Mogući vojni udar na Iran

[MOTORISTA]

Čvrsta ruka od koje mnogi strahuju - Ko je novi predsednik Irana?
Novosti online 27. 06. 2021.

NOVI iranski predsednik, favorit takozvane tvrde struje Ebrahim Raisi odmah se našao na meti Zapada zbog nekadašnjeg pogubljenja političkih protivnika. Analitičari smatraju da ga je na vlast dovela upravo američka politika maksimalnog pritiska, ali i da će „čvrsta ruka“ ubrzati pregovore o povratku Sporazuma o iranskim nuklearnim aktivnostima.

Nikada preterano javno eksponiran Ebrahim Raisi već decenijama je na rukovodećim pravosudnim funkcijama, što je bila i njegova najvažnija kvalifikacija da se popne na najviši položaj u Iranskoj Islamskoj Republici. Prvi put za predsednika se kandidovao 2017. godine u ime konzervativnog Fronta narodnih snaga islamske revolucije. Iako će glavnu reč u državi i dalje voditi vrhovni verski poglavar, sama činjenica da je Raisi odmah po izboru dobio jake kritike Zapada, a posebno iz Izraela, mnogo govori o njegovoj ulozi u rešavanju pitanja važnih za budućnost zemlje.

Meta optužbi sa Zapada

Novinar i diplomata Dragan Bisenić objašnjava da je novi predsednik Irana bio jedna od najvažnijih figura pravosuđa, zbog toga ga na Zapadu i optužuju za učešće u masovnim pogubljenjima političkih protivnika 1988. godine.

- Zapravo se misli na sasvim određenu političku organizaciju ’Mudžahedin al kalk‘, koja je tada bila naoružana od strane Iraka i na svaki način potpomognuta Sadamom Huseinom. Međutim, taj upad naoružanih boraca ove grupe u Iran završio se neuspešno. Svi su zarobljeni, a mnogi od njih osuđeni na smrt. Raisiju upravo tu činjenicu prebacuju organizacije koje se bave ljudskim pravima, ali i izraelski premijer Naftali Benet, koji ga je pre neki dan nazvao dželatom, upravo zbog ovog događaja - kaže Bisenić.

On dodaje da je i sam predsednik Irana u svom prvom obraćanju medijima govorio o svojoj ulozi u događajima iz 1988. godine, istakao da je bio ponosan što je kao tužilac branio ljudska prava, sigurnosti i blagostanje ljudi, gde god je služio. Komentarišući činjenicu da Zapad Raisija smatra pripadnikom takozvane tvrde linije, naš sagovornik kaže da njegov izbor na mesto šefa države ne može preko okeana da se posmatra istim očima kao u samom Iranu.

- Ono što Zapad ocenjuje kao tvrdu liniju, to je zapravo jedna grupa ljudi koja nastoji da što vernije tumači izvorne principe islamske revolucije i imama Homeinija. U tom smislu, sa iranskog stanovišta, on zapravo važi za pripadnika principijelne grupacije. Sam Raisi je rekao da će uspostaviti vlast bez korupcije, vlast koja će doneti blagodet iranskom narodu. U tom smislu, percepcija koja postoji u Iranu svakako se razlikuje od percepcije Zapada - ističe Bisenić. Pojedini analitičari smatraju da je upravo tretman koji je Iran poslednjih godina imao od Amerike kao posledicu dao dolazak na vlast takozvane čvrste ruke. Bisenić se slaže sa ovom konstatacijom.

- Može se reći da je na neki način Trampova ’politika maksimalnog pritiska‘ dovela do tako čvrstog odgovora sa iranske strane, zato što su umerenjačke snage okupljene oko predsednika Rohanija mogle da se uvere svakim danom da njihova podrška postaje sve manja i manja, a da se odgovornost za takvo stanje traži u njihovoj popustljivosti, spremnosti da se pregovara sa Zapadom, kao što je bio slučaj sa ministrom inostranih poslova Zarifom, kome je to javno zamereno u brojnim prilikama od strane konzervativne grupacije, ali i Izraela - kaže on.

Sudbina nuklearnog sporazuma

Upitan kako će se izbor novog predsednika, kome je uspeo drugi pokušaj da dođe na tu funkciju, odraziti na pregovore o Iranskom nuklearnom sporazumu, Dragan Bisenić je optimista. On podseća da je novi predsednik obećao da će spasiti sporazum kako bi osigurao oslobađanje od američkih sankcija, koje su nanele veliku štetu iranskoj ekonomiji.

- On je odbacio bilo kakva ograničenja za iranske raketne kapacitete i povezivanje Nuklearnog programa sa raketnim pitanjima. Istovremeno, upravo je juče postignut sporazum na pregovorima u Beču koji su počeli 12. juna o uklanjanju svih sankcija za sektor osiguranja i brodarstva, koje je uveo Donald Tramp. Novim sporazum predviđa ukidanje oko 1.050 sankcija iz Trampove ere. Takođe je dogovoreno ukidanje nekih sankcija pojedincima koji su najbliže povezani sa vrhovnim vođom Hamneijem - kaže Bisenić i dodaje da je važna i činjenica da je sa liste sankcija skinuto i nekoliko iranskih kompanija.

Iako je američki savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Saliven izjavio da još postoje nuklearne obaveze koje Iran mora da ispuni, s obzirom na izbor novog predsednika i dosadašnji rezultat pregovora u Beču, naš sagovornik smatra da se situacija kreće u pravcu ponovnog uključivanja SAD u ovaj sporazum i skidanja sankcija Iranu, što će imati veliki uticaj ne samo na tu zemlju, već na ceo Bliski istok.

Novi predsednik Irana Ebrahim Raisi izjavio je da će svi pregovori koji garantuju nacionalni interes Irana biti podržani, ali da to ne znači da će Iran učestvovati u pregovorima radi pregovora, već da Sjedinjene Države imaju obavezu da ukinu sve sankcije uvedene toj zemlji.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Gutereš apelovao na SAD da ukinu sankcije Iranu i da poštuju sporazum
Tanjug 30.06.2021.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš apelovao je na administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena da ukine ili odustane od svih sankcija Iranu, kao i da se vrati sporazumu iz 2015. koji ima za cilj sprečavanje Teherana da razvija nuklearno oružje.

U izveštaju Savetu bezbednosti UN Gutereš je pozvao i Iran da se pridržava odredbi sporazuma i nazvao njihovo kršenje zabrinjavajućim koracima Teherana, prenosi Rojters. Savet bezbednosti raspravlja danas o izveštaju generalnog sekretara o primeni rezolucije iz 2015. godine koja sadrži i nuklearni sporazum između Irana, SAD, Francuske, Britanije, Nemačke, Rusije i Kine. Bivši američki predsednik Donald Tramp napustio je taj sporazum 2018. godine i ponovo uveo oštre sankcije Iranu, što je navelo Teheran da 2019. počne da krši neka od nuklearnih ograničenja. Guterešov apel Vašingtonu i Teheranu dolazi usred razgovora o oživljavanju sporazuma, poznatog Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), prema kome je Iran prihvatio ograničenja u svom nuklearnom programu za ukidanje većeg broja sankcija koje su mu nametnute.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Lavrov: Ako SAD žele nazad u sporazum sa Iranom – onda neka poštuju svoju obavezu


S obzirom da su SAD jednostrano istupile iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i tako prekršile rezoluciju Saveta bezbednosti UN, njihov povratak u te okvire mora da podrazumeva i potpuno poštovanje svih preuzetih obaveza, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Kako je rekao, na dosadašnjim pregovorima je postignut značaj progres, međutim Zapad pokušava da taj sporazum u neku ruku promeni.

„Smatram da je jedini pošten put da se ceo sporazum obnovi u originalnom vidu što je potvrđeno i od strane Saveta bezbednosti UN, međutim, zapadni partneri na sve načine pokušavaju da unesu određene izmene i nametnu Iranu nove obaveze“, naglasio je.



Rusija sprema novi plan kolektivne bezbednosti u Persijskom zalivu


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Moskva priprema svoj koncept kolektivne bezbednosti u Persijskom zalivu.

Kako je rekao, taj koncept će uskoro biti završen i predstavljen javnosti.

„Odavno postoji interes naših prijatelja po pitanju ruske vizije kolektivne bezbednosti u zoni Persijskog zaliva. Uzimajući u obzir poslednja zbivanja u toku je priprema obnovljene verzije koncepta“, rekao je on.

izvor

[MOTORISTA]

SAD: Ukinute sankcije za tri Iranca, nema promene politike
IZVOR: TANJUG PETAK, 2.07.2021.

Vašington -- Američko ministarstvo finansija saopštilo je danas da je ukinulo sankcije trojici iranskih državljana.

Ali je naglasilo da to ne odražava promenu politike prema Teheranu i da nije u vezi s pregovorima o obnavljanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Portparol Ministarstva finansija naglasio da je odluka SAD da trojicu iranskih državaljana, Bedžada Ferdovsa, Merzada Ferdovsa i Mohameda Rezu Dezfulijana, koji su tokom 2020. godine preko kompanije "Mamut Indastris“ dovedeni u vezu sa iranskim raketnim programom, ukloni sa liste osoba na koje se primenjuju američke sankcije. Rečeno je i da odluka nema nikakve veze sa indirektnim razgovorima o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, formalno poznatog kao Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA).

"Ovaj potez ne odražava nikakvu promenu politike sankcija vlade SAD prema Iranu i on nema nikakve veze s pregovorima o JCPOA koji se trenutno vode u Beču“, potvrdio je zvaničnik američkog ministarstva, prenosi Rojters.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš apelovao je u sredu na administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena da ukine ili odustane od svih sankcija Iranu, kao i da se vrati sporazumu iz 2015. koji ima za cilj sprečavanje Teherana da razvija nuklearno oružje.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Ponovo proradila jedina iranska nuklearna elektrana


Nakon urgentne obustave rada ponovo je proradila jedina iranska nuklearna elektrana Bušer i „nastavljena je proizvodnja električne energije“, saopštio je danas predstavnik ministarstva energetike Irana Mostafa Radžabi Mašahdi.

Iranska služba za nuklearnu energiju je prošle nedelje saopštila da inženjeri rade na popravci generatora, a iranske vlasti su početkom godine optužile SAD da su sankcijama sprečile Iran da nabavi rezervne delove i opremu za remont nuklearke, prenosi AP.

Bušer se snabdeva uranijumom iz Rusije, a njen rad nadzire Agencija UN za atomsku energiju (IAEA).

Izgradnja jedine iranske nuklearne elektrane je počela 1970. godine, ali je ovo postrojenje nakon Islamske revolucije i tokom iransko-iračkog rata stalno bilo meta napada.

Rusija je kasnije dovršila izgradnju i osposobila za proizvodnju nuklearku Bušer, prenosi Tanjug.

izvor

[MOTORISTA]

Napadnut izraelski teretni brod
Blic 03.07.2021.

Izraelski teretni brod navodno je napadnut danas severno od Indijskog okeana, izveštava libanska televizija Majadin.

Iranski novinar Babak Tagve objavio je na svom Tviter nalogu, pozivajući se na pouzdane izvore, da je izraelski kargo brod napadnut od strane Revolucionarne garde dok je plovio od Džede u Saudijskoj Arabiji ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Informacija još nije potvrđena, prenosi Rojters. Izraelski vojni zvaničnici proveravaju informaciju o napadu na izraelski kargo brod od strane iranskih snaga, javila je izraelska televizija N12. Posada nije povređena i brod nije značajno oštećen, prenosi N12 pozivajući se na neimenovane izvore u izraelskom ministarstvu odbrane.

Trgovački brod je bio na ruti od saudijske luke Džede ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prenosi Rojters. Podsećamo, prošlog meseca izraelska flota je na sličan način napala iranski brod.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Nepoznatim oružjem napadnut izraelski brod
IZVOR: B92 SUBOTA, 3.07.2021.

Izrael je danas saopštio da sumnja da Iran stoji iza napada na izraelski kargo brod koji je od saudijske luke Džede plovio ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Informaciju o napadu prenela je libanska televizija Majadin pozivajući se na "pouzdane izvore" za koje je rečeno da su upoznati sa situacijom, piše Sputnjik. Izvori su rekli da je na brodu izbio požar i da je trgovačko plovilo „pogodilo nepoznato oružje“. Nijedna grupa nije preuzela odgovornost za prijavljeni incident. Izvori su takođe nagovestili da je brod napadnut dok se kretao od luke u Džedi u Saudijskoj Arabiji prema obali Emirata.

Saradnik Akiosa iz Tel Aviva Barak Ravid izvestio je da mu je visoki izraelski zvaničnik potvrdio da je brod na meti u vlasništvu izraelskog biznismena. Nije jasno šta je izraelsko plovilo radilo u saudijskoj luci. Dve države ne održavaju formalne diplomatske odnose, a Rijad je odbio potpisivanje sporazuma sa Tel Avivom, ukoliko se ovaj ne složi sa predlogom o stvaranju palestinske države iz 2002. godine.

Napadnuti brod u vlasništvu je izraelskog brodovlasnika Ejala Ofera, javio je kanal Čenel 12 njuz. Brod je identifikovan kao Tindal, a plovio je pod zastavom Liberije. U izveštaju se navodi da posada broda nije izraelska. Incident dolazi usred dugotrajnih regionalnih tenzija između Irana i Izraela, te napada i pokušaja uzajamnog sabotiranja komercijalnog brodarstva.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Proverava se informacija
IZVOR: B92 SUBOTA, 3.07.2021.

Izraelski vojni zvaničnici proveravaju informaciju o napadu na izraelski kargo brod od strane iranskih snaga, javila je danas izraelska televizija N12.

Posada nije povređena i brod nije značajno oštećen, prenosi N12 pozivajući se na neimenovane izvore u izraelskom ministarstvu odbrane. Trgovački brod je bio na ruti od saudijske luke Džede ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prenosi Rojters.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Iran ima i plan B


Da će Iran i dalje biti u fokusu Sjedinjenih Američkih država govori činjenica da se novi iranski predsednik Ebrahim Raisi već našao na meti Zapada, a Vašington nije oduševljen ni sporazumom o strateškom partnerstvu Teherana sa Kinom.

U novom izdanju emisije „Prorok“ Dušan Proroković govori o tome šta novi predsednik donosi Iranu, ali i da li američku računicu kvari povećano prisustvo Kine na Bliskom istoku.

[MOTORISTA]

Nuklearna centrala Bušer u Iranu ponovo u funkciji
SVET Autor: Beta/AFP 05. jul. 2021

Iranska nuklearna elektrana u Bušeru vraćena je u funkciju, dve nedelje posle isključenja iz proizvodnje zbog kvara, saopštila je uprava.

„Tehnička greška je popravljena“ i proizvodnja električne energije je nastavljena, izjavio je direktor centrale Mahmud Džafari, koji je i član iranske Organizacije za atomsku energiju. Postrojenje Bušer, sa reaktorom od 1.000 megavata, izgrađeno je uz pomoć Rusije.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Amerika želi da sklopi sporazum sa neprijateljem, ali je na drugoj strani čovek kog zovu "Kasapin"
Milijana Milikšić 06.07.2021.

Novi predsednik Irana pozdravio je pregovore sa svetskim silama kojima je cilj oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015, dok se američki Džo Bajden već hvata za glavu – izbor Ibrahima Raisija novi je izazov za njegovu administraciju koja se nada da će olakšati tenzije s Teheranom.

Raisi je zatražio garancije za iranske nacionalne interese i takođe insistira da “nema pregovora” o iranskom programu balističkih raketa. Na svojoj prvoj konferenciji za štampu od pobede na predsedničkim izborima, on je obećao da neće dozvoliti da se pregovori u Beču razvuku. Pregovori su prekinuti nakon što su se Sjedinjene Američke Države 2018. povukle iz sporazuma između Irana i šest sila i nametnule sankcije Teheranu, za vreme administracije Donalda Trampa, dok nova vlada Džoa Bajdena želi da mu se vrati. Ali, problem je u tome što obe strane kažu da ona druga mora da načini prvi korak, a novi predsednik Irana znači i nov izazov za Bajdena.

Sudbina iranskog nuklearnog sporazuma je jedno od pitanja koje trenutno najviše opterećuju Vašington. Raisi, pobednik strogo kontrolisanih izbora u Iranu nije samo tvrdokorni konzervativni iranski političar. Šiitski sveštenik i šef iranskog pravosuđa blizak vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneju optužen je za niz kršenja ljudskih prava, uključujući masovna ubistva političkih disidenata zbog čega mu je Tramp nametnuo sankcije. Poznat je po nadimku "teheranski kasapin". Bajden i njegovi pomoćnici, predvođeni specijalnih izaslanikom za Iran Robertom Melijem, sada su na mukama da li da ukinu sankcije Raisiju dok vode nuklearne pregovore s Iranom.

"Da li bih se sreo s Bajdenom? Ne"

Raisi, šiitski sveštenik i šef iranskog pravosuđa blizak vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneju, osvojio je izbore kad je u prvoj rundi dobio 62 odsto glasova. Usled poziva na bojkot i diskvalifikacije nekoliko ozbiljnih kandidata, izlaznost je bila oko 49 odsto, što je rekordno niska brojka za predsedničke izbore u zemlji još od Iranske revolucije 1979. Neki posmatrači već govore da će on biti “izvršna ruka” ajatolaha koji će verovatno upravljati politikom u zemlji i inostranstvu više nego ranije.

Novi predsednik Irana je nedavno izjavio da njegov pristup spoljnoj politici neće biti ograničeni nuklearnim sporazumom koji je ispregovarao njegov prethodnik Hasan Rohani, kad je Teheran pristao da ograniči svoj atomski program u zamenu za olakšanje sankcija.

- Nećemo dozvoliti pregovore pregovora radi. Pregovori ne treba da se odugovlače već svako zasedanje treba da donese rezultate. Pregovori orijentisani ka rezultatima su važni za nas i iranska nacija treba da dobije ishod – rekao je on urgirajući SAD da se odmah vrate u sporazum i ukinu sve sankcije koje su osakatile iransku ekonomiju. Ipak, na pitanje da li bi se sreo s Bajdenom ako se to dogodi, Raisi je kratko rekao: “Ne”.

"Nuklearna glavobolja"

Ali, svakako će Raisi zadati “nuklearnu glavobolju” Bajdenu, piše “Politiko”. Dok je glavni pregovarač Irana Abas Arakči rekao da su delegacije u Beču “bliže dogovoru nego ikad”, novi izraelski premijer Naftali Benet upozorio je svetske sile “da se probude pre povratka u nuklearni sporazum”.

Pregovori u Beču vode se uz posredovanje evropskih zvaničnika između delegacija Irana i SAD, koji nemaju zvanične diplomatske odnose i ne pregovaraju direktno među sobom. BBC navodi da je Raisi u Beču bio ambivalentan, iako je rekao da će nastaviti ako bude jasnih rezultata. Bio je mekši od očekivanog prema Izraelu, navodeći samo da će Iran nastaviti da podržava Palestince, ali je zato bio entuzijastičan o pitanju širenja odnosa sa Kinom. Rekao je da će implementacija sporazuma o dugoročnoj saradnji s Pekingom biti za njega prioritet.

Takođe je odbacio mogućnost bilo kakvih pregovora oko iranskog programa balističkih projektila i njihove regionalne politike, uključujući podršku oružanim grupama u više zemalja, uprkos pozivima Zapada da to bude deo novog sporazuma u Beču.

Veće ambicije Bajdenove administracije

Američki zvaničnici i analitičari smatraju da Bajden ne treba da ukine Trampove sankcije, uključujući one nametnute Raisiju, dok Teheran insistira na tome da se one uključe kako bi se sporazum oživeo. To je jedno od mnogih spornih pitanja koje se vodi u Beču, gde je pre dva vikenda održana šesta runda pregovora. Ali Bajdenova administracija ima veće ambicije od prostog restartovanja nuklearnog dogovora, zvaničnog naziva Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA). Državni sekretar Entoni Blinken pozvao je na “duži i snažniji” sporazum koji bi ograničio sposobnost Irana da obogaćuje nuklearni materijal ne samo na nekoliko godina već decenija. Malo je verovatno da će se ti američki ciljevi ostvariti dok je Raisi predsednik.

- Šanse da se nuklearni sporazum iz 2015. oživi su dobre pre nego što Raisi uđe u kancelariju u avgustu, ali verovatnoća sporazuma nakon toga je u najbolju ruku sumnjiva – istakla je Barbara Slavin, direktorka Inicijative za budućnost Irana pri Atlantskom veću.

Zvaničnici kažu da ima napretka u pregovorima, ali da niko nije voljan da definitivno predvidi da je rezolucija na vidiku, a izbor Raisija mogao bi sve da zakomplikuje.

- O svemu se pregovara uz mantra “ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno”, pa u ovom trenutku ništa nije dogovoreno jer nije sve dogovoreno – rekao je “Politiku” jedan američki zvaničnik upućen u razgovore - Postoji nekoliko razlika koje su i dalje tu, ali skoro kao po pravilu te koje su ostale su i najteže za rešiti – dodao je on.

Slično su rekle i diplomate iz Britanije, Francuske, Nemačke, urgirajući sve strane da se “vrate u Beč spremne da sklope sporazum”. Diplomate takođe pažljivo prate razgovore između Irana i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) oko mogućeg produženja sporazuma o privremenim inspekcijama koji ističe u četvrtak.

Šta bi mogao da uključi dogovor

Finalni dogovor o oživljavanju sporazuma iz 2015 morao bi da uključi ukidanje niza sankcija Iranu i s druge strane prekid njegovih nuklearnih aktivnosti, kao i konsenzus oko toga kako poređati te korake. SAD takođe žele garancije da će Iran nastaviti pregovore o dugoročnijem, trajnijem sporazumu, dok Iran želi da Vašington obeća da se neće povući iz oživljenog sporazuma kao što je uradio Tramp. Stručnjaci ukazuju da je Trampovo povlačenje iz sporazuma išlo direktno na ruku ajatolaha i drugih tvrdih konzervativaca koji su upozoravali Irance da se Americi ne može verovati da će održati svoju reč.

- Tu postoji duboko, duboko nepoverenje – ističe Trita Parsi, potpredsednica Instituta Kvinsi, dodajući da je Hamnei upozorio Irance da će Amerikanci “izdati sporazum, ubosti nas u leđa”.

Bajdenovi zvaničnici uveliko izbegavaju da diskutuju o detaljima svojih pregovaračkih uloga u javnosti. Kritičari američke administracije upozoravaju da će Bajden, jednom kad SAD ukinu mnoge sankcije zarad sporazuma, ostati bez neophodnog uloga da ubedi Iran da se vrati za pregovarački sto, bez obzira na to šta Teheran sada priča.

Sankcije Raisiju

Ipak, američki zvaničnici ukazuju da su njihove iranske kolege ukazale da žele, između ostalog, više ekonomskih oakšica nego što im je pružao originalni sporazum, pa Teheran ima podsticaj da se vrati na još pregovora. Ali, u ovoj fazi pregovora nisu želeli da kažu da li će Vašington pristati da ukine sankcije Raisiju. Neki kritičari insistiraju da Bajdenova administracija zadrži te sankcije, uvedene zbog kršenja ljudskih prava. Organizacija za ljudska prava “Amnesti internešenel” je nedavno zatražila istragu Raisija zbog “zločina protiv čovečnosti”.

- Mislim da će veći problem za Bajdenovu administraciju i druge strane u JCPOA biti izgledi proširenje velikog ukidanja sankcija Teheranu u vreme kad su na njegovom čelu ljudi koji su lično učestvovali u zločinima protiv čovečnosti – rekla je Suzan Maloni, direktorka spoljne politike Institucije Brukings. Postoji određeno uverenje da Raisijev izbor neće biti nepremostiva prepreka oživljavanju sporazuma jer je, pre svega, novi predsednik Irana sam rekao da želi povratak ugovoru. A vreme mu ide na ruku, ukazuje “Politiko”.

Ukoliko se dve zemlje slože pre nego što Raisi uđe u kancelariju, on može da krivi svog prethodnika Rohanija ako oživljavanje sporazuma ne donese Iranu dovoljno olakšica. Ali, ako nakon njegovog oživljavanja dođe do ekonomskog buma u Iranu, Raisi može da preuzme zasluge. Pregovarači u Beču se međutim plaše mogućnosti da bi Raisi mogao da pokuša da ide prečicom i iznese dodatne zahteve. Ipak je on na konferenciji za štampu zahtevao od SAD da ukinu “sve opresivne sankcije protiv Irana”. Isključio je i mogućnost pregovora o balističkom programu, baš kao i ograničenja iranske podrške milicijama van njihovih granica.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Iran "progovorio": Izrael je umešao prste


Iranske vlasti optužile Izrael za diverzantski napad izveden u junu na civilni nuklearni objekat u blizini Teherana.

Prema izveštaju iranske novinske agencije IRNA, portparol iranske vlade Ali Rabiei tvrdi da je cilj ovog napada bio da se spreče tekući pregovori u Beču o ponovnom oživljanju nuklearnog sporazuma između Teherana i svetskih sila, i da je takvim postupkom Iran samo dodatno ojačao, prenosi agencija AP.

“Cionistiški režim je izvršio ove akcije kako bi poslao znak da može zaustaviti Iran i kako bi poručio da nema potrebe razgovarati sa Iranom. Ali kad god se dogodi sabotaža, naša snaga se uveća”, izjavio je Rabiei.

Iran je izneo tek nekoliko detalja o napadu na čijem udaru je, kako tvrdi, bio nuklearni centar u gradu Karadž, na oko 40 kilometara severozapadno od iranske prestonice.

Iranska državna televizija je 23. juna saopštila da je to bio pokušaj napada na zgradu koja pripada iranskoj Organizaciji za atomsku energiju, i da nije bilo žrtava ni pričinjene štete.

izvor

[MOTORISTA]

Iran kreće u novu fazu razvoja nuklearnih kapaciteta
Tanjug 06. 07. 2021.

IRAN je informisao Agenciju za kontrolu atomske energije UN (IAEA) da planira da proizvede uranijum obogaćen do 20 odsto kao gorivo za svoje nuklearne reaktore, saopšteno je danas iz IAEA.

Ovakva odluka vlasti u Teheranu po svemu sudeći neće se dopasti zapadnim nuklearnim silama s kojima Iran nastoji da oživi tzv. iranski nuklearni dil iz kojeg su 2018. godine istupile SAD po odluci tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, prenosi Rojters.

Iz IAEA je saopšteno da će to biti višestepeni proces, čime se sugeriše da će biti potrebno vreme, međutim zapadne sile su već osudile Iran i zbog proizvodnje malih količine uranijuma koji čak nije obogaćen, i zbog planova Teherana da proizvodi obogaćeni uranijum, od kojeg se može napraviti nuklearna bomba.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Snažna eksplozija odjeknula na severu Teherana
IZVOR: TANJUG PETAK, 9.07.2021.

Snažna eksplozija ođeknula je danas na severu Teherana.

Vatrogasno-spasilački timovi poslati su na lice mesta, dodaje agencija da je rekao portparol vatrogasne službe, a prenosi Rojters. Iranska agencija nije objavila druge detalje o eksploziji.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Detonirana nepoznata naprava, uzvrđuju se uzroci
Novosti online 10. 07. 2021.

SNAŽNA eksplozija odjeknula je danas na severu Teherana, javlja iranska poluzvanična agencija Fars.

Vatrogasno-spasilački timovi poslati su na lice mesta, dodaje agencija da je rekao portparol vatrogasne službe, a prenosi Rojters. Prema prvim informacijama u parku Melat na severu grada eksplodirala je nepoznata naprava.

- Istražujemo da li je reč o terorističkom napadu i utvrđujemo uzroke eksplozije - rekao je zamenik guvernera Teherana Hamidreza Goudarzi.

Iranska agencija nije objavila druge detalje o eksploziji.

Izvor: www.novosti.rs