Mogući vojni udar na Iran

[Dreadnought]

Izrael bi mogao da napadne Iran zbog nuklearnog programa


Izraelski ministar odbrane Beni Gantz sugerisao je da bi njegova zemlja mogla da pokrene napad na iranski nuklearni program, nazvavši to „globalnim problemom“ na konferenciji u utorak. Takođe je kritikovao nuklearni sporazum iz 2015. – koji su SAD napustile 2018. – i mogućnost njegovog oživljavanja, iako se čini da pregovori u tom smislu ne vode nikuda.

„Iran je globalni problem. To nije samo privatni problem Izraela“, rekao je Gantz u Jerusalimu, tokom konferencije čiji je domaćin bio izraelski Kanal 13.

„Mi smo u stanju da ozbiljno naškodimo i odložimo nuklearni [program]“, dodao je on, upitan da li je Izrael sposoban da odloži napredak Irana ka stvaranju atomskog oružja ili da ga potpuno zaustavi.

Bivši šef izraelske vojske, koji je vraćen u prelaznu vladu u junu, insistirao je da je nuklearni sporazum o kojem je pregovarano 2015. godine bio „loš sporazum” koji bi samo privremeno odložio atomske ambicije Teherana. Ukidanje sankcija bi omogućilo Iranu da razvije svoju ekonomiju i na kraju legitimisalo povratak nuklearnom programu kasnije, tvrdi Gantz.

Ministar odbrane je takođe bio skeptičan oko toga da li bi američki predsednik Džo Bajden mogao da oživi Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), iz kojeg je njegov prethodnik Donald Tramp jednostrano izašao 2018.

„U ovom trenutku ne vidim nikakve velike naznake za to“, rekao je on, priznajući da to ostaje mogućnost.

Iran je odgovorio na Trampov potez pojačavanjem svojih nuklearnih istraživanja. SAD sada zahtevaju povratak na ograničenja predviđena JCPOA, dok Teheran insistira da Vašington prvo mora da ukine sankcije koje je ponovo uveo. JCPOA su takođe potpisale Rusija, Kina, Francuska, Nemačka i Velika Britanija.

Iako Gantz veruje da izraelska vojska ima sposobnost da udari iranske reaktore, bivši premijer Ehud Barak nije toliko samouveren. U članku za magazin Tajm u ponedeljak, Barak je priznao da je Izrael uništio iračka i sirijska nuklearna istraživanja 1981. i 2007. godine, ali da je Iran bio drugačiji.

„I Izrael i (sigurno) SAD mogu da operišu nad nebom Irana protiv ove ili one lokacije ili instalacije i unište je. Ali kada Iran postane de facto nuklearna država, ova vrsta napada jednostavno ne može odložiti Irance da pretvore u nuklearnu energiju. Zaista, pod određenim okolnostima to bi moglo ubrzati njihovu jurnjavu ka sklapanju te bombe i pružiti im meru legitimiteta na osnovu samoodbrane“, napisao je on.

Ništa osim toga da SAD izdaju „diplomatski ultimatum… podržan kredibilnom pretnjom rata širokih razmera“ neće uspeti, rekao je Barak.

Iran već ima „tehnička sredstva“ za proizvodnju nuklearnog oružja, ali nije doneo odluku da to učini, rekao je ranije ovog meseca Kamal Harazi, viši savetnik vrhovnog vođe Alija Hamneija. Teheran je tvrdio da je njegov nuklearni program potpuno miroljubiv i da bi stvaranje atomskog oružja bilo protiv islama.


izvor

[Dreadnought]

Uprkos sankcijama: Prihod od izvoza nafte skočio 580 odsto


Iranski prihod od izvoza nafte i kondenzata skočio je za 580 odsto u prva četiri meseca iranske fiskalne godine, odnosno u periodu od 21. marta do 21. jula.

Ovo je u odnosu na isti period pre godinu dana, saopštio je iranski ministar ekonomije Ehsan Kanduzi.

"Zahvaljujući povećanju izvoza nafte i valutnom kursu našeg novog budžeta, zabeležili smo povećanje prihoda u državnoj kasi od izvoza nafte i kondenzata za 580 odsto u prva četiri meseca ove godine", rekao je Kanduzi na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Britanska agencija dodaje da pozitivan izveštaj o naftnim prihodima koincidira sa saopštenjem o iranskoj inflaciji koja premašuje 50 odsto, sa utrostučenim cenama robe, povećanjem troškova energije i stanovanja i protestima koji se šire u toj zemlji zbog ekonomskih problema.

Cene nafte su se skoro udvostručile u odnosu na godinu dana pre zbog rata u Ukrajini i globalnog ekonomskog oporavka posle pandemije.

Iranska vlada kaže da je pronašla načine da vrati u svoju kasu sredstva od ranijeg izvoza energije i da je povećala izvoz nafte uprkos sankcijama koje su SAD ponovo uvele 2018. godine nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp povukao Ameriku iz sporazuma o iranskom nuklearnom programu.


izvor

[Dreadnought]

Iran: Uhapšeni špijuni, sumnja se da su povezani sa Izraelom


Iranska policija je uhapsila lidera i još četiri člana špijunske mreže koju sumnjiči da je povezana sa izraelskom tajnom službom.

Saopštenje iranske obaveštajne organizacije pri policiji je prenela iranska poluzvanična novinska agencija ILNA, ističe Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Povratak iranskom nuklearnom sporazumu „malo verovatan“


Koordinator Bele kuće za Bliski istok Bret Mekgurk rekao je da su šanse za oživljavanje nuklearnog pakta sa Iranom iz 2015. „malo verovatne“, prema nedavnom izveštaju, nakon višemesečnih pregovora o prekidu i početku i rata reči između Teherana i Vašingtona.

Glavni savetnik predsednika Džoa Bajdena, MekGurk je izrazio velike sumnje u vezi sa povratkom na sporazum u nedavnim primedbama stručnjacima istraživačkog centra, izvestio je Akios u sredu, pozivajući se na neimenovane izvore. On je okrivio Iran za ćorsokak, tvrdeći da želi da SAD „dodaju nešto u lonac“ i izmene uslove sporazuma, iako nije precizirao šta bi to moglo da podrazumeva.

MekGurk je, međutim, insistirao da „nećemo to da uradimo“, navodeći da Vašington neće prihvatiti predlog Teherana i da je spreman da u međuvremenu upotrebi sankcije i „diplomatsku izolaciju“ protiv zemlje.

Savetnik je sugerisao da Iran nastoji da promeni detalje sporazuma – formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) – kako bi ubedio skeptike unutar vlade koji su pozivali na bilo kakvo vraćanje na sporazum.

Otkako se bivši američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao iz pakta 2018. godine, Teheran je takođe postepeno odstupio od sopstvenih obaveza, insistirajući da se Vašington mora pridržavati prvobitnih uslova sporazuma i ukinuti niz sankcija nametnutih njegovoj ekonomiji. Iran je nastavio da povećava svoje obogaćivanje uranijuma izvan granica utvrđenih JCPOA, a nedavno je izjavio da će izgraditi novi nuklearni istraživački reaktor u blizini grada Isfahana.

Iako je Bajden u više navrata govorio da bi želeo da oživi sporazum, meseci pregovora tek treba da pokažu opipljive rezultate, a Vašington i Teheran su učestvovali u međusobnom upiranju prstom oko toga ko je kriv za nedostatak napretka.

Iako je Iran dugo tvrdio da je njegov nuklearni program u miroljubive svrhe, nedavno pojačanje njegovih nuklearnih aktivnosti izazvalo je zabrinutost kod nekih na Zapadu.

Sredinom jula, viši savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija tvrdio je da zemlja ima tehničku sposobnost da proizvede nuklearnu bombu, ali još nije donela političku odluku da to učini. Hamnei je, međutim, ranije izjavio da je svo oružje za masovno uništenje zabranjeno islamom – čak i izdavši verski dekret protiv takvog oružja 2003. – stav koji je Teheran više puta ponavljao tokom godina, uključujući i nešto ranije ovog meseca.


izvor

[Dreadnought]

"Pregovori o reaktiviranju nuklearnog sporazuma da se završe što pre"


Najviši iranski nuklearni pregovarač rekao je da Iran želi da se pregovori o reaktiviranju nuklearnog sporazuma između Teherana i svetskih sila završe što pre.

"Predložili smo naše ideje u želji da otvorimo put za brz završetak pregovora u Beču. Sa naše strane, spremni smo da završimo pregovore u kratkom roku, ako druga strana bude spremna da učini isto", napisao je Kani na Tviteru, prenosi Rojters.

Kani je to saopštio, komentarišući predlog o reaktiviranju sporazuma koji je u utorak izneo visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

Borelj je tada objavio da je predložio novi nacrt dokumenta za oživljavanje iranskog nuklearnog sporazuma i dodao da nema mesta za velike kompromise, prenosi Rojters.

On je u članku za Fajnenšl tajms naveo da je "stavio na sto" tekst koji se detaljno bavi ublažavanjem sankcija i koracima u vezi sa nuklearnim programom koji su potrebni za oživljavanje sporazuma, formalno poznatog pod nazivom Zajednicki sveobuhvatni plan akcije (JCPOA).

"Posle 15 meseci intenzivnih, konstruktivnih pregovora u Beču i bezbrojnih kontakata sa potpisnicama JCPOA i SAD, zaključio sam da je iscrpljen prostor za dodatne značajne kompromise", rekao je Borelj, preneo je Rojters.

On nije detaljnije govorio o svom predlogu, ali je sugerisao, kao i mnogi zapadni zvaničnici ranije, da ističe vreme za obnovu sporazuma.

Iran je 2015. godine u Beču potpisao sporazum o svom nuklearnom programu sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom i Kinom, a tim dokumentom je predviđeno da Teheran ograniči svoj nuklearni program, a da mu se zauzvrat ublaže sankcije.


izvor

[Dreadnought]

SAD imaju predlog za povratak na iranski nuklearni sporazum


Vašington je razvio predlog za uzajamni povratak na nuklearni sporazum JCPOA iz 2015. sa Iranom, izjavio je u ponedeljak američki predsednik Džo Bajden. Predsednik je to dao u izjavi uoči desete konferencije o reviziji Sporazuma o neširenju (NPT).

„Kroz diplomatiju – u koordinaciji sa našim saveznicima i regionalnim partnerima – razvili smo predlog da obezbedimo obostrani povratak na punu implementaciju Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije kako bismo osigurali da Iran ne nabavi nuklearno oružje“, rekao je Bajden, ne objašnjavajući detalje. dalje.

Iran je sa svoje strane rekao da se oživljavanje nuklearnog sporazuma prvenstveno oslanja na „volju“ SAD i da Vašington mora pokazati svoju spremnost da postigne dugoročni rezultat. U bliskoj budućnosti, „možemo biti svedoci nove runde pregovora“, rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanaani.

„Očekujemo da Evropljani, koji naglašavaju neophodnost povratka [nuklearnom] sporazumu, ponove SAD da nastavak implementacije sporazuma zavisi od volje SAD i da je ovo dvosmerni put“, rekao je Kanaani. rekao je na svom nedeljnom događaju za štampu u ponedeljak.

Multilateralni JCPOA sporazum je ostavljen u neizvjesnosti od poteza tadašnjeg američkog predsjednika Donalda Trampa iz 2018, koji se jednostrano povukao iz sporazuma. Dok je Tramp optužio Teheran da je na neki način prekršio „duh“ sporazuma, međunarodni posmatrači su više puta potvrdili da se Iran pridržava tog sporazuma.

Od tada je Vašington ponovo uveo stare i uveo nove sankcije Teheranu. Kao odgovor, Iran je postepeno suspendovao svoje obaveze JCPOA, instalirajući novu opremu za obogaćivanje uranijuma i proširujući svoj nuklearni program. Do sada, diplomatski napori da se oživi sporazum nisu dali nikakve opipljive rezultate uprkos višestrukim rundama multinacionalnih pregovora.


izvor

[Dreadnought]

Lapid: "Jedini način da ih zaustavite je da se stavi jasna vojna pretnja na sto"


Izraelski parlament je raspušten 30. juna, čime je otvoren put za Jaira Lapida da nasledi Naftalija Benneta na mestu premijera sledećeg dana.

Izbori su najavljeni za 1. novembar, ali aktuelna politička situacija ukazuje na to da će meseci proći pre nego što zakonodavci budu uspeli da formiraju stabilnu koaliciju, piše ekspert Šalom Lipner za "Nešenal njuz".

Međutim, političke promene nisu preusmerile fokus izraelskih lidera od izazova u vidu Irana. Lipner navodi da se ciljevi ipak menjaju.

Nuklearni sporazum međunarodnih sila s Iranom, koji je potpisan u vreme administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame, a poništen pod Donaldom Trampom, bio je kontroverzan među izraelskom političkom elitom. Kritičari su isticali da sporazum ignoriše niz problematičnih elemenata koji se tiču iranskog naoružanja. Oni koji su podržavali sporazum ukazivali su na niz kontrola iranskog nuklearnog programa i nužnost da se izbegne otvoreni sukob sa saveznikom Izraela, odnosno SAD.

Povlačenje bivšeg američkog predsednika Trampa iz ovog sporazuma dodatno je pokrenulo debatu među stručnjacima, kad je njegova kampanja "maksimalnog pritiska", bez obzira na to da li zbog svojih nedostataka ili zbog prerane propasti, ukazala na to kako Iran sve više obogaćuje uranijum.

Poseta predsednika SAD Džoa Bajdena Izraelu dodatno je naglasila problem. Bajden je 14. jula potvrdio uverenje "da je diplomatija najbolji put" da se osigura da Iran ne dođe u posed nuklearnog oružja. U Jerusalimskoj deklaraciji, koju su on i Lapid tada potpisali, Bajden je potvrdio da su SAD spremne da upotrebe sve elemente svoje nacionalne snage kako bi se osigurao takav ishod.

Lapid je odmah izrazio skepticizam prema Bajdenovom stavu.

"Diplomatija ih neće zaustaviti. Jedini način da ih zaustavite je da se stavi jasna vojna pretnja na sto", rekao je Lapid.

Stručnjaci smatraju da je veliko pitanje hoće li Izrael da iskoristi svu svoju snagu da spreči Iran u razvoju nuklearnog oružja. Ministar odbrane Beni Ganc izjavio je u julu da je Izrael "u stanju da ozbiljno oštetiti nuklearni program Irana".

Njegove reči došle su pošto je Bajden u Jerusalimskoj deklaraciji potvrdio da će Amerika očuvati i ojačati izraelsku sposobnost da odvrati neprijatelje i da se odbrani od pretnji ili kombinacije pretnji.

Da li je Lapid spreman da iskoristi snage ratnog vazduhoplovstva i napadne iranska nuklearna postrojenja? Poznavaoci prilika smatraju da to ne može sa sigurnošću da se tvrdi, ali je poznato da ako bi Izraelci krenuli u takvu misiju, to ne bi bio prvi put, navodi "Jutarnji list".

Izrael je 2007. godine bio suočen sa pretnjom da blizu svoje granice sa Sirijom dobije aktivni nuklearni reaktor. Odluka je bila brza, izraelske snage su uništile postrojenje. O tome je svojevremeno pričao nekadašnji predsednik SAD Džordž Buš

"Premijer Ehud Olmert me nije pitao za 'zeleno svetlo' i ja ga nisam dao. Učinio je što je ono za šta je verovao da je potrebno kako bi se odbranio Izrael", kazao je tada Buš.

Današnje okolnosti nisu onakve kakve su bile pre 15 godina. Ali ako izraelski lideri sada ili u budućnosti pretpostave da nema vremena za neki drugi plan, takva situacija ne bi bila iznenađujuća, smatraju stručnjaci.


izvor

[Dreadnought]

Moskva menja taktiku: Jedino rešenje je Amerika?


Stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov izjavio je da je spreman da razgovara sa svim učesnicima bečkih pregovora.

On je u to uključio i SAD, a ponudio je razgovor o Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA), koji se odnosi na Iranski nuklearni program.

''Ruska spoljna politika je veoma pragmatična. Spreman sam da razgovaram sa svim ostalim učesnicima bečkih pregovora, uključujući i SAD, kako bismo rešili jedan od najvećih problema u oblasti neširenja nuklearnog programa i regionalne bezbednosti", objavio je Uljanov na Tviteru, prenosi TAS S.

Specijalni američki izaslanik za nuklearne pregovore sa Iranom Robert Mali izjavio je u sredu da će otputovati u Beč da nastavi pregovore o nuklearnom sporazumu.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani takođe je saopštio da će iranska delegacija otputovati u Beč na nastavak konsultacija.

Prema rečima iranskog diplomate, u ovoj rundi razgovora doći će do "razmene mišljenja o predlozima koje su podnele sve strane, uključujući ideje koje je predložio Iran".

Ranije je list Politiko, oslanjajući se na svoje izvore, naveo da će nova runda pregovora biti održana u Beču 4. avgusta, prenosi TAS S.


izvor

[Prvačić]

Lapid: "Jedini način da ih zaustavite je da se stavi jasna vojna pretnja na sto"

Stručnjaci smatraju da je veliko pitanje hoće li Izrael da iskoristi svu svoju snagu da spreči Iran u razvoju nuklearnog oružja. Ministar odbrane Beni Ganc izjavio je u julu da je Izrael "u stanju da ozbiljno oštetiti nuklearni program Irana".

Njegove reči došle su pošto je Bajden u Jerusalimskoj deklaraciji potvrdio da će Amerika očuvati i ojačati izraelsku sposobnost da odvrati neprijatelje i da se odbrani od pretnji ili kombinacije pretnji.

Da li je Lapid spreman da iskoristi snage ratnog vazduhoplovstva i napadne iranska nuklearna postrojenja? Poznavaoci prilika smatraju da to ne može sa sigurnošću da se tvrdi, ali je poznato da ako bi Izraelci krenuli u takvu misiju, to ne bi bio prvi put, navodi "Jutarnji list".

Izrael je 2007. godine bio suočen sa pretnjom da blizu svoje granice sa Sirijom dobije aktivni nuklearni reaktor. Odluka je bila brza, izraelske snage su uništile postrojenje. O tome je svojevremeno pričao nekadašnji predsednik SAD Džordž Buš

"Premijer Ehud Olmert me nije pitao za 'zeleno svetlo' i ja ga nisam dao. Učinio je što je ono za šta je verovao da je potrebno kako bi se odbranio Izrael", kazao je tada Buš.

Današnje okolnosti nisu onakve kakve su bile pre 15 godina. Ali ako izraelski lideri sada ili u budućnosti pretpostave da nema vremena za neki drugi plan, takva situacija ne bi bila iznenađujuća, smatraju stručnjaci.

Izrael će preduzeti vojne mjere, ako se Iran približi nukllearnom oružju.
Pitanje je kakve će biti reakcije Irana.

[Dreadnought]

SAD spremne da "brzo zaključe dogovor"


SAD su spremne da "brzo zaključe dogovor" o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. na osnovu predloga koji je iznela Evropska unija.

to je najavio portparol Stejt departmenta.

On je naveo da je Iran više puta stavio do znanja da je spreman za povratak na međusobnu primenu sporazuma, kao i da će sada SAD čekati da vide da li se postupci Irana "poklapaju sa njihovim rečima".

EU je saopštila da je posle četvorodnevnih indirektnih pregovora u Beču dostavila "konacan tekst" za oživljavanje sporazuma.

"Radili smo cetiri dana i danas je tekst na stolu. Pregovori su gotovi, to je konacan tekst...i neće se ponovo pregovarati", rekao je neimenovani zvaničnik EU novinarima posle četvorodnevnih pregovora, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

Zvanicnik iranskog ministarstva spoljnih poslova rekao je državnoj novinskoj agenciji IRNA da je Iran dao svoj preliminarni odgovor na tekst EU, ali i da "nije u fazi da razgovara o finalizaciji sporazuma".

Teheran će "preneti svoje dodatne stavove i razmatranja nakon sveobuhvatnijih razgovora u Teheranu", rekao je taj zvaničnik, kako je preneo RSE.

Pregovarači o oživljavanju iranskog nuklrarnog sporazuma će se iz Beča preseliti u Teheran, gde će nastaviti razgovore, javila je ranije IRNA.

Iranska agencija navodi da će se razgovori nastaviti sa koordinatorom pregovora i predstavnicima drugih strana, preneo je Rojters.



Borelj: Sačinjen finalni tekst o spasavanju nuklearnog spora


Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj izjavio je sinoć da je sačinjen finalni tekst nakon što su u Beču završeni indirektni pregovori između Teherana i Vašingtona o spasavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

"Ono o čemu se može pregovarati je ispregovarano i to se sada nalazi u finalnom tekstu. Međutim iza svakog tehnickog pitanja i svakog pasusa krije se politička odluka koju treba doneti u prestonicama", napisao je Borelj na Tviteru, preneo je Rojters.

On je istakao da će sporazum moći da se potpiše ako odgovori iz prestonica budu pozitivni.

Pregovarači o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma preseliće se iz Beča u Teheran, gde će nastaviti razgovore, javila je iranska državna novinska agencija IRNA.

Iranska agencija navodi da će se razgovori nastaviti sa koordinatorom pregovora i predstavnicima drugih strana, preneo je Rojters.

SAD su sporazum o nuklearnom programu Irana napustile 2018. godine, ali su učestvovale u pregovorima o reaktiviranju dokumenta.

Strane u sporazumu su, osim Irana, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, a EU je posredovala.


izvor