Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Svet ponovo ulazi u eru uglja? Očekuje se novi rekord svih vremena


Globalna potražnja za ugljem mogla bi da dostigne 8,0 milijardi tona u 2022, što odgovara istorijskom maksimumu postavljenom 2013. godine.

Očekuje se da će nastaviti rast i iduće godine, objavila je Međunarodna agencija za energiju (IEA) u ažuriranom izveštaju o tržištu uglja.

"Na osnovu trenutnih ekonomskih i tržišnih trendova, predviđa se da će globalna potrošnja uglja porasti za 0,7 posto ove godine na 8,0 milijardi tona, pod pretpostavkom da se, kako se očekuje, kineska ekonomija oporavi u drugoj polovini 2022. godine", navodi se u izveštaju IEA objavljenom krajem prošle nedelje.

Ovaj globalni ukupni iznos bi, dodaje se, odgovarao godišnjem rekordu iz 2013, a potražnja za ugljem će verovatno porasti sledeće godine na novi rekord svih vremena.

Prema navodima IEA, potražnja je podstaknuta rastućim cenama prirodnog gasa, što primorava mnoge zemlje na prelazak sa gasa na ugalj i ponovo otvoraranje zatvorenih termoelektrana na ugalj, prenosi Raša tudej.

U analizi se procenjuje da će Kina, koja je "odgovorna za više od polovine globalne potrošnje uglja", biti glavni pokretač rasta potražnje u drugoj polovini 2022. godine, nakon što je u prvom polugodištu zabeležila pad potražnje od 3,0 procenta.

Takođe se predviđa da će potražnja za ugljem u Indij porasti zbog ekonomskog rasta zemlje i veće potrošnje električne energije, kao i da će EU doprineti tražnji, jer se sve više okreće uglju u proizvodnji električne energije kako bi zamenila gas ili ga sačuvala za zimu zbog pada uvoza ruskog gasa.

IEA dodaje da će tržište uglja ostati volatilno 2023, pre svega zbog stupanja na snagu embarga EU na ugalj, zbog čega bi cene mogle da nastave rastu i dogodine.

Pošto su rastuće cene prirodnog gasa učinile ugalj konkurentnijim na mnogim tržištima, to je podstaklo potražnju što je zauzvrat izazvalo povećanje međunarodnih cena uglja koje su tri puta obarale rekord svih vremena u periodu između oktobra 2021. i maja 2022.

Sankcije i embargo na ruski ugalj su poremetili tržišta, a problemi u drugim zemljama glavnim izvoznicima ovog energenta doprineli su nestašici ponude. "Budući da se drugi proizvođači uglja suočavaju s ograničenim kapacitetima da nadoknade rusku proizvodnju, cene na terminskim tržištima uglja ukazuju na nastavak zategnute tržišne situacije u narednoj godini i nadalje“, navodi IEA.


izvor

[Dreadnought]

Gasprom smanjio proizvodnju gasa za 12 odsto u odnosu na prošlu godinu


Gasprom je u prvih sedam meseci ove godine smanji proizvodnju gasa za 12 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, objavila je kompanija i navela da je smanjila izvoz u zemlje koje nisu deo bivšeg Sovjetskog Saveza za 34,7 odsto, s tim što je plasman u Kinu porastao za 60,9 odsto.

Gasprom je naveo da isporučuje gas u skladu sa potvrđenim zahtevima, a da je smanjena potrošnja gasa u EU za 31 milijardu kubnih metara bila ključni faktor koji je podstakao pad globalne tražnje za ovim energentom.


izvor

[Dreadnought]

Šmihal: EU prebacuje milijardu evra pomoći Ukrajini


Evropska unija je prenela milijardu evra izuzetne makrofinansijske pomoći Ukrajini, pri čemu je prva tranša od 500 miliona evra već uplaćena na račun Narodne banke Ukrajine, prenosi Ukrinform, premijer Denis Šmihal je to rekao u objavi na Fejsbuku.

On je dodao da se očekuje da druga tranša stigne sutra.

„Milijarda evra deo je velikog paketa podrške Ukrajini od 9 milijardi evra u prevazilaženju finansijskih posledica rata. Sredstva će pomoći u finansiranju prioritetnih budžetskih potreba“, rekao je Šmihal.

On je zahvalio Evropskoj uniji „na takvom doprinosu“. „To je značajno ulaganje u našu zajedničku ekonomsku i finansijsku stabilnost i sigurnu budućnost“, rekao je Šmihal.


izvor

[Dreadnought]

Španija: Prodavnice da drže zatvorena vrata radi uštede energije


Španskim kancelarijama, prodavnicama i ugostiteljskim objektima više neće biti dozvoljeno da postavljaju svoje sisteme za hlađenje ispod 27 stepeni Celzijusa leti, niti da podižu grejanje preko 19ºC zimi, prema novom setu usvojenih mera za uštedu energije Ponedeljak.

Prodavnice će takođe morati da drže zatvorena vrata, a sistemi grejanja moraju se češće proveravati kako bi se povećala efikasnost prema novim merama, rekla je španska ministarka za ekološku tranziciju Tereza ​​Ribera.

Mere uključuju gašenje svetla izloga posle 22 časa. Ulična rasveta neće biti pogođena.

Vlada je usvojila zakon kao deo pokušaja da se smanji potrošnja gasa u zemlji za 7% u skladu sa nedavnim energetskim sporazumima Evropske unije o ograničavanju zavisnosti od ruskog gasa.

Ribera je rekao da će se mere prvobitno zadržati do novembra 2023.

Premijer Pedro Sančez najavio je novi paket prošle nedelje, rekavši: „Samo treba da uđete u tržni centar da biste shvatili da je temperatura možda preniska.

Španske javne institucije već primenjuju slične propise o uštedi energije.

Vlada kaže da će te mere ne samo uštedeti energiju, već će i smanjiti račune za domaćinstva i preduzeća.

Španija je jedna od najtoplijih evropskih zemalja tokom leta. Zemlja je već imala dva toplotna talasa ove godine sa temperaturama koje su često prelazile 40 stepeni Celzijusa (104F) nekoliko dana zaredom. Predviđa se da će temperature ponovo porasti u prvim nedeljama avgusta.


izvor

[Dreadnought]

Rusija produžava ograničenja na stranu valutu


Centralna banka Rusije produžila je ograničenja za povlačenje američkih dolara i evra za još šest meseci, saopštio je u ponedeljak regulator.

Kao i do sada, stanovnici će moći da podignu samo 10.000 dolara u gotovini ili protivvrednosti u evrima. Ovo se tiče samo američkih dolara i evra, sve ostale strane valute se mogu kupiti bez ograničenja. Ograničenje od 5.000 dolara za troškove službenih putovanja u inostranstvo takođe je produženo do sledeće godine. Ruske banke će moći da prodaju samo evre i dolare primljene posle 9. aprila 2022. godine.

U početku, ruska kontrola kapitala, koja je došla kao odgovor na zapadne sankcije, trebalo je da ostane na snazi do septembra, ali sada će biti produžena do 9. marta 2023. godine.

Centralna banka je objasnila da je odlučila da zadrži ograničenja zbog odluke vlasti SAD i EU da zabrane uvoz dolara i evra u gotovini u Rusiju.

Šefica regulatora, Elvira Nabiulina, ranije je napomenula da Centralna banka „nema razloga da očekuje“ da će se situacija sa uvozom gotovine u budućnosti promijeniti na bolje.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka inflacija sve ugušila, osim prodaje piva


Prodaja piva u Nemačkoj je posle ukidanja restriktivnih epidemioloških mera ponovo porasla, saopštio je u ponedeljak savezni zavod za statistiku, prenosi DPA.

Nemačke pivare su u prvoj polovini godine prodale oko 4,3 milijarde litara piva, što je 3,8 odsto više nego u prvoj polovini 2021.

Na domaćem tržištu prodato je 3,6 milijardi litara, odnosno 6,4 odsto više nego u isto vreme prošle godine. Izvoz u zemlje Evropske unije je porastao za 6,6 odsto, dok je, s druge strane, u zemlje van EU za 19,1 odsto opao.

Ipak, prodaja piva je za 5,5 odsto slabija u odnosu na isti period 2019. godine, pre pandemije. Zavod za statistiku je istakao da prodaja piva već duže vreme pada.

Nemci su proredili odlaske u kupovinu zbog visoke inflacije.

U junu je promet u maloprodaji realno opao za 8,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Reč je o najvećem padu prema kontinuiranim podacima od 1994. godine, saopštio je zavod za statistiku u ponedeljak.

Institut za tržišna istraživanja GfK ističe da visoka inflacija guši raspoloženje potrošača da kupuju. I u odnosu na maj ove godine, promet se smanjio realno za 1,6 odsto. U maloprodaji prehrambenih proizvoda zabeležen je realni pad od 1,7 odsto u odnosu na ovogodišnji maj, a od 7,2 odsto u odnosu na jun 2021.

Maloprodaja tekstila, odeće, obuće i kožne galanterije nije uspela da održi pozitivne trendove iz prethodnog dela godine. Promet se u odnosu na maj smanjio za 5,4 odsto, a u odnosu na jun prošle godine 10,1 odsto.

I trgovina preko interneta, koja je procvetala u vreme pandemije, beleži izrazit minus. Pad je 15,1 odsto u odnosu na jun prošle godine, pokazuju statistički podaci.


izvor

[Dreadnought]

Može li Turska da prekine dominaciju Kine na tržištu retkih metala?


Turska je objavila da ima ogromne rezerve retkih metala.

Ali, da li je kvalitet dovoljno dobar i da li Ankara stvarno može da prekine neprikosnovenu dominaciju Kine u ovoj oblasti?

Dok se Evropa bori da se odvikne od ruske energije, Turska je možda rešila još jedno kritično pitanje - skoro potpuno oslanjanje kontinenta na Kinu kada se radi o retkim metalima - neophodnim u tranziciji ka čistoj energiji.

Vlada Ankare je ovog meseca objavila otkriće ogromnog nalazišta retkih metala koji bi se nakon obrade mogli koristiti u proizvodnji električnih vozila, vetroturbina i solarnih panela.

Nakon više od decenije bušenja i analiza, turski geolozi su procenili da oblast u blizini severozapadnog grada Eskišehira ima oko 694 miliona tona retkih metala - što je drugo po velični nalaziše u svetu - posle onog od 800 miliona tona u Kini.

Retki metali zapravo nisu tako retki, ali su vezani za druge metale, tako da je njihova ekstrakcija komplikovan proces. Ti minerali često završavaju u magnetima koji se koriste u komercijalnoj i vojnoj tehnologiji.


Turska ćuti o detaljima nalazišta

Turska veruje da je njeno novo nalažište dovoljno da zadovolji svetske potrebe za 1.000 godina! Međutim, nedostatak jasnoće o kvalitetu metalnih elemenata naterao je mnoge analitičare da se počešu po glavi.

"Ako kažu da imaju tako veliko nalazište i da su uradili mnoga bušenja onda znaju i kakav je kvalitet. Pa gde su detalji?", rekao je za DW Kristofer Eklston, iz britanske istraživačke kuće Hallgarten & Company.

Dejvid Meriman iz konsultantske firme Wood Mackensie, rekao je za DW da tursko nalazište verovatno sadrži retke elemente lantan i serum kojih na tržištu "trenutno ima značajno više u ponudi nego u potražnji", a ne "najređi tip metala koji je neophodan za snažne magnete."


Dominacija Kine je bezbednosni rizik za EU i SAD

Kina trenutno snabdeva oko 80 odsto svetske potražnje retkih metala, a EU iz Kine uvozi 16.000 tona godišnje te robe, što je oko 98 odsto.

Najveći operateri u kineskom lancu snabdevanja su u državnom vlasništvu i/ili u velikoj meri subvencionisani - što cenu azijskih magneta čini za oko trećinu nižom od one u Evropi.

Kineski monopol izazva zabrinutost u Briselu, Berlinu i Vašingtonu da bi Peking retke metale mogao da koristi sredstvo pritiska u trgovinskim i geopolitičkim sporovima. Kina je 2010. zabranila izvoz metala u Japan, s kojom je imala spor oko teritorije.

Ministarka finansija SAD, Dženet Jelen je prošle sedmice rekla da Vašington želi da smanji svoju "preteranu zavisnost" od kineskih retkih metala, optužujući Peking da ih koristi "za pritisak na brojne zemlje čije ponašanje ne odobrava".

Pre dve godine, EU je stvorila Evropsku alijansu za sirovine kako bi podstakla države članice da diverzifikuju izvore primarnih sirovina iz trećih zemalja, uključujući retke zemne metale.


Turskoj je potreban ekonomski rast

Ako su rezerve toliko vredne kao što Ankara tvrdi, to bi turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu dalo dodatani značaj kod saveznika u NATO i pomoglo u jačanju posrnule turske ekonomije.

Međutim, pre dve godine, Ankara je objavila otkriće ogromnog nalazišta prirodnog gasa u Crnom moru. Analitičari sumnjaju da se radi o rezervama, oko 320 milijardi kubnih metara, kako je prvobitno rečeno, ili da li će se sa eksploatacijom krenuti 2023. kao što je obećano.

Strateški značaj retkih metala za Zapad je toliki da poslednjih godina mnogi preteruju kada se radi o potencijalu svojih nalazišta - kako bi pokušali da podstaknu interesovanje investitora.

Eklstone je primetio da su pre desetak godina, tokom poslednjeg buma retkih metala "mnoga velika otkrivena nalazišta bila suviše lošeg kvaliteta, previše izolovana ili je metalurgija bila pogrešna - pa od toga ništa nije bilo".

Meriman je rekao da Wood Mackensie trenutno prati oko 150 projekata retkih metala širom sveta od kojih su 100 u završnoj fazi.

"Nema manjka projekata u vezi sa retkim metalima", rekao je on za DW. "Ali oni koji se mogu komercijalno razviti - to je druga priča."


Kontradiktorna mišljenja o Kini

Evropa trenutno ima samo jedno postrojenje za preradu retkih metala u Estoniji i veoma ograničen broj proizvođača magneta, od kojih je najveći nemački Vacuumschmelze.

Tržište se, međutim, brzo menja, i u roku od jedne decenije Kina možda neće biti toliko u prednosti, predviđa Eklston.

"Kina je već izgubila prednost u teškim retkim metalima (koje čine skoro polovinu od 17 retkih metala), i sada mora da ih uvozi", rekao je on.

U međuvremenu, najveći rudnik retkih metala u zemlji, Bajan Obo, u Unutrašnjoj Mongoliji, možda ubuduće neće moći da održava proizvodnju na današnjem nivou.

Meriman je rekao da će dominacija Kine verovatno ostati, uprkos naporima SAD, Velike Britanije i Australije da podstaknu svoja ulaganja u retke metale, jer je povezala ekstrakciju, preradu i proizvodnju proizvoda retkih zemalja poput magneta.

"Ako pogledate elemente magneta, potrebno je da rudu pretvorite u metal, zatim u legure magneta, a zatim u gotove magnete. Postoji ogroman broj karika u lancu snabdevanja, a van Kine su kapaciteti za to i dalje veoma ograničeni", rekao je on za DW.


izvor

[Dreadnought]

Prvi brod s ukrajinskim žitaricama stigao do Istanbula


Prvi brod sa ukrajinskim žitaricama od početka ruske invazije 24. februara stigao je večeras kod severne obale Istanbula na Crnom moru, saopštili su novinari Frans presa.

Brod "Razoni" koji je krenuo juče ujutro iz Odese na jugu Ukrajine sa 26.000 tona kukuruza namenjenog Libanu treba noćas da ostane kod turske obale a sutra ujutru će na ulasku u Bosfor inspekciju na njemu izvršiti medjunarodni tim, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane.

Brod plovi pod zastavom Sijera Leonea. Ruski, ;ukrajinski, turski i zvaničnici UN pregledaće brod.


izvor

[Dreadnought]

Istanbul: Inspekcija broda sa ukrajinskim žitom počinje u 9 časova


Predstavnici Zajedničkog koordinacionog centra u Istanbulu u sredu u 10 časova po lokalnom vremenu počeće inspekciju prvog teretnog broda sa ukrajinskim žitom, koji se usidrio u blizini Bosfora, saopštilo je Ministarstvo odbrane Turske.

„Inspekcija teretnog broda ‘Razoni’, koji je sinoć stigao iz ukrajinske luke Odesa u Istanbul, počeće u 10 časova“, navodi se u saopštenju.

Nije precizirano koliko će trajati provera. Prema navodima televizije „Si-En-En Turk“, inspekcija će trajati oko dva sata.

Teretni brod „Razoni“ sa skoro 27 hiljada tona kukuruza, koji plovi pod zastavom Sijera Leonea, isplovio je iz luke Odesa u ponedeljak u 9.20 i stigao je u Istanbul 2. avgusta.
 
Tokom inspekcije, predstavnici Turske, Rusije, Ukrajine i UN, proveriće dokumenta posade, dokumentaciju za teret, pregledati brod, a zatim potpisati završni izveštaj. Cela procedura može trajati nekoliko sati. Istog dana, ukoliko predstavnici Zajedničkog centra ne budu imali primedbi, brod će dobiti dozvolu da otplovi u Liban. Put do tamo će trajati 5-6 dana.

izvor

[Dreadnought]

Još jedne američke sankcije protiv Rusije dodatno će razbiti globalna tržišta


Još jedne američke sankcije protiv Rusije dodatno će razbiti globalna tržišta koja već stradavaju od narušavanja lanaca snabdevanja, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

„‘Sankciona mašina’ koju pokreće Vašington nastavlja da ‘štampa’ ograničenja protiv ruskog biznisa u pokušaju da istisne Rusiju sa svetskih tržišta. Zauzimanje upražnjenih pozicija banalnim ucenama, a ne fer konkurencijom“, rekao je Antonov objavila je ruska ambasada.

„Ovakva ‘marljivost’ američkih vlasti dodatno potresa globalna tržišta, koja već trpe značajne poremećaje u lancu snabdevanja. Odatle i postoje rizici od daljeg rasta cena i problema sa nabavkom neophodnih proizvoda. Najveća šteta biće naneta zemljama u razvoju“, naglasio je Antonov.

On je dodao da „neće uspeti da izoluju Rusiju, ma koliko se naši protivnici trudili“.

SAD su u utorak proširile sankcije Rusiji u koje su uključile 13 fizičkih i više od 30 pravnih lica.


izvor