Mogući vojni udar na Iran

[Perun]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Američke vojne baze
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Iranske rakete - domet

[dzumba]

Трамп се иначе хвалио како није започео ни један рат. Овај мандат је започео са намером да оконча Украјинско- Руси рат. Ево, сад му је "прилика" да се не разликује од својих претходника. Иран, наравно, мора да прети. колико су претње реалне је сасвим друго питање. Ракетни напад на Израел је показао да има способности да лансира ракете, али да оне нису претрено ефикасне, као и да је сам врло рањих на противничке ракетне и сваке друге нападе.

Оно што ми није потпуно јасно јесте то што Иран одбија да директно преговара са САД, већ то жели да учини преко посредника.

[Brok]

Sve miriše na rat SAD–Iran: Enormna koncentracija američkih snaga na ostrvskoj bazi Dijego Garsija!

02.04.2025.

Postavlja se pitanje: Da li smo na ivici novog rata u Persijskom zalivu?

Prema najnovijim informacijama, Sjedinjene Američke Države premestile su značajne vojne snage na ostrvsku bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, uključujući strateške bombardere B-2, avione za dopunu goriva KC-135R i transportne letelice C-17. Ova mobilizacija, prema procenama, predstavlja najveće prisustvo bombardera B-2 u poslednjih pet godina na tom području.

Istovremeno, predsednik Donald Tramp naredio je udarnu grupu nosača aviona USS Carl Vinson da se uputi ka Bliskom istoku, dok se bombarderske operacije SAD protiv Huta u Jemenu pojačavaju – neki izvori tvrde da je samo tokom jednog dana izvedeno više od 60 vazdušnih udara.

SAD spremaju eskadrilu bombardera B-52, B-1 Lancer i B-2 Spirit za udare na Iran

U slučaju izbijanja masovnog vojnog sukoba, očekuje se da će u operacijama učestvovati stotine borbenih aviona i ratnih brodova Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Velike Britanije. Iako će osnovu udara činiti lovci koji poleću sa američkih nosača aviona i kopnenih aerodroma u regionu, ključnu ulogu u nanošenju odlučujuće štete neprijatelju imaće strateški bombarderi američkog ratnog vazduhoplovstva.

Ovi avioni, poznati po svojim jedinstvenim tehničkim sposobnostima, i dalje predstavljaju najvažniji instrument američke globalne vojne moći, sposoban da deluje u bilo kom delu sveta.

Amerika – jedina sila sa flotom strateških bombardera

SAD su jedina država na svetu koja poseduje operativnu flotu strateških bombardera, što joj u kombinaciji sa nosačima aviona omogućava globalnu vojnu dominaciju. Legendarni modeli kao što su:

    • B-52 Stratofortress
    • B-1B Lancer
    • B-2 Spirit

SAD poseduju i izuzetne domete – između 5.000 i 7.000 kilometara bez dopune goriva, dok uz pomoć letećih tankera mogu pokriti i duplo veće razdaljine. U poređenju s tim, klasični lovci-bombarderi imaju radijus dejstva i do 10 puta manji.
Ova prednost omogućava da se bombarderi rasporede na sigurnim udaljenim bazama, van dometa neprijateljskih udara, što povećava operativnu fleksibilnost i bezbednost misije. Zahvaljujući velikim rezervoarima goriva, oni mogu duže ostati iznad cilja, čime se drastično povećava preciznost i razornost napada.

Ogromna vatrena moć i najteže bombe na svetu

Američki strateški bombarderi mogu poneti najneubojitije naoružanje u savremenom arsenalu, uključujući:

    • veliki broj vođenih i nevođenih bombi
    • raketne sisteme dalekog dometa
    • tzv. bunker-bombe, poput GBU-57 teške čak 13 tona

Ovakvi projektili namenjeni su za uništavanje podzemnih bunkera i ojačanih ciljeva, i ne mogu se koristiti sa standardnih borbenih letelica zbog svoje veličine i mase. Jedan bombarder može zameniti i do 12–16 lovaca, čime se povećava efikasnost misije uz manji broj letelica.

Priprema za rat – vežbe i saveznička saradnja

U poslednjim mesecima, američko vazduhoplovstvo pojačalo je prisustvo i vežbe u regionima Bliskog Istoka i Tihog okeana, šaljući jasne poruke spremnosti. Konkretno, u februaru 2025. godine, bombarderi B-52 učestvovali su u zajedničkim manevrima sa izraelskim vazduhoplovstvom, što potvrđuje njihovu potencijalnu ulogu u koalicionim operacijama.

Stručnjaci navode da ova vrsta vojnih aktivnosti šalje snažne signale Iranu i njegovim saveznicima, čiji utvrđeni objekti sve češće figuriraju kao moguće mete u slučaju eskalacije.

Tramp najavljuje „ozbiljne posledice“ za Iran

U dramatičnom govoru, Tramp je izjavio da bi „više voleo da postigne dogovor s Iranom, ali ako to ne uspe – desiće se ozbiljne stvari“. Time je ponovo otvoreno pitanje da li je u pitanju ratna retorika kao taktika zastrašivanja, ili stvarna priprema za vojni sukob s Teheranom.

Zabrinutost raste i zbog činjenice da Trampova administracija sadrži više zvaničnika koji već godinama zagovaraju napad na Iran, uključujući i njegovog ambasadora u Tel Avivu, Majka Haka­bija, koji Iran naziva „glavom zmije“.

Da li je u pitanju blef ili planirani rat?

Tramp je i ranije koristio ekstremnu retoriku, da bi kasnije povukao konkretne korake – primer je najava uništenja ruske ekonomije zbog rata u Ukrajini, koja se završila bez direktne eskalacije. Međutim, Iran nije ni Jemen, ni Irak, ni Libija– reč je o tehnološki naprednoj državi sa 90 miliona stanovnika, složenom geografijom i strateškim savezom s Rusijom.Ukrainian language courses

Neki analitičari upozoravaju da bi sukob s Iranom mogao da označi ekonomski krah SAD, iscrpljenih višegodišnjim pokušajima da osiguraju poraz Rusije, koji su rezultirali neuspehom.

Moguće uključivanje Izraela, Grčke, Kipra i Turske

U scenariju mogućeg američkog napada na Iran, najočigledniji saveznik je Izrael, dok se očekuje da Zalivske države neće biti direktno uključene kako bi se izbegle iranske odmazde na njihovoj teritoriji. Ipak, moguće je da se u operaciju tajno uključe i druge sile, kao što su:

    • Velika Britanija (sa vojnih baza na Kipru),
    • Grčka (kroz bazu u Sudi),
    • Turska, putem baze Inčirlik i radarskog sistema u Kjurečiku.

Posebno se ističe uloga Turske, koja deli kopnenu granicu sa Iranom. Očekuje se da će Ankara zahtevati ozbiljne ustupke u zamenu za odobrenje korišćenja svog vazdušnog prostora.

Izvor

[dzumba]

Код евентуалног ваздушног удра на Иран кључно је питање шта је основни, главни циљ. Ако је циљ да се неутралише иранска способносто у нуклеарном програму и евентуална производња нукеларне бомбе, онда верујем да се тај циљ  нападом САД и Израела из ваздушног рпостора може да делимично постићи. Ипак, тешко да могу да у потпуности зауставе рад Ирана у свом нуклераном програму. Верујем да су они до сада прилично тога сакрили под земљу и да се све то не може уништити. Такође, напад може узроковати Иранску одмазду над неким савезницима САД и Израела у региону и створити дуготрајну напетост и сукобе, који, генерално, не одговарају никоме, дугорочно чак ни САД. Тешко да ће евентуални напад бацити Иран на колена, и створити услове за промену власти и долазак "прозападно" орјентисаних људи (ако такви у Ирану после напада уопште буду постојали).

Ево, САД и Израел већ туку Хуте, који су миноран и ситан непријатељ у односу на Иран и резултат је , како примећујем, скроман. Хути су ту, и даље су непријатељски настрјени. Можда тренутно неће моћи да лансирају нове ракете и БПЛ на Израел и бродове, али ће ускоро опет моћи. То сад и није више технлогија коју поседују само моћни и велики. Увек ће се наћи "неко" да им "случајно" или намерно дотури оно што им треба да "кваре" интересе САД.

[bristova]

Трамп се иначе хвалио како није започео ни један рат. Овај мандат је започео са намером да оконча Украјинско- Руси рат. Ево, сад му је "прилика" да се не разликује од својих претходника. Иран, наравно, мора да прети. колико су претње реалне је сасвим друго питање. Ракетни напад на Израел је показао да има способности да лансира ракете, али да оне нису претрено ефикасне, као и да је сам врло рањих на противничке ракетне и сваке друге нападе.

Оно што ми није потпуно јасно јесте то што Иран одбија да директно преговара са САД, већ то жели да учини преко посредника.

Mislim da su iranske rakete efikasne kao i bilo koje slične.

[Brok]

Iranska Armija se širi, oprema dronovima baze duž granice

09.04.2025.

Iran je proširio i opremio svoje baze bespilotnih letelica širom zemlje, uključujući i pogranične regione, rekao je komandant kopnenih snaga iranske vojske.

Komandant kopnenih snaga iranske vojske, brigadni general Kiumars Heidari, najavio je uspostavljanje, jačanje i opremanje široko rasprostranjenih baza bespilotnim letelicama (dronovima) širom Irana, uključujući i pogranične regione.

Naglašavajući rasprostranjeno raspoređivanje jedinica Kopnene vojske širom zemlje, Heidari je u sredu izjavio da Kopnene snage iranske vojske koriste moderno i napredno naoružanje sa dalekometnim, preciznim udarima i pametnim sposobnostima da se suprotstave svakoj pretnji ili zaveri protiv teritorijalnog integriteta i bezbednosti Irana.

Ističući strateški značaj bespilotnih letelica, Heidari je napomenuo da je Kopnena vojska ušla u oblast proizvodnje različitih bespilotnih sistema i mikro-dronova, dodajući: „Uz Božiju pomoć, Kopnene snage Kopnene vojske sada doprinose Ministarstvu odbrane u razvoju i proizvodnji dronova, postajući sastavni deo Oružanih snaga Irana”.

On je dodao da su baze za dronove uspostavljene, ojačane i opremljene širom Irana, uključujući i pogranična područja. „Zahvaljujući našim domaćim proizvodnim mogućnostima, trenutno proizvodimo bespilotne letelice koje zadovoljavaju različite operativne potrebe Kopnene vojske“, podvukao je on.

Iranske oružane snage, koje se sastoje od vojske i KIRG, nastavljaju da poboljšavaju svoju efikasnost i spremnost na bojnom polju u skladu sa relevantnim direktivama vođe islamske revolucije ajatolaha Sejeda Ali Hamneija.

Izvor

[Brok]

Aksios: Iran želi razgovore o privremenom nuklearnom sporazumu na pregovorima sa Amerikom

11.04.2025.

Teheran – Iran želi da razgovara o privremenom nuklearnom sporazumu na pregovorima sa SAD u Omanu, prenosi Aksios, pozivajući se na obaveštene izvore.

Prema izvorima američkog portala, Teheran želi da ponudi Vašingtonu razgovore o privremenom nuklearnom sporazumu pre nego što nastavi pregovore o sveobuhvatnom dogovoru. Iran smatra nerealnim postizanje složenog i tehnički preciznog nuklearnog sporazuma u ​​roku od dva meseca koje je odredio američki predsednik Donald Tramp i žele da dobiju više vremena kako bi izbegli eskalaciju, prema izvorima navodi Aksios.

Privremeni sporazum između Sjedinjenih Država i Irana mogao bi da uključi obustavljanje dela procesa na obogaćivanju uranijuma u ​​Teheranu, smanjenje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma od 60 odsto i davanje inspektorima UN većeg pristupa nuklearnim postrojenjima u zemlji, rekli su izvori.

Izvori Aksiosa sugerišu da će privremeni sporazum verovatno uključiti i zahtev Irana da Tramp obustavi svoju kampanju „maksimalnog pritiska” na iransku ekonomiju. Prethodno je američki predsednik u poruci iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju odredio rok od dva meseca za zaključivanje novog nuklearnog mirovnog sporazuma. Kasnije, u intervjuu za En-Bi-Si, američki predsednik je upozorio da će, ukoliko Vašington i Teheran ne postignu sporazum o iranskom nuklearnom programu, Sjedinjene Države izvršiti snažno bombardovanje Irana. Savetnik vrhovnog lidera Irana Ali Šamkani rekao je da Teheran razmatra mogućnost da prekine saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) ako se pretnje iz drugih zemalja nastave.

On je dodao i da kontinuirane vojne pretnje Iranu „mogu dovesti do mera odvraćanja”, navodi Aksios. Indirektni pregovori između Irana i Sjedinjenih Država trebalo bi da počnu u subotu u Omanu.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči potvrdio je da će Teheran i Vašington razgovarati u subotu u Omanu. Prema njegovim rečima, kontakti će se odvijati preko posrednika.

Bela kuća insistira da će američki i iranski predstavnici održati direktne razgovore u subotu.

Očekuje se da će ministar inostranih poslova Omana posredovati u razgovorima. Iransku delegaciju predvodiće ministar spoljnih poslova, a američki tim specijalni izaslanik predsednika SAD za Bliski istok Stiven Vitkof, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Iran i SAD u Omanu danas započinju pregovore o nuklearnom programu

12.04.2025.

Maskat - Oman – Iran i Sjedinjene Američke Države održaće danas razgovore u Omanu sa ciljem pokretanja pregovora o nuklearnom programu Teherana.

Iako su obe strane nagovestile mogućnost napretka, i dalje se znatno razilaze po pitanju spora koji traje više od dve decenije i još nisu postigle dogovor o tome da li će pregovori biti direktni, kako zahteva američki predsednik Donald Tramp, ili indirektni, kako želi Iran, prenela je agencija Rojters, javlj Tanjug.

Vrhovni lider Irana, ajatolah Ali Hamnei, koji u vlasti Islamske Republike ima poslednju reč o ključnim državnim pitanjima, poverio je ministru spoljnih poslova Abasu Arakčiju sva ovlašćenja za vođenje pregovora, rekao je jedan iranski zvaničnik za pomenutu agenciju.

Arakči predvodi iransku delegaciju, dok će pregovore sa američke strane voditi Trampov specijalni izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof.

„Trajanje pregovora, koji će se baviti isključivo nuklearnim pitanjem, zavisiće od ozbiljnosti i dobre volje američke strane“, rekao je zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti teme.

Iran je isključio mogućnost pregovaranja o svojim odbrambenim kapacitetima, poput raketnog programa.

Teheran je uvek tvrdio da njegov nuklearni program ima isključivo civilne ciljeve, dok zapadne zemlje veruju da Iran želi da napravi atomske bombe.

Oni smatraju da je obogaćivanje uranijuma, nuklearnog goriva, u Iranu otišlo daleko iznad potreba u svrhe civilnog programa.

Tramp, koji je od februara ponovo pokrenuo kampanju „maksimalnog pritiska“ na Teheran, povukao se 2015. godine iz nuklearnog sporazuma Irana sa šest svetskih sila i ponovo uveo sankcije Islamskoj Republici.

Od tada je nuklearni program Irana napredovao, uključujući obogaćivanje uranijuma do 60 odsto, što je na korak od nivoa koji je potreban za izradu nuklearne bombe, ističe Rojters.

Američki sekretar za državnu bezbednost, Marko Rubio, rekao je u četvrtak da se nada da će pregovori dovesti do postizanja mira i da su SAD „jasno stavile do znanja da Iran nikada neće imati nuklearno oružje“.

Izvor

[dzumba]

Иран је прилично смањио своју тврд став у погледу преговора. Како пише штампа изгледа да су сви државни функционери, али изгледа и војни команданти убедили ајатолаха Хамнеиа да се проблем решева преговорима. Вероватно је оцена да би напад САД и Израела (или само Израела уз подршку САД) нанео непорављиво штету Ирану, и да би ионако крхка економија још више потонула, а то значи да би и споцијални немири бии још јачи (а то би заљуљало ову теократску власт). И данашња изјава иранском министра да су преговори протекли уз узајамно разумевање и поштовање јесте знак "спуштања лопте". Докле ће то ће то ићи тешко је сада рећи. Вероватно да доста зависи и од "дубине" и тежине захтева САД.

[Brok]

Tramp: Pregovori o iranskom nuklearnom programu teku dobro

13.04.2025.

Vašington – Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da pregovori o iranskom nuklearnom programu „teku dobro“.

Tramp je rekao sinoć novinarima u predsedničkom avionu da ne može da priča o tome dok se ne postigne dogovor o iranskom nuklearnom programu, navodeći da smatra da pregovori o tome teku prilično dobro, preneo je Rojters, javlja Tanjug.

Bela kuća je saopštila sinoć da je sastanak američkog izaslanika Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija o iranskom nuklearnom programu u Omanu korak u pravom smeru i da će se razgovori nastaviti sledeće sedmice.

Bela kuća je zahvalila Omanu na posredovanju u razgovorima.

Arakči je prethodno rekao da će se pregovori nastaviti u subotu i da će naredna runda razgovora biti fokusirana na stvaranje šireg okvira za potencijalni sporazum.

Ministar spoljnih poslova Irana je naveo da lokacija razgovora možda neće biti u Omanu, ali da će se i dalje odvijati uz posredovanje te zemlje.

Iranski i američki zvaničnici održali su u subotu prve razgovore o nuklearnom programu Teherana, nakon što je Tramp dao rok od dva meseca za početak pregovora uz pretnju vojnom intervencijom.

Izvor