Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Last Login: Yesterday at 07:01:11 pm
Location: Požarevac
Posts: 17 143
|
 |
« Reply #53 on: April 15, 2022, 05:28:12 pm » |
|
Командни брод Црноморске флоте руске ратне морнарице, ракетна крстарица Москва, потонула је током невремена док је тегљена у луку након експлозије и пожара на броду. Какав је био животни пут овог брода, по чему је познат и који брод у будућности може постати нова перјаница Црног мора?
У петак увече се сазнало да је ракетна крстарица Москва потонула док је била тегљена ка свом одредишту због раније причињене штете. Министарство одбране РФ издало је штуро саопштење, да је крстарица потонула услед тегљења по тешком мору.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Министарство је подсетило да је целокупна посада крстарице евакуисана на бродове Црноморске флоте који су се налазили у том подручју. Пре тога је саопштено да је командни брод Црноморске флоте озбиљно оштећен у пожару, те да је услед пожара дошло до експлозије укрцане муниције. Није речено која је муниција детонирала; убојна средства ракетних система Оса-М, Форт, артиљеријски пројектили – чувају се у одвојеним муницијским коморама.
Према речима једног руског експерта, испливали су дугогодишњи проблеми бродова пројекта 1134Б (Беркут-Б), на основу кога је и пројектована крстарица Москва. Тако су горела два брода из пројекта 1134Б – Керч и Очаков. Специјалисти су приметили високу опасност од пожара на бродовима овог пројекта и слаб систем за гашење пожара и контролу штете. Према речимастручњака, нови систем за гашење пожара никада није сипоручен Москви. Још један проблем типичан за бродове овог пројекта, сматрају експерти, је тај што су оружје и муниција разбацани по целом броду. Једноставно речено, на броду практично нема места где се ватра, која би настала, не би за кратко време проширила и на наоружање и убојна средства.
Москва је била подвргнута ремонту и делимичној модернизацији, али ваља напоменути да брод није добио савремене системе за гашење пожара, тако да је то можда и један од разлога што посада није успела да се правовремено избори са пожаром.
Подсећања ради, кобилица за ракетну крстарицу пројекта 1164 Москва (првобитно названа Слава) положена је у Николајевском бродоградилишту 1976. године. 1982. године је поринута, да би 1983. била уведена у опративну употребу, у састав Црноморске флоте. Почетком деведесетих година Москва је могла бити повучена. Брод се вратио у састав флоте 1999. године захваљујући помоћи владе на челу са Јуријем Лужковом.
Москва је донедавно била у саставу 30. дивизиона површинских бродова Црноморске флоте Ратне морнарице Русије. Главно наоружање чинила су 16 лансера надзвучних противбродских ракета П-1000 Вулкан. Ту су и противподморничко и минско-торпедно оружје, артиљерија, системи противваздушне одбране. Посада крстарице бројала је 510 људи.
2008. године крстарица је учествовала у операцији у Грузији. У марту 2014. године учествовала је у блокади украјинске морнарице у заливу Донузлав на Криму. Крајем 2015. године, брод је предводио сталну оперативну групу Ратне морнарице Русије у Средоземном мору, покривао је руску ваздушну базу Хмеимим у Сирији уз помоћ сопствених система ПВО. 22. јула 2016. године брод је одликован Орденом Нахимова.
„Нажалост, у садашњој ситуацији, не можемо да изградимо нову Москву. Прво, стање наше индустрије то не дозвољава. Друго, нема готовог пројекта који би могао да се пошаље у пројектантски биро. И треће, у Русији постоји акутни недостатак специјалиста у овој области“, рекао је Иља Крамник, стручњак за морнарицу, истраживач Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Руска флота има две крстарице овог типа – Маршал Устинов и Варјаг. Али Маршал Устинов је у саставу Северне флоте, а Варјаг - у Тихоокеанској флоти. Ту је и ракетна крстарица на нуклеарни погон Петар Велики, која је у употреби од 1998. године и већ су јој потребни ремонт и модернизација. Остаје Адмирал Нахимов, који би у наредних пар година требало да се врати после дугог ремонта. Он би донекле могао да замени Москву, али само на 10-15 година.
Истовремено, још увек је потребно тражити замену за Москву. У једном тренутку, крстарица је радила одличан посао у борби против великих непријатељских површинских бродова. Сада је овај задатак отишао у други план, али у исто време су потребни велики бродови за постављање озбиљног наоружања и снажних радара.
Као резултат тога, Русија ће се суочити са фундаменталним питањем каква би њена флота требало да буде. Примера ради, Британци су одустали од изградње великих бродова. Када су САД и СССР још правили крстарице, Британци су то већ напустили.
Постоји једно прилично ефикасно решење, да се што више убрза изградња фрегата пројекта 22350. Наиме, две такве фрегате, Адмирал флоте Совјетског Савеза Горшков и Адмирал флоте Касатонов, већ су у саставу Северне флоте, а још шест их је у изградњи. Горшков плови у саставу Северне флоте, док је Касатонов у Средоземном мору. Ово су тренуто рнајбои бродови руске флоте.
Фрегате пројекта 22350 се граде у бродоградилишту Севернаја у Санкт Петербургу. Али Севернаја верф има организационих проблема. Неопходно је повећати број бродоградилишта и фабрика које би се укључиле у градњу ових бродова. Један од акутних проблема везаних за изградњу ових бродова био је недостатак елемената погона, што је успешно савладано.
Руска бродограђевна индустрија је планирала да на бази погона за фрегату пројекта 22350 изгради и њену већу верзију , по депласману блиску крстарици Москва. То ће захтевати много новца, а поставља се питање да ли су Русији стварно и потребни бродови те ласе.
И поред хитне потребе ратне морнарице за великим бродовима, Русија мора да се бави оним пројектима за које већ имају развијене капацитете, какав је мали ракетни брод пројекта 22800.
Као посебан плус пројекта 22350 истиче се одрживост у смислу замене увозних компоненти домаћим.
Према руским експертима, вероватно је да ће једна од фрегата пројекта 11356П постати командни брод Црноморске флоте, без обзира што су те фрегате инфериорније у оодносу на фрегате пројекта 22350. Када су се разрађивала питања изградње серије 11356П, недостаци ових бродова су били добро схваћени, али је став био да се бродови изграде. Управо због тога, бродове треба модернизовати, како би се елиминисали и раније уочени недостаци, а сви се слажу да је већ и превише времена изгубљено.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Мало је вероватно да ће потапање Москве утицати на борбе у Украјини, пошто се главне борбе воде на копну. Брод је био потребан, пре свега, да би служио као радар, да би са овог радара давао информације остатку поморске групације: крстарица је имала застарео, али прилично моћан радарски систем. Ако претпоставимо да је ватра резултат непријатељских дејстава, онда имамо поуздано утврђену чињеницу да Украјина добија обавештајне податке и циљеве од земаља НАТО, сматра експерт.
Експерти се слажу да, уколико је за губитак Москве крив крстарећи пројектил, треба ревидирати програм борбене обуке посаде, пошто се поставља питање стања обучености снага ПВО и колико је крстарица стварно била способна да одбије ракетни напад. Москва је у теорији био моћан брод, али у стварности је безнадежно, дуго и дубоко застарео и имао је изузетно слабу ПВО кратког домета и проблеме са ПВО системом уопште. Крстарица није озбиљно учествовала у операцији, пошто је крстарећим ракетама било немогуће гађати циљеве на копну.
Три крстарице пројекта 1164 - Москва, Маршал Устинов и Варјаг - биле су нека врста, како их називају руски експерти - белих слонова које је Русија могла да пошаље да учествују у међународним вежбама како би се обезбедило стално присуство код обала Сирије. Пошто су имали велику аутономију, изгледали су импресивно. За крстарицу Москва, много пре операције у Украјини, решено је питање њеног слања у старо гвожђе. Дакле, ако је посада успела да се спасе, онда је губитак овог брода губитак само у смислу престижа, у пракси то мало мења за Русију.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Инцидент са крстарицом Москва снажан је аргумент у прилог убрзаној разградњи старих совјетских великих бродова, тврде експерти. Пре свега, реч је о Адмиралу Кузњецову и преостале две крстарице пројекта 1164, као и великим противподморничким бродовима пројекта 1155. И даље је могуће користити тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144 са њиховом дубоком модернизацијом, али остатак мора да се збрише, закључују они..
|
