Mogući vojni udar na Iran

[kumbor]

Ovo bi trebalo da je na tehnološkom nivou sedamdesetih godina. Nije baš Fau1, ali nije ni mnogo daleko.

[dexy]

Imali smo malu diskusiju o tome ovde.

[ssekir75]

lici na kopiju "dana". e sad, koliko je efikasna, pitanje je

[lovac]

Mislim da je ova bespilotna letelica dobra platforma za transport raznoraznog naoružanja, izviđačke i druge opreme. Ako je u stanju da nosi nevođenu bombu ka nekom cilju - onda može preneti bilo šta drugo!

Jedino je pitanje kako upravljaju sa njim (obzirom da je domet relativno velik - 1000 km), kakvo mu je vođenje tokom trajektorije leta i ima li mogućnost povratka u bazu ili je izgubljena za nove zadatke kada se lansira.


Po koncepciji slična je Predatoru koji se naoružava i oprema prema trenutnoj potrebi. Tehnološki - sigurno ne može da mu parira.

Činjenica je, međutim, da je zveckanje oružjem ustaljena praksa suprotstavljenih strana - tako je i sada.

[dzumba]

Типични пропагандни филмов прављен за домаћу публику. Могућег иранског душманина ово објективно неће уплашити, шта више, искористиће га као аргумент у мобилизацији своје јавности за напад на Иран.

[ssekir75]

cekaj dzumbo, polako... sad ce da poskidaju stosove sa sentinela (kad smo vec kod njega, prica li se stogod od onomad kad ga zarobise? )

[pvanja]

Imali smo malu diskusiju o tome ovde.

hvala dexy nisam redovno pratio gradivo

Sumljive je ovo upotrebne vrednosti mozda protiv stacionarnih velikih ciljeva.

Koliko vidim nema nikakav seznor za detekciju i navodjenje na cilj (optoelektronski, a sumljam da nosi radar).

Cak i da koristi kombinaciju inercijalnog i GPS/GLONAS navigacije zbog upotrebe nevodjene avio bombe dobija se dodatno rasturanje na cilju.

Ako se ometa siglnal satelitske navigacije onda je ova BL totalno neupotrebljiva kako borbena a kao izvidjacka je sa znatno smanjenom efikasnoscu.

[Solaris]

NEOBIČNO SAVEZNIŠTVO
Izrael je pronašao bazu iz koje može napasti Iran, a ona se zove Azerbajdžan.

Autor: Martina Hrupić

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jedan od dužnosnika američkog veleposlanstva u Azerbajdžanu je 2009. godine u tajnoj depeši, namijenjenoj State Departmentu, citirao azerbajdžanskog predsjednika Ilhama Alijeva kako odnos svoje države s Izraelom uspoređuje sa santom leda.

- Njenih devet desetina nalazi se ispod površine - tajnovito je ustvrdio Alijev.

Tajni sporazumi

Danas, poslije tri godine, u trenutku kad tenzije u regiji zbog izraelskih kalkulacija o napadu na Iran sve više rastu, američki, ali i turski dužnosnici sve su zabrinutiji zbog te, kako se tvrdi u depeši koju je objavio WikiLeaks, “diskretne simbioze”. Naime, u američkim diplomatskim i obavještajnim krugovima, kako prenosi Foreign Policy, sve više raste strah od toga da je Izrael potajno osigurao pristup azerbajdžanskim zračnim bazama u slučaju napada na iranska nuklearna postrojenja.

- Izraelci su kupili zračnu bazu, a ona se zove Azerbajdžan - ustvrdio je za Foreign Policy jedan od dužnosnika američke administracije.

To su postigli, tvrde, serijom tihih političkih i vojnih sporazuma.

- Ne vjerujem da je bilo što zapisano, ali mislim da nema sumnje. Ako izraelski avioni žele sletjeti u Azerbajdžan poslije napada, to će im vjerojatno biti dopušteno. Izrael je pustio korijene u Azerbajdžanu, i to već čini protekla dva desetljeća - smatra umirovljeni američki diplomat koji je cijelu karijeru radio u regiji.

Izrael je bliske odnose s Azerbajdžanom počeo njegovati još 1994. kad je izraelska telekomunikacijska tvrtka Bezeq kupila udio u njihovu državnom operateru. Godinu dana poslije Azerbajdžan su preplavili izraelski proizvodi, a počeli su se redati i državnički posjeti.

Osam zračnih luka

Intenzivirana je i suradnja na vojnom i sigurnosnom planu - izraelske tvrtke navodno čak osiguravaju azerbajdžanskog predsjednika. Američke obavještajne službe taj su odnos počele vrlo ozbiljno shvaćati tek 2001. godine. Nije ih brinula ekonomska, nego vojna suradnja. Njihova najveća zabrinutost bila je navedena i u spomenutoj depeši: “Glavni je cilj Izraela zadržati Azerbajdžan kao svog vojnog saveznika protiv Irana”.

Mogućnost da Izrael koristi azerbajdžanske zračne baze - njih ukupno osam, i to četiri napuštene sovjetske i četiri koje i sam koristi - prvi put je javno spomenuta u prosincu 2006. godine. Tada je umirovljeni izraelski general Oded Tira izrazio ljutnju na administraciju Georgea W. Busha zbog njene neaktivnosti po pitanju iranskog nuklearnog programa.

Podrška manjini u Iranu

- Što se tiče nas, mi bismo se također trebali koordinirati s Azerbajdžanom kako bismo koristili njegove baze, a uz to bismo trebali iskazivati podršku azerbajdžanskoj manjini u Iranu - poručio je Tira.
Let kraći za 1200 km

No, zašto su azerbajdžanske zračne baze toliko bitne za Izrael? Ako im vlasti te zemlje daju zeleno svjetlo, izraelski bombarderi ne bi trebali dolijevati gorivo na pola puta, nego bi sletjeti u Azerbajdžan.

- Štede si 1200 kilometara goriva. To nije jamstvo za izraelski napad, ali zbog toga on postaje mnogo lakše izvediv - smatra general Joe Hoar, bivši zapovjednik CENTCOM-a. Čak i ako njihovi borbeni zrakoplovi ne bi mogli tamo slijetati, Izrael bi mogao imati velike koristi. Na azerbajdžanskom bi teritoriju možda mogao servisirati svoje avione ili stacionirati spasilačke jedinice. Njihove baze mogao bi koristiti i za svoje bespilotne letjelice.

Azerbajdžan i Iran u ratu špijunima

Azerbajdžanska vlada negira cijelu priču.

- Kao i uvijek u prošlosti, nećemo dopustiti da neka zemlja iskorištava naš teritorij ili zračni prostor protiv Irana koji smatramo bratskom i prijateljskom zemljom - rekao je azerbajdžanski ministar obrane tijekom posjeta Iranu.No, odnosi nisu tako idilični. Iran je nedavno optužio azerbajdžanske vlasti da daju podršku izraelskim jedinicama koje ubijaju iranske znanstvenike, a Azerbajdžan je objavio da je uhitio 22 iranska špijuna.

Izvor : JL

[dzumba]

Од Израела до Азербејџана је у најкраћој варијанти 1100 км уз прелет преко најмање две државе. Најкраће је преко Сирије и Турске. Хајде, Сирију неће питати, нити им они нешто могу, али да лете преко Турске,а да ови то не знају....!? Нешто не верујем да ће моћи, бар не без последица. Наравно, могуће је да Турска подржи израелски напад, али је по мени то мало вероватно. Ни тада Азербејџан као база нема смисла јер, ако Турска дозволи коришћење свог ваздушног простора онда им Азербејџан баш и није потребан. Све у свему не видим како ће доћи до Азербејџана,а посебно не видим какву корист има Азербејџан од тога. Једино би имао штету, и то трајну - лоше односе са Ираном, ко год тамо био на власти. Да се у овој вести не ради о подметању и покушају скретања пажње са других ствари.

[pvanja]

utorak 3.04.2012 | 00:29
B92
Kina stoji pravo na Obaminom putu
Izvor: Politika

Vašington -- Predsednik SAD Barak Obama je zvanično potvrdio da zaoštravanje sankcija prema Iranu neće izazvati poremećaje na svetskom tržištu nafte, pa dakle ni skok cena.

Obamina matematika – kao uostalom i novi režim sankcija – složena je formula, sa dosta varijabli, ali i nekoliko nepoznatih činilaca.

Osnovni cilj je da se prepolovi iranski izvoz nafte, (oko 2,8 odsto svetskog prometa), i da, suočen sa velikom ekonomskom štetom, iranski režim prihvati striktna ograničenja i detaljan nadzor svog nuklearnog programa.

Tehnički, nove sankcije predviđaju kazne za sve zemlje koje posluju sa iranskom centralnom bankom, preko koje se servisira naftni izvoz. Oni koji to ne prihvate biće suočeni sa izborom - poslovanje sa Iranom ili sa Amerikom.

Rusija, koja se sa Kinom u poslednje vreme često udružuje da u Savetu bezbednosti blokira neke poteze Amerike prema trećim zemljama (poslednjih nedelja prema Siriji), u ovom zapletu je veoma zainteresovani posmatrač. S dobrim razlogom, jer je „iranski faktor” globalnu cene nafte već gurnuo uvis između pet i 15 dolara po barelu, što u kasu ruske naftne industrije gura dodatnih između 35 miliona i 105 miliona dolara dnevno. Ako se iranski izvoz dodatno smanji, Rusija je prva rezerva za evropsku industriju, jer u odnosu na OPEK ima važnu prednost - naftovode koji vode direktno do potrošača.

Delikatnost ovo rešenja je međutim u tome što SAD ne uvoze ni barel iranske nafte i što praktično kažnjavanje Irana treba da sprovedu svi drugi, među kojima je i nekoliko značajnih saveznika Amerike. Za neke od njih su predviđena (i već odobrena) izuzeća, jer su prihvatili da smanje udeo iranske nafte u svojim energetskim bilansima: reč je o 10 zemalja EU i Japanu.

 U toku je ubeđivanje da nešto slično učine i ostali, poput Turske, značajne iranske mušterije, koja je u petak nagovestila da će se tome povinovati i od suseda kupovati za oko 20 odsto manje nafte nego dosad. Pritisak da postupi slično vrši se i na Južnu Koreju.

Zasad najtvrđi orah u ovom pogledu jeste Indija, koja je nedavno postigla za sebe veoma povoljan dogovor, po kojem će polovinu iranske nafte plaćati u svojoj valuti, rupijama, a drugu trampiti za svoju mašineriju koja je potrebna iranskoj industriji.

 U Obaminoj računici se navodi da će ono što svetskom tržištu nafte bude uskraćeno iz Irana, nadoknaditi povećana proizvodnja vodećih članica OPEK-a, pre svega Saudijske Arabije, najvećeg pojedinačnog izvoznika, koja za ovako nešto ima dovoljno rezervnih kapaciteta.

 Iranski izvoz je prošlog meseca, prema proceni švajcarske firme „Petro lodžistiks”, opao za 300.000 barela dnevno. Ako bi mu izvoz opao još za 200.000 barela, to bi značilo oko 50 milijardi dolara manje prihode, što je već značajan pritisak na njegovu već zaljuljanu ekonomiju.

 Obamina strategija je inače rezultat više prinuda i okolnosti da je između čekića i nakovnja: ako zaoštravanje sankcija izazove skok cena nafte, to će uticati na usporavanje i američke ekonomije, što mu smanjuje šanse za osvajanje drugog predsedničkog mandata na izborima u novembru.



Sa druge strane, potencijalni republikanski izazivači ga optužuju da je „mek” prema Iranu, na štetu nacionalnih interesa Amerike i da ne vodi dovoljno računa o ugroženoj bezbednosti glavnog prijatelja i saveznika na Bliskom istoku, Izraela.

Sve ove kalkulacije zasad kvari Kina, koja je prošle subote odbacila Obamin plan, s obrazloženjem da Vašington nema pravo da unilateralno kažnjava druge nacije. Kina je jedan od glavnih kupaca iranske nafte, mada je u februaru smanjila svoje kupovine, navodno zbog spora oko cene.

[Milan (longtrip)]

Po svemu sudeći,prostim rečnikom je ta Obamina politika  zavadi pa vladaj očekivana ! Zašto?

-Svi imaju koristi  jer je skočila cena nafte.
-Svima je u interesu da preuzmu deo kolača od prodaje nafte koju Iran ne može zbog sankcija da isporuči
-sankcije Iranu daju prednost Saudijskoj Arabiji,staroj američkoj mušteriji koja je potpisala konvenciju o petro-dolaru 1974.
-ovim potezom se produbljuje jaz među islamskim zemljama (zavadi pa vladaj)
-"tiha voda breg roni" i izgladnjivanjem se dovodi do socijalnih nemira u Iranu,gde će se zauzvrat pomoći "liberalnim snagama" da skinu režim
-crpe se sve metode,mic po mic....dok situacja ne dođe do usijanja....ničim izazvana 
-

[dexy]

U subotu je počela velika vojna vežba SAD i zemalja Persijskog zaliva, Saudijske Arabije, Kuvajta, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata. SAD na vežbi učestvuje sa 100 aviona sa dva nosača, US Abraham Lincoln i USS Enterprise, a preostalih 100 aviona dolazi iz zemalja zaliva.
Scenario vežbe je očigledno potencijalni rat sa Iranom, gde se uvežbavaju akcije sprečavanja iranskog zatvaranja Hormuza i napada na savezničke snage, kao i na naftne izvore i terminale za izvoz nafte zemalja regiona. Takođe se usklađuju dejstva borbenih aviona sa delovanjem marinaca, što ukazuje da bi jedan od potencijalnih odgovora na iranski pokušaj zatvaranja moreuza, mogao biti i ograničen kopneni napad na iranska ostrva u Zalivu, a možda čak i u priobalom području kontinentalnog dela zemlje.

Vežba se završava 15. aprila, pa je ovo očigledno još jedna vrsta pritiska na Iran neposredno pre obnavljanja nuklearnih pregovora koji treba da počnu u subotu 14. aprila, a koje su SAD nazvale "poslednjom šansom" za Iran.

Dobro obavešteni izvori tvrde da je neposredno po početku ove vojne vežbe iranski ambasador preneo pretnju kuvajtskom načelniku generalštaba da će iranska mornarica i vazduhoplovstvo napasti zemlje Zaliva koje učestvuju u vežbi ukoliko odmah ne istupe iz zajedničke vežbe.

Ovih dana se iznose razne spekulacije kakvi će rezultati razgovora biti, pominju se ponude da Iran potpuno odustane od nuklearnog programa, da odustane samo delimično uz strogu kontrolu, da preda visokoobogaćeni uranijum koji može biti upotrebljen za izradu nuklearnog oružja, ali da zadrži određeni broj centrifuga, dakle još nema konkretne ponude, već se preko medija ispipava teren ovakvim spekulacijama, ali jedno je sigurno - ako pregovori ne završe konkretnim dogovorom, rat je neizbežan.

[dzumba]

Овај текст је преузет са сајта РТС-а: www.rts.rs


уторак, 10. апр 2012, 07:30 -> 07:59

Иран, недостижни циљ за Израел?

Чињеница да Израел није у стању да уништи ирански нуклеарни програм у превентивном ваздушном нападу приморава Тел Авив да потражи алтеративне начине напада, закључак је угледног војног недељника "Џејнс дифенс".

Стручњаци верују да су планови израелских војних планера ограничени на високоризичне  акције, попут бомбардовања ракетама дугог домета или напада специјалних снага на постројења, преноси британски Телеграф.

У најновијем издању војног недељника Џејнс дифенс аналитичари сумњају у способност Израела да спроведе успешну војну акцију, због, како наводе - „великих потешкоћа и препрека".

"Велико растојање до мета и ојачане структуре иранских нуклеарних постројења праве од сваког масивног ваздушног напада високоризичну операцију да би је Израел спровео сам", пише британски Телеграф преносећи извештај војној недељника.

Упркос чињеници Израел има убедљиво најјаче ваздухопловство на Блиском истоку, војни аналитичари овог недељника сматрају да Тел Авив нема капацитета да покрене довољно сложене ударе који би нанели довољно штете иранским одлично заштићеним нуклеарним постројењима.

Израел је уништио ирачке реакторе у Осираку 1982. године, као и сиријски реактор 2007. године. Али за напад на Иран израелском ваздухопловству је потребно да изведе велики број налета током неколико дана и то све са допуњавањем горива у ваздуху.

"То неће бити један удар и готово. Не попут Сирије или Ирака где постројења нису била под земљом. Сада је много теже од тога. Поготову имајући у виду да су Иранци стручњаци у прављењу ојачаних бетонских грађевина због њихових сталних проблема са земљотресима", наводи Малколм Чалмерс из британског краљевског института РУСИ.

Ипак, према његовим речима ваздушни напади могу да униште електирчне централе, постројења за снабдевање и комуникацију, а центрифуге би саме по себи биле веома осетљиве на експлозије.

"Могли би да направе приличну штету и врате програм неколико година уназад", истиче Чалмерс.

Друге опције за Израел

Неки аналитичари, како се наводи у извештају, ипак сматрају да би Израел можда и могао да постигне свој циљ, али не ваздушно, већ искрцавањем неколико тимова специјалних снага. Напад командоса могао би да се започне са брода или подморнице у Персијском заливу.

"Спроводили су такве акције и у прошлости и прилично су способни да их спроведу опет. Иако не бих рекао да ће бити лако, никако се не би усудио да кажем да је немогуће", навео је бивши командант британских специјалних снага САС.

Према његовим речима, у акцији би морало да учествује око 60 специјалаца, а они би морали да као свој циљ одаберу једно постројење, вероватно оно за обогаћивање уранијума код Фордова, пошто је оно под планином и не може бити гађано из ваздуха.

Како се наводи у извештају постоји још један начин - преправљање израелских ракета Џерихо које носе нуклеарне бомбе и њихово опремање са конвенционалним бојевим главама.

Политички директор независне организације "Хенри Џексон" Давис Левин каже да „100 одсто сигуран" да би израелски ваздушни удар успео и без помоћи САД.

"Један од разлога за то јесте што је израелско ваздухопловство већ доста времена свесно потребе бомбардовања на дуге домете. Екстремно су способни да спроведу такве операције са технологијом коју имају", каже Левин.

Сумња се и да Израел поседује тајни програм који планира и спроводи у дело атентате на иранске нуклеарне научнике.

Од 2007. године седам напада је изведено на иранске научнике, а пет научника је погинуло.

Поред тога, десила се и експлозија у ракетном постројењу прошлог новембра, приликом које је погинуло 17 припадника Револуционарне гарде. Тада је убијен и генерал Хасан Могадам, водећа особа иранског балистичког програма.

Увид у то што Израел може да покуша најбоље описује један од израелских безбедносних извора који је аналитичарима поручио: „Не размишајте конвенционално, превише смо паметни за то".

[pvanja]

Mislim da je ovo kljuc svih uspesnih Izraelskih akcija:

"Увид у то што Израел може да покуша најбоље описује један од израелских безбедносних извора који је аналитичарима поручио:

 „Не размишајте конвенционално, превише смо паметни за то"."

U Libanu su zadnji put razmisljali konvencijalno (tj bili su predvidljivi) i zato su i lose prosli.

[Milan (longtrip)]

Tačno tako !! Koliko god se mi držali zvančnih saopštenja i kodeksa rasprave po "pravilima rata"....nećemo daleko stići.Ostaje nam samo čitanje između redova pa kom opanci a kom obojci.