Mogući vojni udar na Iran

[Brok]

IRGC rasporedio najnapredniju balističku raketu dugog dometa u Iranu

05.02.2026.

Nova raketa nosi „jasnu poruku regionalnim i vanregionalnim protivnicima“

Vazduhoplovne snage iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) rasporedile su u jednoj od svojih podzemnih baza balističku raketu Horamšahr-4, jednu od najnaprednijih balističkih raketa dugog dometa u zemlji, javila je iranska državna televizija Pres TV.

Iranska agencija Wana objavila je da je balistička raketa Horamšahr-4 viđena među raspoređenim operativnim sistemima, u utorak tokom otkrivanja nove raketne baze kojom upravljaju Vazduhoplovne snage IRGC, što, kako se navodi.

Iranski državni mediji navode da se "operativno raspoređivanje Horamšahr-4 u bazama sa raketama u sredu poklapa sa najavljenom promenom doktrine oružanih snaga sa defanzivne na ofanzivnu, i da nosi jasnu poruku regionalnim protivnicima, kao i onima van regiona".

Horamšahr-4 ima domet od 2.000 km i sposobna je da nosi bojevu glavu od 1.500 kg, dodaje se u izveštaju  Wane.

Raketa je opremljena manevarskim vozilom za povratak u atmosferu (MaRV), vođenjem na sredini kursa, smanjenim radarskim presekom i visokom otpornošću na elektronsko ratovanje.

Politički zamenik IRGC-a general-major Jadolah Džavan je za libansku televiziju Al Majadin rekao da raspoređivanje rakete Horamšahr-4 naglašava posvećenost Irana održavanju svoje odbrambene snage.

On je naglasio da učešće Teherana u diplomatskim razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama ne znači odustajanje od svojih vojnih kapaciteta.

Visoki zvaničnik IRGC-a dodao je da Iran ne traži rat, ali je upozorio da će svaka pogrešna procena protiv zemlje naići na odlučan odgovor.

Dodao je da iranski pregovarački tim ulazi u razgovore sa poverenjem utemeljenim u vojnim sposobnostima zemlje.

Izvor

[Brok]

Iran zapretio: ako nas SAD napadnu, gađaćemo američke baze

07.02.2026.

Arakči je poručio da Iran ne namerava da razgovara o svom raketnom programu „ni sada ni u budućnosti“, ističući da je to pitanje odbrane

Šef iranske diplomatije Abas Arakči izjavio je da će Iran u slučaju napada Sjedinjenih Država odgovoriti napadima na američke baze u regionu Persijskog zaliva.

„Nemamo mogućnost da napadnemo američku teritoriju; ako Sjedinjene Američke Države napadnu nas, napadaćemo njihove baze u regionu“, rekao je Arakči.

On je dodao da to ne bi bilo usmereno protiv susednih zemalja, već protiv američkih baza na njihovoj teritoriji „gde se nalaze Amerikanci“, prenosi Sputnjik. Arakči je takođe poručio da Iran ne namerava da razgovara o svom raketnom programu „ni sada ni u budućnosti“, ističući da je to pitanje odbrane.

Izvor
Ovo je i bilo za očekivati.

[Kubovac]

Tramp diže armadu: Drugi nosač aviona kreće ka Iranu

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u intervjuu za portal Axios da razmatra mogućnost slanja drugog nosača aviona sa borbenom grupom na Bliski istok, kao deo priprema za potencijalnu vojnu akciju ukoliko pregovori sa Iranom ne daju rezultate.

Sjedinjene Države i Iran obnovili su pregovore prošlog petka u Omanu, prvi put nakon dvanaestodnevnog rata u junu. Ipak, paralelno sa diplomatskim naporima, Vašington je započeo snažno vojno gomilanje snaga u Persijskom zalivu.

"Ili ćemo postići dogovor, ili ćemo morati da uradimo nešto veoma teško, kao prošli put", rekao je Tramp.

Američki predsednik naveo je da očekuje da se druga runda američko-iranskih pregovora održi naredne sedmice. U tom kontekstu, potvrdio je da je jedna borbena grupa nosača aviona već na putu ka regionu, dok se razmatra i slanje dodatne.

Američki zvaničnik potvrdio je da se unutar administracije vodi rasprava o raspoređivanju drugog nosača. U regionu se već nalazi nosač USS Abraham Lincoln sa pratećom flotom, uključujući borbene avione, krstareće rakete "tomahavk" i više ratnih brodova. Tokom rata u Gazi, SAD su u regionu istovremeno imale dva nosača aviona.

Iako je naglasio vojnu spremnost, Tramp je izrazio optimizam kada je reč o diplomatiji, tvrdeći da Iran "veoma želi dogovor" i da sada pregovara ozbiljnije nego ranije, upravo zbog vojnog pritiska.

"Prošli put nisu verovali da ću to zaista uraditi. Ovog puta je drugačije", rekao je Tramp, aludirajući na odluku da u junu izvede napade na iranska nuklearna postrojenja.

Glavna tačka sporenja ostaje iranski stav da pregovori mogu da se vode isključivo o nuklearnom programu, uz odbijanje da se odrekne prava na obogaćivanje uranijuma. Zbog toga pojedini tvrdi krugovi u Vašingtonu i Izraelu smatraju da sveobuhvatan sporazum nije moguć i da bi Tramp trebalo da se opredeli za vojnu opciju.

Tramp je rekao da je "potpuno logično" da se svaki dogovor odnosi na iranski nuklearni program, ali je dodao da veruje da bi se moglo razgovarati i o iranskim balističkim raketama.

"Možemo da napravimo sjajan dogovor sa Iranom", poručio je američki predsednik


Izvor

[Boro Prodanic]

Situacija sa Iranom sa američke strane sve više mi liči na priču o ludom i zbunjenom. Šalje drugi nosač aviona na Iran, a poslednja rečenica u intervjuu je da mogu da naprave "sjajan dogovor" sa Iranom?!

[Brok]

Tri američka nosača aviona ka Bliskom istoku: „Ford“, „Lincoln“ i „Bush“ pred mogući udar na Iran

13.02.2026.

Sjedinjene Američke Države donele su odluku da pošalju drugu udarnu grupu nosača aviona na Bliski istok, koju predvodi nosač aviona USS Gerald R. Ford. Prva udarna grupa već je raspoređena u regionu i predvodi je nosač aviona USS Abraham Lincoln.

Prema navodima američke štampe, koja se poziva na izvore u američkoj mornarici, naređenje za raspoređivanje dobio je i treći nosač aviona, USS George Bush, koji je trenutno stacioniran u blizini mornaričke vazduhoplovne baze u Virdžiniji. Time bi se broj američkih udarnih grupa nosača aviona u širem regionu Bliskog istoka popeo na tri, što predstavlja izuzetno retku koncentraciju pomorske sile.

Stručnjaci koji analiziraju situaciju ukazuju na nekoliko ključnih faktora koji stoje iza ovako obimnog raspoređivanja. Jedna od važnih nijansi jeste pitanje da li će američke udarne grupe nosača aviona ući u Persijski zaliv. Iran je više puta nagovestio da bi, u slučaju napada na njegovu teritoriju, mogao da blokira Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih transportnih arterija za sirovu naftu.

Takva blokada mogla bi biti izvedena, na primer, potapanjem velikih barži povezanih minskim lancima, čime bi plovni put bio fizički zatvoren. Čak i bez direktnih borbenih dejstava, čišćenje mina i deblokada Ormuskog moreuza mogla bi da traje nedeljama ili čak mesecima, što bi imalo ozbiljne posledice po globalno tržište energenata.

Zbog toga je verovatno da Pentagon planira da rasporedi udarne grupe nosača aviona u različitim akvatorijama Bliskog istoka, kako bi izbegao koncentraciju svih ključnih snaga u Persijskom zalivu i smanjio rizik od njihovog eventualnog blokiranja ili izolacije.

Drugi važan razlog za slanje druge, a potom i treće udarne grupe, jeste odbijanje niza bliskoistočnih država da ustupe svoju teritoriju, vazdušni prostor ili vode za eventualne američke napade na Iran. Među državama koje su, prema navodima, odbile da učestvuju ili pruže logističku podršku nalaze se Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman i još nekoliko regionalnih aktera. Time je doveden u pitanje tradicionalni američki model delovanja, koji se oslanja na formiranje i vođenje široke koalicije.

U takvim okolnostima, Sjedinjene Države su primorane da se u većoj meri oslone na sopstvene kapacitete, posebno na pomorsku silu, koja omogućava projekciju moći bez direktne zavisnosti od regionalnih baza.

Raspoređivanje USS Gerald R. Ford dodatno pojačava simboliku i stratešku težinu ovog poteza. Reč je o vodećem brodu nove klase nosača aviona američke mornarice, deplasmana od oko 100.000 tona. Kao najnoviji i tehnološki najnapredniji nosač u američkoj floti, opremljen je savremenim sistemima za lansiranje aviona i može da nosi više od 75 borbenih letelica različitih tipova.

Njegovu pratnju čini udarna grupa sastavljena od razarača i krstarica sa vođenim raketama, što čini snažan pomorski sastav sposoban za ofanzivna i odbrambena dejstva velikog intenziteta. Prisustvo takvog broda u istočnom Mediteranu i širem regionu Bliskog istoka predstavlja jasnu demonstraciju sile.

Ciljevi raspoređivanja uključuju podršku Izraelu, zaštitu američkih interesa i obezbeđenje slobode plovidbe u ključnim pomorskim prolazima, uključujući i Ormuski moreuz, gde su u prošlosti zabeležene tenzije sa akterima povezanim sa Iranom.

Paralelno sa vojnom mobilizacijom, američki predsednik Donald Tramp pojačao je retoriku prema Teheranu. U javnim istupima postavio je jasne crvene linije, upozoravajući iransko rukovodstvo i organizacije koje Iran podržava, poput Hezbolaha i Hamasa, na ozbiljne posledice eventualnih napada na Izrael ili američke snage.

Poruka Vašingtona jeste da SAD ne traže rat, ali da su spremne da odgovore snažnom vojnom silom na svaku provokaciju. Prema toj logici, demonstracija vojne superiornosti treba da deluje kao faktor odvraćanja i sredstvo pritiska u pregovorima.

Analitičari ocenjuju da raspoređivanje više nosača aviona ima dvostruku svrhu. Prva je odvraćanje Irana i njegovih saveznika od otvaranja novih frontova ili proširivanja sukoba. Druga je obezbeđivanje operativne spremnosti za eventualne brze udare ukoliko bi situacija eskalirala.

Istovremeno, koncentracija tri udarne grupe nosača aviona na relativno ograničenom prostoru povećava rizik od incidenta, pogrešne procene ili nenamerne eskalacije. Međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja, svesna da bi svaki pogrešan korak mogao dovesti do šireg regionalnog sukoba.

Pentagon signalizira da će pojačano američko prisustvo u regionu ostati koliko god bude potrebno. Strategija Vašingtona izgleda da kombinuje vojno odvraćanje sa diplomatskim pritiskom, uz istovremeno zadržavanje mogućnosti za pregovore.

Sa USS Gerald R. Ford, USS Abraham Lincoln i potencijalnim dolaskom USS George Bush u region, Sjedinjene Države demonstriraju kapacitet da brzo koncentriraju značajne snage. Pitanje koje ostaje jeste da li je cilj dugoročno odvraćanje ili priprema za konkretnu vojnu operaciju, u situaciji u kojoj regionalni saveznici oklevaju da otvoreno stanu uz Vašington u slučaju napada na Iran.

Izvor

[Brok]

Iranski raketni arsenal kao noćna mora za američke baze na Bliskom istoku

12.02.2026.

Pored hiljada naprednih balističkih raketa, Iran je proizveo i nepoznat broj „Shahed“ kamikaza-dronova namenjenih upotrebi protiv američkih snaga.

Tenzije između Sjedinjenih Država i Irana ostaju visoke nakon brutalnog obračuna Teherana sa demonstrantima, u kojem su hiljade ljudi stradale. Kao odgovor, Vašington je u region uputio udarnu grupu nosača aviona USS Abraham Lincoln. Pojedini analitičari spekulišu da bi ovo gomilanje snaga moglo biti uvod u novi udar na iransku teritoriju, nalik operaciji „Midnight Hammer“ iz juna 2025. godine, usmerenoj protiv iranskog nuklearnog programa.

Ukoliko bi sadašnje tenzije prerasle u otvoreni vojni sukob, Iran bi najverovatnije odgovorio masovnim lansiranjem balističkih raketa i kamikaza-dronova na američke položaje širom regiona.

Balističke rakete: domet koji pokriva čitav region

Iranski raketni arsenal je raznovrstan i obuhvata više tipova projektila različitih sposobnosti. Među najopasnijim sistemima koji predstavljaju pretnju američkim snagama nalaze se Khorramshahr, Sejjil, Emad, Ghadr-110, Fattah-1, Haj Qasem, Kheibar Shekan i Dezful, sa dometom od približno 1.000 do 2.000 kilometara.

To znači da se čak 31 američka baza u kojima su stacionirani vojnici SAD – na Bliskom istoku, u Severnoj Africi i delovima Evrope – nalazi u dometu iranskih raketa.

Među ključnim metama bili bi:

- Camp Arifjan u Kuvajtu (glavno uporište američke kopnene vojske u regionu),
- Naval Support Activity u Bahreinu (čvorište američke mornarice u Persijskom zalivu),
- Al-Udeid Air Base u Kataru (ključna baza američkog ratnog vazduhoplovstva u regionu).

Pod pretnjom bi bile i baze u Iraku, Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu i Turskoj, kao i pojedine američke instalacije u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji koje su i dalje u dometu iranskih raketa.

„Shahed“ dronovi – jeftino oružje, skupe posledice

Pored raketa, Iran raspolaže velikim i tehnološki naprednim arsenalom bespilotnih letelica za jednokratni napad. Poznati „Shahed“ dronovi, u više varijanti, sposobni su da lete stotinama kilometara i isporuče smrtonosne bojeve glave uz relativnu preciznost.

Američka mornarica već se susrela sa ovom pretnjom kada se jedan Shahed-129 opasno približio udarnoj grupi nosača USS Abraham Lincoln, nakon čega ga je oborio lovac F-35C Lightning II američkog korpusa marinaca.

U eventualnom sukobu, američke snage mogu očekivati talase iranskih kamikaza-dronova usmerenih na aerodrome i pomorske snage. Pojedinačni dronovi nisu preterano teški za presretanje, ali situacija se drastično komplikuje kada se lansiraju u velikim rojevima.

Strategija „roja“ zasniva se na zasićenju protivničke PVO: Iran može ispaliti desetine ili stotine jeftinih letelica u nadi da će deo njih probiti odbranu i naneti nesrazmerno veliku štetu. Kombinacija naprednih raketa i dronova dodatno otežava američkim sistemima PVO da identifikuju i prioritetno gađaju najopasnije pretnje.

Američka priprema i rizik od eskalacije

SAD su već rasporedile značajne kapacitete protivvazdušne odbrane u regionu, uključujući razarače klase Arleigh Burke, kao i baterije sistema MIM-104 Patriot i THAAD.

Od decembra, Iran potresaju masovni protesti izazvani ekonomskim kolapsom. Demonstracije su prerasle u otvoreno dovođenje u pitanje legitimiteta režima. Vlasti su odgovorile silom, što je izazvalo oštre reakcije međunarodne javnosti, uključujući i u Sjedinjenim Državama. Bela kuća je nakon toga poslala vazdušno-pomorsku armadu u Persijski zaliv, upućujući direktne pretnje Teheranu.

Iako je prošlog leta pretrpeo vojni poraz od Izraela, Iran i dalje poseduje značajne ofanzivne kapacitete. U slučaju otvorenog sukoba, ključni izazov za američku vojsku biće neutralisanje iranskih balističkih raketa i bespilotnih sistema za jednokratni napad pre nego što oni pogode ciljeve.

Scenario u kojem desetine baza istovremeno postanu mete pokazuje da eventualni rat ne bi bio ograničena operacija, već regionalni sukob visokog intenziteta sa nepredvidivim posledicama po čitav Bliski istok.

Izvor

[Brok]

SAD pripremaju višenedeljnu agresiju protiv Irana: Planovi uključuju udare na nuklearne i državne strukture

14.02.2026.

Sjedinjene Američke Države približile su se ivici velikog regionalnog sukoba sa potencijalno nesagledivim posledicama po Bliski istok i šire. Prema pisanju lista Njujork Tajms i agencije Rojters, administracija Donalda Trampa aktivno razvija scenarije za primenu sile protiv Teherana, razmatrajući opcije za direktnu vojnu intervenciju.

Među inicijativama koje se nalaze na stolu u Beloj kući pominju se masovni udari na objekte iranskog nuklearnog programa, baze balističkih raketa, ali i mogućnost raspoređivanja američkih specijalnih operativnih snaga protiv vojnih ciljeva unutar teritorije Islamske Republike. Prema navodima američkih medija, razmatra se i znatno širi spisak meta.

Plan širi od samih nuklearnih postrojenja

Prema izveštaju novinara Fila Stjuarta i Idrisa Alija za Rojters, američka vojska se priprema za višenedeljne, kontinuirane operacije ukoliko predsednik izda naređenje za napad. Dva američka zvaničnika, koja su govorila pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti planiranja, navela su da bi kampanja mogla da bude znatno složenija od prethodnih ograničenih udara.

U scenariju produžene operacije, meta ne bi bila samo nuklearna infrastruktura, već i državne institucije i ključni administrativni centri. Takav pristup predstavlja kvalitativno novu fazu, jer napadi na civilne vladine institucije predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava i međunarodnih normi. Gađanje struktura državne uprave suverene zemlje izlazi iz okvira samoodbrane i uvodi logiku otvorene sile kao instrumenta političkog preoblikovanja regiona.

Zvaničnici Bele kuće i Pentagona nisu odgovarali na pitanja o potencijalnim rizicima eskalacije, ali su potvrdili da „sve opcije ostaju na stolu“.

Bombarderi B-2 i jačanje protivvazdušne zaštite baza

Ozbiljnost američkih namera potvrđuje i podizanje strateških kapaciteta u stanje visoke pripravnosti. Prema dostupnim informacijama, strateški bombarderi, uključujući B-2, stavljeni su u režim povećane spremnosti. Istovremeno, Pentagon raspoređuje dodatne sisteme protivvazdušne odbrane u Persijskom zalivu radi zaštite američkih baza od očekivane iranske odmazde.

Sjedinjene Države održavaju vojno prisustvo širom Bliskog istoka, uključujući baze u Jordanu, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Kataru, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Turskoj. U slučaju napada na Iran, ove lokacije bi se našle u potencijalnom dometu iranskih raketnih sistema. SAD su već evakuisale bazu Al-Tanf i prepustile kontrolu sirijskim snagama, što se takođe tumači kao još jedna potvrda rata sa Iranom.

Američki zvaničnici otvoreno priznaju da u potpunosti očekuju iransku odmazdu, što bi moglo da dovede do ciklusa udara i protivudara tokom dužeg vremenskog perioda.

Iran najavljuje odgovor

Iranska revolucionarna garda jasno je poručila da će u slučaju napada na iransku teritoriju odgovoriti na američke vojne baze u regionu. S obzirom na obim i snagu iranskog raketnog arsenala, rizik od šireg regionalnog sukoba je realan i visok.

Iran je, sa druge strane, poručio da je spreman da razgovara o ograničenjima svog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija, ali odbacuje povezivanje tog pitanja sa balističkim raketnim programom.

Diplomatija pod pritiskom

Prošle nedelje američki i iranski diplomati sastali su se u Omanu u pokušaju da ožive pregovore. Istovremeno, američko vojno prisustvo u regionu je pojačano, uključujući slanje dodatnog nosača aviona, borbenih aviona, razarača sa vođenim raketama i hiljada vojnika.

Predsednik Donald Tramp više puta je pretio bombardovanjem Irana, navodeći kao razlog nuklearni i balistički program, kao i unutrašnju represiju. U nedavnoj izjavi upozorio je da bi alternativa diplomatiji bila „veoma traumatična“. Govoreći vojnicima u Severnoj Karolini, priznao je da je „teško postići dogovor“, dodajući da je „ponekad strah jedino što može da reši situaciju“.

Portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da predsednik sluša širok spektar mišljenja, ali donosi konačnu odluku u skladu sa nacionalnom bezbednošću.

Sećanje na operaciju „Ponoćni čekić“

Prošle godine Sjedinjene Države su rasporedile dva nosača aviona u regionu tokom napada na iranska nuklearna postrojenja. Junska operacija pod nazivom „Ponoćni čekić“ bila je u suštini samostalna američka operacija, sa stelt bombarderima koji su poletali direktno iz SAD i gađali ciljeve u Iranu.

Iranski odgovor tada je bio ograničen na napad na američku bazu u Kataru, bez dalje eskalacije. Međutim, sadašnji plan, prema navodima američkih izvora, daleko je složeniji i širi.

Rizik regionalnog požara

Stručnjaci upozoravaju da bi produžena kampanja protiv Irana značajno povećala rizike po američke snage, ali i po regionalnu stabilnost. Koncentracija velike vatrene moći u Persijskom zalivu i istočnom Mediteranu povećava mogućnost pogrešne procene, incidenta ili lančane reakcije koja bi mogla zahvatiti više država.

Ukoliko bi došlo do udara na državne institucije i bezbednosne strukture Irana, to bi predstavljalo otvorenu eskalaciju sa teško predvidivim posledicama. U takvom scenariju, odgovor Teherana bio bi gotovo izvestan, a sukob bi mogao da preraste u dugotrajan i široko rasprostranjen regionalni rat.

U trenutku kada diplomatija još formalno traje, paralelne vojne pripreme pokazuju da se Vašington istovremeno oslanja na pregovore i na demonstraciju sile. Ishod će zavisiti od političke odluke u Beloj kući, ali i od procene Teherana koliko je spreman da odgovori na eventualnu direktnu agresiju.

Izvor

[dzumba]

Моје је мишљење да су се САД припремиле за удара, заједно са Израелом и да ће извесно и извести. Не знам како напредују преговори и кави су конкретни захтеви САД према Ирану и колико је Иран спреман да попушта, али нисам сигуран даће се све завршити на дипломатији. Успешан удар на Иран би био и још један успех САД у притиску на Русију  и Кину.

[Kubovac]

Iran lansirao bojeve rakete; Ključan strateški prolaz na udaru

Iran je saopštio da je u okviru vojne vežbe ispalio bojeve rakete u Ormuski moreuz, strateško pomorsko područje kroz koje prolazi 20 odsto svetske nafte, preneo je AP.

Iranski mediji su objavili da su rakete lansirane iz Irana, pogodivši ciljeve u blizini ključnog pomorskog plovnog puta.

Ove vojne vežbe, koje je organizovala iranska Revolucionarna garda, usledile su nakon najava o pojačanoj američkoj vojnoj prisutnosti u regionu.

U toku vežbi održavaju se pregovori u Ženevi između SAD-a i Irana koji će biti indirektni, sa naglaskom na iranski nuklearni program. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da Iran nije spreman da pregovara o svojim unutrašnjim pitanjima, uključujući nedavne obračune sa demonstrantima.

Iranski vrhovni lider ajatolah Ali Hamnei, oštro je upozorio SAD zbog svog vojna prisustva u regionu, naglašavajući da "ratni brod može da bude opasan, ali je opasnije oružje koje može da potopi ratni brod".

Hamnei je naglasio da bi bilo kakav pokušaj "forsiranja" rezultata pregovora unapred bio "pogrešan i glup potez".

Iran insistira na tome da je njegov nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe. Sjedinjene Američke Države traže garancije da Iran neće razviti nuklearno oružje.


Izvor

[victoria]

-Пуковник Даглас Мекгрегор али овог пута у издању које уважавам.Значи ,без пропагандних бајки,само хладна анализа и на основу ње пророчанство за које верујем да ће се остварити.Да вам укратко препричам садржај.Елем,он сматра да ће до напад сигурно доћи,да ће "капања" трајати 10-15 дана најмање и да је њен циљ урушавање Ирана као ДРЖАВЕ,значи не само промена режима.Сви садашњи позиви на разговоре су само куповина времена за прикупљање снага.
-  Трамп не жели рат али је под страховитим притиском израелских агената у влади и око ње али и под непосредном претњом која му виси над главом.Није улазио у детаље али сви смо сведоци утиска који изазивају новообјављени Епштајн фајлови који очигледни нису врх леденог брега.Узгред буди речено,на домаћим таблодиним каналима и телевизијама о садржају истих можете до детаља,па и оних најгнуснијих,слушати од типова и "типовки" који о томе говоре као да су били присутни?!Иначе се баве "заштитом деце" и "изборима лепотица".До сада објављене фотографије Трампа нису нешто због чега мора да много да брине али чим не може да се одупрепритисцима израелских агената и њихову претњу сматра кредибилном(као што каже Мек Грегор који је изгледа имао сусрет са Трампом што овом осврту даје додатну тежину)онда значи да постоје и други,мрачнији.Не заборавимо да је и Меланија била "грло"из Епштајнове фарме људи и деце како год то ружно звучало.
-   Мек Грегор очекује да ће америчка морнарица моћи да се избори са претњом масовног напада дроновима али га брине хиперсоника и спомиње могућност да су Кинези доставили нешто из свог арсенала.Кинези су обезбедили и космичко извиђање у стварном времену.Наводно су Руси задужени за обнову и увезивање иранског система ПВО.Помало га брину и иранске подморнице  и не зна њихов статус,колико су бојево готове.Дакле,рат је решене ствар,Мосад је надјачао све англосаксонске агенције и видећемо шта ће бити исход.Ово ће бити главно бојиште у наредним данима и недељама.Украјина иде у други план,Кубу слободно отпишите јер је неодбрањива,Венецуелу заборавите.