Mogući vojni udar na Iran

[Dreadnought]

Iran enriching uranium at 60%. A dangerous level and a big gamble

[MOTORISTA]

Dron nesmetano nadletao nosač aviona, snimio sve što ga je zanimalo
Novosti online 23. 04. 2021.

IRANSKA revolucionarna garda (IRGC) objavila je video snimak na kojem se vidi kako njihov dron lebdi iznad američkog nosača aviona u Persijskom zalivu.

https://twitter.com/FriasAlejandro_/status/1384993809763819523

Video je snimljen iz drona i emitovan je na iranskoj državnoj televiziji, prikazujući krupni plan američkih aviona lovaca i helikoptera na palubi. Američki nosači aviona je sve vreme u pokretu. Iranski dron u jednom trenutku kretao se direktno iznad američkog nosača aviona, šaljući snimak sa američke palube u realnom vremenu, dok američki ratni brod nije reagovao. Iranska revolucionarna garda navodi da su podaci o pozicioniranju ukazali da je u pitanju nosač aviona Dvajt Ajzenshauer, ali to nije potvrđeno.

Nije im prvi put

IRGC je u februaru objavila da poseduje savremeno ofanzivno i odbrambeno oružje koje može da uništi bilo koji američki vojni cilj u regionu. Američko Ministarstvo odbrane još nije komentarisalo video, ali je najavilo da će proširiti misiju avionske grupe nosača aviona na Bliskom istoku kako bi osiguralo bezbedno povlačenje američkih trupa iz Avganistana.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Par B-52 leti prema Teheranu
Novosti online 23. 04. 2021.

DVA strateška bombardera B-52 otkriveni su večeras kako lete preko Iraka i Kuvajta prema granici Irana.

Navodno cilj preleta dva strateška bombardera B-52 je demonstracija sile prema iranskom režimu i spremnosti SAD da reaguje munjevito ako crvena linija bude pređena. Naime prelet dva strateška bombardera je direktni odgovor na raketni napad proiranskih milicija koje podržava Islamska revolucionarna garda "Pasadarani" koji su sinoć raketama kalibra 107 mm napali američku bazu na međunarodnom aerdoromu Bagdad.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Vojna sila bi ubrzala, a ne spriječila iransko nuklearno oružje
Paul R. Pillar  apr 23, 2021

Nastavak neuspjeha u obnavljanju pune usklađenosti SAD-a i Irana sa Zajedničkim sveobuhvatnim planom akcije, poznatim i kao iranski nuklearni sporazum, rizikuje izbijanje američko-iranskog rata na načine koje je Joe Cirincione djelomično pregledao na ovim stranicama.

Vojna sila bi ubrzala, a ne spriječila iransko nuklearno oružje- Neki od scenarija koji vode u tom smjeru uključuju nepovezane motive koji su navodni američki “saveznici” imali za podsticanje borbe. Drugi scenariji uključuju nepredviđene incidente, koji imaju tendenciju da nastanu usred velike napetosti i sukoba, koji izmiču kontroli.

Ali samo nuklearno pitanje predstavlja direktniji put do rata, kao što sugeriše neka istorija koja je prethodila JCPOA. Jedna od motivacija Baraka Obame da nastavi sa pregovorima o tome šta će postati JCPOA – uprkos svim izazovima i preprekama na putu koje su morale biti prevaziđene – bila je odbacivanje rata koji bi započeo prijetećim izraelskim napadom na Iran.

Što više kontinuirano nepoštivanje JCPOA vodi daljnjem širenju iranskog nuklearnog programa, to će biti veća prijetnja Izraela koji je započeo takav rat. Prošlog mjeseca, izraelski ministar odbrane Benny Gantz je rekao da Izrael aktivno radi na pravljenju spiska iranskih ciljeva koji će biti napadnuti ako se nuklearna ekspanzija nastavi. S obzirom na percipiranu prirodu američko-izraelskog “saveza”, takvo ratovanje predstavlja značajan rizik povlačenja u Sjedinjenim Državama.

Pojam vojnog napada radi sprečavanja razvoja iranskog nuklearnog naoružanja nije ograničen samo na Izrael. Taj je pojam naklonjen nekim stratezima vanjske politike u Sjedinjenim Državama, kao i među nekima čiji je utjecaj na američku politiku više bio stvar novca nego strateške sofisticiranosti. U Sjedinjenim Državama, kao i u Izraelu, može se očekivati ​​da će ideja ponovo pridobiti naklonost tim više što se iranski nuklearni program širi bez ograničenja JCPOA.

Čak i gledajući dalje od političke i moralne ogromnosti sprovođenja akta agresije kako bi se pokušala isključiti puka mogućnost da država nabavi oružje kakvo već ima nekoliko drugih država (uključujući Bliski Istok), taj pojam je uvek imao velike strateške nedostatke. Jedna od temeljnih pretpostavki bila je da će Iran nakon što bude podvrgnut takvom napadu odvratiti od mogućnosti uzvraćanja udarom još gorim napadom. Ta pretpostavka – hladno uzdržanog i racionalno odvraćanog Teherana – protivreči slici koja je bila u središtu većine alarma o tome zašto se Iranu s nuklearnim oružjem ne može tolerisati. Također je u suprotnosti sa često ponavljanim ponašanjem mnogih ponosnih nacionalnih država, u kojima je upravo ta situacija u kojoj je na snazi čin vojne agresije situacija u kojoj će verovatno biti izgubljeno hladno, a bijes i osveta će verovatno oblikovati odgovore.

Ali, pogledajte dalje od tih ozbiljnih strateških nedostataka i razmislite bi li takav napad uopće učinio iransko nuklearno oružje manjim nego vjerovatnijim. Relevantan eksperiment u tom pogledu izveden je prije 40 godina u susjednom Iraku: izraelski zračni napad koji je uništio djelimično dovršeni nuklearni reaktor smješten nekoliko kilometara od Bagdada. Napad je u SAD-u tada izazvao slavlje, ali vremenom i dalje istrage otkrili su da je, ako je svrha izraelskog napada bila usporavanje iračkih napora za izgradnju nuklearnog oružja, bio kontraproduktivan. Napad je gotovo sigurno ubrzao takav napor.

Prije 1981. god. kakav god posao je Irak mogao obavljati na nuklearnom oružju bio je spor i nije odražavao visoki prioritet. To se promijenilo nakon zračnog napada. Usklađeni napori za izgradnju bombi uživali su nagli porast resursa. Program je stavljen u tajnost u isto vrijeme kada je proširen, a Irak je potajno razvio obogaćivanje uranijuma, umjesto proizvodnje plutonijuma, kao svoj put do nabave cijepljivog materijala razvrstanog u bombe. Koliko je Irak prešao ovu rutu otkriveno je nakon prvog zaljevskog rata 1991. godine.

Postoji dovoljno razloga da se očekuje da bi iranska reakcija  na oružani napad na njegove nuklearne objekte bila slična. Iran je bio zainteresiran za nuklearno oružje, o čemu svjedoče neki projekti naoružanja u prošlosti, prije nego što je zaključio da je za iranske interese ipak bolje biti  član međunarodne zajednice koji nije podvrgnut sankcijama, nego država-izgnanink koja ima nuklearno oružje. Tada je pristao prema JCPOA da zatvori sve moguće puteve do atosmke bombe.

Oružani napad na iransku  teritoriju bio bi jedan od onih događaja koji bi, vejrvatno, dodatno ojačali one glavoe unutar iranskog režima koji tvrde da je Iranu, ipak, potrebno nuklearno oružje. Konkretno, osjetila bi se potreba za predupređenjem bilo kakvih budućih napada. I, onda, bez nametljivih inspekcija prema JCPOA-i, ako bi taj sporazum u potpunosti propao,  Iranu bi trebalo manje vreman da tajno razvije naoružanje.

Ukratko, vojni napad ne bi bio samo skupa alternativa JCPOA-i u sprečavanju iranskog nuklearnog oružja. To uopće ne bi bila alternativa, već bi to bila greška koja bi takvo oružje učinila vjerovatnijim, uz to što bi izazvala nove  odmazde i druge troškove koji nućno proizlaze iz odabira ratne opcije.

Izvor: www.balkantimes.org

[MOTORISTA]

Izrael će biti naučen lekciji!
Novosti online 26. 04. 2021.

KOMANDANT iranske vojske Mohamad Bageri nije direktno optužio Izrael za subotnji napad na iranski tanker pored Sirije, ali je jevrejskoj državi zapretio odgovorom.

Požar je izbio na iranskom tankeru kod sirijske obale u subotu, a Sirijska arapska novinska agencija opisala je incident kao „napad drona iz pravca libanskih voda“. U nekim izveštajima se navodi da su tri osobe poginule, ali drugi insistiraju da nije bilo smrtnih slučajeva i da je požar brzo ugašen. Eksplozije na iranskim i izraelskim brodovima u regionu česte su poslednjih meseci, a nijedna strana nije prihvatila odgovornost za napade.

- Ne govorimo ništa o incidentima koji su se nedavno dogodili, niti znamo ko je to učinio, ali Front otpora naučiće Izrael vrlo dobrom poukom - rekao je Bageri. Dodao je da Izrael greši što veruje da „može i dalje napadati Siriju i povlačiti nestašne poteze drugde i u morima, a da neće dobiti nikakav odgovor“. Bageri je naglasio da će ih odgovor Teherana „dovesti do razuma“, ne precizirajući šta bi konkretno Izrael trebalo da očekuje.

Tenzije su u porastu između Izraela i Irana, usred tekućih pregovora oko povratka SAD-a iranskom nuklearnom sporazumu, koji je Vašington jednostrano napustio 2018. godine pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom. Jevrejska država energično se protivi sporazumu, insistirajući da će otvoriti put Teheranu za stvaranje nuklearnog oružja. Iran je optužio Izrael da stoji iza pokušaja sabotaže na ključnom nuklearnom postrojenju Natanc sredinom aprila, a eksplozija je, kako se navodi, onemogućila elektroenergetsku mrežu i rezervni sistem, istovremeno uništavajući neke od centrifuga koje se koriste za obogaćivanje uranijuma. Teheran je saošptio da je incident imao za cilj ometanje pregovora o nuklearnom sporazumu.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Učesnici nuklearnog sporazuma sa Iranom ubrzaće proces njegovog obnavljanja


Članovi Zajedničke komisije za nuklearni sporazum sa Iranom usmereni su na njegovo obnavljanje u izvornom obliku, i odlučeno je da se ubrza taj proces, rekao je stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov.

„Nova runda pregovora u Beču počela je zvaničnim sastankom Zajedničke komisije. Diskusije su pokazale da su učesnici vođeni jednim ciljem – potpunim obnavljanjem nuklearnog sporazuma u njegovom izvornom obliku. Odlučeno je da se ubrza proces“, napisao je Uljanov na Tviteru.

​Predstavnici zemalja – učesnica Zajedničke komisije Irana i međunarodne „petorke“ (Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Kine i Rusije) danas održavaju novi sastanak po pitanju potpunog obnavljanja iranskog nuklearnog programa, saopštili su organizatori sastanka iz EU. Uljanov predvodi rusku delegaciju.

U Beču je nastavila sa radom komisija Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu. Glavna tema je izrada koraka koji bi mogli da se preduzmu za povratak Amerike u okvire sporazuma koji je napustila 2018. godine zalaganjem prethodnog predsednika Donalda Trampa.

izvor

[MOTORISTA]

Da li će Rusija dozvoliti da Iran dobije atomsku bombu?
Novosti online 27. 04. 2021.

RUSIJA nikad neće dozvoliti da Iran dobije atomsku bombu, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN u Beču Mihail Uljanov.

- To se odnosi na svaku državu koja ne poseduje nuklearno oružje. U svetu postoji pet legitimnih nuklearnih sila i četiri države koje poseduju atomsku bombu. Ni u kom slučaju ne treba da ih bude više. To je važan cilj naše politike - izjavio je Uljanov u intervjuu „Špiglu“. On smatra da je uspešan završetak pregovora u Beču o iranskom nuklearnom sporazumu moguć i bez ličnog kontakta Iranaca i Amerikanaca.

- Nakon obnavljanja Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana i čim SAD ponovo postanu zemlja-učesnica, strane će automatski početi da međusobno razgovaraju direktno, pošto će se sastajati na redovnim sastancima država-potpisnica sporazuma - rekao je Uljanov.

Diplomata je istakao da bi bilo poželjno da se pregovori o iranskom nuklearnom sporazumu završe do 21. maja, jer 22. maja ističe preliminarni sporazum između Teherana i Međunarodne agencija za nuklearnu energiju (IAEA) koji obezbeđuje prihvatljiv nivo provere IAEA u Iranu.

- Osim toga, u junu će se u Iranu birati novi predsedmnik. U maju će biti određeni kandidati i počeće predizborna kampanja - precizirao je on.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Hici upozorenja vojnog broda SAD na plovila Iranske garde
IZVOR: TANJUG UTORAK, 27.04.2021.

Američki vojni brod ispalio je hice upozorenja nakon što su mu se u Persijskom zalivu približila tri plovila mornarice iranske Islamske revolucionarne garde.

Tri plovila mornarice iranske Islamske revolucionarne garde približila su se i još jednom patrolnom čamcu.

"Američke posade izdale su višestruka upozorenja ali su brodovi IRGCN nastavili svoje manevre iz neposredne blizine. Posada UŠ Firebolta tada je ispalila hice upozorenja, a brodovi IRGCN-a su se pomerili na bezbednu udaljenost od američkih brodova", navodi se u izjavi vojske SAD, prenosi Rojters.

Početkom aprila u Persijskom zalivu se dogodilo još jedno sučeljavanje ratnih brodova Irana i SAD, što je bio prvi incident te vrste u poslednjih godinu dana, u jeku napetosti zbog neizvesnog iranskog nuklearnog sporazuma.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Rusija bila protiv sporazuma, "cinkarenje" Izraela i drug etajne svetske diplomatije koje je otkrio procureli snimak
Milijana Milikšić 27.04.2021.

U javnost je procurio redak snimak na kojem iranski ministar govori o Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, ubistvu generala Kasema Sulejmanija i ograničenoj moći islamske republike.

Objavljivanje komentara Mohamada Džavada Zarifa, ministra spoljne politike, zapalilo je požar u Iranu, čiji zvaničnici pažljivo biraju svoje reči usred surove političke okoline koja uključuje moćnu paravojnu Revolucionarnu gardu (koju su SAD 2019. proglasile terorističkom organizacijom) iznad koje je iranski vrhovni vođa Ali Hamnei. Van Irana, Zarifove izjave mogle bi da utiču na pregovore u Beču kojima je cilj da se Teheran i Vašington usklade sa iranskim nuklearnim sporazumom iz 2015. sa svetskim silama. Pregovore je već ugrozila navodna sabotaža iranskog nuklearnog postrojenja u Natancu (za koju je optužen Izrael), nakon čega je Teheran krenuo da bogati uranijum na do 60 odsto čistoće.

"Selektivno izmenjen" snimak

Nakon što je snimak procurio u javnost, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Saed Hatibzadeh nije osporio njegovu autentičnost. On je u ponedeljak rekao da snimak predstavlja samo deo sedmočasovnog intervjua koji je Zarif dao “dobro poznatom ekonomisti” i koji je tink-tank povezan sa iranskim predsedništvom trebalo da čuva za buduće generacije, piše “Foks njuz”. Dodatnu težinu njegovih izjava daju navodi da je Zarif predložen kao mogući kandidat na predsedničkim izborima u Iranu 18. juna, iako je on u dva navrata – 2018. i 2019. – rekao da se neće kandidovati. Inače mu je podrška 12,5 odsto, prema hipotetičkoj anketi iranske agencije ISPA iz aprila.

Hatibzadeh je reko da je objavljivanje snimka “ilegalno” i “selektivno izmenjeno”, iako nije rekao kako je procurio u javnost. Ni Zarif, koji je u ponedeljak bio u Iraku nakon posete Kataru, nije odgovarao na pitanja novinara nakon što je izdao kratko saopštenje u Bagdadu. Delovi procurelog intervjua prvi put su emitovani tokom naći na satelitskom kanalu na persijskom jeziku Iran internešenel iz Londona, koji je nekad većininski posedovao državljanin Saudijske Arabije. Kanal je u ponedeljak podelio nešto više od tri sata intervjua sa dopisnikom AP-a u Emiratima. U intervjuu, Zarif je rekao da Rusija želi da zaustavi nuklearni sporazum, a ta informacija je očigledno bila toliko osetljiva da je upozorio sagovornika: "Definitivno ne možete da objavite ovaj deo".

Rusija je imala hladne odnose sa bivšim američkim predsednikom Barakom Obamom, čija je administracija obezbedila sporazum sa iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem. I Rusija i Iran su imali povremeno otuđene odnose, uprkos tome što su saveznici na frontu u Siriji.

- Da Iran nije postao prioritet (Donalda) Trampa, to bi postale Kina i Rusija… Ako, zbog neprijateljstva sa Zapadom, uvek budemo trebali Rusiju i Kinu, one ne moraju da se takmiče ni sa kim i takođe mogu uvek da uživaju maksimalne beneficije preko nas – rekao je Zarif.

I Rusija i Kina su bile glasne zagovornice povratka nuklearnom sporazumu, podseća "Foks njuz" dodajući da njihove misije u Beču nisu u ponedeljak komentarisale procureli snimak.

Ubistvo Sulejmanija

On je na snimku takođe kritikovao odvojene odnose ubijenog generala Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija sa Rusijom. Sulejmani je ubijen u vazdušnom udaru SAD u Bagdadu 2020, usled čega su dve zemlje bile na ivici rata. U procesiji tokom sahrane “omiljenog” iranskog generala bili su milioni ljudi.

- Žrtvovao sam diplomatiju za bojno polje više nego što su oni na bojnom polju (predvođeni Sulejmanijem) platili i žrtvovali za diplomatiju – rekao je Zarif, dodajući da je Iran odustao od mnogo toga što je “mogao da postigne nuklearnim sporazumom” kako bi napredovao na frontu.

Ukazao je da je Sulejmani odbio da prestane da koristi nacionalnu aviokompaniju “Iran er” za sirijske operacije, uprkos njegovim primedbama. “Iran er” je pod američkim sankcijama. Bivši američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je podržavao pritisak Trampove administracije na Iran, kasnije se nadovezao na priču o procurelom intervjuu na “Tviteru”. On je to opisao kao “izvrstan udarac” koji je imao “masovni uticaj na Iran i Bliski istok”.

“Ne morate da mi verujete na reč”, napisao je Pompeo, ukazujući na Zarifove komentare.

Keri mu odao izraelske operacije u Siriji

Iranski ministar je u intervjuu tvrdio da ga je državni sekretar Obamine administracije Džon Keri obavestio o više od 200 izraelskih operacija u Siriji. Keri je prethodno bio optužen da je u dosluhu sa iranskim liderima kako bi potkopao Trampovu administraciju. Sada je deo administracije Džoa Bajdena i ima mesto u Nacionalnom bezbednosnom savetu kao specijalni predsednički izaslanik za klimu, ukazuje “Foks njuz”. Keri je tada šokirao Zarifa otkrivajući mu da je Izrael napao iranske mete u Siriji više od 200 puta, a u ponedeljak se američki zvaničnik suočio sa kritikama zbog tvrdnji iranskog ministra.

“Džon Keri je ocinkario izraelske tajne operacije u Siriji direktno iranskom ministru spoljnih poslova. Neka se to malo primi (u glavi). Vau”, napisao je na “Tviteru” Noa Polak, iz Grupe demokratske alijanse.

Zarif je takođe otvoreno govorio o svojoj ograničenoj moći, u poređenju sa ajatolahom Alijem Hamnejem.

Zarif preživljava baveći se propagandom

Specijalni savetnik za Iran u Stejt departmentu Gabrijel Noronha ukazao je na Zarifovu dugotrajnu političku karijeru, uprkos njegovim razlikama sa ostalima u iranskoj vladi.

“Glavni razlog što je Zarif preživeo kao ministar spoljnih poslova osam godina u surovoj političkoj okolini Irana je što on služi kao “razumni” prednji front u svetu, štiteći moćnije radikalne elemente režima od Zapada i ispitivanja medija”, naveo je u saopštenju.

“Većinu vremena, Zarifovo Ministarstvo je preusmereno na poslove marketinga i PR tima, opravdavajući i braneći političke izbore iranske Revolucionarne garde i vrhovnog vođe Hamneja u inostranstvu”, istakao je Noronha.

“Mislim da su ovo curenje verovatno podstakli insajderi režima koji su dugo mrzeli Zarifa i pokušali da ga zbace s vlasti – oni se protive trenutnim naporima o ponovnom povratku u Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA; iranski sporazum) i takođe žele da ojačaju domaću opoziciju predsedniku Rohaniju i njegovim saveznicima koji se kandiduju za kancelariju u junu”, zaključio je.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Oglasio se ministar nakon curenja snimka: Objasnio zašto je njegov uticaj ponekad "nula"


Iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif je izrazio žaljenje zbog "curenja" snimka u kojem je komentarisao ograničenja svojih ovlašćenja.

Istovremeno, predsednik Irana Hasan Rohani je taj incident opisao kao sredstvo za podrivanje tekućih pregovora sa svetskim silama o oživljavanju nuklearnog sporazuma sa Teheranom, prenosi agencija AP.

"Veoma mi je žao što je tajna, teoretska diskusija o neophodnosti povećanja saradnje između diplomatije i terena Revolucionarne garde, postala unutrašnji sukob", napisao je Zarif na svom nalogu na Instagramu, u prvim javnim komentarima u vezi sa snimkom, koji je izazvao "politički vatromet" širom Irana uoči predsednickih izbora u zemlji 18. juna.

Šef iranske diplomatije se, međutim, nije izvinio zbog svojih komentara. Predsednik Hasan Rohani je, na sastanku vlade, oštro kritikovao objavljivanje snimka, navodeći da je intervju deo šireg projekta intervjua sa vladinim zvaničnicima. Ministarstvo obaveštajnih poslova "mora da učini sve da sazna kako je ukradena ta traka.

Neće biti milosti za one koji su pogrešili u ovome", izjavio je Rohani.

Takođe je trenutak objavljivanja snimka direktno povezao sa bečkim pregovorima o nuklearnom sporazumu. "Objavljen je tačno u trenutku kada se pregovori u Beču približavaju uspehu, s ciljem podrivanja unutrašnjeg jedinstva", rekao je Rohani.

Delovi intervjua koji je "procureo" prvi put su emitovani ranije ove nedelje na televiziji "Iran International", sa sedištem u Londonu, na persijskom jeziku, nekada u većinskom vlasništvu jednog saudijskog državljanina.

Zvanični Teheran je u prošlosti kritikovao "Iran International" zbog njegovog izveštavanja.

Zarif je, u procurelom audio-snimku, kritikovao moć zapovednika Islamske revolucionarne garde Kasema Sulejmanija u iranskoj diplomatiji. Zarif je, takođe, priznao da je njegov uticaj kao ministra spoljnih poslova na iransku spoljnu politiku ponekad bio "nula".

izvor

[Dreadnought]

US Navy says it fired warning shots at Iranian vessels in Gulf

A US military ship has fired warning shots at Iranian naval vessels in the Gulf, accusing the Iranian vessels of coming close to American ships in international waters.

Washington says three boats from Iran's Islamic Revolutionary Guard Corps came within about 60 metres of the USS Firebolt. The confrontation came as talks continue in Vienna on bringing the US and Iran back into the 2015 nuclear accord.

[MOTORISTA]

Hici upozorenja vojnog broda SAD na plovila Iranske garde
IZVOR: TANJUG UTORAK, 27.04.2021.

Američki vojni brod ispalio je hice upozorenja nakon što su mu se u Persijskom zalivu približila tri plovila mornarice iranske Islamske revolucionarne garde.

Tri plovila mornarice iranske Islamske revolucionarne garde približila su se i još jednom patrolnom čamcu.

"Američke posade izdale su višestruka upozorenja ali su brodovi IRGCN nastavili svoje manevre iz neposredne blizine. Posada UŠ Firebolta tada je ispalila hice upozorenja, a brodovi IRGCN-a su se pomerili na bezbednu udaljenost od američkih brodova", navodi se u izjavi vojske SAD, prenosi Rojters.

Početkom aprila u Persijskom zalivu se dogodilo još jedno sučeljavanje ratnih brodova Irana i SAD, što je bio prvi incident te vrste u poslednjih godinu dana, u jeku napetosti zbog neizvesnog iranskog nuklearnog sporazuma.

Izvor: www.b92.net

https://twitter.com/AuroraIntel/status/1387165674448068609

[MOTORISTA]

Dokle se stiglo u razgovorima Irana i SAD o nuklearnom sporazumu?
Tanjug 30. 04. 2021.

INDIREKTNI pregovori u Beču o povratku Irana i SAD Iranskom nuklearnom sporazumu su "na nejasnoj tački", izjavio je danas američki savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Saliven.

- U ovom trenutku neću okarakterisati suštinu pregovora jer su oni na ... nejasnoj tački - rekao je Saliven na vebinaru Aspen Sekjuriti Forum, prenosi Rojters. Prema njegovim rečima, primetna je spremnost svih strana, uključujući i Irance, da "ozbiljno razgovaraju o ublažavanju sankcija ... i putu nazad u JCPOA". Ipak, još nije sigurno da li će ovo kulminirati dogovorom u Beču, dodao je Saliven.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Dozvoliće SAD da se vrati za pregovrački sto oko Iranskog nuklearnog progama
Tanjug 01. 05. 2021. u 19:17

VISOKO rangirani diplomati iz Kine, Nemačke, Francuske, Rusije i Velike Britanije postigli su napredak u današnjim pregovorima o povratku SAD u nuklearni nuklearni sporazum sa Iranom, ali su saopštili i da im treba više rada i vremena za postizanje konačnog dogovora.

Posle sastanka, ruski predstavnik Mihail Uljanov tvitovao je da su članovi Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana ili JCPOA „danas primetili nesporan napredak postignut na bečkim pregovorima o obnavljanju nuklearnog sporazuma“, prenosi AP.

-Zajednička komisija ponovo će se sastati krajem sledeće nedelje- napisao je Uljanov. -U međuvremenu, stručnjaci će nastaviti sa izradom elemenata budućeg sporazuma- dodao je.

SAD nisu imale predstavnika na pregovorima u Beču, jer je bivši predsednik Donald Tramp jednostrano povukao zemlju iz dogovora 2018. godine. Tramp je takođe obnovio i pojačao sankcije kako bi pokušao da natera Iran na pregovaranje o paktu uz više ustupaka, navodi AP.

Američki predsednik DŽo Bajden želi da se ponovo pridruži dogovoru, a američka delegacija u Beču učestvovala je u indirektnim razgovorima sa Iranom, dok su diplomate iz drugih svetskih sila nastupale kao posrednici. Uoči glavnih razgovora, Uljanov je rekao da su se članovi JCPOA sastali sa strane sa zvaničnicima američke delegacije, ali da iranska delegacija nije spremna za sastanak sa američkim diplomatama.

Nuklearni sporazum obećao je Iranu ekonomske podsticaje u zamenu za ograničavanje nuklearnog programa. Ponovno uvođenje američkih sankcija otežalo je stanje ekonomije Islamske Republike. Teheran je odgovorio stalnim povećanjem kršenja ograničenja sporazuma, kao što je povećanje čistoće uranijuma koji obogaćuje i njegovih zaliha, u do sada neuspelom naporu da izvrši pritisak na druge zemlje da pruže olakšanje od sankcija. Krajnji cilj sporazuma je sprečavanje Irana da razvije nuklearnu bombu, što ta zemlje insistira da ne želi da uradi. Iran sada ima dovoljno obogaćenog uranijuma da napravi bombu, ali ni blizu one količine koju je imao pre potpisivanja nuklearnog sporazuma.

Bečki pregovori počeli su početkom aprila i uključivali su nekoliko rundi rasprava na visokom nivou. Stručne grupe takođe rade na tome kako da reše pitanja oko američkih sankcija i iranskog poštovanja, kao i na „mogućem redosledu“ povratka SAD u sporazum. Izvan razgovora u Beču, ostaju i drugi izazovi, navodi AP. Napad za koji se sumnja da ga je izvršio Izrael nedavno je pogodio iransko nuklearno nalazište Natanz, uzrokujući nepoznatu količinu štete. Teheran je uzvratio počevši da obogaćuje malu količinu uranijuma čistoće do 60 odsto, što je njegov najviši nivo ikada.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Pregovori Irana i SAD o nuklearnom sporazumu, Uljanov kaže – postignut napredak
SVET Autor: Srna 01. maj. 2021

Stabilan napredak postignut je na indirektnim pregovorima između Irana i SAD u vezi sa poštovanjem nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i nastaviće se u petak, 7. maja, rekao je šef ruske delegacije.

„Ne treba da očekujemo veliki napredak u narednim danima“, rekao je ruski ambasador u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) Mihail Uljanov novinarima nakon sastanka u okviru treće runde pregovora, koji se jedini obratio novinarima. On je dodao da je potrebno nastaviti diplomatski, svakodnevni rad i da svi očekuju uspešan ishod za nekoliko sedmica. Prema njegovim rečima, pregovori se nastavljaju u petak.

Pregovori su počeli prošlog meseca u Beču na kome su se predstavnici Irana, Rusije, Kine, Francuske, Britanije i Nemačke sastali u podrumu luksuznog hotela. Iran je odbio direktne pregovore sa američkim zvaničnicima. Predstavnici SAD smešteni su u hotel preko puta. Rusija je generalno najoptimističnija što se tiče pregovora. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Salivan rekao je u petak da nije jasno da li će rezultirati sporazumom.

Izvor: www.n1info.com