Kako je preneo kolega Kubovac u prethodnom postu gotovo je, još jedan sukob je na pragu.
Udar SAD na Iran pitanje sati? Evakuacije u toku, države upozoravaju svoje građane: Odmah napustite zemlju!14.01.2026.
Pentagon je naredio udarnoj grupi nosača aviona USS Abraham Linkoln da napusti Južno kinesko more i krene ka Bliskom istoku. Ovim brodovima iz udarne grupe biće potrebno otprilike nedelju dana da stignu do Centralne komande SAD.Stižu izveštaji o vojnim avionima koji se čuju u Tuz Kurmatuu, u Iraku, blizu iranske granice, prema proiranskom mediju Naja. Vojni avioni u iračkom vazdušnom prostoru čuli su se u Dijali, Vasitu, Salahu al-Dinu i Tuz Hurmatu.
U međuvremenu, portparol Kataib Hezbolaha (Islamskog otpora u Iraku) izdao je kratko saopštenje u vidu lokalne umotvorine, verovatno izražavajući spremnost za predstojeći sukob.
Američki zvaničnik kaže da trenutni indikatori ukazuju na to da bi američki napad na Iran mogao biti neizbežan, ali upozorava da administracija često koristi dvosmislenost i nepredvidivost kao strateško sredstvo kako bi protivnike držala u neizvesnosti.
Iran najavljuje zatvaranje svog vazdušnog prostora za civilni saobraćaj.
Iranski vazdušni prostor se prazni, a civilni avioni prave polukružni okret kako bi izbegli ulazak u vazdušni prostor. Više aviona počinje da skreće sa iranskog vazdušnog prostora.
Kuvajtski avioni ovde ide najbližom rutom za izlazak iz iranskog vazdušnog prostora. Let Emirata kruži iznad Turkmenistana.
Iran je izdao novi NOTAM kojim se zatvara vazdušni prostor za sve letove osim međunarodnih letova do/iz Irana uz dozvolu. NOTAM važi nešto više od 2 sata.
U međuvremenu, Tramp je izjavio “da im je rečeno da se ubijanje u Iranu zaustavlja, da je prestalo”. Tramp je potom dodao: “Ne postoji plan za pogubljenja.” Podsetimo da pogubljenje prvog demonstranta kome se takva sudbina spremala, Erfana Soltanija, nije danas održano.
Odbrojavanje do moguće američke vojne operacije protiv Irana ušlo je u završnu fazu, više se ne meri u danima, već satima. Ovih trenutaka zabeležen je niz poteza koji u vojnoj i diplomatskoj praksi gotovo uvek prethode otvorenom sukobu: masovna upozorenja stranim državljanima, evakuacija osoblja sa ključnih baza i javne potvrde da se Pentagon priprema za iransku odmazdu.
Ministarstva spoljnih poslova više zemalja podigla su nivo upozorenja za putovanja u Iran na maksimalni stepen, uz jasnu poruku svojim državljanima da odmah napuste zemlju. Upozorenja se odnose na celu teritoriju Islamske Republike i prate procene da bi bezbednosna situacija mogla naglo da se pogorša u veoma kratkom roku.
Istovremeno, Sjedinjene Države i Velika Britanija započele su povlačenje osoblja iz vazduhoplovne baze Al-Udeid u Kataru, najvećeg američkog vojnog uporišta na Bliskom istoku. Prema rečima američkog zvaničnika koji je govorio pod uslovom anonimnosti, odluka je doneta kao „mera predostrožnosti“ zbog mogućnosti iranskih odmazdnih napada ukoliko Vašington pokrene „vojnu operaciju“.
Premeštanje osoblja sa Al-Udeida već se sprovodi ka drugim lokacijama u regionu, za koje se procenjuje da nude veću zaštitu u slučaju eskalacije. Slični koraci preduzeti su i u junu prošle godine, neposredno pre američkih vazdušnih udara na iranska nuklearna postrojenja, što dodatno pojačava sumnje da se scenario ponavlja.
Prema navodima Rojtersa, visoki iranski zvaničnik ranije je upozorio susedne zemlje u kojima se nalaze američke trupe da će njihove teritorije postati legitimne mete ukoliko SAD započnu novi napad na Iran. Upozorenja su, prema istom izvoru, upućena državama od Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata do Turske.
Dva evropska zvaničnika rekla su Rojtersu da smatraju američku vojnu intervenciju vrlo verovatnom, dok je jedan od njih naveo da bi operacija mogla početi u naredna 24 sata. Sličnu procenu izneo je i anonimni izraelski zvaničnik, koji tvrdi da je odluka u Vašingtonu praktično doneta, iako detalji o obimu i tačnom vremenu još nisu finalizovani. I britanski Gardijan piše da izraelski politički i vojni vrh sve češće govori o američkom udaru kao o pitanju vremena, a ne mogućnosti.
U danima koji su prethodili ovim potezima, Donald Tramp i članovi njegovog tima otvoreno su podržavali ulične proteste u Iranu i zapretili vojnom silom ukoliko vlasti u Teheranu nastave nasilno suzbijanje demonstracija. Tramp je govorio o „veoma snažnim merama“, dok su gotovo sve države kolektivnog Zapada javno stale na stranu promena vlasti u Islamskoj Republici, direktno se uključujući u unutrašnju krizu zemlje.
Protesti u Iranu izbili su krajem decembra, u trenutku kada je ekonomska situacija dodatno pogoršana. Dugogodišnje sankcije bez presedana dovele su do pada vrednosti rijala, visoke inflacije koja se procenjuje na oko 40 odsto godišnje i ozbiljnog pada životnog standarda. Prvobitni protesti trgovaca u Teheranu brzo su se proširili širom zemlje i dobili političku dimenziju, uz sve nasilnije sukobe sa bezbednosnim snagama.
Demonstracije su, u manjem ili većem obimu, zahvatile svih 31 provinciju Irana. Zapadne organizacije za ljudska prava tvrde da je tokom više od dve nedelje uhapšeno oko 18.100 ljudi, dok se broj poginulih ne navodi precizno. Isti izvori iznose procene o veoma velikom broju žrtava, što dodatno podgreva međunarodne tenzije i pritisak na Teheran.
Još juče smo govorili da se američki udari mogu očekivati u narednim danima. Danas se vremenski okvir meri satima. U tom kontekstu, evakuacije, diplomatska upozorenja i vojna pripravnost više ne deluju kao preventiva, već kao završne pripreme za otvorenu konfrontaciju.
14 vojnih indikacija o neposrednom napadu SAD na Iran i 7 glavnih meta PentagonaIzrael u visokoj pripravnosti
1. Gradonačelnik Dimone (gde se nalaze izraelski nuklearni objekti na jugu zemlje) naredio je otvaranje javnih skloništa širom grada u sredu uveče, procenjujući kao veoma verovatan uzvratni raketni napad Irana, nakon američkog vazduhoplovnog udara.
2. Izraelske Telegram platforme objavile su slike koje prikazuju sistem protivvazdušne odbrane Gvozdena kupola raspoređen u Jerusalimu.
3. Izrael je podigao nivo pripravnosti svojih vazduhoplovnih snaga, vojnoobaveštajne službe (Aman) i Severne komande u očekivanju mogućeg američkog napada na Iran.
4. „Wing of Zion“, izraelski avion (poput američkog Air Force One) koji prevozi premijera Netanjahua, odleteo je na ostrvo Krit u sredu ujutru. Izraelski premijer navodno nije bio u avionu. Avion se ubrzo nakon toga vratio u Izrael.
5. Mosad veruje da je američki udar neizbežan
6. Centralna komanda SAD objavila je otvaranje novog „koordinacionog centra“ protivvazdušne odbrane u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid u Kataru, koju je Iran napao u junu kao odgovor na američke vazdušne napade na njegova nuklearna postrojenja.
Delu osoblja američke vojne vazduhoplovne baze Al Udeid u Kataru savetovano je da ode do srede uveče, jer je Iran upozorio zemlje u regionu da će napasti američke baze na njihovom tlu ako Vašington napadne Iran. Evakuacija je uveliko u toku.
7. Američki vojni avioni viđeni su kako deluju u blizini iranskog vazdušnog prostora.
8. Više američkih aviona-tankera i strateških bombardera navodno je poletelo iz američke vazduhoplovne baze u Kataru.
9. Osam američkih aviona-tankera KC-135 nedavno se zaustavilo na Havajima. Ovo je bila njihova prva stanica pre leta na Bliski istok zbog junskih napada na iranska nuklearna postrojenja.
10. Američko mornarsko prisustvo u regionu Bliskog istoka predstavljaju:
11. 3 razarača klase ARLEIGH BURKE u regionu, čiji je kombinovani maksimalni plotun krstarećih raketa TOMAHAWK 150 jedinica (svaki brod obično lansira najviše 50)
1. ARLEIGH BURKE USS Roosevelt (DDG-80) – nalazi se u Crvenom moru;
2. ARLEIGH BURKE USS Mitscher (DDG-57) – nalazi se u Persijskom zalivu;
3. Arli Berk USS Mekfol (DDG-74) – takođe raspoređena u Persijskom zalivu…
Najverovatnije, u Crvenom moru ili Persijskom zalivu, kao i ranije, nalazi se i podmornica klase Ohajo USS DŽORDŽIJA, čiji je maksimalni plotun krstarećih raketa TOMAHAVK 154 jedinice
12. U svih dvanaest američkih baza na Bliskom istoku stavljeno je u stanje visoke pripravnosti
Druge indikacije
13. Pakistanska vojska navodno raspoređuje dodatnih 30.000 vojnika duž granice sa Iranom, nakon što je načelnik vojske Asim Munir primio telefonski poziv od visokih američkih zvaničnika.
14. Teheran je poslao oštru poruku ključnim državama Zaliva – uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju, Katar i UAE – da će, ako Vašington preduzme vojnu akciju protiv Irana, iranske snage napasti američke vojne baze širom regiona.
Iransko političko-vojno rukovodstvo u SAD – ciljeviNaše mišljenje je da će sledeći biti primarni ciljevi SAD, bilo za eliminaciju ili za hapšenje i prebacivanje u SAD radi suđenja, po uzoru na otmicu Madura.
Ajatolah Ali Hamnei – Vrhovni vođa 1. Mohamed Bager Galibaf – Predsednik iranskog parlamenta od 2020. godine
2. Ahmad Džanati – Predsednik Saveta čuvara od 12 članova
3. Sadek Amoli Larijani – Predsednik Saveta za ekspediciju
4. Mohamed Bager Galibaf – Bivši komandant IRGC-a i bivši gradonačelnik Teherana
5. Mohamed Ali Movahedi Kermani – Predsednik Skupštine stručnjaka
6. General-potpukovnik Mohamed Pakpur – Komandant Revolucionarne garde IRGC-a
Izvor
