Mogući vojni udar na Iran

[MOTORISTA]

Pripadnici iranskog Mudžahedina el-Kalka, od kojih drhti svet, skrasili se u Albaniji
RTS 12.11.2021.

Šestorica švedskih sudija, tužioci, prevodioci i advokati preselili su se nakratko u Albaniju, kako bi ispitali svedoke ubistva nekoliko hiljada pripadnika organizacije Mudžahedin el Kalk u Iranu 1989. godine. Nekadašnji mudžahedini su se pre osam godina u Albaniji skrasili posle serije diplomatskih i pravnih vratolomija administracije mlađeg Džordža Buša.

Švedska ekspedicija će se u Albaniji zadržati deset dana kako bi ispitala okolnosti koje su okruživale masakr pripadnika organizacije Mudžahedin el Kalk iz 1988. godine, tokom kojeg je navodno ubijeno nekoliko hiljada ljudi. Suđenje u Švedskoj počelo je pre nekoliko meseci, pošto je u toj zemlji uhapšen nekadašnji iranski zvaničnik Hamid Nuri, optužen za ubistva, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Očekuje se da će biti ispitano ukupno sedam svedoka ovih događaja, navodi albanski "Ora njuz".

Tokom događaja 1989. godine, Nuri je bio pomoćnik zamenika tužioca u zatvoru u Karaju, a Ujedinjene nacije su događaje koji su se te godine dogodili nazvale zločinima protiv čovečnosti. Suđenje je iz Švedske na desetak dana premešteno u Albaniji, jer su Amerikanci 2013. godine u okolinu Drača preselili pripadnike organizacije Mudžahedin el Kalk, koji su posle razlaza sa iranskim vlastima ratovali na strani Iraka i režima Sadama Huseina.

Dolazak u Albaniju

Oko 3.000 Iranaca, koji su na vrhovima bajoneta izneli teret Islamske revolucije, u Drač su stigli kada je postalo izvesno da iranski disidenti neće preživeti rastući iranski uticaj u Iraku. Najmanje 140 pripadnika te organizacije ubijeno je u bazi Ašraf u Iraku i okolini, gde su se smestili pošto su, posle proterivanja iz Irana, sklopili savez sa Sadamom Huseinom i pokrenuli seriju napada na iranske snage. U tim napadima je, tokom bezmalo dve decenije, ubijeno oko 12.000 Iranaca, a pripadnici organizacije Mudžahedin el Kalk broj žrtava procenjuju na čak 50.000. Osim za terorizam, Teheran ih tereti i za otvorenu izdaju.

Od terorista do saveznika SAD

Dolaskom Amerikanaca u Irak 2003. godine, MeK se našao u prilično lošoj situaciji, jer je ta organizacija već godinama bila na listi terorističkih organizacija, a tokom američke invazije bila je označena i kao "neprijateljska". U zakulisnim pregovorima, Amerikanci i čelnici MeK-a postigli su dogovor o prekidu vatre, a cela organizacija je razoružana i suštinski ostavljena zaboravu u bazi koju im je ranije dodelio Sadam Husein. Rastući iranski uticaj u tom delu Iraka rezultirao je brojnim napadima i egzekucijama pripadnika MeK-a, pa su, suočeni sa verovatnim istrebljenjem, pomoć zatražili od Amerikanaca, pre svega od neokonzervativaca, koji su u svojoj viziji budućnosti Irana, upravo ovu organizaciju videli kao osnov novih vlasti.

Uprkos protivljenju tadašnje državne sekretarke Kondolize Rajs, koja je bila protiv saradnje sa organizacijom koju SAD smatra terorističkom, Donald Ramsfeld i Dik Čejni su ih videli kao sjajno oružje za borbu protiv Irana, pa je Ramsfeld, kako navode izveštaji iz tog vremena, izgovorio čuvenu rečenicu: "Momci prvo idu u Bagdad pa onda u Teheran".

Bivši američki obaveštajci, suštinski, ovu grupu smatraju bizarnom i brutalnom, a MeK je navodno bio i jedan od ključnih faktora u razdoru između državnog sekretara Majka Pompea i sada već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Naime, Pompeo ni po koju cenu nije želeo da administraciju vezuje sa organizacijom tek izbrisanom sa liste terorističkih organizacija. Među lobistima koji su bili plaćeni da podržavaju Mudžahedin el Hak bili su Džon Makejn, Rudi Đulijani i Njut Gingrič. Računa se da je za svoje nastupe u korist ove organizacije samo Džon Bolton naplatio oko 180.000 dolara, od toga 40.000 za pojavljivanje na godišnjem skupu Mudžahedin el Kalka u Parizu.

Od Iraka do Drača

Posle epizode u Iraku, Amerikanci su im potražili novo stanište, što su vlasti u Tirani, na čijem se čelu nalazio Salji Beriša, videle kao ozbiljnu šansu da se dodatno približe Vašingtonu, pa su pristali da 300 pripadnika MeK-a naseli u toj državi. Opozicija je podržala ovakav potez, a nekoliko godina kasnije njihov broj je, u saglasnosti sa vladom Edija Rame, dostigao tri hiljade.

Nedaleko od Drača, uz zdušnu finansijsku pomoć iranske emigracije, izgradili su pravi kompleks, koji vlasti u Teheranu vide kao jedan od glavnih centara antiiranske propagande u svetu. Priča o ovoj organizaciji je gotovo neverovatna. Rame uz rame sa ostatkom revolucionarnog pokreta, kao islamističko-marksistička milicija zbacili su vlasti u Iranu šaha Rezu Pahlavija, ali su se kasnije dokačili sa čelnicima islamske revolucije i postali smrtni neprijatelji. Tokom rušenja šahovog režima, važili su za nepokolebljive borce koji ulazili u gotovo samoubilačke akcije protiv snaga bezbednosti i redovno napadali predstavništva zapadnih kompanija. Navodno, organizacija Mudžahedin el Kalk snosi odgovornost za smrt najmanje šest Amerikanaca u Iranu. Poznata je i po pesmi u kojoj se neprestano ponavljaju "smrt i uništenje" Amerike.

Homeini ih je, odmah po povratku iz egzila, označio kao opasne, jer su okupljali regrute iz srednjeg staleža i bili prilično popularni među lokalnim intelektualcima i studentima islamistike.

Mudžahedin el Kalk je do tačke sa koje nema povratka dospeo posle serije eksplozija automobila bombi u kojima je 1981. godine stradalo više od 70 iranskih zvaničnika, uključujući tek izabranog predsednika Irana Muhameda ali Radžala i premijera Muhameda Džavada Bahonara. Homeinijeva tajna policije je počinioca ubistva idenifikovala kao pripadnika Mudžahedina el Kalka. Kontranapad pristalica vlasti u Teheranu bio je strašan, pa su preživeli jedva uspeli da se domognu Iraka, gde im je utočište pružio Sadam Husein.

U narednih dvadeset godina organizovali su seriju napada na iranske vlasti, a Sadamu Huseinu su pomagali prilikom obračuna sa lokalnim rivalima. U iračko-iranskom ratu učestvovali su na strani Iračana, zbog čega su ostali bez ozbiljne podrške u Iranu i bili osuđeni na život u egzilu. Analitičari navode da se ova organizacija, kako su godine u egzilu prolazile pod pritiskom i pretnji iz Teherana, polako pretvarala u sektu. Lider organizacije, Masud Radžavi nije viđen još od 2013. godine, pa zapadne obaveštajne službe zaključuju da je mrtav. U međuvremenu, ključna ličnost pokreta postala je njegova supruga Merjam Radžavi, koja je uspela da u zapadnoj Evropi i Americi dobije podršku desničara, rešenih da kad-tad napadnu Iran.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Helikopter IRGC nadleće USS Eseks
P.Z.S. /sputnjik internešnel 13. 11. 2021.

RANIJE ove godine, kontraadmiral Alireza Tangsiri, komandant Mornarice iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), izjavio je da Islamska Republika „ima punu kontrolu“ nad Persijskim zalivom i da tamo „dominira čitavim vodama“.



Novinska agencija Tasnim objavila je snimak onoga što je opisala kao prelet borbenog helikoptera iranske mornarice nad amfibijskim jurišnim brodom klase WASP (Osa) USS Eseks u Persijskom zalivu.
Na snimku od 42 sekunde, USS Eseks nosač helikoptera (LHD-2), vidi se iz kokpita iranskog helikoptera kako izvodi „izviđački let“ iznad američkog ratnog broda, prema iranskim vestima.

Na snimku se takođe vidi da je radar USS Eseksa očigledno aktiviran jer se vidi kako helikopter leti u neposrednoj blizini broda. Video je nastao u jeku napetosti između Teherana i Vašingtona u Zalivu, koje su eskalirale od 2018. godine, kada je tadašnji predsednik Donald Tramp najavio jednostrano povlačenje Vašingtona iz iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, takođe vraćajući oštre ekonomske sankcije Islamskoj Republici.

Tenzije su dodatno eskalirale u januaru 2020. nakon ubistva Kasema Sulejmanija, šefa elitnih snaga Kuds Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), koji je ubijen u američkom napadu dronom u blizini međunarodnog aerodroma u Bagdadu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Helikopter IRGC nadleće USS Eseks

[Dreadnought]

Pentagon priznao "incident": Ko je prišao američkom ratnom brodu?


Iranski vojni helikopter prišao je blizu američkog ratnog broda u Omanskom zalivu i kružio tri puta oko njega.

U incidentu koji se završio bez ikakvih posledica po američke operacije, saopštio je danas Pentagon.

Portparol Pentagona Džon Kirbi izjavio je da je iranski helikopter prišao na manje od 25 metara ratnom brodu ''Eseks'', preneo je Rojters. "To je opasno, jer je moglo da dovede do pogrešnih proračuna", kazao je Kirbi.

On nije precizirao kada se dogodio incident.


izvor

[MOTORISTA]

IAEA veruje da je Iran povećao zalihe visoko obogaćenog uranijuma
SVET Autor: Beta 17. nov. 2021

Organizacija Ujedinjenih nacija za atomsku energiju kaže da veruje da je Iran dodatno povećao svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma kršeći sporazum sa svetskim silama iz 2015. godine.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je zemljama članicama u svom poverljivom tromesečnom izveštaju da Iran, prema procenama, ima zalihe od 17,7 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, što je za skoro osam kilograma više u odnosu na avgust. Tako visoko obogaćeni uranijum može da se koristi za proizvodnju atomskog oružja, zbog čega svetske sile nastoje da obuzdaju nuklearni program Teherana.

Agencija sa sedištem u Beču obavestila je članice da još uvek nije u mogućnosti da potvrdi tačne zalihe obogaćenog uranijuma u ​​Iranu zbog ograničenja koja je Teheran uveo inspektorima UN ranije ove godine. Šef IAEA Rafael Grosi u ponedeljak će otputovati u Iran na razgovore o nuklearnom programu te zemlje, javili su danas mediji u Teheranu. IAEA je u poverljivom kvartalnom izveštaju u septembru prenela svojim zemljama članicama da su aktivnosti provere i nadzora „ozbilno ugrožene“ od februara od kada je Iran odbio da dozvoli inspektorima agencije pristup opremi za nadzor.

Iran je od 23. februara ograničio međunarodne inspekcije svojih nuklearnih postrojenja. Iran je počeo da ograničava nadzor nuklearnih postrojenja kako bi izvršio pritisak na administraciju predsednika SAD Džozefa Bajdena da ukine sankcije koje je uvela prethodna administracija Donalda Trampa. Pregovori Irana i međunarodne zajednice o ograničenju iranskog nuklearnog programa u zamenu za ublažavanje sankcija u zastoju su od juna.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Iran osudio sankcije SAD protiv svojih državljana


Iran osudio američke sankcije uvedene protiv šest Iranaca i jedne iranske grupe zbog navodnog pokušaja da utiču na predsedničke izbore u SAD 2020.

"Iran osuđuje nove američke sankcije kao nastavak neuspešne Trampove politike vršenja maksimalnog pritiska, koja je očajnička i nelegitimna", napisao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Said Katibzadeh na Tviteru, a prenosi agencija Rojters.

Američko ministarstvo finansija objavilo je juče nove sankcije, zajedno sa podizanjem krivičnih prijava protiv dvojice Iranaca, koji su, kako se tvrdi, pokrenuli sajber kampanju dezinformisanja ciljanih birača, izabranih članova Kongresa i jedne američke medijske kompanije.


izvor

[Dreadnought]

Iran zaplenio strani brod sa švercovanom naftom


Iranska mornarica zaplenila je strani brod u vodama Persijskog zaliva zbog krijumčarenja dizela, izjavili su danas iranski zvaničnici.

- Nakon provere, pronađeno je više od 150.000 litara prokrijumčarenog goriva - rekao je zvaničnik iranskih pomorskih snaga u gradu Parsijanu.

Pukovnik Hadžijan, čije ime nije navedeno, istakao je da je 11 članova posade privedeno radi ispitivanja.

On nije objavio detalje o tome pod kojom zastavom brod plovi ili kada je zaplenjen.


izvor

[MOTORISTA]

Gardisti upali na tanker krcat gorivom, cela posada uhapšena
Novosti online 20. 11. 2021.

IRANSKA mornarica zaplenila je u subotu jedan tanker zbog pokušaja da prokrijumčari gorivo, objavili su iranski novinski sajtovi.

https://twitter.com/PressTV/status/1462003513970638862

Prema izveštajima iranskih medija, privedeno je svih 11 osoba koje su bile na brodu. Mediji su objavili i snimak zaplene plovila.

- Obaveštajnim i pravovremenim operativnim dejstvom pripadnici mornarice presreli su panamski tanker dok je preuzimao gorivo u Persijskom zalivu. Taj tanker prevozi više od 150.000 litara dizel goriva - rekao je pukovnik Ahmad Hajian.

Privedene osobe biće saslušane.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

IAEA chief says he seeks common ground in talks with Iranian officials

International Atomic Energy Agency (IAEA) Director-General Rafael Grossi said on Tuesday that he is seeking common ground in talks with Iranian officials. Grossi, who arrived in Tehran on Monday, made the remarks at a joint press conference with Atomic Energy Organization of Iran (AEOI) Chairman Mohammad Eslami.

[MOTORISTA]

Britanska vojska seli glavnu bazu za obuku iz Kanade u Oman da bi bili bliže Ukrajini
P. Z. S. / Sputnjik internacional 24. 11. 2021.

BRITANSKA vojska ima ogromnu bazu u kanadskoj provinciji Alberta od 1972. Baza Safild je postala sve važnija pošto je britanska vojska povukla resurse iz Nemačke nakon završetka Hladnog rata.

Očekuje se da će ministar odbrane Ben Volas objaviti da britanska vojska napušta svoju glavnu prekookeansku bazu za obuku, u Kanadi, i da će prebaciti više od 1.000 tenkova i helikoptera u novu bazu u Omanu.

Urednik Dejli telegrafa za odbranu Dominik Nikols napisao je: „Izvori iz odbrane su rekli da bi prelazak u Zaliv omogućio britanskim snagama da pozicioniraju tehniku bliže saveznicima kao što su Ukrajina i Bahrein, kao i potencijalnim protivnicima kao što je Iran."

Jedinica za obuku britanske vojske Safild (BATUS) u Alberti postoji od 1972. godine i omogućava mehanizovanoj pešadiji i artiljeriji da trenira u bazi od 1.600 kvadratnih milja u blizini grada Medisin Hat. Baza BATUS je dobila na značaju tokom kasnih 1990-ih i u poslednjih 20 godina kako je britanska vojska postepeno zatvarala svoje baze u Nemačkoj, gde je zadržala prisustvo od Drugog svetskog rata. Međutim, Ministarstvo odbrane navodno smatra da je baza predaleko od Evrope i Bliskog istoka i nastoji da se premesti u novu bazu blizu luke Dukm u Omanu.

2019. Britanija i Oman potpisali su sporazum koji je dozvolio Kraljevskoj mornarici da sidri brodove, uključujući nove nosače aviona HMS Kvin Elizabet i HMS Princ of Vels, u Dukmu. Dukm se nalazi na Arapskom moru, 200 milja južno od glavnog grada Omana Muskata i 300 milja od Ormuskog moreuza, ali odluka da se uspostavi ogromna baza britanske vojske u dometu Irana će nesumnjivo biti loše prihvaćena u Teheranu, koji je već pod pritiskom SAD i Izraela. Britanija je već uspostavila Zajedničku bazu za logističku podršku u luci Dukm, a britanska firma za brodogradnju i popravku Babkok je tu luku zakupila na 37 godina. Oman je bio britanski protektorat između 1891. i 1970. kada je stekao nezavisnost, ali je od tada ostao blizak saveznik Londona. Sultan Kabus, koji je školovan u Engleskoj, vladao je Omanom od 1970. do svoje smrti prošle godine, a nasledio ga je njegov rođak Hejtam, koji je takođe pohađao školu i univerzitet u Engleskoj. Ekonomist je opisao sultana Haitama (66) kao „okrenutog ka svetu i zapadno orijentisanog“.

Sultan Kabus je bio dobar prijatelj Irana, ali njegov rođak je Oman udaljio od Irana i približio se Saudijskoj Arabiji, koja vodi posrednički rat sa pobunjenicima Huti koje podržava Iran u susednom Jemenu. Potvrda selidbe u Oman trebalo bi da bude uključena u širu najavu Ministarstva odbrane o ulogama Britanske vojske, uključujući razjašnjavanje tačne uloge novog Rendžerskog puka, koji je formiran u martu. Telegraf izveštava da će Rendžeri biti napravljeni po uzoru na američke Zelene beretke, elitnu jedinicu specijalnih snaga sa sedištem u Fort Bragu u Severnoj Karolini.

Izvor: www.novosti.rs