Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Pojavljuju se znaci da bi globalna inflacija mogla biti prolazna


Centralne banke i tržišta su možda odustali od narativa da je inflacija „prolazna“, ali postoji velika šansa da su trenutni skokovi cena privremeni i da će uskoro početi da opadaju, rekli su ekonomisti i bivši kreatori politike centralne banke Rojtersov forum globalnih tržišta (GMF).

„Priznajem da sam još uvek u prolaznom timu“, rekao je Stiven Poloz, bivši guverner Banke Kanade, govoreći o porastu potrošačkih cena.

Centralne banke širom sveta revidirale su ranije stavove da su inflatorni pritisci privremeni i krenule su u seriju brzih povećanja kamatnih stopa. Poloz je, međutim, rekao da, iako su poskupljenja zbog eksternih šokova trajala duže nego što su tržišta očekivala, verovatno su dostigla vrhunac.

„Egzogeni rast cena roba je trajao više od godinu dana da bi dostigao vrhunac, što znači da se ‘prolazno’ definiše kao najmanje 24 meseca,“ rekao je on.

Nekoliko ekonomista je videlo kombinaciju pooštravanja kamatnih stopa centralnih banaka, sve veće verovatnoće ekonomske recesije i odustajanja od rasta cena roba ostvarenih nakon ruske invazije na Ukrajinu, kao faktore koji doprinose smanjenju cenovnih pritisaka.

„Trenutno oštro povećanje kamatnih stopa od strane mnogih centralnih banaka moglo bi na kraju da potkopa ekonomiju i da izazove tu slabiju potražnju“, rekao je Takahide Kiuči, bivši član političkog odbora Banke Japana.

Strahovi od recesije se naziru širom sveta, uključujući Sjedinjene Države, evrozonu i Ujedinjeno Kraljevstvo, ostavljajući kreatore politike suočenim sa dilemom pooštravanja politike čak i kada rizici rastu.

Nagli rast ponude novca nakon ekonomske krize COVID-19 povećao je inflaciju u SAD, ali je „rast novca potpuno zaustavljen“, rekao je Timoti Kongdon, osnivač Instituta za međunarodna monetarna istraživanja.

„Mislim da možemo da povratimo stabilnost cena na račun pogoršanja ekonomije“, rekao je Kiuči.

Drugi faktori kao što je rastući napredak tehnologije takođe će verovatno strukturalno držati inflaciju pod kontrolom, rekao je Poloz.


izvor

[Dreadnought]

Inflacija u Sloveniji rekordnih 11 posto


Cene životnih potrepština u Sloveniji julu su povećane za jedan odsto u odnosu na jun, dok rast cena na godišnjem nivou iznosi 11 posto.

Toliko je i zvanična inflacija, objavio je u petak slovenski statistički ured, a prenela Hina.

To je najveći mesečni i godišnji rast cena u Sloveniji nakon 1995. godine, a na to je uz cene energenata najviše doprinelo poskupljenje hrane.

Porast cena u Sloveniji meren harmonizovanim indeksom životnih potrepština koji primenjuje Evropski statistički ured još je i veći i iznosi 11,7 posto, dok je u julu lane iznosio samo dva posto.

Visokoj inflaciji su najviše pridoneli energenti, koji su u proseku skuplji za deset posto u odnosu na stanje pre godinu dana, prenosi Biznisinfo.ba.

Tekuća goriva u godinu dana poskupela su za 49,7 posto, cene hrane više su za 13,5 posto, dok je električna energije skuplja 30,4 posto.

Cene roba na godišnjem nivou u proseku su porasle 14,6 posto a cene usluga šest posto.

Inflacija u Sloveniji, koja je od 2007. godine članica Evropske monetarne unije, trenutno je viša od od prosečne u Evrozoni koja, po prvoj oceni koju je objavio Evropski statistički biro, iznosi rekordnih 8,9 posto, a čiji porast i dalje podstiču u prvom redu visoke cene energije.


izvor

[Dreadnought]

Japanske firme ne žure da napuste Rusiju


Japanske kompanije ne žure da napuste rusko tržište, zbog straha da neće moći da se vrate i da će morati da pronađu nove dobavljače, objavio je ove nedelje Japan tajms, pozivajući se na istraživanje statističkog centra Teikoku Databank.

Prema izveštaju, u poslednjih mesec dana nijedna japanska kompanija nije najavila suspenziju ili prestanak poslovanja u Rusiji.

Otkako je Rusija podvrgnuta brojnim sankcijama zbog svoje vojne operacije u Ukrajini, 74, odnosno oko 40 odsto od 168 navedenih japanskih kompanija koje rade u Rusiji, najavile su namere da napuste zemlju. Od njih je, međutim, većina rekla da će samo zaustaviti neki oblik poslovanja, dok je samo pet kompanija reklo da će se u potpunosti povući sa ruskog tržišta.

Prema istraživanju, japanske kompanije pripisuju svoje oklevanje da se povuku iz Rusije strahu od gubitka svoje niše na onome što smatraju važnim tržištem u nastajanju i potencijalnim poteškoćama u pronalaženju alternativnih dobavljača.

Ranije ove godine pojavili su se izveštaji da je japanska vlada pozvala konglomerate Mitsui i Mitsubishi da zadrže svoje udele u ruskom projektu tečnog prirodnog gasa (LNG) Sahalin-2, koji sada radi pod novim ruskim operaterom, kako bi se obezbedio nastavak LNG teče. Takođe, veliki broj japanskih proizvođača automobila, uključujući Tojotu, obustavio je svoje aktivnosti u Rusiji u poslednjih nekoliko meseci, ali još uvek nisu zatvorili svoje poslovanje u zemlji.

Zapadne sankcije Moskvi primorale su mnoge međunarodne kompanije da napuste rusko tržište. Međutim, prema istraživanju Univerziteta Jejl, otišlo je samo 5% japanskih kompanija koje su poslovale u Rusiji, koja je povezana sa Italijom po najnižim udelima u G7. Ovo je u suprotnosti sa 46% za UK, 33% za Kanadu i 27% za SAD.


izvor

[Dreadnought]

Cene nafte padaju uoči sastanka OPEK+


Cene nafte pale su rano u ponedeljak dok su se investitori pripremali za ovonedeljni sastanak zvaničnika OPEK-a i drugih najvećih proizvođača o prilagođavanju ponude.

Fjučersi na naftu Brent pali su za 63 centa, ili 0,6%, na 103,34 dolara po barelu do 0000 GMT. Američka nafta Vest Tekas Intermediate bila je na 97,87 dolara za barel, što je pad od 75 centi, ili 0,7%, nakon što je dostigla najniži nivo od 97,55 dolara kada je počelo trgovanje u Aziji.

Oba ugovora su se u petak oporavila za više od 2 dolara po barelu, jer se apetit za rizikom poboljšao među investitorima. Međutim, i Brent i VTI su završili jul sa svojim drugim uzastopnim mesečnim gubicima, prvi put od 2020. godine, pošto rastuća inflacija i više kamatne stope izazivaju strah od recesije koja bi narušila potražnju za gorivom.

Analitičari ANZ-a kažu da prodaja goriva vozačima u Britaniji opada, dok potražnja za benzinom ostaje ispod petogodišnjeg proseka za ovo doba godine. Odražavajući ovo, analitičari u anketi Rojtersa smanjili su po prvi put od aprila svoju prognozu za prosečnu cenu Brent-a za 2022. na 105,75 dolara po barelu i na 101,28 dolara za VTI.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i saveznici, uključujući Rusiju, grupa poznata kao OPEK+, sastaće se u sredu da donesu odluku o proizvodnji u septembru.

Dva od osam izvora OPEK+ u anketi Rojtersa rekla su da će se na sastanku 3. avgusta razgovarati o skromnom povećanju za septembar, dok su ostali rekli da će proizvodnja verovatno biti stabilna.

Sastanak je održan nakon što je američki predsednik Džo Bajden posetio Saudijsku Arabiju prošlog meseca.

„Dok poseta predsednika Bajdena Saudijskoj Arabiji nije donela trenutne isporuke nafte, verujemo da će Kraljevina uzvratiti tako što će nastaviti da postepeno povećava proizvodnju“, rekla je analitičarka RBC Capital Helima Kroft.

Početkom avgusta OPEC+ ima potpuno poništene rekordne rezove proizvodnje od kada je pandemija COVID-19 zavladala 2020.

Novi generalni sekretar grupe Haitham al-Ghais ponovio je u nedelju da je članstvo Rusije u OPEK+ od vitalnog značaja za uspeh sporazuma, objavio je kuvajtski list Alrai.

U međuvremenu, američka proizvodnja nafte nastavila je da raste pošto je broj platformi porastao za 11 u julu, povećavajući se rekordni 23. mesec zaredom, pokazali su podaci kompanije Baker Hughes.


izvor

[Dreadnought]

Lajen: Moramo biti spremni na najgore


Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u intervjuu španskom listu El Mundo da bi EU trebalo da se pripremi za najgoru moguću situaciju kada je reč o snabdevanju gasom.

"Moramo ostati jedinstveni jer su oni jedini odgovorni za ovu energetsku krizu u Moskvi i nigde drugde. S obzirom na to da je Rusija već delimično ili potpuno prekinula isporuku gasa za 12 zemalja članica, svi moramo biti spremni na najgore", rekla je Fon der Lajen.

Fon der Lajen je napomenula da su neke zemlje EU više zavisne od ruskog gasa "bilo zbog svog geografskog položaja ili zbog svojih suverenih energetskih odluka" i dodala da su te zemlje sada u ranjivijoj poziciji, ali da su ekonomije zemalja članica povezani su preko jedinstvenog tržišta.

"Sada se EU okreće pouzdanijim energetskim partnerima", rekla je ona. "Već smo dostigli rekordne količine isporuka tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država, povećavajući obim gasa iz Norveške, zemalja Zaliva, Alžira ili regiona Kaspijskog mora i sve veći broj zemalja širom sveta", dodala je ona.


izvor

[Dreadnought]

Dolar pada blizu tronedeljnog minimuma


Dolar je u ponedeljak visio blizu tronedeljnog minimuma u ​​odnosu na glavne konkurente, dok su tržišta nastavila da se klade da Federalne rezerve imaju manje zaoštravanja sa američkom ekonomijom koja je u opasnosti od recesije.

Indeks dolara, koji meri valutu u odnosu na šest valuta, spustio se za 0,1% na 105,89, skliznuvši nazad ka najnižem nivou u petak od 105,53, nivou koji nije viđen od 5. jula.

Podaci s kraja prošle nedelje bacili su dolar u oba smera, u početku su porasli nakon što je indeks cena lične potrošnje (PCE) pokazao najbržu inflaciju od 2005. godine, da bi potonuo nakon konačnog izveštaja Univerziteta u Mičigenu – koji su pomno pratili kreatori politike Fed-a – pokazao pad inflacionih očekivanja potrošača.

Veliki ekonomski fokus ove nedelje biće mesečni izveštaj o zapošljavanju u SAD u petak.

Trejderi trenutno cene sa oko 31% verovatnoće da će Fed zadržati trenutni tempo povećanja stope od 75 baznih poena na svom sledećem sastanku 21. septembra, sa 69% šanse za manje povećanje od pola poena.

„Izgleda da se tržišta klade da je Fed uradio lavovski deo svog zadatka po pitanju inflacije i da će biti prijemčiv za usporavanje podataka o aktivnostima“, napisao je Tejlor Nudžent, tržišni ekonomista u NAB-u u Sidneju, u belešci klijenta.

Dolar je skliznuo za 0,22% na 132,925 jena, vraćajući se ka najnižem nivou od šest nedelja od 132,505 dostignutom u petak.

Valutni par je izuzetno osetljiv na promene dugoročnih prinosa američkih državnih obveznica, sa referentnim 10-godišnjim prinosom koji se kreće oko 2,67% nakon što je skliznuo na najniži nivo od početka aprila na 2,618% krajem prošle nedelje.

Evro je, međutim, oslabio 0,07% na 1,0218 dolara, nastavljajući svoju konsolidaciju blizu sredine svog raspona tokom poslednjih nedelju i po dana.

Sterling je bio oko 1,2186 dolara, nakon što je u petak dostigao najviši nivo od 28. juna na 1,2245 dolara. Tržišta daju 67% šanse za povećanje stope za pola poena u četvrtak, u poređenju sa 33% verovatnoće povećanja za četvrtinu poena.

Rezervna banka Australije postavlja politiku u utorak i očekuje se da će ostvariti još jedno povećanje od pola poena, pri čemu trgovci vide samo 16% šanse da se zaoštre za manje od četvrtine poena.

Austrijski dolar je u ponedeljak pao za 0,19% na 0,69775 dolara, ali nakon što je na prethodnoj sesiji dostigao šestonedeljni maksimum od 0,7032 dolara.

„Ukoliko tržište nastavi da čuje šta želi od Fed-a, Australijanci mogu lako da provedu više vremena iznad 0,70 dolara“, rekao je Nadžent iz NAB-a.

„Ali 0,65-0,70 dolara i dalje se vidi da sadrži većinu akcije cena u narednim mesecima.“


izvor

[Dreadnought]

Peskov: Dobra prilika da se testira primena sporazuma


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio je danas isplovljavanje prvog broda sa žitaricama iz ukrajinske luke Odesa kao "veoma pozitivan razvoj događaja" i ocenio da je to dobra prilika da se testira primena sporazuma, koji su postignuti u Istanbulu.

Peskov je dodao da Moskva očekuje da će sve strane poštovati sporazume o izvozu ukrajinskog žita, prenosi TAS S.

"Hajde da se nadamo da će sve strane poštovati dogovore kako bi oni efikasno funkcionisali", rekao je Peskov obraćajući se novinarima.

Ukrajinsku luku Odesu danas je napustio prvi brod natovaren ukrajinskim žitaricama od početka ruskog napada, a kako je navelo nadzorno telo UN, brod će biti na inspekciji u Istanbulu, pre nego što nastavi put ka Tirpoliju.

Moskva i Kijev su 22. jula potpisali odvojene sporazume sa Turskom i Ujedinjenim nacijama, čime su se stvorili uslovi za deblokadu izvoza ukrajinskih žitarica.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Rusija će biti odgovoran snabdevač, ali ne na svoju štetu


Rusija će uvek biti odgovoran snabdevač metalurškim i drugim proizvodima u inostranstvo, bez obzira na „političke nevolje“, ali neće raditi na svoju štetu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku o metalurgiji.

„Rusija će uvek biti pouzdan i odgovoran snabdevač metalurških proizvoda za strane kupce i partnere, bez obzira na političke nevolje današnjice. Za one koji su raspoloženi za profitabilnu, predvidljivu poslovnu saradnju, mi ćemo takođe biti pouzdani partneri. Ali nećemo raditi sebi na štetu sa onima koji nam pokazuju jasno neprijateljski stav“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, to se ne odnosi samo na tržište metala, već i na drugu izvoznu robu.

Predsednik je istakao i da u fokusu pažnje kako privrednih kompanija tako i vlade, čelnika regiona treba da bude obezbeđivanje domaće potražnje metalurškim proizvodima.

„Pritom se ne radi samo o stabilnim isporukama ove robe na naša tržišta, već i o povećanju ovih isporuka, o rastućoj tražnji, pre svega zbog povećanja izgradnje stambenih, industrijskih i komercijalnih objekata, kroz realizaciju velikih programa razvoja infrastrukture: železnice, mostova i nadvožnjaka, kao i drugih kapitalnih objekata“, naveo je on.


Zapadne sankcije protiv metalurgije nisu u skladu sa principima STO

Putin je istakao da zapadne sankcije protiv ruske metalurgije nisu u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije i dovode do smanjenja blagostanja Evropljana.
Šef države je podsetio da su zapadne zemlje uvele ograničenja za rad ruskih metalurga na inostranim tržištima i zabranu kupovine pojedinih komponenata za proizvodnju u Rusiji armature, valjanog metala i čeličnih limova.

Predsednik je istakao da su ove odluke zapadne zemlje donele da bi zadovoljile političke interese, kao i da one ne odražavaju realnost ni u svetskoj politici ni u svetskoj ekonomiji.
Istovremeno, on je naglasio da prilikom uvođenja sankcija „nisu uzete u obzir čak ni očigledne, razumljive posledice, uključujući rast cena građevinskog materijala na globalnom tržištu, kao i podsticanje svetske inflacije u celini“.

Prema Putinovim rečima, slična situacija se razvija i u energetskom sektoru.

„Smanjenje blagostanja i kvaliteta života običnih građana, pre svega u Evropi, političare ne interesuje“, naglasio je ruski lider.

„A da ne govorimo o stvarima kao što je pridržavanje principima Svetske trgovinske organizacije – oni su jednostavno bačeni u đubre. Očigledno, neki naši zapadni partneri ne žele ni da se prisete ovih principa, jer im je jednostavno neprijatno da o tome govore“, dodao je Putin.

Osim toga, on je konstatovao da su ograničenja rada ruskih metalurga otvorena manifestacija nelojalne konkurencije, pokušaj zapadnih zemalja da obuzdaju ruski biznis kao jednog od lidera u svetskoj metalurgiji i „preraspodele tržišta, naravno, u njihovu korist“.


izvor

[Dreadnought]

Zvanično: Potpuna zabrana


Potpuna zabrana isporuke ruskog uglja Evropskoj uniji, kao jedna od sankcionih mera koje je Zapad preduzeo protiv Rusije, stupila je na snagu 1. avgusta.

Ova mera je uključena u peti paket sankcija Evropske unije koji je usvojen početkom aprila. Dokument podrazumeva postepeno odustajanje od uvoza ruskog uglja. A od 1. avgusta ove godine, prema ovom paketu, zemlje unije uvode potpunu zabranu isporuke uglja iz Rusije, piše Sputnjik.

Prema tekstu dokumenta, ta mera uključuje "zabranu kupovine, uvoza ili predaju uglja i drugih čvrstih fosilnih goriva u Evropskoj uniji ako potiču iz Rusije ili se izvoze iz Rusije, počev od avgusta 2022. godine".

U trenutku donošenja odluke uvoz ruskog uglja u Evropsku uniju bio je 8 milijardi evra godišnje. Prema podacima Ministarstva energetike Rusije, udeo zemalja EU u ukupnom izvozu ruskog uglja je 2021. godine iznosio 21,8 odsto, što je nešto više od 48,7 miliona tona uglja. U 2020. cifra je bila nešto veća – 22 odsto ukupnog izvoza. Prema rečima ministra energetike Rusije Nikolaja Šuljginova, proizvodi ruskih ugljenih kompanija u uslovima odustajanja EU od uvoza biće preorijentisani na alternativna tržišta.

U međuvremenu, Evropa u pokušaju da smanji potrošnju ruskog gasa povećava upotrebu uglja u elektroprivredi. Francuska je, na primer, najavila moguće ponovno pokretanje elektrane na ugalj "Sen Avold" na severoistoku zemlje. Prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA) potrošnja uglja u Evropskoj uniji porašće za 7 odsto u 2022. u poređenju sa prošlogodišnjim skokom od 14 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina ograničava protok ruskog gasa u Evropu?


Evropa bi mogla da dobije više prirodnog gasa ako Kijev pristane da ponovo otvori drugu ulaznu tačku, koja je zatvorena od maja.

Ruske isporuke prirodnog gasa za EU, koje se pumpaju preko Ukrajine, ograničene su na jednu preostalu ulaznu tačku, dok Kijev odbija da ponovo otvori drugu tranzitnu stanicu, saopštio je energetski gigant Gasprom, piše RT.

"Gasprom isporučuje ruski gas za tranzit kroz Ukrajinu u obimu koji je potvrdila ukrajinska strana preko gasne merne stanice Sudža – 41,7 miliona kubnih metara od 1. avgusta. Zahtev za ponovno otvaranje sistema za merenje gasa Sohranovka je odbijen", rekao je predstavnik Gasproma novinarima.

Ukrajina je početkom maja zatvorila tranzit kroz stanicu Sohranovka, koja upravlja otprilike trećinom ruskog gasa koji teče kroz Ukrajinu u Evropu, navodeći kao razlog "mešanje okupacionih snaga". Kijev je tvrdio da operater tranzita gasa GTSOU nije mogao da kontroliše graničnu kompresorsku stanicu Novopskov u Luganskoj oblasti zbog ruske vojne operacije i smatra da je situacija viša sila (vis maior).

Međutim, Gasprom je tada rekao da ne vidi osnove za zaustavljanje tokova gasa. Kijev je zatražio od ruske firme da prebaci sav tranzit gasa do stanice Sudža u Kurskoj oblasti, što je Gasprom isključio kao tehnički nemoguće.

U međuvremenu, Rusija je takođe bila prinuđena da smanji dotok gasa u Evropu kroz gasovod Severni tok 1, zbog kvarova na turbinama. Gasprom je za problem okrivio nemačku kompaniju Simens, koja je proizvodila i održavala opremu, optužujući je da nije ispunila svoje obaveze.


izvor

[Dreadnought]

Svet ponovo ulazi u eru uglja? Očekuje se novi rekord svih vremena


Globalna potražnja za ugljem mogla bi da dostigne 8,0 milijardi tona u 2022, što odgovara istorijskom maksimumu postavljenom 2013. godine.

Očekuje se da će nastaviti rast i iduće godine, objavila je Međunarodna agencija za energiju (IEA) u ažuriranom izveštaju o tržištu uglja.

"Na osnovu trenutnih ekonomskih i tržišnih trendova, predviđa se da će globalna potrošnja uglja porasti za 0,7 posto ove godine na 8,0 milijardi tona, pod pretpostavkom da se, kako se očekuje, kineska ekonomija oporavi u drugoj polovini 2022. godine", navodi se u izveštaju IEA objavljenom krajem prošle nedelje.

Ovaj globalni ukupni iznos bi, dodaje se, odgovarao godišnjem rekordu iz 2013, a potražnja za ugljem će verovatno porasti sledeće godine na novi rekord svih vremena.

Prema navodima IEA, potražnja je podstaknuta rastućim cenama prirodnog gasa, što primorava mnoge zemlje na prelazak sa gasa na ugalj i ponovo otvoraranje zatvorenih termoelektrana na ugalj, prenosi Raša tudej.

U analizi se procenjuje da će Kina, koja je "odgovorna za više od polovine globalne potrošnje uglja", biti glavni pokretač rasta potražnje u drugoj polovini 2022. godine, nakon što je u prvom polugodištu zabeležila pad potražnje od 3,0 procenta.

Takođe se predviđa da će potražnja za ugljem u Indij porasti zbog ekonomskog rasta zemlje i veće potrošnje električne energije, kao i da će EU doprineti tražnji, jer se sve više okreće uglju u proizvodnji električne energije kako bi zamenila gas ili ga sačuvala za zimu zbog pada uvoza ruskog gasa.

IEA dodaje da će tržište uglja ostati volatilno 2023, pre svega zbog stupanja na snagu embarga EU na ugalj, zbog čega bi cene mogle da nastave rastu i dogodine.

Pošto su rastuće cene prirodnog gasa učinile ugalj konkurentnijim na mnogim tržištima, to je podstaklo potražnju što je zauzvrat izazvalo povećanje međunarodnih cena uglja koje su tri puta obarale rekord svih vremena u periodu između oktobra 2021. i maja 2022.

Sankcije i embargo na ruski ugalj su poremetili tržišta, a problemi u drugim zemljama glavnim izvoznicima ovog energenta doprineli su nestašici ponude. "Budući da se drugi proizvođači uglja suočavaju s ograničenim kapacitetima da nadoknade rusku proizvodnju, cene na terminskim tržištima uglja ukazuju na nastavak zategnute tržišne situacije u narednoj godini i nadalje“, navodi IEA.


izvor

[Dreadnought]

Gasprom smanjio proizvodnju gasa za 12 odsto u odnosu na prošlu godinu


Gasprom je u prvih sedam meseci ove godine smanji proizvodnju gasa za 12 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, objavila je kompanija i navela da je smanjila izvoz u zemlje koje nisu deo bivšeg Sovjetskog Saveza za 34,7 odsto, s tim što je plasman u Kinu porastao za 60,9 odsto.

Gasprom je naveo da isporučuje gas u skladu sa potvrđenim zahtevima, a da je smanjena potrošnja gasa u EU za 31 milijardu kubnih metara bila ključni faktor koji je podstakao pad globalne tražnje za ovim energentom.


izvor

[Dreadnought]

Šmihal: EU prebacuje milijardu evra pomoći Ukrajini


Evropska unija je prenela milijardu evra izuzetne makrofinansijske pomoći Ukrajini, pri čemu je prva tranša od 500 miliona evra već uplaćena na račun Narodne banke Ukrajine, prenosi Ukrinform, premijer Denis Šmihal je to rekao u objavi na Fejsbuku.

On je dodao da se očekuje da druga tranša stigne sutra.

„Milijarda evra deo je velikog paketa podrške Ukrajini od 9 milijardi evra u prevazilaženju finansijskih posledica rata. Sredstva će pomoći u finansiranju prioritetnih budžetskih potreba“, rekao je Šmihal.

On je zahvalio Evropskoj uniji „na takvom doprinosu“. „To je značajno ulaganje u našu zajedničku ekonomsku i finansijsku stabilnost i sigurnu budućnost“, rekao je Šmihal.


izvor

[Dreadnought]

Španija: Prodavnice da drže zatvorena vrata radi uštede energije


Španskim kancelarijama, prodavnicama i ugostiteljskim objektima više neće biti dozvoljeno da postavljaju svoje sisteme za hlađenje ispod 27 stepeni Celzijusa leti, niti da podižu grejanje preko 19ºC zimi, prema novom setu usvojenih mera za uštedu energije Ponedeljak.

Prodavnice će takođe morati da drže zatvorena vrata, a sistemi grejanja moraju se češće proveravati kako bi se povećala efikasnost prema novim merama, rekla je španska ministarka za ekološku tranziciju Tereza ​​Ribera.

Mere uključuju gašenje svetla izloga posle 22 časa. Ulična rasveta neće biti pogođena.

Vlada je usvojila zakon kao deo pokušaja da se smanji potrošnja gasa u zemlji za 7% u skladu sa nedavnim energetskim sporazumima Evropske unije o ograničavanju zavisnosti od ruskog gasa.

Ribera je rekao da će se mere prvobitno zadržati do novembra 2023.

Premijer Pedro Sančez najavio je novi paket prošle nedelje, rekavši: „Samo treba da uđete u tržni centar da biste shvatili da je temperatura možda preniska.

Španske javne institucije već primenjuju slične propise o uštedi energije.

Vlada kaže da će te mere ne samo uštedeti energiju, već će i smanjiti račune za domaćinstva i preduzeća.

Španija je jedna od najtoplijih evropskih zemalja tokom leta. Zemlja je već imala dva toplotna talasa ove godine sa temperaturama koje su često prelazile 40 stepeni Celzijusa (104F) nekoliko dana zaredom. Predviđa se da će temperature ponovo porasti u prvim nedeljama avgusta.


izvor

[Dreadnought]

Rusija produžava ograničenja na stranu valutu


Centralna banka Rusije produžila je ograničenja za povlačenje američkih dolara i evra za još šest meseci, saopštio je u ponedeljak regulator.

Kao i do sada, stanovnici će moći da podignu samo 10.000 dolara u gotovini ili protivvrednosti u evrima. Ovo se tiče samo američkih dolara i evra, sve ostale strane valute se mogu kupiti bez ograničenja. Ograničenje od 5.000 dolara za troškove službenih putovanja u inostranstvo takođe je produženo do sledeće godine. Ruske banke će moći da prodaju samo evre i dolare primljene posle 9. aprila 2022. godine.

U početku, ruska kontrola kapitala, koja je došla kao odgovor na zapadne sankcije, trebalo je da ostane na snazi do septembra, ali sada će biti produžena do 9. marta 2023. godine.

Centralna banka je objasnila da je odlučila da zadrži ograničenja zbog odluke vlasti SAD i EU da zabrane uvoz dolara i evra u gotovini u Rusiju.

Šefica regulatora, Elvira Nabiulina, ranije je napomenula da Centralna banka „nema razloga da očekuje“ da će se situacija sa uvozom gotovine u budućnosti promijeniti na bolje.


izvor