Ko će prvi da popusti u igri živaca: Nakon napada na američku bazu, Bajden se suočava sa prvim testom na Bliskom istokuStefan Brezar 17.02.2021.
Nedavni raketni napad na američku bazu u Iraku, za koji je odgovornost preuzela šiitska milicija bliska sa Teheranom, dolazi u vreme kada su sve oči uprte u administraciju Džoa Bajdena i moguć početak pregovora sa Iranom o nuklearnom o sporazumu.Iz prethodnog sporazuma izašao je Tramp, a dolaskom nove američke administracije, i posebno poslednjim napadom na američku vojsku, pravila igre se menjaju. Salva od 15 raketa sručila se pre neki dan na američku bazu i aerodrom Erbil u Severnom Iraku. Jedan američki ugovorac je poginuo, a jedan vojnik SAD ranjen. Napadi na saveznike SAD u Iraku, pa čak i na američke baze svakako nisu novost. Međutim, ovo je prvi takav napad po započinjanju Bajdenovog mandata i neki smatraju, izazov koji dolazi pravo iz Irana.
Ovakve tvrdnje itekako imaju osnova pošto je odgovornost za napad preuzela jedna dosad nepoznata šitska ekstremistička grupa iz Iraka. Kako se zna da su šitske milicije u regionu odane Iranu, nesumnjivo je da je Iran makar znao za napad.
Trampova politika prema IranuPolitika bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa prema Iranu bila je od samog početka oštra. Tramp je koristio vatrenu retoriku i izašao iz sporazuma koji je sa Irancima sklopila Obamina administracija, a koji se ticao iranskog programa za obogaćivanje uranijuma, čemu se Izrael žustro protivio. Tramp je ne samo povukao SAD iz sporazuma, već je Iranu uveo i nove stroge sankcije. Očekivalo se zato i da će upravo Tramp započeti novu ratnu avanturu SAD na Bliskom Istoku, naročito posle atentata na iranskog generala Kasema Sulejmanija u Iraku. Iranci su se, međutim, u poslednjim mesecima Trampove administracije primirili i čekali, sa napetom pažnjom, ko će izaći kao pobednik klinča Tramp - Bajden.
Iranska akcijaČim je Bajden osigurao sebi pobedu i zaseo u Belu kuću, Iranci su se aktivirali. Napad na Erbil su izvršila vozila sa montiranim raketama zemlja-zemlja, sa pozicije od svega 7 kilometara od samog aerodroma. Ono što predstavlja poniženje za Kurde, koji kontrolišu ovo područije i koji su američki saveznici, jeste da su militantni uspeli da se dovezu na samo nekoliko kilometara od aerodroma i zaspu ga sa salvom raketa. Jasno je da je odbrambeni prsten oko jedne od poslednjih baza SAD u Iraku probijen i to je snažna poruka i Americi i njenim saveznicima da su i te kako ranjivi. Logika tog napada je jednostavna - ako je ispaljeno 15 raketa, moguće da će ih sledeći put biti mnogo više.
Posle ovog poslednjeg napada, svi iščekuju koji će potez povući američki predsednik.
Napad su militantni, u svom saopštenju, simbolično, posvetili komandantu iračke milicije Abu Mahdi al Muhandisu i generalu Sulejmaniju. Njih dvojica su ubijeni pre godinu i jedan mesec u napadu u Bagdadu, po direktnom naređenju Trampa. Taj napad podigao je tenzije u regionu do tačke ključanja. Iran se zakleo na osvetu i posle tog atentata, napadi na američke vojnike i saveznike u Siriji i Iraku su pojačani. Takođe, militantni su pozvali SAD da se smesta povuče iz Iraka, a izneli su i upozorenje kurdskim snagama da ih tek čekaju novi napadi. Bajden i njegovi savetnici su ovaj napad osudili, istakavši pritom, solidarnost sa kurdskim snagama u Iraku i pozvali da se počinioci pronađu što pre. Međutim, direktni odgovor SAD na ovaj napad je izostao.
Bajden se ne služi vatrenom retorikom i po tome se suštinski razlikuje od Trampa. Njegove metode, koliko se može videti, su korišćenje tradicionalne diplomatije u rešavanju sukoba a fokus je trenutno, na vraćanju Irana za pregovarački sto i postizanju novog nuklearnog sporazuma. Međutim, to ne znači da je Bajden mirotvorac i da neće upotrebiti silu. Bajdenovi istupi iz ranijih godina, a posebno tokom ratova na područiju bivše Jugoslavije, prikazuju jednog drugog Bajdena - čoveka koji je spreman na silu, ako je to interes SAD.
Američki bombarderi su nedavno viđeni blizu iranske granice, a još značajnije je to što je Bajden prekinuo sa Trampovom politikom na Bliskom Istoku. Bajden je tiho, bez popme, stopirao povlačenje vojnika iz Sirije i Iraka i najavio slanje novih trupa u ta ratom zahvaćena područija. To je poruka usmerena pre svega - Iranu.
Cilj - odustajanje Irana od obogaćivanja uranijumaJedan od najvećih uspeha Obamine administracije je svakako postizanje sporazuma sa Iranom, po kojem je Iran odustao od obogaćivanja uranijuma u vojne svrhe. Zauzvrat, SAD je olabavila sankcije prema Iranu, a Iran je objavio da je odustao od težnje da napravi nuklearno oružije. Međutim, kao što je već rečeno, ovaj sporazum je Tramp jednostavno stavio van snage. On je još više pooštrio sankcije protiv Irana, udovoljavajući jastrebovima iz svoje vojne administracije, a na ogromno nezadovoljstvo Iranaca koji su odgovorili vođenjem specijalnog rata protiv američke vojske - ratom preko posrednika i uz upotrebu specijalnih snaga. Posle svakog napada na Amerikance na Bliskom Istoku, a bilo ih je sve više kako je vreme prolazilo, retorika Trampa se pojačavala, mada nije udovoljio željama Izraelaca za zajedničkim napadom na iranska nuklearna postrojenja.
Bajden je svestan da je Iran u međuvremenu postao jak regionalni igrač. Proiranske milicije su u Libanu i Siriji i njihovo prisustvo znatno je poremetilo planove SAD i ugrozilo sigurnost američkih trupa i komunikacija. Iran je umešan i u rat u Jemenu a takođe, ima izvestan uticaj u Avganistanu. Bajden je odlučan da okonča građanski rat u Jemenu u kojem su Huti naneli niz ponižavajućih poraza saudijskoj koaliciji. Huti su nedavno opet izveli napad dronovima na Saudijsku Arabiju - a Saudijska Arabija, uz svu silu tehnike nije mogla da to spreči.
Bajden je skinuo Hute sa liste terorističkih organizacija na koje ih je stavio Tramp i to se čini kao dobar korak ka pregovorima. Ipak, za to mu treba - Iran. Ipak, valja naglasiti da SAD mora da vodi računa i o interesima svog najvernijeg saveznika na Bliskom Istoku - Izraela. Za Izrael je svako obogaćivanje uranijuma u Iranu neprihvatljivo i oni su već više puta ponavljali da će u slučaju potrebe izvršiti napad na Iran, ako je potrebno i sami, bez ičije dozvole.
Iranski zahtevi i američko ćutanjeBajdenova administracija nije se još uvek oglasila o mogućim pregovorima sa Iranom osim ranije šture izjave kako će se SAD
,,vratiti nuklearnom sporazumu, ako Teheran ponovo nastavi da poštuje taj dogovor''. Amerikanci trenutno ćute, što takođe može biti tumačena kao poruka Iranu.
Ajtolah Ali Hamenei je naprotiv izjavio ranije kako
,,Iran želi da vidi "dela, a ne reči" od strana u nuklearnom sporazumu iz 2015. godine''. On je optužio SAD da samo obećava ali da krši sve što je dogovoreno.
- Čuli smo mnogo finih reči i obećanja koji su u praksi prekršeni, a preduzete su suprotne mere. Reči i obećanja nisu dovoljni. Ovaj put želimo samo dela sa druge strane i mi ćemo, takođe, delovati - rekao je ajatolah. S obzirom na sve ranije izneseno i pored toga što su obe strane potrebne jedna drugoj, međusobno nepoverenje je prisutno. Teheran je saopštio i da može sve da preokrene ako Vašington ukine sankcije.
Pitanje je šta će Iran uraditi sledeće - hoće li se još jednom primiriti i videti može li dobiti nešto sa pregovorima ili će preko svojih milicija napasti SAD negde drugde i još žešće - u Siriji ili Jemenu. Šta god da se desi, složena situacija na Bliskom Istoku nije ništa manje složena no ranije. Napad u Erbilu se može posmatrati kao mikrokosmos američko-iranskih odnosa - nepoverenje, agresija ali i skrivena potreba da se pregovara - po sopstvenim uslovima, razume se.
Izvor:
www.blic.rs
