Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Simens otklonio samo četvrtinu pronađenih kvarova na turbini za Severni tok ?


Zamenik direktora Gasproma Vitalij Markelov izjavio je juče da isporuka turbine za Severni tok 1 Nemačkoj iz Kanade nakon remonta nije u skladu sa ugovorom.

On je rekao i da je Siemens enerdži, koji servisira opremu za Severni tok 1, uspeo da otkloni samo četvrtinu pronađenih kvarova, preneo je Rojters.

Markelov je istakao da će, čim budu otklonjeni problemi, snabdevanje gasom preko Severnog toka 1 biti obnovljeno.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka stagnira, Evrozoni preti recesija - u kojoj se Amerika već nalazi


Nemačka privreda ne beleži rast - bruto društveni proizvod je između aprila i juna stagnirao.

Sada se javlja jasna opasnost od recesije, u kojoj se SAD već tehnički nalaze i koja preti Evrozoni u drugom polugodištu.

Privredni rast Nemačke je tokom proleća – zamro. U drugom kvartalu je bruto društveni proizvod (BDP) u poređenju sa prva tri meseca ove godine ostao nepromenjen. Tako glasi prva procena Saveznog zavoda za statistiku.

Privreda se oslanjala pre svega na izdatke za privatni i državni konzum. Privredni razvoj su, kako se tvrdi, zaustavili eksterni faktori.

"Teški okvirni uslovi za svetsku privredu sa dugotrajnom pandemijom korone, poremećenim lancima snabdevanja, rastućim cenama i ratom u Ukrajini – sve se to negativno odrazilo na razvoj konjunkture", citira javni servis ARD "statističare iz Vizbadena". Ovaj medij navodi i da su "ekonomisti računali sa malim plusom od 0,1 procenta".


Pesimizam se širi

Sam početak godine je prošao "bolje nego što se mislilo", navodi ARD: "Statističari su korigovali poboljšanje BDP sa 0,2 na 0,8 odsto. Osim toga, u poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je bolji za 1,5 odsto. Prošle godine je domaća privreda mnogo jasnije osetila dejstvo trećeg talasa korone", prenosi javni servis.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze nemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta. To je 0,8 odsto manje nego što je predviđano u martu.

Sličan pesimizam je izrazila i Nemačka centralna banka koja je u mesečnom izveštaju za jul napisala: "U tekućem kvartalu bi porast BDP iz današnje perspektive mogao da ispadne nešto slabiji nego u osnovnom scenariju projekcije iz juna 2022."


Poslovna klima je loša

"Rat u Ukrajini", navodi ARD, "pogoršava probleme koje je Nemačka privreda imala i pre toga, Rast cena energije i stalne smetnje u snabdevanju opterećuju industriju. Istovremeno najveća inflacija u o poslednjim decenijama koči privatan konzum koji je važan oslonac nemačke konjunkture".

Poslovna klima je loša, javlja Institut za ekonomska istraživanja Ifo. Njemu oko 9000 preduzeća javlja svoje procene aktuelne poslovne situacije i očekivanja za sledećih šest meseci. Ove godine su ti izveštaji lošiji nego ikada. "Nalazimo se na pragu recesije", rekao je predsednik Ifo Klemens Fist i dodao da "Visoke cene energije i preteća nestašica gasa opterećuju konjunkturu".

Glavni ekonomista banke Komercbank Jerg Kremer smatra da se nemačka privreda već nalazi u padu. On tvrdi da se odgovor na pitanje koliko će loša situacija na kraju biti nalazi u rukama vladara u Kremlju – Vladimira Putina.

"Ako bi došlo do kompletnog obustavljanja isporuka gasa, duboka recesija bi bila neizbežna". A to bi značilo da bi negativan razvoj nemačke privrede mogao dugo da potraje.


Evrozoni je dobro - preti recesija u drugoj polovini godine

Za razliku od nemačke, španska i francuska ekonomija beleže rast, čak i veći nego što se očekivalo. U Španiji je bruto domaći proizvod porastao za 1,1 odsto - zahvaljujući visokom nivou investicija i snažanom porastu potrošnje.

Francuska je zabeležila blaži rast u istom periodu - za 0,5 odsto, takođe zahvaljući potrošnji, ali i spoljnoj trgovini.

Ukupno je privreda u evro-zoni je u proleće i pored rekordne inflacije i rata u Ukrajini "imala bolji rast nego što se očekivalo".

Bruto društveni proizvod se u zemljama sa zajedničkom valutom između aprila i juna poboljšao za 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine – saopštio je Zavod za statistiku Evropske unije Eurostat.

Javni servis ARD piše da "privredu u evro-zoni opterećuje visoka inflacija, koju podstiče rat u Ukrajini", a "poslovna klima se pogoršava". Inflacija u evro-zoni se u julu popela na rekordnu vrednost od 8,9 odsto. Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.

"Ukoliko Rusija kompletno zavrne gasne slavine Evropskoj uniji, u drugoj polovini 2022. preti recesija, upozorio je nedavno evropski komesar Paolo Đentiloni.


SAD u tehničkoj recesiji

Ono što su neki ekonomisti i vrhunski bankari nedavno prorekli, sada se dogodilo: ekonomija SAD je u "tehničkoj recesiji", odnosno BDP opada već drugi kvartal zaredom. U periodu od aprila do kraja juna, BDP je opao za 0,9 odsto.

Ovo je veliki su udarac za predsednika SAD Džozefa Bajdena pred novembarske izbore za Kongres na sredini mandata. Njegovi politički protivnici navode najnovije podatke, koji sada pokazuju recesiju u prvoj polovini godine, kao dokaz njegove navodno pogrešne ekonomske politike.

Ministarstvo trgovine SAD taj pad objašnjava polupraznim stovarištima i smanjenim investicijama preduzeća. Izvoz i potrošački izdaci privatnih domaćinstava su se, doduše, povećali, ali nisu mogli da kompenzuju nazadovanje na drugim poljima.

Negativnom rastu privrede je doprinela i centralna banka Fed sa svojom novčanom politikom. Da bi suzbila visoku inflaciju, ona je u martu povisila referentnu kamatnu stopu za 2,25 odsto. To je najbrže povećanje kamata za tako kratko vreme – još nezabeleženo u istoriji SAD.


izvor

[Dreadnought]

Bugarske firme na ivici bankrota zbog poskupljenja gasa: Interkonektor s Grčkom je spas?


Bugarsko Udruženje organizacija za snabdevanje toplotom upozorilo je da su kompanije za snabdevanje toplotom na ivici bankrota.

U takvoj su situaciji zbog naglog povećanja cena prirodnog gasa, piše portal "bTV".

Iz Udruženja podsećaju da je za dalji nastavak rada kompanija neophodno da država nastavci da im isplaćuje kompenzacije. Međutim, kako kažu, poskupljenje grejanja i tople vode biće neizbežno.

Predsednik Udruženja Kremen Georgijev izjavio je da su šokirani predlogom da se cena gasa poveća u avgustu za 54 odsto.

"Ogroman problem za rad kompanija u narednim mesecima predstavlja to što ne postoje garancije za buduće isporuke glavnog goriva koje koriste te kompanije. Nekoliko direktora mi je saopštilo da će prestati da isplaćuju dobavljačima prirodnog gasa, jer nemaju finansijske mogućnosti“, ističe Georgijev.

Međutim, prema rečima ministra energetike Bugarske Aleksandra Nikolova, već u oktobru se može očekivati značajno smanjenje cene gasa, jer će do tad biti pušten u rad interkonektor između Grčke i Bugarske kojim će Bugarska dobijati dodatne količine azerbejdžanskog gasa.

Cena gasa u Bugarskoj je u julu porasla za 32 odsto, dok bugarski snabdevač gasa „Bulgargas“ predlaže da se poveća cena gasa u avgustu za 54 odsto.

Ministri energetike zemalja članica EU postigli su politički sporazum o okviru za smanjenje gasa. Zemlje-članice EU su postigle politički dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje za prirodnim gasom za 15 odsto ove zime, podseća Sputnjik.


izvor

[Dreadnought]

Koriste priliku: Značajno povećali izvoz u Rusiju


Izvoz turske robe u Rusiju u junu je porastao 46 odsto u odnosu na isti mesec 2021. i 52 odsto u odnosu na maj, saopštio je juče turski Institut za statistiku.

Prema objavljenim podacima, turske kompanije su u junu zaradile oko 791,4 miliona dolara, dok je u maju ovaj iznos bio 518,8 miliona dolara, prenela je agencija RIA Novosti. Među najpopularnijim izvoznim proizvodima su voće i orasi, vredni 168 miliona dolara. Značajno je porasla i prodaja automobila, opreme i delova.

Prema ekspertima, ako evropske zemlje nastave da smanjuju isporuke zbog sankcija, Turska bi mogla zauzeti četvrto ili peto mesto na listi najvećih zemalja izvoznica u Rusiju, iza Kine, Belorusije, Nemačke i Kazahstana.

Osim toga, Rusija je između januara i juna bila lider u isporukama Turskoj – one su dostigle 27,7 milijardi dolara, što je skoro 16 odsto ukupnog ruskog uvoza.


izvor

[Dreadnought]

Mađarska uvela nove sigurnosne mere za snabdevanje gorivom


Mađarska je pooštrila uslove za nabavku goriva po ograničenim cenama i oslobodila jednu četvrtinu strateških rezervi goriva u zemlji kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja, rekao je Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Viktora Orbana.

Guljaš je rekao da će se ovim merama smanjiti mogućnost da neki privatnici, vlasnici poljoprivrednih i taksi vozila nabavljaju benzin i dizel po ograničenim cenama u trenutku kada glavna mađarska rafinerija MOL ulazi u period redovnog održavanja, preneo je Tanjug pozivajući se na Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Rojters: Egipat otkazao ukrajinski ugovor o pšenici


Egipat je otkazao narudžbu za 240.000 tona ukrajinske pšenice koja je ranije bila rezervisana za isporuku prošlog februara i marta, ali nije isporučena zbog sukoba u Ukrajini, preneo je Rojters ove nedelje. Ovo dolazi u trenutku kada se Kijev priprema da nastavi izvoz žitarica preko Crnog mora nakon sporazuma sa Moskvom.

Egipatska uprava za nabavku oslobodila je dobavljače od njihovih ugovornih obaveza ove nedelje, rekao je Rojters pozivajući se na svoje izvore, dodajući da je nejasno da li su ugovori otkazani pre ili nakon postizanja dogovora uz međunarodno posredovanje.

Pošto nije mogao da dobije svoje snabdevanje iz Ukrajine, Egipat, jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice, kupio je žito na drugom mestu. Prema pisanju medija, u junu je zemlja otkupila više od milion tona pšenice iz Rumunije, Bugarske, Francuske i Rusije. Bloomberg izveštava da Egipat sada ima više od sedam meseci zaliha pšenice.

Moskva i Kijev složili su se da ponovo pokrenu izvoz žitarica preko Crnog mora prošlog petka, a očekuje se da će prvi brod isploviti za nekoliko dana. Procenjuje se da 20 miliona tona žitarica čeka na isporuku iz ukrajinskih luka.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je taj sporazum pozdravio kao „svetionik nade i olakšanja“ i naširoko je opisan kao diplomatski napredak koji bi mnogo doprineo ublažavanju globalne krize sa hranom.

Glavni ukrajinski izvoz žitarica, kukuruz, čini preko 15% globalne ponude. Najveći kupac je EU, koja ga koristi uglavnom kao stočnu hranu. Udeo Ukrajine u svetskom izvozu pšenice u 2021. iznosio je 10 odsto, a glavni kupci su bili Egipat i Indonezija. Ova istočnoevropska zemlja nalazi se na petom mestu među svetskim izvoznicima pšenice posle SAD, Kanade, Rusije i EU. Ukrajina proizvodi samo 3% ukupne svetske proizvodnje pšenice, pokazuju podaci iz privrede i poslovanja lista Ukrainska pravda. Među ostalim izvoznim žitaricama iz zemlje su ječam, proso, ovas i raž.


izvor

[Dreadnought]

Američki i francuski senatori predlažu da se oduzme ruska imovina i iskoristi je za obnovu Ukrajine


Američki senator Šeldon Vajthaus je predložio da se od sankcionisanih lica oduzme ruska imovina i iskoristi za obnovu Ukrajine, kao i za humanitarnu i bezbednosnu pomoć, dok je francuski senator Melani Vogel (Zeleni) rekla da bi to bila „najpoštenija“ odluka.

Šeldon Vajthaus, američki senator (D-RI), koji je predstavio relevantni zakon američkom Kongresu, razgovarao je sa Gildholom, kako vidi Ukrinform.

„Kongres je nedavno usvojio godišnju meru izdvajanja, koju sam podržao, koja će Ukrajini obezbediti skoro 14 milijardi dolara dodatne humanitarne i odbrambene pomoći, uključujući 4 milijarde dolara za pomoć izbeglicama i interno raseljenim Ukrajincima“, rekao je senator Vajthaus.

Pored toga, nedavno sam uveo Zakon o zapleni imovine za obnovu Ukrajine (S. 3838), koji bi odobrio konfiskaciju imovine sankcionisanih ruskih lica koja bi se koristila za pomoć narodu Ukrajine u rekonstrukciji, humanitarnoj pomoći, bezbednosnoj pomoći ili preseljenju izbeglica, između ostalog“, dodao je američki senator.

Melani Vogel, članica francuskog Senata koja predstavlja Zelene, rekla je u komentaru Gildholu da je Rusija ta koja mora da plati obnovu Ukrajine i da plati reparacije. Korišćenje zamrznute ruske imovine je najpravednije i pravno održivo rešenje.

„S obzirom da je Rusija odgovorna za ovaj rat i masovna razaranja koja su usledila, finansiranje rekonstrukcije Ukrajine zamrznutim ruskim sredstvima u evropskim zemljama izgleda kao najpravednije i najlegitimnije rešenje“, primetio je francuski senator.

„U ovom trenutku, još uvek postoje pravne prepreke koje ne dozvoljavaju Francuskoj, na primer, da ode dalje od zamrzavanja imovine i da ih stvarno zapleni. Ali postoji politička volja da se krene u tom pravcu i uveren sam da ćemo uspeti da sprovedemo takve reparacije“, rekao je Vogel.

Ranije je litvanski poslanik u Evropskom parlamentu Pietras Auštravičius rekao da bi zaplenjena ruska imovina trebalo da bude prodata na aukciji kako bi se prihod poslao Ukrajini

Drugi poslanik u Evropskom parlamentu, Mihael Galer (Nemačka), rekao je da ruska državna imovina zaplenjena u Evropskoj uniji mora biti prebačena u Ukrajinu kao deo kompenzacije i finansiranja rekonstrukcije.

Imovina nelegalnog porekla, u vlasništvu ruskih oligarha, takođe bi trebalo da bude predata Ukrajini, jer je u suštini državna imovina Ruske Federacije.


izvor

[Dreadnought]

Prvi brod sa žitom krenuo je iz Ukrajine u ponedeljak


Mogućnost da prvi transporter za žito napusti jednu od ukrajinskih luka u ponedeljak je velika, rekao je portparol turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je dao izjavu u nedelju, prenosi Rojters.

„Ako svi (detalji) budu završeni do sutra, čini se da postoji velika mogućnost da će prvi brod sutra napustiti luku… Videćemo brodove koji napuštaju luke najkasnije sutradan“, rekao je Ibrahim Kalin.

Govoreći u intervjuu za kanal Kanal 7, Kalin je rekao da će zajednički koordinacioni centar u Istanbulu verovatno završiti završni rad na izvoznim rutama „vrlo brzo“.

Kako je ranije saopšteno, 22. jula, kao rezultat kvadrilateralnog sastanka Ukrajine, Turske, UN i Rusije, održanog u Istanbulu, potpisan je sporazum prema kojem će Ukrajina nastaviti sa izvozom žita i drugih prehrambenih proizvoda iz njegove luke.


izvor

[Dreadnought]

Egipat nije odbio ukrajinsko žito, biće potpisan novi ugovor


Egipat će sa Ukrajinom zaključiti novi ugovor o isporuci žita, pošto ukrajinska strana nije mogla da ispuni svoje ugovorne obaveze u martu-aprilu zbog ruske blokade luka.

„Mediji su širili izveštaje u kojima se tvrdi da je Egipat odbio ukrajinsko žito, ali to nije tačno“, rekao je Mihail Nepran, prvi potpredsednik Ukrajinske trgovinske i industrijske komore, za TV kanal Hromadske.

Kako je objasnio, egipatska strana je zvanično uverila ambasadora Ukrajine u Egiptu Mikolu Nahornog da ne odbija saradnju sa Ukrajinom, razume situaciju sa blokadom luka, a Egipat je spreman da radi sa Ukrajinom i otkupljuje žito u budućnosti.

Nepran je odluku o raskidu prethodnog ugovora nazvao civilizovanom.

„Zaista, ugovor je zaključen. Ali ukrajinska strana nije mogla da ga ispuni na vreme zbog blokade luka. Ispostavilo se da sporazum nije sadržao klauzulu više sile. Stoga je doneta potpuno civilizovana odluka na zakonodavnom nivou: zatvoriti ugovor koji se ne može ispuniti i otvoriti novi, po kome će se izvršiti kupovina“, rezimirao je prvi potpredsednik Ukrajinske trgovinsko-industrijske komore.

Kako je preneo Ukrinform pozivajući se na Rojters, egipatska Opšta uprava za snabdevanje robom (GASC) otkazala je ugovore za ukupno 240.000 tona ukrajinske pšenice koji su bili rezervisani pre početka invazije Rusije u punom obimu.


izvor

[Dreadnought]

Gutereš pozdravio izlaz prvog trgovačkog broda sa žitaricama iz luke u Odesi


Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozdravio je izlaz prvog trgovačkog broda sa žitaricama iz luke u Odesi.

„Prva plovidba je kolektivno dostignuće Zajedničkog koordinacionog centra osnovanog u Istanbulu pod pokroviteljstvom UN, a koji čine predstavnici Ukrajine, Ruske Federacije i Turske... Generalni sekretar pozdravlja njihove napore i zahvalan je Turskoj za njeno vođstvo“, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, šef UN se nada da će prvi brod u skladu sa potpisanom inicijativom postati jedan od mnogih prevoznika žita, što će na taj način doneti neophodnu stabilnost i olakšanje globalnoj prehrambenoj bezbednosti.


izvor