"Odluka je doneta. Dosad neviđeni napad će se desiti"Krugovi koji donose odluke u SAD i Izraelu prešli su fazu diplomatije sa Iranom i sada vojnu akciju smatraju praktično odlučenom, dok je jedino pitanje tajming, rekao je izvor upoznat sa koordinacionim razgovorima za Iran International.Prema izvoru, ključno pitanje na trenutnim sastancima više nije da li će doći do napada, već kada će se pojaviti odgovarajući operativni i politički prozor – prozor koji bi mogao da se otvori u narednim danima ili da se oblikuje tokom nekoliko nedelja.
Izvor je naglasio da logika koja se trenutno razmatra – za razliku od prethodnih perioda – nije zasnovana na "postizanju novog sporazuma."
Predsednik SAD Donald Tramp je u četvrtak rekao da planira da razgovara sa Iranom, čak i dok šalje još jedan ratni brod na Bliski istok, a šef Pentagona je izjavio da bi vojska bila spremna da sprovede bilo koju odluku predsednika.
Iran, međutim, kaže da neće ulaziti u pregovore dok Tramp ne prestane da preti.
Izvor je rekao da poslednje procene identifikuju primarni cilj kao zadavanje odlučujućeg udarca koji bi maksimalno oslabio i na kraju srušio iransku vlast; scenario koji, prema njegovim rečima, nije uporediv u obimu ni intenzitetu sa bilo čim što je Iran do sada iskusio.
Izvor je naveo da bi operacija o kojoj se razgovara bila "neviđena", naglašavajući: "Ovog puta ćemo se suočiti sa napadom kakav do sada nije viđen."
Prema izvoru, zajedničke američko-izraelske diskusije su takođe zaključile da trenutni uslovi za akciju razlikuju se od prošlih perioda.
On je rekao da donositelji odluka veruju da je trenutna situacija stvorila "priliku koja se pruža jednom u životu", i da je, kao rezultat toga, spremnost na rizik – u poređenju sa 12-dnevnim ratom – znatno povećana.
Izvor je rekao da su tokom 12-dnevnog rata prošlog juna i Vašington i Tel Aviv izbegavali veće rizike, ali da je sada prevladavajući stav da se trenutni trenutak mora iskoristiti.
U junu je Izrael pokrenuo iznenadni vojni napad na Iran, praćen američkim udarima 22. juna na ključne nuklearne objekte u Isfahanu, Natanzu i Fordou. Napadi su izvedeni kada Iran nije uspeo da postigne sporazum sa SAD u roku od 60 dana koji je odredio Tramp.
Predsednik SAD je u petak rekao da je direktno komunicirao rok sa Iranom za postizanje sporazuma, ali nije dao dodatne detalje.
"Izrael u punoj pripravnosti"Izvor je takođe rekao da bi uloga Izraela mogla da promeni obim scenarija. Prema njegovim rečima, ako Izrael postane direktno uključen – što je, kako je rekao, planirano – obim operacije bi se povećao, i u tom slučaju bi 12-dnevni rat delovao "vrlo mali" u poređenju sa planovima koji su trenutno na stolu.
Izvor je rekao da je Izrael u punoj pripravnosti i da jedan od scenarija o kojem se razgovara uključuje čekanje na "iskru" koja bi pokrenula narednu fazu, na primer, da Iran pokuša da ispali prvu raketu ka Izraelu, što bi moglo poslužiti kao opravdanje za širu i destruktivniju kampanju.
"Odluka je doneta. Ovo će se desiti. Jedino pitanje je kada."
Odgovor Trampa na nemire u IranuOdgovor predsednika Donalda Trampa na nedavne nemire u Iranu izgleda kao strategija "gunboat diplomacije": korišćenje vojne pritiske, retoričke eskalacije i ekonomske prinude da se izvuku ustupci bez formalnog ratnog angažovanja ili promene režima.
Pad vrednosti iranske valute krajem decembra 2025. izazvao je proteste širom zemlje koji su se brzo proširili od ekonomskih žalbi do poziva na kraj Islamske Republike. Reakcija vlasti bila je neobično nasilna, sa hiljadama mrtvih i masovnim blokadama interneta.
Trampov odgovor nije bio formalni zahtev za promenu režima niti neposredni potez ka vojnom sukobu. Umesto toga, kombinovao je javne pretnje, diplomatsku obustavu i ekonomski pritisak sa vidljivim vojnim signalima, dizajniranim da povećaju cenu represije dok se čuva strateška fleksibilnost.
"Ogromna armada ide prema Iranu", napisao je Tramp prošle nedelje na Truth Social, opisujući flotu – predvođenu nosačem aviona Abraham Lincoln – kao "spremnu, voljnu i sposobnu da brzo ispuni misiju, sa brzinom i nasiljem, ako bude potrebno."
Signali su postali jasniji u sredu, kada je predsednik SAD pozvao Iran da "brzo dođe za pregovarački sto" i postigne sporazum. Upozorio je da "sledeći napad će biti daleko gori" od udara na iranske nuklearne objekte prošlog juna ako sporazum ne bude postignut.
Vojni stub Trampove strategije je ponovno raspoređivanje nosača aviona USS Abraham Lincoln, obnavljajući kredibilnu sposobnost udara u trenutku kada je iransko rukovodstvo okupirano unutrašnjim nemirima.
Uz pratnju više razarača i sa skoro 90 aviona, uključujući F-35, Lincoln pruža Vašingtonu fleksibilan spektar opcija – od ograničenih udara na objekte Revolucionarne garde do šire operacije.
Dodatni američki borbeni avioni, oklopne jedinice i sistemi protivvazdušne odbrane premešteni su po regionalnim bazama, što dodatno naglašava signalizaciju. Cilj izgleda da bude spremnost bez obaveze.
Trampov očigledni cilj je iskoristiti oslabljen položaj Irana da iznudi strateške ustupke – ne samo u vezi nuklearnog i raketnog programa, već i u vezi sa regionalnim proksi aktivnostima Teherana. Taj pritisak je pojačan predloženom carinom od 25% na zemlje koje trguju sa Iranom, najavljenom 12. januara.
Pristup Vašingtona izgleda kalibriran da pritisne na pregovore dok je Teheran najranjiviji, bez eksplicitnog zalaganja za vojnu akciju ili promenu režima.
Nejasnoća deluje namerno i strateški. Može da funkcioniše, ali nije bez rizika. Kredibilitet SAD mogao bi da oslabi ako pretnje ne budu sprovedene. Spoljni pritisak takođe može ojačati tvrde linije u Teheranu, jačajući narative o spoljnim manipulisanjima i potencijalno ujedinjujući podeljenu elitu.
Oružani saveznici Irana u regionu zadržavaju određeni kapacitet za odmazdu protiv interesa SAD ili Izraela. Da li će to učiniti, nije jasno, ali rizik od eskalacije u širi sukob ne može se zanemariti.
Teheran, sa svoje strane, zaoštrava retoriku, upozoravajući na "neograničen" i "neviđen" odgovor na bilo koju američku vojnu operaciju, dok istovremeno izražava spremnost na ono što naziva "pravednim" pregovorima.
Pritisak iz EvropePritisak na Iran raste i izvan Vašingtona. U četvrtak, Evropska unija je preduzela, kako je rekla šefica spoljne politike Kaja Kalas, "odlučan korak" ka proglašavanju Islamske revolucionarne garde terorističkom organizacijom – njen najjači signal do sada da strpljenje prema Islamskoj Republici jenjava.
Istovremeno, Kalas je upozorila da region "ne treba još jedan rat", naglašavajući evropski balans između pritiska i uzdržanosti.
Ulice Irana su mirne nakon krvavog gušenja protesta. Ali ekonomija je u slobodnom padu, i čini se sve verovatnijim da će uslediti nova runda masovnih protesta.
Ključno pitanje sada je da li Trampova gunboat diplomatija može iznudi strateške dobitke bez izazivanja sukoba koji želi da izbegne – ili da li samo odlaže opasniji obračun.
Izvor
