Njega krive za ubistva hiljade ljudi, već je pod sankcijama, a mnogi ga vide i kao novog najmoćnijeg loveka IranaMilijana Milikšić 21.06.2021.
Tvrdokorni, ultrakonzervativni sudija Ibrahim Raisi, koji je na listi američkih sankcija zbog kršenja ljudskih prava i optužuje se za ubistva hiljade politčikih zatvorenika 1988. godine, novi je predsednik Irana.Raisi je na izborima u subotu porazio trojicu kandidata a njegova pobeda je, kako piše “Dojče vele”, bila toliko ubedljiva da nema potrebe za drugim krugom. Izlaznost na izborima je bila veoma niska. Zvanične brojke pokazuju da je odaziv bio najniži ikad, sa 48,8 odsto izlaznosti u zemlji sa 59 miliona birača. Više od polovine birača je ostalo kod kuće, što je oštar kontrast u odnosu na izbore 2017, kad je na glasanje za predsednika zemlje izašlo čak 73 odsto Iranaca.
Na tim izborima je Raisi izgubio od umerenog Hasana Rohanija koji, posle dva mandata, više nije imao pravo da se kandiduje. Raisi, glavni sudija Irana i štićenih vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja, osvojio je 17,9 miliona glasova, odnosno 62 odsto. Bivši komandant Revolucionarne garde Mohsen Rezei, još jedan konzervativac, osvojio je 3,4 miliona glasova a umereni Abdolnaser Hemati, Rohanijev saveznik, bio je treći sa 2,4 miliona. Četvrti kandidat, Amirhosein Gazizadeh Hašemi, dobio je oko milion glasova.
Sumnja u izbornu prevaruSmatra se da je nizak odaziv na proteklim izborima protest Iranaca zbog strogo ograničene liste predsedničkih kandidata i loše upravljanje ekonomijom. Na izborima je bilo onemogućeno učešće nekoliko kandidata – panel pod nadzorom ajatolaha je diskvalifikovao Raisijevu najjaču konkurenciju - a oni bliski režimu su povlačili kandidature zbog čega se smatraju naštimanim. Pored toga, 3,7 miliona od ukupno 29 miliona glasova je poništeno, što je trostruko više od neispravnih listića viđenih na prošlim izborima i još jedan indikator javnog nezadovoljstva ponuđenim kandidatima na izborima.
- Moj glas neće ništa promeniti na ovim izborima, broj ljudi koji glasaju za Raisija je ogroman, a Hemati nema neophodne veštine za ovo. Ja nemam za koga da glasam ovde – rekla je 25-godišnja Hedijeh nakon glasanja, preneo je “Politiko”.
Poraženi kandidati, Hemati i Rezei, brzo su čestitali Raisiju pobedu, a ovakve brze koncesije, iako ne neuobičajene na iranskim izborima, signal su da je pažljivo kontrolisano glasanje dalo pobedu Raisiju usred poziva na bojkot, navodi portal.
Prvi sankcionisani predsednik“Njujork post” piše da neuspeh umerenih kandidata ukazuje na nezadovoljstvo Rohanijevom pragmatičnom politikom nakon što su Sjedinjene Američke Države napustile nuklearni sporazum sa Iranom, za vreme administracije Donalda Trampa. Raisi, jedan od nekoliko zvaničnika koje je Tramp optužio za kršenje ljudskih prava, biće prvi iranski predsednik koji će ući u kancelariju pod američkim sankcijama. Naime, on je sankcionisan 2019. zbog svog učešća u masovnom pogubljenju hiljade disidenata 1988. i brutalnog gušenja protesta Zelene revolucije 2009. i 2010. Raisiju, koji će u predsedničku kancelariju ući u avgustu, prvi je na izboru čestitao ruski predsednik Vladimir Putin.
Ko je Ibrahim Raisi?Rođen je 1960. u strogoj muslimanskoj porodici u iranskoj metropoli Mašadu, drugom najvećem gradu Irana gde se alazi grobnica Imama Reze, važno mesto za šiitske hodočasnike. Raisi je prošao teološko obrazovanje i ima rang hodžatoleslama (autoritet islama) – iznad toga je samo ajatolah, navodi DW. Karijeru je započeto odmah posle Islamske revolucije 1979. kada je sa samo 20 godina postao državni tužilac u Karadžu. Na mesto šefa pravosuđa imenovan je 2019, dve godine nakon što je na poslednjim predsedničkim izborima izgubio od Rohanija, navodi RSE, dodajući da se Raisi predstavljao kao najbolja osoba za borbu protiv korupcije i rešavanje ekonomskih problema u zemlji.
Raisi podržava polnu segregaciju i takođe je pristalica islamizacije univerziteta, revizije interneta i cenzurusisanja zapadne kulture. On smatra, kako je rekao 2017. da su ekonomske sankcije prilika i da je jedini način da se okonča siromaštvo u zemlji takozvana ekonomija otpora, odnosno način za zaobilaženje sankcija. Raisi preferira razvoj poljoprivrednog sektora u odnosu na maloprodajni koji, kako smatra,
“ na kraju doprinosi samo stranim brendovima”.
“Komisija smrti”Organizacija za ljudska prava “Amnesti internešenel” optužuje Raisija da je 1988, kada je zvanično bio zamenik tužioca na Revolucionarnom sudu u Teheranu, bio deo takozvane
“komisije smrti” koja je sprovodila egzekucije bez sudske odluke. Tako je pobijeno najmanje 5.000 protivnika klerikalnog režima, procenjuje organizacija. Nakon tog izveštaja, Trampova administracija i Evropska unija su 2019. stavile Raisija na listu sankcija.
- To što je postao predsednik umesto da odgovara za zločine protiv čovečnosti je gorak podsetnik da u Iranu vlada nekažnjivost - rekla je generalna sekretarka “Amnestija” Anješ Kalamar.
“Amnesti internešenel” je 19. juna zatražio od Veća za ljudska prava Ujedinjenih nacija da istraži Raisija zbog zločina protiv čovečnosti. Iran nikad nije priznao da su se masovna pogubljenja desila, dok Raisi nikad javno nije govorio o optužbama. Izraelski ministar spoljnih poslova oglasio se nakon Raisijeve pobede, navodeći da je novi iranskih predsednik “najekstremniji do sada” i da je posvećen brzom napretku Teherana u nuklearnom programu.
“Novi iranski predsednik, poznat po nadimku "teheranski kasapin", ekstremista je odgovoran za smrt više hiljada Iranaca. Posvećen je nuklearnim ambicijama Irana i kampanji globalnog terora", naveo je Jair Lapid "Tviteru".
Nuklearni sporazumIranski izbori događaju se u vreme kad su u Beču vode pregovori za oživljavanje iranskog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama iz 2015. Tramp je izašao iz tog sporazuma i nametnuo sankcije Iranu, dok je novi američki predsednik Džo Bajden obećao je da će se pridružiti sporazumu ako mu se Teheran u potpunosti vrati, navodi RSE. “Dojče vele” ukazuje da ima nade da će Raisi nastaviti pregovore kako bi vratio zemlju u sporazum, koji nudi olakšanje sankcija u zamenu za značajna ograničenja iranskih nuklearnih aktivnosti. Raisi je u predizbornoj kampanji obećao da će biti predan sporazumu, iako ga je kritikovao.
- Poštovaćemo sporazum, ali uslove postavljamo mi, a ne SAD – rekao je on.
Postoji i mogućnost da se pregovori o vraćanju u sporazum zaključe ulaska Raisija u kancelariju u avgustu. Sankcije su znatno pogoršale ekonomsko stanje u Iranu, što će biti najveći izazov za novog predsednika. Godišnja inflacija u zemlji je 40 odsto, navodi DW. Analitičari kažu da će Raisijeva prošlost verovatno komplikovati Bajdenove napore da ponovo ispregovara nuklearni sporazum s Iranom.
Večni neprijateljiIz izraelskog Ministarstva spoljnih poslova ocenili su da će izbor Raisija izazvati ozbiljnu zabrinutost u međunarodnoj zajednici i već poručili da će biti protiv eventualne obnove nuklearnog sporazuma između svetskih sila i Irana. Izrael smatra da je nuklearno sposoban Iran predstavlja egzistencijalnu pretnju jevrejskoj državi, dok Teheran negira da želi da razvije atomsko oružje. Raisi je 2017. rekao da će njegova spoljna politika biti zasnovana na tome da uspostavi odnose sa svakom zemljom – osim Izraelom.
Analitičari očekuju još tvrđu retoriku Irana prema večnom neprijatelju Izraelu i moguće dodatno suzbijanje slobode mišljenja u zemlji, ukazuje DW. Kao šef pravosuđa je Raisi kumovao zabrani upotrebe aplikacije za sigurnu razmenu poruka “Signal”, koja je u januaru saopštila da više nema prolaza u Iranu.
Veće ambicijeKontroverznom Raisiju, međutim, predsednička funkcija možda neće biti vrhunac političke karijere. DW ukazuje da u Iranu predsednik vodi dnevne političke poslove, dok ajatolah diktira suštinski pravac razvoja zemlje. Raisi sa četvorogodišnjim predsedničkim mandatom stupa na čelo države u ključnom momentu za Iran za više decenija, kad se život 82-godišnjeg ajatolaha bliži kraju, a spekulacije već kreću da će Raisi pretendovati da zauzme poziciju svog mentora, pored Hamnejevog sina Modžtabe, ukazuje “Politiko”. Raisi, dakle, uživa podršku najvažnijeg čoveka Irana, koji ga je lično nazvao
“iskusnim čovekom od poverenja”.
DW ukazuje da i Hamnei potiče iz Mašada baš kao i Raisi. Na čelu države je od 1989, i smrti ajatolaha Homeinija. Hamenei je prethodno bio predsednik i hodžatoleslam. Uskoro puni 82 godine. Mnogi kažu da je Raisi na najboljem putu da ga jednog dana nasledi kao vrhovni vođa.
Izvor:
www.blic.rs
