukom pomoći u Gazi od strane izraelskih snaga, navodeći da humanitarne organizacije već imaju uspostavljen mehanizam da obezbede da pomoć ne bude preusmerena na Hamas.

„Dostava pomoći u Gazu je predugo bila ometana“, saopštile su UN, dodajući da su njihovi timovi „spremni da isporuče pomoć onima kojima je najpotrebnija na osnovu humanitarnih principa“.

U međuvremenu, izraelski vazdušni napadi su nastavljeni u sredu, a najmanje 35 ljudi je poginulo u napadima širom Gaze, rekli su medicinski izvori za Al Džaziru. Palestinska novinarka Fatima Hasune i 10 članova njene porodice ubijeni su u izraelskom vazdušnom napadu koji je gađao njihov dom u gradu Gaza.

Izvor