Mogući vojni udar na Iran

[Brok]

SAD ubrzano gomilaju snage kod Irana: 120+ letelica i dva nosača u regionu

20.02.2026.

Sjedinjene Države poslednjih dana naglo pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku, u uslovima rasta tenzija sa Iranom. Prema otvorenim izvorima i podacima o praćenju letova, u region je prebačeno više od 120 vojnih letelica, što se opisuje kao najveći talas američke vazdušne moći od rata u Iraku 2003. godine.



Istovremeno, drugi nosač aviona USS Gerald R. Ford, preusmerava se ka regionu kako bi se pridružio grupi oko USS Abraham Lincoln, koja već deluje u Arapskom moru.

Vazdušna komponenta: lovci, AWACS i tankeri

Prema dostupnim podacima, u raspoređivanju učestvuju:

- F-35 Lightning II
- F-22 Raptor
- F-15E Strike Eagle
- F-16 Fighting Falcon
- E-3 Sentry (AWACS)

Veliki broj tankera za dopunu goriva u vazduhu ukazuje na planiranje dugotrajnih operacija, a ne na rutinske rotacije. Kombinacija stelt lovaca i AWACS platformi omogućava SAD-u kontrolu vazdušnog prostora i precizno navođenje udara.

Mornarička moć: pozicioniranje u dometu Irana

Satelitski snimci pokazuju da grupa oko USS Abraham Lincoln deluje u blizini Omana, čime američka mornarica dolazi u domet ključnih iranskih ciljeva.

Pored nosača, u regionu se nalaze i razarači opremljeni krstarećim raketama Tomahawk i sistemima za protivraketnu odbranu, što omogućava istovremeno ofanzivne i defanzivne operacije.

Dijego Garsija i politički spor sa Londonom

Pažnja je usmerena i na bazu Diego Garsija u Indijskom okeanu, koja može primiti strateške bombardere. Međutim, reč je o britanskoj teritoriji pod zakupom SAD, pa je za ofanzivne operacije potrebna saglasnost Londona.

Navodi o neslaganju između Vašingtona i Londona oko potencijalne upotrebe baze dodatno komplikuju situaciju.

Kako odgovara Iran

Teheran je poručio da ne želi rat, ali da će na svaku američku agresiju odgovoriti „odlučno i proporcionalno“. Paralelno, Iran je započeo zajedničke pomorske vežbe sa Rusijom u Omanskom moru i severnom delu Indijskog okeana.

Izveštaji ukazuju da Iran dodatno utvrđuje ključne vojne objekte, uključujući nuklearnu i raketnu infrastrukturu, kao i podzemne komplekse.

Šta ovo znači za region

Ovako obimno raspoređivanje snaga obično prethodi mogućim vazdušnim i raketnim udarima ili predstavlja snažnu meru odvraćanja. Kombinacija dva nosača, stelt lovaca, AWACS sistema i tankera značajno povećava operativnu fleksibilnost SAD.

Ukoliko dođe do udara, najverovatniji scenario podrazumeva precizne dalekometne napade na vojnu i bezbednosnu infrastrukturu, uključujući objekte povezane sa Islamic Revolutionary Guard Corps.

Ipak, rizik od brze eskalacije ostaje visok. U regionu gde se energetski koridori i pomorske rute ukrštaju sa geopolitičkim interesima velikih sila, svaki pogrešan potez može izazvati širu krizu.

Izvor

[Kubovac]

Hitna evakuacija američkih vojnika iz baza na Bliskom istoku

Prema pisanju Njujork Tajmsa, više stotina američkih vojnika evakuisano je iz vojnih baza u Kataru i Bahreinu.

Stotine američkih vojnika evakuisane su iz baze Al Udeid u Kataru, piše danas Njujork tajms pozivajući se na zvaničnike Pentagona, navodeći da se taj potez smatra merom predostrožnosti pred potencijalni američki napad na Iran.

Kako su rekli neimenovani zvaničnici, američki vojnici su evakuisani i iz baza u Bahreinu u kojima se nalazi Peta flota mornarice.

Američke trupe se nalaze i u bazama u Iraku, Siriji, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Drugi američki vojni zvaničnik rekao je da Centralna komanda SAD drži dva nosača aviona raspoređena na Bliskom istoku na značajnoj udaljenosti od Irana, kako bi ih zaštitila od toga da postanu meta.

Zvaničnici su dodali da je teško pogoditi balističkom raketom nosač aviona koji se kreće velikom brzinom, kao i da nosače aviona prate razarači, koji imaju mogućnost da obaraju balističke rakete.

Američki predsednik Donald Tramp u svojim izjavama insistira da ostaje posvećen pronalaženju diplomatskog rešenja u kome bi Iran pristao na nova ograničenja svog nuklearnog programa ali je više puta upozorio da će upotrebiti vojsku ako se ne postigne diplomatsko rešenje.

Više iranskih zvaničnika je najavilo da će, ako Iran bude napadnut, odgovoriti napadom na američke ciljeve u regionu Bliskog istoka.

Posredni pregovori o iranskom nuklearnom programu između delegacija SAD i Irana, na kojima se traži diplomatsko rešenje, održani su 17. februara u Ženevi.

Podsetimo, Tramp razmatra mogućnost ograničenog vojnog udara na Iran kako bi izvršio pritisak na Teheran da prihvati zahteve Vašingtona u vezi sa nuklearnim sporazumom, ali je istakao da i dalje preferira diplomatsko rešenje, objavio je "Volstrit džornal", pozivajući se na izvore.

Prema navodima izvora upoznatih sa temom, potencijalni početni napad bio bi usmeren na nekoliko vojnih ili vladinih objekata i mogao bi da bude izveden u roku od nekoliko dana.


Izvor

[Kubovac]

Iran premešta sisteme protivvazduhoplovne odbrane S-300PMU-2 oko Teherana uoči potencijalnih američkih udara

Komercijalni satelitski snimci koje su u februaru 2026. godine prikupili Planet Labs i Airbus prikazuju ono što izgleda kao iranski lanseri raketa zemlja-vazduh S-300PMU-2 premešteni na više lokacija protivvazduhoplovne odbrane oko Teherana i Isfahana, čak i dok radari za upravljanje vatrom koji su obično upareni sa tim sistemima nisu vidljivi na svojim uobičajenim lokacijama.

Slike, pregledane u kontekstu obnovljenih trenja između Vašingtona i Teherana, ukazuju na to da su se delovi iranskog inventara dugometne protivvazduhoplovne odbrane ponovo pojavili nakon višemesečne ograničene vidljivosti nakon izraelskih udara 2024. godine. Iako odsustvo radara za upravljanje vatrom postavlja pitanja o operativnom statusu, preraspoređivanje lansera ukazuje na barem delimičan napor da se obnovi slojevita odbrana oko ključne političke i nuklearne infrastrukture. Takođe, imajući u vidu satelitske snimke koji su se pojavili, nije isključeno da neki od položaja predstavljaju i lažne položaje za obmanjivanje protivnika.

Nedavne slike iz Teherana prikazuju lanser koji meri otprilike 15 do 16 metara, što je u skladu sa dimenzijama serije 5P85 koje su prethodno dokumentovane na iranskim lokacijama S-300PMU-2. Postavljen je najmanje jedan lanser, praćen vozilima koja podsećaju na elemente podrške i logistike tipične za operativne baterije. Pa ipak, na slikama iz otvorenih izvora na ovim lokacijama nije vidljiv radar za navođenje 30N6E2 ili radar za akviziciju 64N6E. Ovo odsustvo je operativno posledično. Bez namenskog radara za navođenje, arhitektura „Praćenje preko rakete TVM“ ne može da funkcioniše kako je projektovano.

U Isfahanu, lanser koji podseća na domaći Bavar-373 izgleda da se nalazi zajedno sa drugim sredstvima protivvazdušne odbrane, između ostalog i lanserima sistema S-200, ali bez vidljivih radara za upravljanje vatrom. Bavar-373 koristi raketu Sajad-4, za koju se navodno može da dosegne ciljeve na udaljenostima od oko 200 kilometara i visinama od oko 27 kilometara, vođena aktivnim elektronski skeniranim radarom Meraj-4.

Sistem Hordad-15, povezan sa presretačem Sajad-3 i kome se pripisuje domet dejstva blizu 120 kilometara, takođe je prisutan na određenim lokacijama. Pozicioniranje ruskih komponenti S-300PMU-2 domaćim sistemima sugeriše pokušaj integracije preostalih lansera u hibridni okvir komandovanja i upravljanja.

Sa taktičkog i operativnog stanovišta, potpuno opremljen divizion S-300PMU-2 pruža odbranu područja od više istovremenih ciljeva, uključujući visokoperformansne avione i određene taktičke balističke rakete. Kombinacija velike brzine raketa, brzih intervala lansiranja i slojevite radarske pokrivenosti omogućava otpornost na zasićenje u složenim uslovima pretnje. Međutim, zavisnost sistema od kopnen ih radara izlaže ga protivradarskim raketama i elektronskim napadima. Ako Iran zamenjuje oštećene ili uništene ruske senzore domaćim radarima, ograničenja interoperabilnosti i potencijalni nedostaci u kompatibilnosti veza za prenos podataka mogli bi da suze branjeni prostor i smanje efikasnost angažovanja, posebno protiv pretnji sa niskim stepenom vidljivosti ili pretnji iz udaljenih područja.

Ovi događaji se odvijaju u regionalnom okruženju obeleženom stalnim izraelskim kapacitetima za napade i proširenim američkim vojnim prisustvom širom Zaliva. Ponovno pojavljivanje lansera S-300 ukazuje na to da Iran zadržava barem deo svog inventara raketa dugog dometa i da je spreman da ga ponovo rasporedi uprkos prethodnim gubicima. Istovremeno, očigledno odsustvo radara za ključno dejstvo i vidljivo mešanje ruskih i domaćih sistema ukazuju na mrežu protivvazduhoplovne odbrane koja je u rekonstrukciji, a ne u punoj snazi. Za regionalnu bezbednost, ovaj evoluirajući stav dodaje neizvesnost. Čak i delimično obnovljeni ešalon S-300 komplikuje operativno planiranje, ali njegova degradirana konfiguracija, ako se potvrdi, naglašava kontinuiranu ranjivost iranske strateške infrastrukture u slučaju obnove sukoba.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Elektronsko ratovanje: Iranske slabosti u 12-dnevnom ratu i evolucija nakon sukoba

Dvanaestodnevni rat između Irana i Izraela u junu 2025. godine otkrio je duboke slabosti u iranskom sistemu elektronskog ratovanja (EW), što je kulminiralo asimetričnim porazom koji je poljuljao sistem odvraćanja Teherana.

Domaći sistemi poput Cobra V8, Fajr i Nasr, dizajnirani za višepojasno ometanje sa dometom od više stotina km, nisu uspeli da neutrališu pretnje zbog jakih početnih izraelskih sajber napada.

Ovi sajber napadi onesposobili su stanice za elektronsko ratovanje i komandne mreže, otkrivajući ranjivosti kao što su nedostatak geografske disperzije i ograničena mobilnost.

U međuvremenu, sistemi integrisani u stelt platforme poput izraelskih F-35 održavali su besprekorno navođenje uprkos pokušajima ometanja.

Uvezena ruska oprema, kao što su Krasuha-4 i Murmansk-BN, isporučena 2024/2025, nije imala primetnog efekta.

Greške u korišćenju uključivale su neadekvatno pozicioniranje na ranjivim lokacijama, nepotpunu integraciju sa iranskim snagama i nedovoljnu obuku, što ih je činilo lakim metama za preventivne napade.

Za razliku od ruske upotrebe u Ukrajini, gde ovi sistemi stvaraju široke „elektronske štitove“, Iran ih nije prilagodio asimetričnim taktikama, omogućavajući Izraelu da izbegne smetnje putem navođenja u realnom vremenu koje pružaju dronovi.

Ali u posleratnom periodu mnogo toga se promenilo i Iran je ubrzao rekonstrukcije:

Uvezao je više Krasuha-4, Murmansk-BN, a postoje i izveštaji o ruskoj Kalinki, dok je proizvodio domaće nadogradnje. Cobra V8 (iranska verzija Krasuha-4) je uključila veštačku inteligenciju za automatsko otkrivanje pretnji;
intenzivno se proizvodi i poboljšano je ometanje pozicioniranja pomoću fotonske mikrotalasne tehnologije; Fajr i Nasr su dobili optimizacije za operacije na širokom području.

Novi sistemi, kao što su dronovi za elektronsko ratovanje dodeljeni u januaru 2026. za više ciljeva, ušli su u upotrebu, izvedeni iz reverznog inženjeringa zaplenjene zapadne (izraelske) opreme.

Prelazak na kineski BeiDou-3 revolucionisao je iranski elektronski sistem za borbu, jer integriše šifrovane signale otporne na ometanje i lažno predstavljanje, a takođe značajno poboljšava preciznost projektila.

Teheran veruje da je njegov elektronski sistem sada efikasniji zahvaljujući ugrađenim lekcijama i uglavnom će se igrati sa 6 sistema:

Cobra V8: Efektivni domet do 250 km, fokusirana na presretanje i ometanje signala u više opsega, stvarajući zone elektronskog odbijanja.

Fajr i Nasr: Domet od 100-300 km za ometanje širokog područja, pokrivajući GNSS signale i komunikacione veze, sa naglaskom na mobilne i regionalne operacije.

Sayad-4: Procenjeni domet od 100-200 km, specijalizovan za ometanje navigacionih sistema poput GPS-a, formirajući „zaštitne kupole“ kako bi se ometala komunikacija i pozicioniranje neprijatelja.

Krasuha-4 ima efikasan domet ometanja od oko 150 do 300 km. Dizajniran je da neutrališe avionske radare, satelite u niskoj orbiti i sisteme za upozoravanje u vazduhu (AWACS).

Murmansk-BN, ruski strateški sistem za elektronsko ratovanje dugog dometa, dizajniran da ometa, ometa i presreće komunikacije visokih frekvencija (HF), uključujući satelitske signale dometa od 3.000 km, koji se može proširiti na 5.000-8.000 km.

Kalinka je novi ruski sistem za elektronsko ratno delovanje, koji detektuje signale terminala Starlink/Starshield sa udaljenosti do 15 km, a mobilne jedinice mogu da detektuju bespilotne jedinice koje se oslanjaju na ove signale.

Ako Iran bude u stanju da efikasno koristi ove sisteme, to će praktično poništiti sve američko-izraelske napadačke kapacitete, koji gotovo u velikoj meri zavise od GPS signala, primoravajući obe strane da koriste dronove kao navođenje.

To je elektronska borba u kojoj samo SAD već imaju više od 40 aviona posvećenih elektronskom ratovanju u regionu, suprotstavljajući ometače na brodovima i ometače sa kopnene baze.

Elektronski rat podrazumeva dugogodišnju tradiciju i rigoroznu obuku. Za kontekst, Rusija održava specijalizovane snage od preko 20.000 ljudi.

Ova složenost znači da se kapaciteti ne mogu odmah izgraditi, što predstavlja značajne prepreke za Iran i intenzivira stratešku asimetriju između njih i SAD-Izraela.

Cobra V8:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sayad-4:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor

[Boro Prodanic]

„Mornari ne žele da umru za Izrael“: zašto se američki nosač aviona udavio u fekalijama

Problemi na američkom nosaču aviona dok Vašington pojačava pritisak na Teheran.

U trenutku kada Sjedinjene Države pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku, vodeći američki nosač aviona suočava se sa problemom koji je daleko od simbolike sile koju bi trebalo da predstavlja. Prema pisanju The Wall Street Journal, nosač aviona USS Gerald R. Ford tokom raspoređivanja u Mediteranu imao je ozbiljne kvarove na kanalizacionom sistemu, što je dovelo do izlivanja otpadnih voda i ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom funkcionisanju broda.

Kako navodi list, vakuumski sistem koji opslužuje oko 650 toaleta na brodu beležio je u proseku jedan poziv za intervenciju dnevno. U pojedinim slučajevima došlo je do izlivanja kanalizacije u sanitarnim prostorijama, što je, prema izveštajima, primoravalo članove posade da na korišćenje toaleta čekaju i duže od 45 minuta. Zvaničnici američke mornarice tvrde da problemi „nisu uticali na sposobnost broda da izvrši misiju“ i da se situacija postepeno stabilizuje.

Ipak, činjenica da se sistem ne može u potpunosti sanirati na otvorenom moru uslovila je upućivanje broda u bazu u zalivu Suda na Kritu, gde je planiran privremeni remont. Istovremeno, na društvenim mrežama kružili su snimci koji prikazuju izlivanje otpadnih voda, što je dodatno podgrejalo spekulacije o stanju na brodu.

Spekulacije o sabotaži i pad morala

Pored tehničkih objašnjenja, pojedini konzervativni komentatori u SAD izneli su tvrdnje da bi kvarovi mogli biti posledica namernih postupaka dela posade, nezadovoljne produženim, osmomesečnim boravkom na moru bez izlaska na obalu i potencijalnim uključivanjem u operaciju protiv Irana. Navodi o namernom začepljavanju odvoda pojavili su se u više objava na društvenoj mreži X, dok je sam WSJ u jednom slučaju zabeležio da je do kvara došlo nakon što je mornar bacio kesu sa smećem u toalet.

Iako za tvrdnje o organizovanoj sabotaži nema zvanične potvrde, one ukazuju na širi kontekst - produžena raspoređivanja, pojačane tenzije u regionu i neizvesnost u pogledu mogućeg vojnog angažmana.

Raspoređivanje nosača aviona „Džeralda R. Forda“ usledilo je u trenutku pojačanog američkog vojnog prisustva u blizini Irana. Prema ranijim navodima The New York Timesa, ova udarna grupa trebalo je da pojača snage već prisutne u regionu, uključujući nosač aviona USS Abraham Lincoln, dok je USS George H. W. Bush dobio nalog za pripremu raspoređivanja.

Međutim, Financial Times je 24. februara objavio da izraelske procene ukazuju kako SAD trenutno raspolažu municijom dovoljnom za svega četiri do pet dana intenzivnih udara na Iran, odnosno oko nedelju dana operacija manjeg obima. Prema tim navodima, čak ni dolazak dodatne udarne grupe ne bi suštinski izmenio odnos snaga u slučaju šireg sukoba.

Istovremeno, američki zvaničnici upozoravaju da bi eventualni napad na Iran izazvao odmazdu usmerenu na američke baze u regionu, kao i na savezničku infrastrukturu. Podseća se da je Teheran tokom prethodnih eskalacija već gađao američke ciljeve u Kataru i Iraku.

Pritisak iz Bele kuće

Televizija CBS News objavila je da je predsednik Donald Tramp nezadovoljan procenama da SAD nemaju kapacitet za dugotrajnu kampanju protiv Irana. Prema tim navodima, vojni planeri su ukazali da ne postoji mogućnost „munjevite operacije“ koja bi dovela do brzog sloma iranskog rukovodstva bez rizika od šire regionalne eskalacije.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži TruthSocial demantovao medijske tvrdnje o navodnom protivljenju vrha vojske eventualnoj intervenciji, ističući da američka strana, ukoliko do odluke o napadu dođe, očekuje „laku pobedu“. Istovremeno je ponovio upozorenje da će, ukoliko Teheran ne prihvati američke uslove, „to biti veoma loš dan“ za Iran.

Slučaj sa nosačem „Džerald R. Ford“ tako postaje više od tehničkog incidenta. U trenutku kada Vašington demonstrira silu i nastoji da pošalje poruku odvraćanja, kvarovi na ključnom plovilu i izveštaji o ograničenim resursima otvaraju pitanje stvarnih mogućnosti za dugotrajni vojni angažman. Između političke retorike i operativne realnosti, jaz deluje veći nego što bi se moglo zaključiti iz zvaničnih saopštenja.

Izvor

[Brok]

Satelitski snimci: Amerika šalje 150 aviona i dva nosača nadomak Irana

24.02.2026.

Arsenal „Tomahavka” i flota aviona čekaju komandu za napad

Američka vojska ubrzano povećava svoje prisustvo u blizini Irana, premeštajući više od 150 aviona u zonu potencijalne intervencije na Bliskom istoku, pokazali su satelitski snimci.

Trenutno prisustvo američkih vojnih snaga u regionu je među najvećim u više od dve protekle decenije, od pre rata u Iraku 2003. godine, navodi Vašington Post.

Gomilanja američkih snaga ubrzano je nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio da će napasti Iran ukoliko se ne postigne dogovor o ograničavanju iranskog nuklearnog programa, iako nije precizirao koji su ciljevi mogućeg novog američkog napada na Iran.

U međuvremenu iranski zvaničnici tvrde da je dogovor moguć, ali naglašavaju da će za njegovo postizanje biti potrebno vreme.

Stručnjaci koji su analizirali satelitske snimke ocenjuju da je trenutno američko vojno raspoređivanja nadmašilo ono koje je viđeno pre američkih udara na iranski nuklearni program u junu prošle godine navodeći da sve ukazuje na višednevnu borbenu kampanju, ali bez kopnene invazije.

Nadomak Irana se nalaze dva američka nosača aviona koji plove u formaciji sa raketnim razaračima i arsenalom balističkih raketa Tomahavk koje su SAD koristile za napade na iranske nuklearne ciljeve u junu 2025. godine.

Više desetina vojnih aviona nalazi se na nosaču aviona USS Gerald R. Ford, koji je u ponedeljak primećen kod obale Krita.

Vojni analitičari smatraju da bez obzira što se za sada ne znaju američki vojni ciljevi u Iranu Trampova administracija želi brzu akciju velikih razmera sa minimalnim rizikom od povratnog udara ili negativnih posledica, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Iran rasporedio ruske sisteme S-300 oko Teherana i Isfahana nakon tvrdnji Zapada da su uništeni

24.02.2026.

Satelitski snimci potvrdili su premeštanje sistema PVO S-300PMU-2 Iranskog ratnog vazduhoplovstva na položaje u blizini prestonice Teherana, kao i drugog po veličini grada Isfahana.

Do ovog poteza dolazi u trenutku obimnog grupisanja američkih snaga u širem regionu, pri čemu je više stotina letelica prebačeno preko Atlantika i iz pacifičkog područja radi podrške mogućoj ofanzivi na iranske ciljeve.

Ovo nagomilavanje obuhvata i specijalizovane avione za suzbijanje protivvazduhoplovne odbrane, uključujući više eskadrila EA-18G američke mornarice, kao i dve eskadrile ratnog vazduhoplovstva SAD F-16CJ. S-300PMU-2 predstavlja jedan od samo dva tipa savremenih sistema PVO koje je Iran nabavio iz inostranstva nakon Hladnog rata, pored kratkodometnog sistema Tor-M2 kupljenog dvehiljaditih godina za odbranu od krstarećih raketa.

Iransko Ministarstvo odbrane prvobitno je 2007. godine naručilo sisteme S-300PMU-1, ali je ugovor raskinut od strane administracije predsednika Dmitrija Medvedeva pod pritiskom Zapada i Izraela. Godine 2016, u uslovima porasta tenzija između Rusije i Zapada, postignut je dogovor o isporuci naprednije varijante S-300PMU-2, koja se smatra direktnim prethodnikom sistema S-400, okosnice ruske PVO.

Sistemi koriste rakete 48N6DM dometa do 250 kilometara, sa naprednim senzorima i brzinama većim od 14 maha, što im omogućava presretanje ciljeva pri veoma visokim nadzvučnim, pa i hipersoničnim brzinama.

Raspored i borbeni poredak

Raspoređivanje S-300PMU-2 oko dva ključna grada usledilo je nakon tvrdnji zapadnih izvora da su svi iranski sistemi ovog tipa uništeni tokom izraelskih udara u oktobru 2024. godine. Analitičari su te tvrdnje doveli u pitanje, ukazujući, između ostalog, na ograničenja izraelskih F-35 u pogledu upotrebe određenih klasa naoružanja bez Block 4 softvera.

Ipak, odsustvo modernih lovaca-presretača u iranskom arsenalu ostaje slabost u slučaju masovnog vazdušnog udara SAD. Tokom sukoba u junu 2025. godine, deo iranske PVO infrastrukture navodno je bio onesposobljen dejstvima paravojnih formacija koje podržavaju zapadne i izraelske strukture, ali sposobnosti sistema u uslovima visokog intenziteta borbi tek treba da budu potpuno testirane.

U julu 2025. godine zamenik načelnika za operacije Oružanih snaga Irana, kontraadmiral Mahmud Musavi, potvrdio je da su svi oštećeni sistemi PVO zamenjeni. On je naveo da su korišćeni domaći resursi i unapred pripremljeni rezervni sistemi, raspoređeni na pogodnim lokacijama radi obezbeđenja vazdušnog prostora.

Koliko sistema poseduje Iran?

Iran je, prema dostupnim podacima, nabavio količinu dovoljnu za dva puka sistema S-300PMU-2, uz dodatne narudžbine raketa 2020. godine. Sistemi koriste radare 96L6 za akviziciju ciljeva, 30N6E2 za navođenje i 64N6E2 za upravljanje borbom. Radar 96L6 omogućava trodimenzionalno otkrivanje ciljeva na različitim visinama, sa posebnom optimizacijom za niskoleteće ciljeve poput bespilotnih letelica i krstarećih raketa.

Pored ruskog sistema, Iran razvija sopstveni dugometni sistem Bavar 373, koji je u službi od 2016. godine u više varijanti. Odluka Teherana da 2016. ipak nastavi nabavku S-300PMU-2 ukazivala je da domaći sistem u tom trenutku nije u potpunosti zadovoljavao potrebe za strateškom PVO, iako su u međuvremenu uvedene naprednije verzije.

Planirano je da se sposobnosti S-300 dodatno unaprede integracijom sa lovcima Su-35, koji poseduju izuzetno snažne radare i mogu delovati kao „povišeni senzori“ za unapređenje situacione svesti sistema na zemlji. Iako je Iran od januara nastavio prijem helikoptera Mi-28, nema potvrda o isporuci Su-35.

Dodatni izazov za S-300PMU-2 predstavlja činjenica da članice NATO imaju pristup srodnim sistemima. Grčko ratno vazduhoplovstvo koristi S-300PMU-1 za obuku više NATO vazduhoplovstava, uključujući i izraelsko, dok je Turska 2019. godine nabavila S-400. Korpus marinaca vojske SAD je u novembru 2025. godine sproveo vežbe usmerene upravo na taktike suprotstavljanja sistemu S-300PMU-2.

Izvor

[Kubovac]

ISPLIVALI ŠOK SNIMCI! Pred napad na Iran 5.000 mornara na najvećem nosaču aviona našlo se u odvratnom problemu

Američki nosač aviona USS Gerald R. Ford, najmoćniji brod te vrste na svetu, približava se Bliskom istoku u iščekivanju velikog napada SAD na Iran. Ali, umesto da se bavi tim stvarima, posada ovog nosača ima druge probleme, kudikamo prizemnije - na brodu ne funkcionišu toaleti.

Osam meseci na moru ostavlja posledice i na sam brod. Oprema se kvari jer se održavanje i nadogradnje odlažu. NPR je u januaru izvestio da se vodovodni sistem na nosaču pogoršava.

Sjedinjene Američke Države trenutno pripremaju najveću silu američkih ratnih brodova i aviona na Bliskom istoku u poslednjih nekoliko decenija, dok predsednik SAD Donald Tramp upozorava na moguću vojnu akciju protiv Irana. Međutim, sukob sa Iranom predstavlja najmanji problem za gotovo 5.000 mornara na najvećem nosaču aviona na svetu, prenosi NDTV.

Produžena misija USS Gerald R. Ford

Nosač aviona USS Gerald R. Ford na moru je od juna prošle godine. Odluka Trampa da drugi put produži njegovo raspoređivanje dovela je do sve većeg broja problema - zapušeni toaleti i kvarovi kanalizacionog sistema.

Ford je imao važnu ulogu u hapšenju bivšeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru. Nakon te misije, posada je saznala da će njihovo raspoređivanje biti produženo zbog potencijalnih udara SAD na Iran i sada se kreću ka Bliskom istoku da se pridruže drugom nosaču aviona.

Obično misija nosača traje šest meseci u vreme mira, rekao je za Wall Street Journal penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri. Mornari sa Forda su na moru već osam meseci, a period bi mogao da se produži na 11 meseci, što bi oborilo rekord za najdužu kontinualnu misiju američkog ratnog broda.


Izvor

[kumbor]

Неко би можда рекао - кваре се "клоње"... па шта. Међутим, реч је о врло озбиљном проблему водоводне и одводне инсталације брода, који знатно утиче на борбену способност. Памтим да је на ТЧ морнарски тоалет у надграђу имао неку смешно малу шкољку величине дечије ноше. Не знам како су га могли користити нпр. у пуној брзини!

[Brok]

Još malo detalja o pokvarenim taoletima.
„Stomačni problemi“ američkog supernosača USS Gerald R. Ford: brod suočen sa izlivanjem fekalnih voda tokom rute ka Iranu

25.02.2026.

Snimci sa najnovijeg supernosača USS Gerald R. Ford od 24. februara prikazuju veliko izlivanje neprečišćenih otpadnih voda unutar broda, nakon dugotrajnih problema sa začepljenim toaletima i povratom fekalne kanalizacije.



Ovo se nadovezuje na višegodišnje izveštaje da uske cevi sistema često dolaze u stanje blokade, što izaziva kvarove kanalizacione mreže širom broda.

Kanalizacioni kolaps na nosaču od 17.5 milijardi dolara

Problemi su, prema navodima, eskalirali u januaru, dok je nosač bio raspoređen u Karibima kao podrška napadu na Venecuelu i operaciji usmerenoj protiv predsednika Nikolasa Madura. USS Gerald R. Ford je krajem oktobra upućen u karipske vode sa većim delom svoje udarne grupe, a fotografije koje je krajem novembra objavio američki resor odbrane potvrdile su da je vazduhoplovno krilo započelo letne operacije u regionu. Sredinom decembra brod je približen obalama Venecuele, da bi nakon uspešnih udara bio prebačen u istočni Mediteran krajem februara, u okviru šireg američkog vojnog grupisanja usmerenog protiv Irana.

Problemi tokom operacija protiv Venecuele i Irana

Od približno više od 600 toaleta na brodu, veliki deo je povremeno bio van funkcije, primoravajući mornare da čekaju i po 45 minuta na ispravne sanitarne prostorije. Prema navodima lista Navy Times, supernosač je tokom 2025. godine u proseku imao jedan poziv za održavanje dnevno povezan sa kanalizacionim sistemom. Interni podaci pokazuju stotine kvarova u kratkim vremenskim intervalima, uključujući 205 otkaza u periodu od samo četiri dana tokom 2025. godine.

Od 2023. godine brod je više desetina puta tražio spoljnu pomoć kako bi sistem ostao u funkciji. U pojedinim slučajevima bilo je neophodno korišćenje specijalnog kiselinskog ispiranja, koje košta oko 400.000 dolara po intervenciji i može se sprovoditi isključivo u luci, a ne na otvorenom moru. Zahtev da mornari i tehničko osoblje rade duge smene kako bi kontrolisali probleme, prema navodima, doprineo je padu morala, dodatno pogoršanog značajnim produžetkom rasporeda daleko iznad uobičajenog trajanja.

Zvaničnici američke mornarice tvrde da problemi sa toaletima nisu ugrozili borbene sposobnosti broda, ali priznaju da predstavljaju ozbiljan problem kvaliteta života posade.

Tehnički izazovi klase Gerald R. Ford

Problemi na USS Gerald R. Ford nisu ograničeni samo na sanitarni sistem. Poteškoće su pogađale liftove za naoružanje, elektromagnetne katapulte, sistem upravljanja otpadom i senzorsku opremu. Izveštaj organizacije Project on Government Oversight ocenio je program kao primer „kako ne treba graditi brod“, navodeći da su radari bili toliko problematični da je odlučeno da se za buduće brodove ove klase razvije potpuno novi senzorski paket.

Iako je brod formalno ušao u službu u junu 2017. godine, prvo operativno raspoređivanje započeo je tek u oktobru 2022, nakon više od pet godina odlaganja. Sa cenom većom od 17,5 milijardi dolara, predstavlja najskuplji ratni brod ikada izgrađen, više nego dvostruko skuplji od prethodnika iz klase Nimitz.

Kašnjenje integracije F-35C i poređenje sa kineskim Fujian

Kašnjenja u integraciji lovca pete generacije F-35C sa elektromagnetnim katapultnim sistemom bila su značajna, što je dovelo do toga da se vazduhoplovno krilo oslanja isključivo na lovce četvrte generacije F-18. To je omogućilo Kini da integriše svoj lovac pete generacije J-35 sa elektromagnetnim katapultom na prvom supernosaču Fujian pre nego što su SAD uspele da to učine sa sopstvenim ekvivalentom, uprkos američkoj prednosti dužoj od jedne decenije.

Izvor