Mogući vojni udar na Iran

[MOTORISTA]

Iran: "Naša nuklearna politika ostaje ista"; SAD: "Sankcije ostaju"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 8.06.2021.

Teheran -- Iranska politika u pregovorima sa svetskim silama za oživljavanje teheranskog nuklearnog sporazuma ostaće nepromenjena posle predsedničkih izbora 18. juna.

Ovo je danas izjavio portparol iranske vlade Ali Rabiei, dodavši o tom pitanju odlučuje njegovo najviše rukovodstvo. S druge strane, američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da predviđa da čak i ukoliko se Iran i SAD dogovore o povratku u nuklearni sporazum, stotine američkih sankcija prema Teheranu ostaće na snazi. Iranski zvaničnici i analitičariI navali su da i dalje postoji mnoštvo prepreka za oživljavanje nuklearnog sporazuma, o kome bi trebalo da budu nastavljeni pregovori ove sedmice, što sugeriše da je povratak sporazumu daleko, preneo je Rojters.

"Pokazali smo da se držimo svojih međunarodnih obaveza u svim okolnostima i to je nacionalna odluka", rekao je Rabiei na konferenciji za novinare.

On je naveo da je iransku nuklearnu politiku utanačio vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei, da ona nije povezana sa unutrašnjim kretanjima i da će nova vlada zadržati istu politiku kao što je ona izneta na bečkim pregovorima započetim u aprilu.

"Sve dok se sve strane u nuklearnom sporazumu budu pridržavale svojih obaveza, mogu biti sigurne da Iran neće napustiti svoje obaveze", rekao je Rabiei.

S druge strane, američki državni sekretar Entoni Blinken je danas rekao da predviđa da čak i ukoliko se Iran i SAD dogovore o povratku u nuklearni sporazum, stotine američkih sankcija prema Teheranu ostaće na snazi.

"Predviđam da čak i ako se vrate u sporazum stotine sankcija ostaju, među kojima su i sankcije koje je uvela administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa", naveo je Blinken, a preneo Rojters. Blinken je dodao da ukoliko Iran ne bude privržen uslovima iz JCPOA, sankcije će ostati na snazi čak i ukoliko se iransko ponašanje promeni.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Vašington post: Rusija obezbeđuje Iranu sofisticirani špijunski satelit
SVET Autor: Washington Post, Beta/AFP 11. jun. 2021

Rusija će obezbediti sofisticirani satelit Iranu što će značajno poboljšati mogućnosti te zemlje da špijunira, piše američki dnevnik Vašington post.

Satelit Kanopus-V, opremljen kamerom visoke rezolucije, omogućiće Iranu da nadgleda instalacije protivnika širom Bliskog istoka, precizira list pozivajući se na dobro upućene zvaničnike. Ova informacija je objavljena nekoliko dana uoči samita 16. juna u Ženevi kada treba da se sastanu ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik SAD Džo Bajden. Kako dodaje Vašington post, satelit bi mogao da bude lansiran narednih meseci i to iz Rusije. Čak i ako taj satelit nema kapacitet američkih satelita, Iran bi mogao da ga koristi za špijunažu na određenim lokacijama.

To izaziva bojazan od razmene informacija sa Jemenom, Irakom ili Libanom, pored informacija o razvoju bespilotnih letelica i balističkih projektila, izjavio je američkom listu jedan od izvora. Nabavkom tog satelita Teheran će imati veću mogućnost da nadzire Zaliv, izraelske baze i američku vojsku u Iraku. Frans pres podseća da informacije Vašington posta dolaze u jeku razgovora velikih sila za spasavanje iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine nakon jednostranog povlačenja SAD 2018. za vreme predsednika Donalda Trampa.

Izvor. www.n1info.com

[Dreadnought]

Iranski brodovi uplovili u Atlantik


Dva iranska vojna broda, razarač Sahand i brod Makran, uplovili su u Atlantik, a to je prvi put da je iranska mornarica stigla do ovog okeana. Putovanje je trajalo 30 dana.

Admiral Habibolah Sajari, zamenik šefa za koordinaciju iranske armije, potvrdio je da su dva broda stigla do Atlantskog okeana nakon putovanja od gotovo 6.000 nautičkih milja.

"77. strateška mornarička flota, koju čine razarač Sahand i brod Makran, prisutna je u Atlantskom okeanu prvi put s ciljem demonstriranja mogućnosti Irana u pomorskoj areni", kazao je Sajari.

Dodao je da Iran ima pravo da plovi međunarodnim vodama.

"Flota je isplovila iz Bandar Abasa 10. maja pa je nakon dugog putovanja koje je trajalo 30 dana i gotovo 12.000 km stigla u Atlantik", potvrdio je.

On je kazao da iranska mornarica ima zadatak da zaštiti iransku morsku teritoriju, resurse i interese na moru.

Tenzije između Irana i SAD-a su se povećavale u proteklom periodu, a isti odnos je i s Izraelom i zapadnim saveznicima. Iranci su u februaru predstavili 340 novih glisera naoružanih projektilima, nedugo nakon što je predstavljen brod Makran, koji je zapravo modifikovrani tanker dug 228 metara.

Američki sekretar odbrane Lojd Ostin je u međuvremenu rekao da su SAD veoma zabrinute zbog ulaska iranskih brodova u Atlantik iako je napomenuto da Pentagon ne namerava da ih presreće ili pomno prati.

Iranski brodovi su se uputili i ka Venecueli gde će zaokružiti prodaju oružja koja je potpisana prošle godine, a Lojd je rekao da to predstavlja rastuću pretnju na zapadnoj hemisferi. Politiko je preneo da je jedan od brodova najverovatnije opremljen plovilima za napade namenjenih Venecueli, a postoje i sumnje da nose i projektile velikih dometa, mada za to nema konkretnih dokaza.

Inače, i Iran i Venecuela su pod sankcijama SAD, a tokom administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa američki zvaničnici su zaplenili 4 iranska tankera koji su išli put te južnoameričke zemlje.

Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, međutim, njena proizvodnja je drastično pala, a stručnjaci to pripisuju lošoj upravi, nedostatku investicija i korupciji.

Iran je više puta izrazio podršku venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru.

izvor

[Dreadnought]

Iran platio dug UN i povratio i pravo glasa u Generalnoj skupštini


Iran je danas ponovo stekao pravo glasa u Generalnoj skupštini UN.

I to pošto su SAD omogućile Teheranu da koristi svoja finansijska sredstva zamrznuta u Južnoj Koreji kako bi platilo 16 miliona dolara duga tom međunarodnom telu. Iran je izgubio pravo glasa u januaru jer dve godine nije plaćao obaveze prema UN.

Ukupan dug Irana prema UN iznosi 65 miliona dolara ali je Teheran platio minimalan iznos potreban da bi se steklo pravo glasa, prenosi Rojters.

Iran tvrdi da je 20 milijardi dolara njegovih prihoda od nafte zamrznuto u zemljama kao što su Južna Koreja, Irak i Kina od 2018. godine a kao posledica sankcija koje je uveo tadašnji predsednik SAD Donald Tramp.

"Nezakonite američke sankcije ne samo da su lišile naše građane lekova, već su sprečile Iran da plaća svoje obaveze prema UN. Posle više od šest meseci rada na tom pitanju, UN su danas saopštile da su primile novac", naveo je ambasador Irana pri UN Madžid Taht Ravanči na Tviteru.

Iran je glasao danas na Generalnoj skupštini kada se biralo pet novih nestalnih članica Saveta bezbednosti UN.

izvor

[Dreadnought]

Američki list objašnjava zašto SAD ne mogu da deluju protiv iranskih ratnih brodova u Atlantiku


Povodom nedavnih medijskih izveštaja o kretanju dva iranska ratna broda ka Atlantskom okeanu i spekulacija da sa teretom plove ka Venecueli, što bi značilo kršenje američkih sankcija, „Forin polisi“ piše da Vašington nema pravnog osnova da ih zaustavi ili deluje na bilo koji drugi način.

Iranska vojska je ranije potvrdila da su brodovi uplovili u Atlantski okean, ali Teheran nije obelodanio koja je njihova misija, niti je komentarisao medijske navode u kojima se sugeriše da prevoze oružje za Venecuelu.

„Forin polisi“ ističe da, prema međunarodnom pravu, Vašington nema pravnih osnova da učini bilo šta po pitanju iranskih brodova.

Kako se dodaje, SAD bi mogle da deluju jedino u slučaju kada bi ti brodovi postali direktna pretnja za zemlju, imajući u vidu odredbu o suverenom imunitetu tih plovila. Oni bi, pojašnjava se dalje u analizi, mogli čak da uplove i u američke vode ukoliko nemaju zle namere, mada bi Vašington mogao lako da im naloži da napuste njihove vode i deluju ukoliko ih Iranci ne bi poslušali.

Čak ni ekstrateritorijalne sankcije Vašingtona protiv Karakasa ne menjaju pravni status dva iranska broda, sem u slučaju da, recimo, prevoze oružje za masovno uništenje.

Ova činjenica, međutim, ne sprečava američke političare da pozivaju na akciju protiv iranskih brodova, pa je tako senator sa Floride Marko Rubio pozvao Vašington da spreči njihove navodne planove da pristanu u Venecuelu.

Takva akcija bi mogla da ima ozbiljne posledice po SAD jer bi mogla da izazove međunarodnu kritiku, pa čak i ugrozi bezbednost američke vojske u inostranstvu, upozorava se u tekstu i konstatuje da bi cena direktne akcije bila visoka.

Jedina opcija kojoj bi Vašington mogao da pribegne je diplomatija, navodi „Forin polisi“, predloživši da bi SAD mogle da pozovu druge zemlje da ne dozvole iranskim brodovima da pristanu u njihove luke da bi se snabdeli i napunili gorivo.

izvor

[Dreadnought]

Amerikanci u hotelu prekoputa, Iranci ne žele sastanak licem u lice


Pregovori o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma nastavljeni su u Beču s nadom da bi u novoj rundi razgovora mogao da bude postignut dogovor.

Prepreke i dalje velike, između ostalog i u vidu nepoverenja koje vlada između Vašingtona i Teherana, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Šesta runda razgovora i indirektnih pregovora Teherana i Vašingtona počela je u Beču u subotu uobičajeno sastankom strana koje su ostale u sporazumu posle povlačenja SAD pod predsednikom Donaldom Trampom – Irana, Rusije, Kine, Francuske, Britanije, Nemačke i Evropske unije, ukazuje Rojters. Delegacija SAD u pregovorima nalazi se u hotelu preko puta jer Iran odbija sastanak s Amerikancima licem u lice.

Glavni koordinator razgovora, zvaničnik EU za spoljnu politiku Enrike Mora, koji vodi šatl diplomatiju između Irana i SAD, rekao je da očekuje dogovor u ovoj rundi pregovora, mada su drugi izaslanici oprezniji, navodeći da mnoga teška pitanja tek treba rešiti.

Iranski pregovarač Abas Arakči sugerisao je da je malo verovatno da će razgovori biti završeni pre iranskih predsedničkih izbora u petak, 18. juna.

Iranski nuklearni sporazum doneo je Teheranu ublažavanje sankcija u zamenu za obavezu da omogući opsežno međunarodno nadgledanje dok je demontirao veći deo nuklearnog programa.

Tramp je povukao SAD iz dogovora 2018. tvrdeći da je Iran dobio previše ustupaka, a da nije obuzdao agresivno ponašanje u regionu, kao ni ambicije za proizvodnju nuklearnog oružja. SAD su vratile i pojačale sankcije, izazivaju tešku recesiju u Iranu.

Uoči nove runde nuklearnih pregovora administracija predsednika Džoa Bajdena ukinula je sankcije trojici bivših iranskih zvaničnika i nekolicini energetskih kompanija, signalizirajući spremnost Vašingtona da dodatno ublaži ekonomski pritisak na Iran ako zemlja promeni kurs, piše Volstrit džurnal.

Portparol Stejt departmenta rekao je novinarima prošle nedelje da to nema "apsolutno nikakve veze" s pregovorima o nuklearnom sporazumu i ukidanje sankcija je obrazloženo time što ti zvaničnici više nisu uključeni u sankcionisane entitete, ali, ističe list, zvaničnici upoznati s pregovorima u Beču kažu da je Bajdenova administracija razmatrala kako može da da podstrek pregovorima.


Bez ekonomskog i finansijskog olakšanja

Mere objavljene u četvrtak su tek delić širokog spektra sankcija Iranu i ne očekuje se da donesu značajno finansijsko ili ekonomsko olakšanje Teheranu, ukazuje Volstrit džurnal i dodaje da se, imajući u vidu značajne razlike između strana u pregovorima u Beču, ne očekuje da će ukidanje sankcija pomoći u ostvarivanju proboja u pregovorima.

Utoliko je to signal Iranu da Bajdenova administracije ne samo da je spremna da deluje, već da ima i administrativne i pravne kapacitete da to uradi, kažu analitičari.

Iran i SAD su, prema rečima američkog zvaničnika, ostvarili napredak u praktično svakom pitanju o kojem se raspravljalo na indirektnim sastancima u protekla dva meseca, ali s početkom šeste runde, Bajdenova administracija nije sigurna da li je konačni sporazum bliži sad nego na početku razgovora, piše Vašington post.

Jedan od zvaničnika administracije uključenih u pregovore rekao je da se preostala pitanja mogu rešiti "za nekoliko nedelja", ali je istakao da 70 ili 80 odsto razgovora "nije važno", sve dok se ne prevaziđe bazično nepoverenje između dve strane i dok se ne donesu političke odluke o prihvatanju rezultata pregovora.

Bajdenova administracija je naznačila da je spremna da ukine mnoge od američkih sankcija, dok Iran navodi da je spreman da poništi korake u kršenju sporazuma kao odgovora na Trampove sankcije, piše Vašington post, ukazujući na reči da evropskog zvaničnika, koji tražio da ne bude imenovan, da je sporazum izvodljiv, ali da je pitanje dogovora političko.

Na najvišim političkim nivoima, obe strane žele nešto što bi im znatno olakšalo da dogovor predstave kod kuće, ali što druga strana ne može da da, ističe američki list.

Iran traži garancije da se buduća administracija neće ponovo povući i uvesti sankcije, dok Bajdenova administracija želi da Iran izričito prihvati da sporazum vodi ka daljim pregovorima o dužim i jačim ograničenjima nuklearnog programa, kao i o programima balističkih projektila, ljudskim pravima i navodnoj podršci terorističkim grupama.

Dogovor o oživljavanju iranskog nuklearnog programa sada deluje moguće, piše Njujork tajms u uredničkom komentaru.

Čini se da su uslovi za oživljavanje dogovora sada povoljni, pošto iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei navodno želi obnavljanje sporazuma pre nego što novi predsednik u avgustu preuzme funkciju, ocenjuju urednici lista.

Očekuje se da će Hasana Rohanija na čelu Irana zameniti pripadnik tvrde struje Ebrahim Raisi – ako bude postignut dogovor, on će uživati koristi od njega bez odgovornosti u slučaju da opet propadne.

Ipak, neke od ključnih odredbi imaju rok trajanja, zbog čega bi kritični aspekt procesa trebalo da bude uvod za dalje sporazume koji bi mogli ublažiti zabrinutost zbog iranskih dugoročnih ambicija i ograničiti započetu trku u nuklearnom naoružanju u regionu, piše Njujork tajms u uredničkom komentaru uz ocenu da bi idealni rezultat bila zona bez nuklearnog oružja na Bliskom istoku.

izvor

[MOTORISTA]

Teheran proizveo uranijum obogaćen do 60 odsto
Srna 15.06.2021.

Iran je proizveo 6,5 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, saopštile su danas iranske vlasti.

Portparol iranske administracije Ali Rabej rekao je da je ta zemlja proizvela i 108 kilograma uranijuma obogaćenog do 20 odsto čistoće. Iran je u aprilu saopštio da je počeo sa obogaćenjem uranijuma do 60 odsto nakon što je Teheran optužio Izrael za sabotažu jednog nuklearnog postrojenja. Današnje saopštenje objavljeno je u vreme kada Teheran i Vašington vode indirektne razgovore u Beču s ciljem da pronađu način za obnovu nuklearnog sporazuma iz 2015. godine između Irana i svetskih sila.

Poslanici iranskog parlamenta prošle godine usvojili su nacrt zakona kojim obavezuju vladu da zauzme oštriji stav u nuklearnom sporu, što je delimično reagovanje na povlačenje bivšeg američkog predsjednia Donalda Trampa iz sporazuma 2018. godine. Zbog Trampovog povlačenja Iran je postepeno krenuo u kršenje ograničenja svog nuklearnog programa.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Iran bira predsednika


U Iranu se danas održavaju predsednički izbori.

Nakon što je i sam glasao, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei pozvao je sve Irance da izađu na birališta jer je to u najboljem interesu zemlje

Na 66 800 biračkih mesta u Iranu kao i u 133 zemlje širom sveta, više od 59 miliona Iranaca imaće priliku danas da izabere novog predsednika, između četiri kandidata koja su ostala u trci nakon što je sredu nekoliko njih odlučilo da se povuče.

Ebrahim Raizi, koji se nalazi na čelu pravosuđa, slovi za prvog favorita kao saveznik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, prenosi Rojters.

Prošlog meseca je izborna komisija odobrila sedam kandidata za trku i diskvalifikovala nekoliko istaknutih, a iznenadjenje je da je kandidatura bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada odbijena, ali i bivšeg predsednika parlamenta Alija Laridžanija.

Bivši guverner iranske provincije Isfahan Mohsen Mehralizad dostavio je u sredu pisano povlačenje ,a poslanik Alireza Zakani, koji je diskvalifikovan 2013. i 2017. godine iz predsedničke trke, takođe je odustao od kandidature.

Hasan Rohani, dosadašnji predsednik Irana, nema pravo da da se kandiduje za novi mandat pošto je dva puta zaredom bio na toj funkciji.

izvor

[Dreadnought]

Iran election: Hardline cleric and judiciary chief Raisi is front-runner

Iranian voters went to the polls Friday in a presidential election in which ultraconservative cleric Ebrahim Raisi is seen as all but certain to coast to victory over his vetted rivals.

[Dreadnought]

Predjsednički izbori u Iranu: Hoće li biti promjena u regionalnoj politici?

Jedna od tema u debatama predsjedničkih kandidata bila je i uloga Irana u regionu Bliskog istoka. Neki analitičari smatraju da toj temi tokom predizborne kampanje nije bila posvećena dovoljna pažnja.

Većina kandidata smatra da Iran treba da unaprijedi svoje regionalne odnose, posebno sa arapskim zemljama.

[MOTORISTA]

Rezultati izbora u Iranu još nisu objavljeni, a svi već čestitaju Raisiju
Tanjug 19.06.2021.

Iranski predsednički kandidat Abdolnaser Hemati čestitao je svom suparniku Ebrahimu Raisiju na pobedi na jučerašnjim izborima, u trenutku dok se prebrojavanje glasova nastavlja.

- Nadam se da će vaša vlada pod vođstvom vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija doneti olakšanje i prosperitet našoj naciji - rekao je Abdolnaser Hemati, bivši guverner centralne banke i jedan od tri protivkandidata Raisija, prenosi Rojteres pozivajući se na izveštaj državnih medija.

U televizijskom obraćanju i dosadašnji predsednik Irana Hasan Rohani, koji nije imao pravo da se kandiduje za novi mandat, pošto je dva puta zaredom bio na toj funkciji, čestitao je narodu na izabranom predsedniku, ali ga nije imenovao.

- Budući da još nije zvanično objavljeno, odložiću zvanične čestitke. Ali jasno je ko je dobio glasove - poručio je Rohani.

Milioni Iranaca glasali su u petak na predsedničkim izborima na kojima je Raisi, šef iranskog sudstva, uz otvorenu podršku vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija i konzervativnih krugova, važio za najvećeg favorita.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Iran dobio novog predsednika


Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je Ebrahim Raisi, pošto je osvojio poverenje 17,8 miliona glasača, od 28,6 miliona Iranaca koji su u petak izašli na birališta, saopštila je Izborna komisija.

Šef Izborne komisije Džamal Orf je, u obraćanju koje je prenosila državna televizija, saopštio da je oko 28,6 miliona Iranaca izašlo na izbore, od 59 miliona koliko ima pravo glasa.

Konačni rezultati izbora biće objavljeni kasnije tokom dana.

U televizijskom obraćanju i dosadašnji predsednik Irana Hasan Rohani, koji nije imao pravo da se kandiduje za novi mandat pošto je dva puta zaredom bio na toj funkciji, čestitao je narodu na izabranom predsedniku, ali ga nije imenovao.

Ebrahim Raisi, šef iranskog sudstva, imao je otvorenu podršku vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija i konzervativnih krugova, i važio je za najvećeg favorita, preneo je Tanjug.

izvor

[Dreadnought]

Jedni kude, drugi pozdravljaju: "On je zločinac"; "Saradnja će ojačati"


Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je Ebrahim Raisi, pošto je osvojio poverenje 17,8 miliona glasača od 28,6 miliona Iranaca koji su izašli na birališta.

Reakcije širom sveta polako pristižu, a među prvima je Raisiju čestitao na pobedi predsednik Rusije Vladimir Putin.

Ruski predsednik je izrazio nadu "u dalji razvoj konstruktivne bilateralne saradnje", izveštava Rojters pozivajući se na rusku agenciju RIA Novosti.

Ministar inostranih poslova Irana Mohamed Džavad Zarif je u svom obraćanju, dan nakon što su milioni Iranaca glasali da bi izabrali novog predsednika, poručio da veruje da će Raisi dobro voditi Iran, prenosi Rojters.

Zarif je u svom govoru na diplomatskom forumu u turskom gradu Antaliji rekao i da razlike u pregovorima sa zapadnim silama o iranskom nukelarnom programu nisu nepremostive i da očekuje da će rezultat biti postignut pre avgusta.


"Saradnja će ojačati"

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čestitao je Ebrahimu Raisiju pobedu izrazivši uverenje da će saradnja dve susedne države ojačati tokom Raisijevog mandata.

"Uveren sam da će tokom vašeg predsedavanja saradnja naše dve zemlje ojačati i spreman sam da radim zajedno s vama“, naveo je Erdogan u pismu Raisiju i dodao da se raduje poseti Iranu nakon pandemije kovid 19.


Ajatolah Hamnei pozdravio pobedu iranskog naroda na izborima

Iranski verski vođa ajatolah Sejed Ali Hamnei pozdravio je danas iranski narod kao najvećeg pobednika na predsedničkim izborima.

Hamnei je u poruci naveo da je "epski odziv na izborima 18. juna dodao još jednu blistavu stranicu u počast iranskog naroda", prenela je agencija Tasnim.

"Scene vašeg učešća na izborima su jasan znak snage vaše volje i nade koja je ispunila vaša srca", dodao je Hamnei.

Iranski predsednički kandidat Abdolnaser Hemati čestitao je svom suparniku Ebrahimu Raisiju na pobedi na jučerašnjim izborima, u trenutku dok je prebrojavanje glasova još bilo u toku.

"Nadam se da će vaša vlada pod vođstvom vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija doneti olakšanje i prosperitet našoj naciji," rekao je Abdolnaser Hemati, bivši guverner centralne banke i jedan od tri protivkandidata Raisija, prenosi Rojteres pozivajući se na izveštaj državnih medija.

U televizijskom obraćanju i dosadašnji predsednik Irana Hasan Rohani, koji nije imao pravo da se kandiduje za novi mandat, pošto je dva puta zaredom bio na toj funkciji, čestitao je narodu na izabranom predsedniku, ali ga nije imenovao.

"Budući da još nije zvanično objavljeno, odložiću zvanične čestitke. Ali jasno je ko je dobio glasove", poručio je Rohani.


Amnesti internešenel: Protiv njega treba pokrenuti istragu zbog zločina protiv čovečnosti

Međutim, organizacija Amnesti internešenel osudila je izbor Ebrahima Raisija za predsednika Irana i pozvala pokretanje istrage protiv njega zbog "zločina protiv čovečnosti"

"To što je Ebrahim Raisi dospeo na mesto predsednika, umesto da bude istražen zbog zločina protiv čovečnosti zbog ubistava, otmice i mučenja, mračan je podsetnik da u Iranu vlada nekažnjivost", navela je generalna sekretarka AI Anjes Kalamar u pisanoj izjavi.

Ta organizacija je, kako se navodi u saopštenju, 2018. godine pokazala je dokaze da je Raisi bio član komisije koja je nasilno otimala i bez odluke suda u tajnosti pogubila hiljade političkih neistomišljenika u zatvorima Evin i Gohardasht u blizini Teherana 1988. godine.

Iranske vlasti još uvek sistematski prikrivaju mesta gde se nalaze tela žrtava, a Kalamar je to ocenila kao zločin protiv čovečnosti.

U saopštenju se dodaje da je on kao ministar pravosudja Irana učestvovao u progonu više stotina neistomišljenika i aktivista i u kršenju ljudskih prava.

Raisi je, kako se navodi, na predsedničko mesto došao "nakon izbornog procesa koji je vodjen u izuzetno represivnom okruženju".

"Bilo je zabranjeno da se kandiduju žene, pripadnici verskih manjina i kandidati sa suprotnim stavovima", navela je Kalamar i pozvala članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da preduzmu "konkretne korake za rešavanje krize sistematske nekažnjivosti u Iranu".


Tel Aviv: Raisi je najekstremniji predsednik Irana do sada

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je večeras da je novi predsednik Irana Ebrahim Raisi "najekstremniji predsednik do sada, koji je obećao da će brzo unaprediti nuklearni program Teherana"

"Nakon što je iranski vrhovni vođa (Ali Hamnej) diktirao građanima koga da izaberu, manje od 50 odsto iranskih državljana je glasalo za najekstremnijeg predsednika Irana ikada.

''Teheranskog kasapina'' je međunarodna zajednica pravedno kritikovala i osudila za njegovu ulogu u egzekucijama više od 30.000 ljudi", izjavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Lior Hajat, preneo je Rojters.

izvor

[MOTORISTA]

Sutra o nuklearnom sporazumu; Američka delegacija odbija direktan susret sa Iranom
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 19.06.2021.

Beč -- Predstavnici zemalja koje razgovaraju o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine održaće sutra formalni sastanak Beču, saopštila je EU.

Iran i nekoliko svetskih sila razgovaraju u glavnom gradu Austrije o nuklearnom sporazumu iz kojeg su se SAD povukle 2018. godine, a prema kojem je Iran u obavezi da ograniči svoj nuklearni program kako bi se zauzvrat Teheranu skinule sankcije, preneo je Rojters. Britanska agencija dodaje i da bi nova runda pregovora mogla da bude odložena jer postoje razlike u stavovima po ključnim pitanjima.

"Zajednička komisija nuklearnog sporazuma će se susresti 20. juna. Taj sastanak će odrediti nastavak razgovora u Beču. Postizanje dogovora nije daleko, međutim, još ništa nije gotovo", izjavio je ruski predstavnik Mihail Uljanov. Predstavnici Irana, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i Evropske unije će se sastati u luksuznom hotelu u Beču. Američka delegacija, koja odbija direktan susret sa Iranom, nalazi se preko puta hotela gde su ostale delegacije i prepušta drugim zemljama i EU da budu posrednici.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Prekinuti pregovori o iranskom nuklearnom sporazumu


Pregovarači iz Irana i šest svetskih svetskih sila danas prekidaju razgovore o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, i vraćaju se u svoje države na konsultacije jer se preostale razlike ne mogu lako prevazići, izjavio je šef iranske delegacije Abas Arakči.

„Bliži smo dogovoru nego ikad, ali ostaju neke razlike u stavovima koje se ne mogu lako prevazići i to nije lak posao. Zato se večeras vraćamo u Teheran“, rekao je Arakči u intervjuu za iransku državnu televiziju.

„Približavanje stavova zavisi prvenstveno od odluka druge strane (Vašingtona). Nadam se da ćemo u sledećem krugu razgovora prevaliti ovu malu, ali tešku deonicu u pregovaračkom procesu“, rekao je Arakči.

Za sada nije poznato kada će formalni pregovori biti nastavljeni.

U Beču se, kako podseća Rojters, od aprila vode pregovori o koracima koje bi trebalo da preduzme Iran u vezi sa nuklearnim aktivnostima i SAD u vezi sa sankcijama kako bi se postigla puna saglasnost o nuklearnom sporazumu iz kojeg se Trampova administracija povukla 2018. godine i nametnula sankcije Teheranu.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da će se SAD vratiti sporazumu „ako se Iran vrati njegovom poštovanju“, dok Teheran insistira da prvo budu ukinute američke sankcije.

izvor