Ko ubija iranske naučnikeSAD javno odvraćaju Izrael od vojnog napada na nuklearna postrojenja Teherana, uz poricanja umešanosti u ubistvo nuklearnog stručnjaka [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pogibija nuklearnog naučnika izazvala antiameričke proteste: Teheran (Foto Rojters)Vašington: Predsednik Barak Obama i sekretar za odbranu Leon Paneta poslali su poslednjih dana seriju poruka izraelskim liderima u kojima ih, kako piše „Volstrit džornal”, odvraćaju od vojne akcije prema Iranu čija bi meta bila tamošnja nuklearna postrojenja. SAD, prema ovom izvoru, žele da dobiju više vremena da počnu da deluju „sankcije i druge mere” koje se preduzimaju da Teheran odustane od programa da proizvede nuklearno oružje.
Obama je prošlog četvrtka o ovome telefonom razgovarao sa premijerom Netanijahuom, dok general Martin Dempsi, načelnik Združenog generalštaba, ove nedelje putuje u Tel Aviv na razgovore sa izraelskim kolegama.
Porastu zategnutosti doprinelo je i stupanje na snagu novih američkih sankcija, koje Iranu znatno otežavaju izvoz nafte, što je bio povod da Teheran najavi blokadu Hormuza, moreuza u Persijskom zalivu kroz koji se transportuje oko 40 odsto bliskoistočne nafte.
U tajnom i propagandnom ratu koji se ovim povodom vodi, u Teheranu je u subotu saopšteno da Iran ima dokaze da je Vašington iza prošlonedeljnog atentata čija je žrtva 32-godišnji nuklearni naučnik, šef jednog odeljenja u Natanc postrojenju za obogaćivanje uranijuma. Mustafa Ahmadi Rošan je u sredu ubijen tako što su atentatori na motociklu na njegov automobil „prilepili” eksplozivnu napravu.
„Mi imamo pouzdana dokumenta i dokaze da je ovaj teroristički akt planiran, vođen i podržavan od CIA”, kaže se u pismu koje je, prema izveštaju državne televizije, iransko ministarstvo inostranih poslova uručilo švajcarskom ambasadoru u Teheranu, preko koga se, u odsustvu diplomatskih odnosa, obavljaju sve komunikacije između Irana i SAD.
Iako je u Vašingtonu od samog početka kategorično demantovana bilo kakva umešanost i veza sa atentatom, inače petim u seriji čije su žrtve eksperti koji rade na nuklearnom programu u poslednje tri godine – učinili su to državna sekretarka Hilari Klinton, zatim predstavnik Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i predstavnik za štampu Pentagona – spekulacije o tome ko u stvari likvidira iranske naučnike ne prestaju.
Američki mediji pri tom kao na najverovatnijeg počinioca ukazuju na Izrael, mada se pominje i činjenica da Izraelci i Amerikanci već godinama sarađuju u naporima da zaustave ili bar uspore iransko napredovanje ka nuklearnoj bombi. Ta saradnja je obaveštajna, ali, ako je suditi po učinku virusa „Staksnet”, koji je napravio haos u upravljačkog programu za kontrolu centrifuga u kojima se obogaćuje uranijum, a koji se smatra zajedničkim delom – i u sabotažama.
U likvidaciji Mostafe Ahmadija Rošana prepoznaje se rukopis Mosada, ukazuju gotovo sve analize objavljene ovde od prošle srede. Među najzanimljivijima u tom pogledu je, međutim, ona objavljena na sajtu Saveta za spoljnopolitičke odnose, u kojoj se zapaža da su američki zvaničnici u sličnim prilikama bili mnogo manje određeni nego ovoga puta, s obzirom na princip da se „ciljana ubijanja” ne komentarišu.
Američke službe su, naime, od 11. septembra 2001, akcije likvidiranja deklarisanih državnih neprijatelja, mahom pripadnika Al Kaide, sprovodile i izvan ratišta u Avganistanu i Iraku: u Pakistanu, Jemenu, Somaliji, Siriji, a moguće je i drugde. Uz pomoć „dronova”, bespilotnih letelica, samo od 2004. likvidirano je oko 2.000 onih koji su jednostavno označeni kao „militanti” – pripadnici terorističkih formacija ili lideri talibana.
Zakonsko pokriće za ove atentate jeste akt koji je Kongres usvojio neposredno posle napada Al Kaide od 11. septembra, u kojem, između ostalog, pište da „predsednik ima ustavno ovlašćenje za akcije da odvrati ili spreči akte međunarodnog terorizma protiv Sjedinjenih Država”.
Ovo je bilo legalno pokriće i za likvidaciju Osame bin Ladena u Pakistanu, ali i vođe „Al Kaide Arabijskog poluostrva” Anvara Avlakija u Jemenu, u septembru prošle godine, koji je inače bio američki državljanin.
Podseća se i da je Džordž Buš dao predsedničko ovlašćenje za tajne, ali nelegalne, akcije da se sabotira iranski nuklearni program. Ne zna se da li je Obama produžio njegovu važnost, ali se s ovim u vezi citira njegova izjava da „CIA dobija ono što joj je potrebno”.
U analizi novinskog portala „Dejli bist”, koji je deo grupacije koja izdaje i „Njusvik”, navode se mišljenja sadašnjih i bivših funkcionera obaveštajnih službi koji kažu da Vašington operacije unutar Irana u principu poverava drugima, a pre svega Izraelu, mada napominju da je nekada bliska koordinacija u ovome smanjena posle dolaska na vlast premijera Netanijahua.
Nekoliko analitičara međutim smatra da su, bez obzira na organizatora, u najnovijem atentatu morali da sarađuju i Iranci, odnosno da je partner Izraelcima u ovom slučaju mogla da bude organizacija „Mudžahedin kalk”, koju SAD inače zvanično kategorizuju kao terorističku, mada u Kongresu postoji inicijativa da se skine sa te liste.
Ono oko čega se međutim svi slažu jeste to da atentati možda mogu da donekle uspore iranski nuklearni program, ali nemaju izgleda da ga zaustave.
Milan Mišić
Izvor: www.politika.rs
