Mogući vojni udar na Iran

[Dreadnought]

Svetski mediji: Strah od rata i opšteg haosa


Međusobne pretnje Vašingtona i Teherana posle ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija produbile su strahove o mogućem ratu i opštem haosu na Bliskom istoku

Svetski mediji ističu da je iransko napuštanje nuklearnog sporazuma najjasnija pretnja koja uključuje i druge aktere iz regiona, kao što su Izrael, Irak, Sirija, Liban i Jemen, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Eskalacija odnosa SAD i Irana ulazi u novu opasnu fazu, ocenjuje Forin polisi i ukazuje da se od Irana mogu očekivati kratkoročne odmazde, naročito protiv američkih snaga u Iraku, ali i dugoročne u kojima će Iran ubrzati svoje napore za nabavku nuklearnog oružja.

Spektar mogućih iranskih odgovora uplašio je tržišta nafte, navodi Forin polisi dodajući da su cene nafte u petak skočile za više od četiri odsto. Analitičari strahuju da će Iran nastaviti napade na regionalnu naftnu infrastrukturu, posle prethodnih udara na tankere u blizini Ormuskog moreuza i napada na saudijska postrojenja koji su privremeno omeli proizvodnju nafte u Saudijskoj Arabiji u septembru.

Iako većina analitičara očekuje da će se Iran uzdržati od potpunog obračuna s američkom vojskom, ipak je moguće očekivati više napada Islamske revolucionarne garde i proiranskih jedinica u Iraku. Istovremeno, posredničke snage koje Iran podržava, poput Hezbolaha, mogle bi preduzimati akcije za destabilizaciju u celom regionu, ocenjuje američki časopis.

Ipak, ukazuje Forin polisi, veća potencijalna pretnja su ubrzani napori Irana u potrazi za nuklearnim oružjem.

Iran je u nedelju saopštio da se više neće pridržavati ograničenja iz nuklearnog sporazuma sa svetskim silama iz 2015, ističe Asošiejted pres.

Najava Teherana, ukazuje AP, predstavlja najjasniju pretnju povećanja tenzija u regionu, jer je iranski dugogodišnji neprijatelj Izrael obećao da nikada neće dopustiti Iranu da proizvede atomsku bombu.

Jedna od retkih utešnih osobina egocentričnog i sujetnog Trampovog pristupa predsedništvu je njegov relativni oprez pri raspoređivanju američke vojne moći u inostranstvu, čega se pridržavao više od tri godine. Ali, posle odluke o napadu na iranskog generala na bagdadskom aerodromu, ta uteha više nije moguća, ocenjuje urednički tim Gardijana.

Reč je o potezu koji je bio toliko rizičan da su ga ranije odbijali i Džordž Buš i Barak Obama, jer su, kako navodi Gardijan, znali da bi napad na vođu Kuds snaga mogao dovesti do rata protiv Irana.

Objašnjenje Pentagona za ubistvo Sulejmanija je bilo da je planirao napade na američko diplomatsko osoblje i članove službi u regionu, ali Tramp mora znati da će ubistvo generala dovesti do niza posledica, između ostalog do mogućih novih napada koji mogu biti usmereni i protiv civila.

Najveća opasnost je ipak novi rat na Bliskom istoku - ovaj put s Trampovom Amerikom kao glavnim protagonistom, ističe Gardijan. To bi, uz Teheran koji praktikuje asimetrično ratovanje, moglo dovesti do izbijanja sveopšteg sukoba i privlačenja drugih regionalnih aktera, poput Izraela.

Bez obzira na motiv, zaključuje Gardijan, Trampovi neuhvatljivi instinkti odveli su Ameriku i Bliski istok u opasne i neistražene vode.

Budući da Iran već preti oštrom odmazdom zbog ubistva komandira Kuds snaga, američki predsednik je jasno utvrdio da je najbolji način protiv eskalacije sukoba unapred povećati uloge, navodeći šta će se dogoditi ako Teheran krene u realizaciju svojih pretnji, ukazuje BBC u analizi.

BBC podseća da je Tramp upozorio Iran da SAD "ciljaju" 52 iranska mesta od kojih su neka izuzetno značajna za Iran i iransku kulturu, i da će napasti "vrlo brzo i jako" ako Teheran napadne Amerikance ili američku imovinu.

Tramp nastoji da izvede neku vrstu zastrašivanja, ali je on, ukazuje BBC, više puta naglašavao i svoj zamor i zamor Vašingtona zbog američkog vojnog angažovanja u regionu. To je, pođednako kao i sve drugo, potkopalo efekat zastrašivanja koje sada Tramp grčevito nastoji da vrati, zaključuje BBC.

Kriza između SAD i Irana još nije došla do tačke bez povratka i glasovi razuma to mogu sprečiti, ocenjuje urednički tim Njujork tajmsa, ističući da su uticajni republikanski senatori jedini ljudi koji imaju moć da utiču na Trampa.

Presudno je da republikanski senatori poput Lindzija Grema, Marka Rubija i Miča Mekonela podsete Trampa na njegova obećanja da će sačuvati Ameriku od vojnih intervencija u inostranstvu i da ga spreče da ide u rat s Iranom, ukazuje list dodajući da ih je predsednik slušao u prošlosti, a da sada ima razloga da ih se i plaši - zbog predstojećeg suđenja oko impičmenta pred Senatom.

Izjavljujući da će SAD vazdušno odgovoriti na napade na američke ciljeve ili imovinu, Tramp crta jarko crvenu liniju koju Iran ne može preći. Pa ipak, Iran se oslanja na mrežu posredničkih snaga iz Jemena, Sirije, Iraka i Libana, ističe Njujork tajms.

Tramp ne može sprečiti da ceo region pređe svoju crvenu liniju, čineći nasilni sukob verovatnijim, ocenjuje Njujork tajms dodajući da i Iran može prelaziti liniju – manje direktno, ali ne manje efikasno – reagujući na kibernetičke ratove ili napadajući američke saveznike u regionu.


"Brent" preko 70 dolara po barelu

Cene nafte su porasle za više od 2,0 odsto, pri čemu je "brent" premašio iznos od 70 dolara po barelu.

Cena je skočila nakon što je predsednik SAD-a Donald Tramp zapretio da će uvesti sankcije Iraku ako američki vojnici budu silom naterani da napuste tu zemlju.

Fjučersi severnomorske nafte "brent" su na noćašnjem trgovanju skočili na 70,27 dolara za barel, što je rast od 1,67 dolara ili 2,4 procenta u odnosu na petak, izveštava Rojters. Američka laka nafta WTI trgovala se za 64,39 dolara po barelu, odnosno za 1,34 dolara ili 2,1 odsto više nego u petak.

Tokom trgovinske sesije, WTI nafta je na momenat dotakla nivo od 64,44 dolara, najviši od aprila prošle godine. Cene "crnog zlata" su tako uvećale dobitke zabeležen u petak, kada su uzletele za više od 3,0 procenta, nakon što je u američkom vazdušnom napadu na aerodrom u Iraku ubijen iranski vojni komandant Kasema Sulejmani.

To ubistvo je pojačalo strahovanja od šireg sukoba na Bliskom Istoku koji bi mogao da poremeti snabdevanje naftom iz regiona čiji udeo u ukupnoj svetskoj proizvodnji nafte iznosi gotovo 50 procenata.

Analitičari predviđaju da će se cene nafte u 2020. godini kretati od 65 do 75 dolara za barel, zbog rastućih rizika za naftnu infrastrukturu na Bliskom istoku.


izvor
izvor

[Boro Prodanic]

Skok cena nafte na svetskom tržištu je neizbežan - time je Tramp suludim atentatom indirektno pomogao i Rusiji da zaradi više od svoje nafte koju izvozi.

Sve skupa, situacija liči na glupi auto-gol koji je Tramp postigao.

[Dreadnought]

Filipini planiraju evakuaciju svojih građana iz Irana i Iraka


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte naredio je vojsci da pripremi avione i brodove za moguću evakuaciju hiljada filipinskih radnika u Iraku i Iranu "u bilo kojem trenutku", a i ostale azijske države razmatraju slične mere zbog potencijalnog izbijanja nasilja na Bliskom Istoku.

Načelnik generalštaba Felimon Santos je rekao da su filipinske snage identifikovale moguće puteve evakuacije ne samo u Iraku i Iranu, već i iz drugih žarišta, poput Izraela, prenosi AP.

Filipini su vodeći izvor radne snage u svetu, a u Iraku i Iranu ima više od 7.000 filipinskih radnika, uključujući mnoge koji rade u američkim i drugim stranim objektima i trgovinskim ustanovama, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

I druge zemlje se suočavaju sa sličnim dilemama, jer Azijci čine 40 odsto svetskih migranata, a zemlje Bliskog Istoka su im uobičajena destinacija.

Portparol indijskog ministarstva spoljnih poslova Raveš Kumar rekao je da Indija još ne planira da "evakuiše građane iz nestabilnog regiona".

Južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su vladine agencije razgovarale o pripremama za eskalaciju krize na Bliskom Istoku, ali da nisu imale neposredne planove za evakuaciju. Ministarstvo u Seulu je saopštilo da je oko 1.600 njihovih državljana u Iraku, a uglavnom radi na gradjevinarstvu, dok je u Iranu 280 poslovnih ljudi, studenata ili supružnika Iranaca.

Afrički migranti su takodje zaposleni širom Bliskog Istoka, mada je mogućnost da njihove matične zemlje organizuju evakuaciju neizvesna.

izvor

[Dreadnought]

Džonson: Solejmani je bio pretnja, ne treba žaliti zbog njegove smrti


Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da je iranski general Kasem Solejmani koji je ubijen u američkom bombardovanju u Iraku bio pretnja i da ne treba žaliti zbog njegove smrti.

"Solejmani je predstavljao pretnju svim našim interesima i bio je odgovoran za obrazac destabilizujućeg ponašanja u regionu. S obzirom na vodeću ulogu koju je odigrao u akcijama koje su dovele do pogibije hiljada nedužnih civila i zapadnih vojnika, nećemo žaliti zbog njegove smrti", rekao je Džonson.

Džonson je u nedelju razgovarao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i pozvao na smirivanje tenzija sa obe strane.

"Svi pozivi na osvetu jednostavno će dovesti do većeg nasilja u regionu i to nije nikome u interesu", rekao je on.


Iran pozivaju na uzdržanost

Lideri Nemačke i Francuske i Velike Britanije složili su se u nedelju uveče da zajedno rade na smirivanju tenzija na Bliskom istoku, posle ubistva iranskog generala u američkom napadu kod Bagdada, saopštila je nemačka vlada, prenosi AFP.

"Kancelarka (Angela Merkel), predsednik Francuske (Emanuel Makron) i britanski premijer (Boris Džonson) složili su se da će zajedno raditi na smanjenju tenzija" na Bliskom istoku, izjavila je neimenovana portparolka nemačke vlade.

Zvaničnici su se složili da je smirivanje tenzija od sada hitno pitanje, dodala je ona i navela da se Iran poziva na uzdržanost.

Iranski general Kasem Solejmani ubijen je petak rano ujutru u američkom napadu bespilotnom letelicom na aerodrom kod Bagdada, po nare+enju predsednika SAD Donalda Trampa.


Erdogan: Iznenađen sam napadom, smiriti tenzije

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je na smirivanje tenzija između SAD i Irana izazvanih ubistvom iranskog generala Kasema Solejmanija.

On je u intervjuu na televiziji danas rekao da će Iran verovatno odgovoriti na ubistvo generala, kao i da je zabrinut za povećanje opasnosti u regionu.

Erdogan je rekao da je bio iznenađen napadom koji se dogodio samo nekoliko sati nakon što je razgovarao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u kom mu je "posebno predložio da tenzija sa Iranom ne bi trebalo da se povećava".

izvor

[Dreadnought]

Iranski general za CNN: SAD su započele rat, odgovor Irana će biti vojni


Odgovor Irana na ubistvo generala Kasema Solejmanija, ubijenog u petak u napadu američkom bespilotnom letelicom kod Bagdada, biće "vojni", izjavio je savetnik iranskog vrhovnog vođe, general Husein Degan u intervjuu za američku televizijsku mrežu CNN. Dodao je da će pažljivo birati ciljeve.

"Amerika je ta koja je započela rat", rekao je iranski general i dodao da Amerikanci treba da prihvate reakcije koje će biti prilagođene njihovim delima.

Degan je bivši ministar odbrane i glavni vojni savetnik ajatolaha Hameneija. Za CNN je rekao da će represiju izvesti sam Iran, a ne savezničke snage u regionu.

"Možemo da kažem da je Amerika, gospodine Tramp, preduzela mere direktno protiv nas  - tako da ćemo i mi direktno da usmerimo akcije protiv Amerike", naveo je u eksluzivnom intervjuu za CNN.

On je rekao i da Iran ne žuri sa osvetom, i da će pažljivo birati svoje ciljeve. "Naša reakcija će biti mudra, dobro i na vreme razmotrena, s presudnim odvraćajućim efektom", dodao je.

Predsednik Irana Hasan Rohani izjavio je ranije da će se Amerikanci suočiti sa posledicama ubistva Solejmanija "ne samo danas, već i u predstojećim godinama".

Predsednik SAD Donald Tramp upozorio je Teheran da će SAD "vrlo brzo i vrlo snažno" pogoditi 52 lokacije u Iranu ako Islamska Republika napadne američko osoblje ili ciljeve. Neke od tih lokacija su "veoma važne za Iran i iransku kulturu", naveo je kasno sinoć Tramp na Tviteru. "SAD više ne žele pretnje", upozorio je Tramp.

Deghan je na to odgovorio - Amerika je ta koja je započela rat. "Stoga bi trebalo da prihvati odgovarajuće reakcije na njihove akcije", naveo je general.

"Jedino što može da okonča ovaj ratni period je da Amerikanci dobiju udarac jednak onome koji su zadali. Posle toga ne bi trebalo da traže novi ciklus", naveo je general.

Vidite, dodao je general, iz nekoliko razloga nismo želeli da pregovaramo sa aktuelnom američkom administracijom. "Sada, posle ovoga što se desilo gospodinu Solejmaniju, nema smisla pregovarati ili uspostavljati odnose. To je nemoguće", naglasio je sagovornik CNN.

Portparol iranskog Ministarstva inostranih poslova Abas Musavi izjavio je da Iran ne želi rat, ali je spreman da se suoči sa svakom situacijom.

Iračko Ministarstvo inostranih poslova podnelo je tužbu Savetu bezbednosti UN zbog "američkih napada na iračke baze" i "ubistva pripadnika iračke vojne komande i prijatelja", saopšteno je u Bagdadu.

izvor

[tihi]

Логично би било да евентуални одговор САД докачи и Русе у Сирији. ПВО Ирана нема С-300, али има нешто Панцира. А бензин ће даље поскупети, сигурно. Персијанци нису Арапи, али да су неки ратници - нису. Једино што им је земља велика и има их преко 80 милиона.

Американци витлају тојагом около. Ту нема ни П од политике. само сила. У поређењу са америчком политиком, Руси су у Сирији урадили "филигрански рад" врхунског јувелира. А Руси у последњих 100 година баш и нису били познати по томе.

Најједноставније би Персијанцима било да блокирају Ормуз. Посејеш мине - било какве, може и М1907 од пре Првог Светског рата, није важно.

Moram da te ispravim Kumbore. PVO Irana poseduje:
S-300P  4 baterije.
S-300PMU2 4 baterije.
I jos podosta sistema srednjeg i kratkog dometa domace proizvodnje ili modifikacija starijih sistema.

[Dreadnought]

Najviše ljudi na ulicama Teherana od 1989, Hamnei zaplakao


Masa ljudi u Teheranu odaje poslednju poštu iranskom generalu Kasemu Sulejmaniju i vojnim zvaničnicima koji su ubijeni u američkom vazdušnom napadu kod Bagdada.

Prisutni nose Sulejmanijeve slike i uzvikuju "Smrt Americi".

Iran je u svetlu rastućih tenzija sa SAD saopštio da se više neće pridržavati obaveza prema međunarodnom nuklearnom sporazumu, iz kojeg se 2018. godine povukao Vašington. Evropske zemlje, koje su potpisnice sporazuma iz 2015. godine, izražavaju žaljenje zbog iranske odluke.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Iranci su danas u Teheranu održali okupljanje jedinstva ogromnih razmera, što do sada nije viđeno od postizbornih protesta 2009. godine, ocenila je agencija Frans pres.

Građani su se sinoć u raznim gradovima, a danas u Teheranu okupili da odaju poštu veoma popularnom i harizmatičnom generalu. Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei je izazvao pažnju prisutnih kratkom molitvom ispred kovčega stradalih.

Sulejmani bi trebalo sutra da bude sahranjen u rodnom gradu Kerman na jugoistoku Irana.

Iranska državna televizija prenela je da se okupilo nekoliko miliona ljudi koji su izrazili tugu, ali i bes uzvikujući "Smrt Americi" i "Smrt Izraelu". U Teheranu su zapaljene zastave SAD i Izraela, a na ulicama su i žene u crnim čadorima koje nose fotografije generala.

Gužva na glavnim ulicama, prikazana na televiziji, najveća je od sahrane osnivača Islamske republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija 1989. godine.

Na skupu su bili i ćerka ubijenog generala Zejnab Sulejmani i lider palestinskog Hamasa Ismaili Hanije.

izvor

[Dreadnought]

Turska će posredovati između Amerike i Irana


Turska će raditi na uklanjanju tenzija između Irana i Sjedinjenih Američkih Država i u kontaktu je sa obe strane, pošto su američke snage u vazdušnom napadu ubile iranskog komandanta, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

Otkako je ubijen najistaknutiji iranski komandant, Čavušoglu rekao da je telefonom razgovarao sa svojim iranskim i američkim kolegama o tom događaju.

Na pitanje da li će Turska biti otvorena za posredovanje između Teherana i Vašingtona, Čavušoglu je rekao da će Turska podržati svaki korak koji će dovesti do ublažavanja napetosti u regionu, prenosi Rojters.

On rekao da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan o tome razgovarao sa iranskim, francuskim, iračkim i katarskim kolegama, kao i da će verovatno ta tema biti na stolu prilkom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Turskoj u sredu.

„Delimo zabrinutost da se Irak pretvara u konfliktnu zonu zbog sukoba nekih drugih strana. To je vrlo ozbiljan rizik za Irak i ceo naš region”, rekao je Čavušoglu, javlja Tanjug.

Šef turske diplomatije je ocenio da rezolucija parlamenta kojom se traži od iračke vlade da otkaže „gostoprimstvo” američkim trupama na svom tlu nije obavezujuća.

On je dodao da je Erdogan poručio iračkom kolegi da postupa racionalno u vezi donete Rezolucije.

„Ubistvo Sulejmanija nije samo promenilo ravnotežu u Iraku, to je učinilo i u Iranu”, rekao je Čavušoglu i dodao da to može osnažiti radikalne grupe dobiju snagu o čemu je razgovarao i sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom.

izvor

[Dreadnought]

Tramp veruje u sporazum sa Teheranom


Američki predsednik Donald Tramp izrazio je uverenje da još kroz pregovore može doći do nuklearnog sporazuma sa Iranom, rekla je danas savetnik Bele kuće Kelijen Konvej.

Na novinarsko pitanje da li Tramp veruje da još može pregovorima doći do nuklearnog sporazuma sa Iranom, Konvejeva je odgovorila da je američki predsednik otvoren i spreman za dogovor i da "ukoliko Teheran želi da se ponaša kao normalna zemlja, da je to apsolutno moguće".

Tramp je potom na društvenoj mreži Tviter ponovio stav Bele kuće da "Iran nikada neće posedovati nuklearno oružje" ali nije objavio druge detalje.

Konvejeva je, takođe stala u odluku Trampa o likvidaciji iranskog generala Kasema Solejmanija, navodeći da je "reagovao kao snažan lider, a ne slab, kada se suočio sa prilikom da smakne jednog od najtraženijih terorista na svetu".

Iran je 2015. godine sa svetskim silama postigao sporazum kojim je Teheran ograničio svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija. Međutim, američki predsednik Donald Tramp povukao je SAD iz sporazuma u maju 2018. godine i ponovo su uvedene sankcije Iranu.

Iran je potom najavio da će postepeno odstupati od sporazuma.

Teheran je tokom vikenda objavio da odustaje od sporazuma i ograničenja obogaćenja uranijuma, ali da će nastaviti saradnju sa IAEA.

izvor

[Dreadnought]

Rohani uzvratio Trampu: Nikada ne pretite Iranu


"Nikada ne pretite iranskoj naciji", objavio je iranski predsednik Hasan Rohani na "Tviteru" kao odgovor na borbene izjave predsednika SAD Donalda Trampa.

Tramp je u subotu pretio da će gađati 52 cilja u Iranu.

"Oni koji se pozivaju na broj 52, takođe bi trebalo da se sete broja 290. # IR655", napisao je Rohani u referenci na avion na letu broj 655 kompanije "Iran er" koji je jula 1988. godine oborio američki ratni brod iznad Zaliva, uz pogibiju 290 ljudi.

Više od 30 godina od tada, ta katastrofa, za koju Iran i dalje čeka službeno izvinjenje Sjedinjenih Država, još je živa u iranskom kolektivnom pamćenju, baš kao što je u Sjedinjenim Državama sa slučajem uzimanja talaca u Ambasadi u Teheranu 1979. godine, kada je 52 diplomata bilo zarobljeno 444 dana.

Tramp je u subotu upozorio Teheran da su Sjedinjene Države identifikovale 52 lokacije u Iranu i da će ih pogoditi "vrlo brzo i jako" ako Islamska Republika napadne američko osoblje ili ciljeve. Neka od ovih iranskih lokacija "su veoma visokog standarda i veoma su važne za Iran i iransku kulturu", rekao je Tramp u "tvitu". "Sjedinjene Države neće pretnje!", upozorio je on.

Tramp je naglasio simboličnu vrednost tog broja povezujući ga s krizom talaca 1979. godine.

Američki predsednik je poslao niz pretnji Islamskoj Republici od petka kada je u američkoj raciji u Bagdadu likvidiran iranski general Kasema Soleimani. Teheran je obećao da će se "teško osvetiti" za tu smrt, u pravo vreme, uključujući i vojnom akcijom.

Tramp je u nedelju ponovo zapretio Teheranu "velikom odmazdom" ako bude iranskog napada na američke objekte na Bliskom Istoku.

izvor

[Dreadnought]

Fon der Lajen: Iran mora da se pridržava nuklearnog sporazuma


Iran mora da se pridržava nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, izjavila je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Dodala je svoj glas međunarodnim pozivima da Iran pomogne u spasavanju pakta iz kojeg se američki predsednik Donald Tramp povukao 2018. godine.

"Sa evropskog stanovišta, za Iran je važno da se vrati nuklearnom sporazumu. Moramo uveriti Iran da je i to u njegovom sopstvenom interesu", rekala je Von der Lajen, potvrdivši da će ministri spoljnih poslova EU u petak održati posebno zasedanje, prenosi Rojters.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorava na rizik od pogrešnih proračuna usled globalnih tenzija koje se nalaze "na najvišem nivou u ovom veku."

Gutereš kaže da ove tenzije "vode ka tome da sve veći broj zemalja donosi nepredvidive odluke sa nepredvidivim posledicama", prenosi AP.

On je jutros rekao novinarima da je njegova poruka jednostavna: "Prestanite s eskalacijom. Budite maksimalno uzdržani. Ponovo pokrenite dijalog. Obnovite međunarodnu saradnju i izbegnite novi rat", ali nije imenovao nijednu zemlju.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg takođe poziva na uzdržanost. On je danas u Briselu predsedavao hitnim sastankom ambasadora NATO i poručio da je 29 saveznika pozvalo na uzdržavanje i deeskalaciju, te da novi sukob ne bi bio u interesu bilo koga.

Stoltenberg je rekao i da su članovi naglasili svoju dugotrajnu zabrinutost zbog iranskih destabilizujućih aktivnosti u širem regionu Bliskog Istoka.

izvor

[Dreadnought]

SAD odbile vizu Zarifu - neće prisustvovati sastanku u UN


SAD su odbile vizu ministru spoljnih poslova Irana Mohamadu Džavadu Zarifu tako da u četvrtak neće moći da prisustvuje sastanku Saveta bezbednosti UN u Njujorku.

Informaciju je saopštio jedan američki zvaničnik.

Prema "sporazumu o sedištu UN" iz 1947. godine, od SAD se traži da stranim diplomatama omoguće pristup Ujedinjenim nacijama, ali Vašington kaže da može da uskrati vize iz razloga "bezbednosti, terorizma i spoljne politike".

Američki Stejt department odbio je da komentariše te navode, prenosi Rojters

Misija Irana pri Ujedinjenim nacijama izjavila je: "Videli smo medijske izveštaje, ali nismo dobili nikakvu zvaničnu informaciju ni od UN ni od Sjedinjenih Država u vezi s vizom ministra inostranih poslova Zarifa."

Sastanak Saveta bezbednosti i Zarifovo putovanje planirani su pre najnovijeg rasplamsavanja tenzija izmedu Vašingtona i Teherana posle ubistva iranskog komandanta Kasima Sulejmanija.

Kako se navodi, sastanak Saveta bezbednosti dao bi Zarifu svetsku pažnju da javno kritikuje SAD zbog ubistva Sulejmanija.

izvor

[Dreadnought]

Rusija i Kina blokirale saopštenje Saveta bezbednosti UN; SAD osudile potez


Rusija i Kina blokirale su saopštenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojem se osuđuje napad na američku ambasadu u Bagdadu.

Blokirale su jer u njemu nije uzet u obzir američki vazdušni napad u blizini bagdadskog aerodroma koji je usledio i u kojem je ubijen iranski general Kasem Sulejmani, izjavio je ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

"Pre svega, mi generalno snažno osuđujemo bilo koji napad na ambasade, pa tako snažno osuđujemo i napad na američku ambasadu u Bagdadu", rekao je ruski diplomata, prenosi Tass.

On je objasnio da je saopštenje Saveta bezbednosti praktično bilo spremno kada je usledio američki napad, 3. januara i nije bilo moguće da se on ne uzme u obzir.


Oštra kritika

SAD su oštro kritikovale Rusiju i Kinu zbog toga što su sprečile donošenje deklaracije Saveta bezbednosti UN o prošlomesečnom napadu na Ambasadu SAD u Iraku i ocenile da je time doveden u pitanje kredibilitet tog tela.

Misija SAD pri UN saopštila je da ne bi trebalo da bude "sporno niti da zahteva hrabrost" da ukaže na obavezu zemlje domaćina, u konkretnom slučaju Iraka, da zaštite stranu ambaasadu po Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima iz 1961. godine.

"SAD neće tolerisati napade na američko osoblje i objekte i odlučno će odgovoriti kako bi zaštitile svoje interese, građane i saveznike", navodi se u saopštenju.

Desetine pripadnika legalnih iračkih paravojnih formacija i njihove pristalice upale su 31. decembra u kompleks Ambasade SAD u Bagdadu. Nekoliko dana kasnije, SAD su bespilotnom letelicom ubile iranskog generala Kasema Solejmanija, po mnogima drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu, na bagdadskom aerodromu. Ubistvo Solejmanija dovelo je do znatnog podizanja tenzija širom Bliskog istoka.

izvor

[Dreadnought]

Iranski parlament proglasio Pentagon terorističkom organizacijom


Parlament Irana danas je usvojio hitan zakon prema kojem su sve američke oružane snage označene kao "terorističke".

Zakon je usvojen po hitnom postupku nakon ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija u američkom vazdušnom napadu u Iraku.

Parlament je nedavno usvojio zakon u kojem kao "teroriste" označava američke snage u delu Afrike, centralne Azije i na Bliskom istoku. Novi zakon se sada odnosi na Pentagon, odnosno sve američke snage i sve osobe uključene u ubistvo Sulejmanija.

Iranski general će danas biti sahranjen u rodnom gradu Kerman na jugoistoku gde je od jutros počelo okupljanje građana.

Sulejmani je ubijen u petak na aerodromu kod Bagdada u napadu američke bespilotne letelice po nalogu predsednika SAD Donalda Trampa.

izvor

[Dreadnought]

Stampedo na sahrani Sulejmanija - 35 mrtvih


Iranska državna televizija izveštava da je na pogrebnoj povorci uoči sahrane ubijenog generala Kasema Sulejmanija došlo do stampeda.

Najmanje 35 osoba danas je poginulo, a 48 je povređeno kada je došlo do meteža u pogrebnoj povorci u Kermanu, rodnom gradu iranskog generala Kasima Sulejmanija, ubijenog u američkom vazdušnom napadu u Iraku, prenela je iranska državna televizija.

Iranska televizija je citirala šefa iranske hitne službe koji je potvrdio da je u incidentu u Kremanu, rodnom gradu generala Sulejmanija, bilo povređenih i mrtvih ljudi, ali za sada nisu poznati detalji o žrtvama.

Televizija je prenela da je iranska hitna služba saopštila da ima stradalih i povređenih u gužvi, prenosi AP.

Na fotografijama koje je objavila državna televizija, vidi se više hiljada ljudi okupljenih na ulicama grada, mnogi od njih obučeni u crno, u znak žalosti za ubijenim generalom, prenosi Rojters.

izvor