Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Orban: EU ide ka „ratnoj ekonomiji“


Mađarski premijer Viktor Orban osudio je plan EU za smanjenje potrošnje gasa za 15%. Osim ako se blok ne založi za mir u Ukrajini, on je upozorio da će se Evropa suočiti sa energetskom krizom, recesijom i političkim previranjima.

Govoreći nakon sastanka sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom u četvrtak u Beču, Orban je rekao da Mađarska sama određuje svoju energetsku politiku i da svaki pokušaj Brisela da se u to umeša „neće naići na naklonost Mađara“.

Ranije ove nedelje, u očekivanju prekida isporuke iz Rusije, zemlje članice EU dogovorile su niz mera za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto tokom zime. Dobrovoljne mjere – uključujući prelazak na alternativna goriva i racioniranje za potrošače u domaćinstvu – mogle bi postati obavezne ako EU proglasi vanredno stanje.

Mađarska je bila jedina od 27 članica EU koja se protivila tom planu. Proglasivši da je „jednostavno nemoguće“ proći bez ruske energije, ministar inostranih poslova Peter Szijjarto otputovao je prošlog četvrtka u Moskvu da pregovara o kupovini dodatnih 700 miliona kubnih metara ruskog gasa.

„Naši ljudi ne vole takve stvari“, rekao je Orban u četvrtak, misleći na plan EU. „Ako Brisel ima reč šta da uradi sa sopstvenom energijom, bez obzira na dobre ili loše namere Brisela, neće naići na naklonost Mađara.

Orban, koji je žestoko kritikovao sankcije EU Rusiji, rekao je da će pokušati da „ubedi Brisel da stvori strategiju koja je dobra za Ukrajince, EU i domaćinstva EU“.

Činjenica da Brisel već sprovodi racionalizaciju energije sugeriše da se Evropa kreće ka „ratnoj ekonomiji“, rekao je Orban i dodao da ako se ne postigne mir u Ukrajini, „nećemo moći da rešimo nikakve probleme, neće biti energije, i cela Evropska unija će biti gurnuta u ekonomsku situaciju rata“.

Mađarski premijer je napomenuo da bi energetska kriza dovela i do recesije i političke nestabilnosti širom Evrope.

Mađarska je odbila da pošalje oružje Ukrajini ili dozvoli zapadnom oružju da uđe u Ukrajinu sa njene teritorije. U govoru prošle nedelje, Orban je izjavio da ostatak sveta „demonstrativno nije sa” Zapadom u sankcionisanju Moskve, i insistirao da će se sukob u Ukrajini „završiti kada se Amerikanci i Rusi dogovore”.


izvor

[Dreadnought]

Borelj uveren da će Evropska unija u budućnosti prestati da kupuje ruski gas


Šef evropske diplomatije Žozep Borelj uveren je da će Evropska unija u budućnosti prestati da kupuje ruski gas.

„Prvo ugalj, zatim nafta, a što se gasa tiče rokovi su duži, jer moramo da se prilagodimo, ne možemo da pređemo sa 40 odsto na nula preko noći. I Rusija zna da ćemo prestati da kupujemo gas od nje“, rekao je Borelj u intervjuu za Špansku televiziju.


izvor

[Dreadnought]

RIA Novosti: Prvi brod sa žitom krenuće iz Odese tokom dana


Prvi brod sa žitom mogao bi da napusti luku Odesa u toku dana, rekao je za agenciju RIA Novosti izvor koji je upućen u situaciju.

„Planirano je da se to dogodi danas, ako ne bude više sile“, rekao je taj izvor, ne navodeći šta bi se pod time moglo podrazumevati.

Agencija podseća da su predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN-a 22. jula potpisali sporazume o izvozu ukrajinskog žita i ukidanju ograničenja na izvoz ruskih proizvoda, dodaje agencija.


izvor

[Dreadnought]

Ipak ponovo kupuju ruski gas


Kompanija 'Letonija gas' je ponovo počela da kupuje ruski gas.

Međutim, ne kupuje ga od Gasproma, već od drugog dobavljača, i plaća ga u evrima, izjavio je direktor kompanije Ajgars Kalvitis, prenosi Sputnjik.

"Kompanija sada dobija gas iz Rusije, ali ne kupujemo gas od Gasproma, jer njemu ne možemo da platimo. Imamo drugog dobavljača. Informaciju ko je novi dobavljač ne otkrivamo javnosti", rekao je on Letonskoj televiziji. Kalvitis je takođe naveo da kompanija plaća gas u evrima, a ne u rubljama.

Parlament Letonije je u julu usvojio izmenu zakona o energetici kojom je zabranjena kupovina ruskog gasa, a ministar inostranih poslova Edgars Rinkevičs je izjavio da zemlja namerava da ovaj kanal izuzme za isporuku resursa.

U maju je Komisija za tržište finansija i kapitala Letonije odbila da izda kompaniji 'Letonija gas' posebnu dozvolu za plaćanje ruskog gasa u rubljama. Ranije je rukovodstvo kompanije saopštilo da plaćanje gasa u rubljama formalno ne krši sankcioni režim i da je moguće. Međutim, ova izjava je ubrzo uklonjena sa sajta kompanije.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: Razočaran sam što grčke kompanije pomažu Rusiji


Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izrazio je danas razočaranje što, kako je rekao, brodske kompanije iz Grčke nastavljaju da obezbeđuju Rusiji tankere za prevoz nafte morem i tako joj pomažu da zaradi.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka privreda stagnira u drugom kvartalu 2022.


Nemački bruto domaći proizvod ostao je nepromenjen u drugom kvartalu, posle rasta od 0,8 odsto i prva tri meseca ove godine, uz rekordnu inflaciju koja pritiska potrošače i industriju, pokazuju preliminarni zvanični rezultati.

„Svetski ekonomski kontekst je težak gde na privredu utiču pandemija kovida-19, poremećeni lanci snabdevanja, porast cena i rat u Ukrajini“, saopštio je savezni statistički biro Destatis.

Odvojeno je Agencija za zapošljavanje javila da je stopa nezaposlenosti u Nemačkoj porasla u julu drugi mesec zaredom zbog „registrovanja ukrajinskih izbeglica“ na tržištu rada.

Kako je navedeno nezaposlenost u julu porasla je 5,4 odsto, što je 0,1 procentni poen više nego u junu, prema sezonski prilagodjenim podacima.

Član uprave Agencije rada Danijel Tercenbah ocenio je da uprkos porastu broja nezaposlenih poslednja dva meseca i neizvesnoj klimi tržište rada ostaje stabilno.

Nezaposlenost je porasla jače u julu nego obično za taj period godine što je zbog registrovanja ukrajinskih izbeglica koji beže iz svoje zemlje pod napadom ruske vojske, dodao je on.

Nemačka je prihvatila više stotina hiljada Ukrajinaca koji beže od rata od početka ruske invazije u februaru. Pridošlice nisu odmah našle posao koji odgovara njihovim kvalifikacijama.

Istovremeno Nemačkoj nedostaje radna snaga u svim sektorima, i vlasti računaju da treba popuniti 881.000 mesta. Nedostatak osoblja se vidi na primer na aerodromima gde se stvaraju haotične situacije za putnike i otkazuju hiljade letova.


izvor

[Dreadnought]

„Gasprom“ obustavio isporuke gasa Letoniji


„Gasprom“ je od danas obustavio isporuke gasa susednoj Letoniji zbog kršenja uslova za povlačenje gasa, saopštila je ta ruska kompanija, prenose ruske agencije.

Rojters navodi da je ovaj potez usledio dan nakon što je letonska energetska kompanija „Letonski gas“ saopštila da kupuje gas od Rusije i plaća u evrima, a ne u rubljama, što Moskva zahteva.

Rusija je već prekinula isporuke gasa Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Holandiji i Danskoj, koje su odbile da plate gas u skladu sa naredbom ruskog predsednika Vladimira Putina kojom se zahteva otvaranje računa u rubljama u ruskoj banci kao deo nove šeme poravnanja.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka bi već mogla da uđe u recesiju


Najveća evropska privreda, Nemačka, već bi mogla da uđe u recesiju – privredni rast je u drugom tromesečju donekle usporen, prenosi Blumberg pozivajući se na Saveznu statističku službu Nemačke.

Tako je u petak zemlja izvestila da je privreda zvanično stagnirala u drugom kvartalu sa rastom od 7,3%. Međutim, ova cifra je zaokružena, a uzimajući u obzir stotinke, rast BDP-a zemlje je usporen za 0,04 procentna poena: sa 7,33% na 7,29%.

Agencija predviđa da će u tekućem kvartalu i nemačka privreda pokazati smanjenje zbog ograničenih isporuka gasa iz Ruske Federacije, što će kompanije i domaćinstva navesti da se pripreme za mogući zimski deficit.

Ekonomisti iz Credit Suisse i Deutsche Bank prognozirali su kvartalno smanjenje BDP-a zemlje počevši od druge polovine godine i najmanje do proleća.

Za zemlju se obično kaže da je u recesiji kada bruto domaći proizvod opada dva uzastopna kvartala.

Trenutno, jedna od šest industrijskih kompanija u Nemačkoj planira da smanji proizvodnju ili delimično obustavi rad zbog rastućih troškova, uključujući rekordne cene plavog goriva. Pored toga, stalna nestašica čipova će zaustaviti proizvodnju u fabrici Mercedes-Benza sledeće nedelje, a poljuljano poverenje potrošača moglo bi da se pogorša ako inflacija ostane visoka.

Međunarodni monetarni fond predviđa da će nemačka privreda ove godine rasti za 1,2 odsto, a 2023. za 0,8 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Interesantna vest ... 



Ukrajina: Prodata trećina zemljišta


Ukrajina je prošle godine ukinula zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda i od tada su skoro trećinu oranica kupili Amerikanci, a ne mali deo je kupila i Kina, objavio je „Australijen nešenal rivjuv“, prenosi agencija V4.

Oko 55 odsto teritorije Ukrajine je poljoprivredno zemljište i 2001. godine je zabranjena njegova prodaja strancima, ali se to promenilo prošle godine, kada je MMF kao uslov za novi kredit zahtevao ukidanje te zabrane.

Vlada Volodimira Zelenskog je to prihvatila i strancima je dozvoljeno da kupuju zemlju.


izvor

[Dreadnought]

Završeni tehnički poslovi za isporuku prvog broda sa žitom u Crnom moru


Tehnički poslovi na isporuci prvog broda sa žitom u Crnom moru su završeni, a planirano je da sam proces otpreme počne u najskorije vreme, izjavio je ministar nacionalne odbrane Turske Hulusi Akar u razgovoru sa ukrajinskim ministrom odbrane Aleksejem Reznikovom.

„Tokom razgovora razmenjeni su stavovi o najnovijoj situaciji u vezi sa aktivnostima koje se sprovode u Zajedničkom koordinacionom centru u Istanbulu u pripremi za isporuku žita. Ministri su izrazili zadovoljstvo što su tehnički poslovi završeni, planirano je da isporuka počne odmah posle administrativne priprema, a pripadnici koordinacionog centra rade skladno i u saradnji“, navodi se u saopštenju turskog Ministarstva.

U Istanbulu su 22. jula potpisani multilateralni sporazumi o ukidanju ograničenja na isporuku ruskih proizvoda za izvoz i o pomoći Rusije u izvozu ukrajinskog žita. Sporazum koji su potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke.


izvor