Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Nemačka inflacija sve ugušila, osim prodaje piva


Prodaja piva u Nemačkoj je posle ukidanja restriktivnih epidemioloških mera ponovo porasla, saopštio je u ponedeljak savezni zavod za statistiku, prenosi DPA.

Nemačke pivare su u prvoj polovini godine prodale oko 4,3 milijarde litara piva, što je 3,8 odsto više nego u prvoj polovini 2021.

Na domaćem tržištu prodato je 3,6 milijardi litara, odnosno 6,4 odsto više nego u isto vreme prošle godine. Izvoz u zemlje Evropske unije je porastao za 6,6 odsto, dok je, s druge strane, u zemlje van EU za 19,1 odsto opao.

Ipak, prodaja piva je za 5,5 odsto slabija u odnosu na isti period 2019. godine, pre pandemije. Zavod za statistiku je istakao da prodaja piva već duže vreme pada.

Nemci su proredili odlaske u kupovinu zbog visoke inflacije.

U junu je promet u maloprodaji realno opao za 8,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Reč je o najvećem padu prema kontinuiranim podacima od 1994. godine, saopštio je zavod za statistiku u ponedeljak.

Institut za tržišna istraživanja GfK ističe da visoka inflacija guši raspoloženje potrošača da kupuju. I u odnosu na maj ove godine, promet se smanjio realno za 1,6 odsto. U maloprodaji prehrambenih proizvoda zabeležen je realni pad od 1,7 odsto u odnosu na ovogodišnji maj, a od 7,2 odsto u odnosu na jun 2021.

Maloprodaja tekstila, odeće, obuće i kožne galanterije nije uspela da održi pozitivne trendove iz prethodnog dela godine. Promet se u odnosu na maj smanjio za 5,4 odsto, a u odnosu na jun prošle godine 10,1 odsto.

I trgovina preko interneta, koja je procvetala u vreme pandemije, beleži izrazit minus. Pad je 15,1 odsto u odnosu na jun prošle godine, pokazuju statistički podaci.


izvor

[Dreadnought]

Može li Turska da prekine dominaciju Kine na tržištu retkih metala?


Turska je objavila da ima ogromne rezerve retkih metala.

Ali, da li je kvalitet dovoljno dobar i da li Ankara stvarno može da prekine neprikosnovenu dominaciju Kine u ovoj oblasti?

Dok se Evropa bori da se odvikne od ruske energije, Turska je možda rešila još jedno kritično pitanje - skoro potpuno oslanjanje kontinenta na Kinu kada se radi o retkim metalima - neophodnim u tranziciji ka čistoj energiji.

Vlada Ankare je ovog meseca objavila otkriće ogromnog nalazišta retkih metala koji bi se nakon obrade mogli koristiti u proizvodnji električnih vozila, vetroturbina i solarnih panela.

Nakon više od decenije bušenja i analiza, turski geolozi su procenili da oblast u blizini severozapadnog grada Eskišehira ima oko 694 miliona tona retkih metala - što je drugo po velični nalaziše u svetu - posle onog od 800 miliona tona u Kini.

Retki metali zapravo nisu tako retki, ali su vezani za druge metale, tako da je njihova ekstrakcija komplikovan proces. Ti minerali često završavaju u magnetima koji se koriste u komercijalnoj i vojnoj tehnologiji.


Turska ćuti o detaljima nalazišta

Turska veruje da je njeno novo nalažište dovoljno da zadovolji svetske potrebe za 1.000 godina! Međutim, nedostatak jasnoće o kvalitetu metalnih elemenata naterao je mnoge analitičare da se počešu po glavi.

"Ako kažu da imaju tako veliko nalazište i da su uradili mnoga bušenja onda znaju i kakav je kvalitet. Pa gde su detalji?", rekao je za DW Kristofer Eklston, iz britanske istraživačke kuće Hallgarten & Company.

Dejvid Meriman iz konsultantske firme Wood Mackensie, rekao je za DW da tursko nalazište verovatno sadrži retke elemente lantan i serum kojih na tržištu "trenutno ima značajno više u ponudi nego u potražnji", a ne "najređi tip metala koji je neophodan za snažne magnete."


Dominacija Kine je bezbednosni rizik za EU i SAD

Kina trenutno snabdeva oko 80 odsto svetske potražnje retkih metala, a EU iz Kine uvozi 16.000 tona godišnje te robe, što je oko 98 odsto.

Najveći operateri u kineskom lancu snabdevanja su u državnom vlasništvu i/ili u velikoj meri subvencionisani - što cenu azijskih magneta čini za oko trećinu nižom od one u Evropi.

Kineski monopol izazva zabrinutost u Briselu, Berlinu i Vašingtonu da bi Peking retke metale mogao da koristi sredstvo pritiska u trgovinskim i geopolitičkim sporovima. Kina je 2010. zabranila izvoz metala u Japan, s kojom je imala spor oko teritorije.

Ministarka finansija SAD, Dženet Jelen je prošle sedmice rekla da Vašington želi da smanji svoju "preteranu zavisnost" od kineskih retkih metala, optužujući Peking da ih koristi "za pritisak na brojne zemlje čije ponašanje ne odobrava".

Pre dve godine, EU je stvorila Evropsku alijansu za sirovine kako bi podstakla države članice da diverzifikuju izvore primarnih sirovina iz trećih zemalja, uključujući retke zemne metale.


Turskoj je potreban ekonomski rast

Ako su rezerve toliko vredne kao što Ankara tvrdi, to bi turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu dalo dodatani značaj kod saveznika u NATO i pomoglo u jačanju posrnule turske ekonomije.

Međutim, pre dve godine, Ankara je objavila otkriće ogromnog nalazišta prirodnog gasa u Crnom moru. Analitičari sumnjaju da se radi o rezervama, oko 320 milijardi kubnih metara, kako je prvobitno rečeno, ili da li će se sa eksploatacijom krenuti 2023. kao što je obećano.

Strateški značaj retkih metala za Zapad je toliki da poslednjih godina mnogi preteruju kada se radi o potencijalu svojih nalazišta - kako bi pokušali da podstaknu interesovanje investitora.

Eklstone je primetio da su pre desetak godina, tokom poslednjeg buma retkih metala "mnoga velika otkrivena nalazišta bila suviše lošeg kvaliteta, previše izolovana ili je metalurgija bila pogrešna - pa od toga ništa nije bilo".

Meriman je rekao da Wood Mackensie trenutno prati oko 150 projekata retkih metala širom sveta od kojih su 100 u završnoj fazi.

"Nema manjka projekata u vezi sa retkim metalima", rekao je on za DW. "Ali oni koji se mogu komercijalno razviti - to je druga priča."


Kontradiktorna mišljenja o Kini

Evropa trenutno ima samo jedno postrojenje za preradu retkih metala u Estoniji i veoma ograničen broj proizvođača magneta, od kojih je najveći nemački Vacuumschmelze.

Tržište se, međutim, brzo menja, i u roku od jedne decenije Kina možda neće biti toliko u prednosti, predviđa Eklston.

"Kina je već izgubila prednost u teškim retkim metalima (koje čine skoro polovinu od 17 retkih metala), i sada mora da ih uvozi", rekao je on.

U međuvremenu, najveći rudnik retkih metala u zemlji, Bajan Obo, u Unutrašnjoj Mongoliji, možda ubuduće neće moći da održava proizvodnju na današnjem nivou.

Meriman je rekao da će dominacija Kine verovatno ostati, uprkos naporima SAD, Velike Britanije i Australije da podstaknu svoja ulaganja u retke metale, jer je povezala ekstrakciju, preradu i proizvodnju proizvoda retkih zemalja poput magneta.

"Ako pogledate elemente magneta, potrebno je da rudu pretvorite u metal, zatim u legure magneta, a zatim u gotove magnete. Postoji ogroman broj karika u lancu snabdevanja, a van Kine su kapaciteti za to i dalje veoma ograničeni", rekao je on za DW.


izvor

[Dreadnought]

Prvi brod s ukrajinskim žitaricama stigao do Istanbula


Prvi brod sa ukrajinskim žitaricama od početka ruske invazije 24. februara stigao je večeras kod severne obale Istanbula na Crnom moru, saopštili su novinari Frans presa.

Brod "Razoni" koji je krenuo juče ujutro iz Odese na jugu Ukrajine sa 26.000 tona kukuruza namenjenog Libanu treba noćas da ostane kod turske obale a sutra ujutru će na ulasku u Bosfor inspekciju na njemu izvršiti medjunarodni tim, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane.

Brod plovi pod zastavom Sijera Leonea. Ruski, ;ukrajinski, turski i zvaničnici UN pregledaće brod.


izvor

[Dreadnought]

Istanbul: Inspekcija broda sa ukrajinskim žitom počinje u 9 časova


Predstavnici Zajedničkog koordinacionog centra u Istanbulu u sredu u 10 časova po lokalnom vremenu počeće inspekciju prvog teretnog broda sa ukrajinskim žitom, koji se usidrio u blizini Bosfora, saopštilo je Ministarstvo odbrane Turske.

„Inspekcija teretnog broda ‘Razoni’, koji je sinoć stigao iz ukrajinske luke Odesa u Istanbul, počeće u 10 časova“, navodi se u saopštenju.

Nije precizirano koliko će trajati provera. Prema navodima televizije „Si-En-En Turk“, inspekcija će trajati oko dva sata.

Teretni brod „Razoni“ sa skoro 27 hiljada tona kukuruza, koji plovi pod zastavom Sijera Leonea, isplovio je iz luke Odesa u ponedeljak u 9.20 i stigao je u Istanbul 2. avgusta.
 
Tokom inspekcije, predstavnici Turske, Rusije, Ukrajine i UN, proveriće dokumenta posade, dokumentaciju za teret, pregledati brod, a zatim potpisati završni izveštaj. Cela procedura može trajati nekoliko sati. Istog dana, ukoliko predstavnici Zajedničkog centra ne budu imali primedbi, brod će dobiti dozvolu da otplovi u Liban. Put do tamo će trajati 5-6 dana.

izvor

[Dreadnought]

Još jedne američke sankcije protiv Rusije dodatno će razbiti globalna tržišta


Još jedne američke sankcije protiv Rusije dodatno će razbiti globalna tržišta koja već stradavaju od narušavanja lanaca snabdevanja, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

„‘Sankciona mašina’ koju pokreće Vašington nastavlja da ‘štampa’ ograničenja protiv ruskog biznisa u pokušaju da istisne Rusiju sa svetskih tržišta. Zauzimanje upražnjenih pozicija banalnim ucenama, a ne fer konkurencijom“, rekao je Antonov objavila je ruska ambasada.

„Ovakva ‘marljivost’ američkih vlasti dodatno potresa globalna tržišta, koja već trpe značajne poremećaje u lancu snabdevanja. Odatle i postoje rizici od daljeg rasta cena i problema sa nabavkom neophodnih proizvoda. Najveća šteta biće naneta zemljama u razvoju“, naglasio je Antonov.

On je dodao da „neće uspeti da izoluju Rusiju, ma koliko se naši protivnici trudili“.

SAD su u utorak proširile sankcije Rusiji u koje su uključile 13 fizičkih i više od 30 pravnih lica.


izvor

[Dreadnought]

Turbina za Severni tok 1 u Nemačkoj: Šolc hoće lično da je vidi


Gasna turbina za Severni tok 1, koja je bila u žiži produbljivanja energetskog sukoba sa Rusijom, nalazi se u Nemačkoj posle redovnog servisiranja u Kanadi.

Nemački kancelar Olaf Šolc namerava sutra lično da je vidi, saopšteno je iz kompanije Simens enerdži.

Rusija je navela probleme sa turbinom kao razlog za prekid isporuka gasa preko gasovoda Severni tok 1, glavne linije za snabdevanje Evrope ruskim gasom, navodi Rojters.

Iz kompanije Simens Enerdži je potvrđeno da će kancelar Šolc sutra posetiti lokaciju u Milhajman der Ruru, na severozapadu Nemačke, gde se turbina trenutno nalazi.

"On (Šolc) će, zajedno sa našim izvršnim direktorom Kristijanom Bruhom, pogledati turbinu koja je servisirana u Kanadi za potrebe gasovoda Severni tok 1 i koja je sada spremna za dalji transport u Rusiju", navodi se u pozivu na sutrašnji događaj koji je nemačka kompanija uputila medijima.

Viši rukovodilac u ruskom gasnom gigantu Gaspromu izjavio je prošle nedelje da isporuka turbine Nemačkoj, posle završenog servisiranja u Kanadi, nije u skladu sa ugovorom i od tada je bilo nejasno gde se turbina tačno nalazi.

Evropska unija osporava argumente Rusije i Gasproma da su problemi sa turbinama razlog za naglo smanjenje količina gasa koji se isporučuje kroz gasovod Severni tok 1, kojim se iz Rusije, ispod Baltičkog mora, gas trasportuje u Nemačku.

Smanjenje isporučenih količina gasa povećalo je rizik od nestašice i racionalizacije gasa u Evropi ove zime.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: Turbina za „Severni tok“ spremna za rad; Rusija da kaže da joj je potrebna


Nemačka je spremna da pošalje turbinu za gasovod „Severni tok“, Rusija sa svoje strane mora da podnese dokumente i da je zatraži, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc, koji je posetio proizvodni pogon kompanije „Simens enerdži“ u Milhajmu na Ruru.

„Turbine su u funkciji. Ništa (sa strane Nemačke) ne sprečava njen transport u Rusiju“, dodao je Šolc.

Prema njegovim rečima, ruska strana treba da prijavi „da joj je potrebna“ i da dostavi carinska i transportna dokumenta.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je realna opcija da u rad bude pušten gasovod „Severni tok 2“, kancelar je podsetio da već sada ima dovoljno kapaciteta za snabdevanje Evrope gasom.

„Proces sertifikacije je završen iz očiglednih razloga. ‘Severni tok 1’ ima dovoljno kapaciteta“, ocenio je Šolc.

Sa svoje strane, predsednik Upravnog odbora „Simens enerdžija“ Kristijan Bruh je potvrdio da još uvek nema dokumenata iz Rusije za transport turbine za „Severni tok“.

„Izuzetno smo zainteresovani da uz podršku savezne vlade vratimo turbinu u Rusiju. Sa našeg gledišta, svi dokumenti, carinski dokumenti... su spremni, ali nam je potrebno učešće klijenta, odnosno ‘Gasproma’. Njega još nema. Stoga ne možemo da isporučimo ovu turbinu, koja je ovde više od nedelju dana“, precizirao je Bruh.


izvor

[Dreadnought]

Janet Yellen, UK & EU use oil price cap to retreat from Russian oil sanctions

[Dreadnought]

Peskov objasnio: Gasprom čeka


Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se sa Gerhardom Šrederom tokom njegove posete Moskvi.

Bivši kancelar, kao stručnjak je zabrinut zbog energetske krize i zamolio je ruskog predsednika da objasni svoje viđenje ove situacije, saopštio je novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, piše Sputnjik.

"Da, zaista, Šreder je nedavno bio u Moskvi i, zaista se sastao sa predsednikom Putinom. Naravno, bivši kancelar, kao i svi misleći i razumni ljudi i stručnjaci u Evropi, veoma je zabrinut zbog stvarnog stanja stvari i zbog energetske krize koja se rasplamsava u Evropi. I takođe je zabrinut zbog ne baš sjajnih perspektiva u ovoj oblasti. I, naravno, tražio je od Putina da mu objasni situaciju i rusko viđenje situacije koja se razvija", objasnio je Peskov odgovarajući na pitanje da li je zaista došlo do ličnog sastanka Šredera i Putina, o kojim pitanjima se na njemu razgovaralo i da li su pričali o "Severnom toku".

On je dodao i da Šreder nije želeo da bude posrednik u rešavanju situaciji u Ukrajini niti rešavanju gasnih pitanja.

Prema njegovim rečima, Putin je rekao Šrederu koji papiri nedostaju za isporuku remontovane turbine za "Severni tok".

"Plus situacija sa turbinama. Jedna je skinuta, poslata je u Kanadu na remont. Sada je u Nemačkoj. Ali nedostaju papiri i predsednik je objasnio koji papiri. Radi se o tome da nemačka strana, odnosno ‘Simens’, oni su ceo ovaj projekat započeli po britanskim zakonima i pod britanskom jurisdikcijom, pa čak i servisiranje po postojećim ugovorima ne obavlja centralna kancelarija nemačke kompanije, već britanska filijala ‘Simensa’ po britanskim zakonima. I, naravno, ‘Gasprom’, kao dobavljač, kao vlasnik ove turbine, on jednostavno mora da dobije dokumente o tome da to nije sankcionisana roba, nije sankcionisani proizvod, da nije sankcionisan. I dokumente o tehničkom stanju. Za sada tih dokumenata nema, koliko mi znamo", objasnio je Peskov.

Kako je naveo, Putin je Šrederu objasnio da su isporuke ruskog gasa u Evropu višestruko smanjene zbog evropskih sankcija i ukrajinskog obustavljanja tranzita kroz jedan od krakova gasovoda pod izmišljenim izgovorom.

Konkretno, isporuke preko "Severnog toka" pale su sa 167 miliona kubika na dan do oko 30 miliona. Razloge za to "apsolutno iscrpno i detaljno je predsednik Putin objasnio bivšem kancelaru", rekao je Peskov.

On je dodao da je bivši nemački kancelar hipotetički pitao da li je moguće pokrenuti "Severni tok 2", a Putin mu je odgovorio da je gasovod tehnički spreman za eksploataciju, da je odrađen ogroman posao, kao i da je taj projekat "spreman za momentalno korišćenje".


izvor

[Dreadnought]

Šolc: Turbina za „Severni tok“ spremna za rad; Rusija da kaže da joj je potrebna


Nemačka je spremna da pošalje turbinu za gasovod „Severni tok“, Rusija sa svoje strane mora da podnese dokumente i da je zatraži, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc, koji je posetio proizvodni pogon kompanije „Simens enerdži“ u Milhajmu na Ruru.

„Turbine su u funkciji. Ništa (sa strane Nemačke) ne sprečava njen transport u Rusiju“, dodao je Šolc.

Prema njegovim rečima, ruska strana treba da prijavi „da joj je potrebna“ i da dostavi carinska i transportna dokumenta.

..

„Izuzetno smo zainteresovani da uz podršku savezne vlade vratimo turbinu u Rusiju. Sa našeg gledišta, svi dokumenti, carinski dokumenti... su spremni, ali nam je potrebno učešće klijenta, odnosno ‘Gasproma’. Njega još nema. Stoga ne možemo da isporučimo ovu turbinu, koja je ovde više od nedelju dana“, precizirao je Bruh.

[Dreadnought]

Zelenski: Ekonomija zemlje u komi, rat je ubija


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da prva pošiljka žitarica iz njegove zemlje nosi delić useva koje Kijev mora da proda kako da bi se spasila uništena ekonomija.

Zelenski je, obraćajući se australijskim studentima preko video-veze, rekao da je potrebno više vremena da se vidi da li će uslediti i druge pošiljke žita.

„Zahvaljujući UN-u u partnerstvu sa Turskom, imali smo prvi brod sa isporukom žitarica, ali to još nije ništa. Nadamo se da će se taj trend nastaviti“, dodao je Zelenski.

Kako je naglasio, rat ubija ukrajinsku eknomiju. „U komi je. Ruska blokada luka je veliki gubitak za privredu“.

Dodao je da bi Ukrajina, jedan od vodećih proizvođača žitarica u svetu pre rata, morala da izveze najmanje deset miliona tona žitarica kako bi hitno pomogla u smanjenju svog budžetskog deficita od pet milijardi dolara mesečno.

Poznata kao evropska žitnica, Ukrajina se nada da će izvoziti 20 miliona tona žitarica koje se čuvaju u silosima i 40 miliona tona od aktuelne žetve.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina očekuje da će ove godine požnjeti do 67 miliona tona žitarica i uljarica


Ukrajinski farmeri su već požnjeli 12 miliona tona žitarica. U međuvremenu, projektovani bruto prinos žitarica i uljarica povećan je sa 60 miliona tona na 65-67 miliona tona.
Relevantna izjava je data tokom konferencijskog poziva sa čelnicima ukrajinskih regionalnih vlasti, kojim je predsedavao ukrajinski premijer Denis Šmihal, javlja dopisnik Ukrinforma, pozivajući se na portal Vlade.

„Uprkos svim nevoljama, berba se nastavlja. Prema podacima ukrajinskog ministarstva za agrarnu politiku i hranu, tokom žetve žitarice su požnjevene sa 3,5 miliona hektara, a prikupljeno je ukupno 12 miliona tona zrna nove žetve“, rekao je Šmihal.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući koordinisanom radu države pod rukovodstvom predsednika Ukrajine, odeske morske luke su zapravo deblokirane. Prvi brod natovaren žitom ukrajinske proizvodnje već je pregledan u Istanbulu.

„U junu smo izvezli 3,2 miliona tona od potrebnih 5 tona. Izvoz se postepeno povećava železničkim, drumskim i preko dunavskih luka. Morske luke će značajno proširiti ove kapacitete, a poljoprivrednici će dobiti nove mogućnosti za prodaju svojih proizvoda. Država ulaže sve napore u tu svrhu“, naglasio je Šmihal.

U međuvremenu, ukrajinska vlada radi na poboljšanju uslova vladinog programa „Povoljni krediti od 5-7-9%“ za poljoprivredne proizvođače. Prema rečima Šmihala, više od 52% ovog programa je usmereno na kreditiranje poljoprivrede.

Pored toga, ukrajinska vlada je uvela bespovratnu pomoć. Već ove nedelje, prvi aplikanti će dobiti grantove za razvoj hortikulture, plastenika, prerade i mikro biznisa. Već je podneto i obrađeno više od 5.000 zahteva.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: Još brodova sa žitaricama spremnih da napuste ukrajinske luke


Više brodova žitarica spremno je da isplovi iz ukrajinskih luka, prema dogovorenom rasporedu, izjavio je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

On je to izjavio na zajedničkom brifingu sa svojim estonskim kolegom Urmasom Reinsaluom u Kijevu u sredu, 3. avgusta, prenosi dopisnik Ukrinforma.

Kuleba je rekao da se od sada sprovode dogovori postignuti u okviru takozvanog žitnog dogovora, dodajući da je Ukrajina postala prva od svih strana u dogovoru, koja je u potpunosti spremna da ispuni sve tačke.

„Mi ćemo nepokolebljivo nastaviti da ispunjavamo ovaj sporazum. To je korisno za ukrajinske poljoprivrednike, koristan je za ukrajinsku ekonomiju i koristan je za svet. Ukrajina je ta koja je sada bukvalno spasitelj sveta od daljeg rasta hrane. cene i od gladi u određenim zemljama“, rekao je on.

Kuleba je dodao da su dalji brodovi spremni za isplovljavanje i da će prema dogovorenom rasporedu napuštati luke koje učestvuju u žitnoj inicijativi.

Nadamo se da će sve funkcionisati i da Ruska Federacija neće preduzeti bilo kakve korake koji bi uništili ove sporazume, koje je bilo tako teško postići uz posredovanje UN i Turske“, rekao je on.

Prvog avgusta, prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu, brod koji je prevozio više od 26.000 tona ukrajinskog kukuruza napustio je luku Odesa.


izvor

[Dreadnought]

Šmihal: Ukrajina počinje veliku privatizaciju od septembra


Ukrajina će pokrenuti veliku privatizaciju od 1. septembra 2022. godine.

Premijer Denis Šmihal saopštio je na onlajn sastanku sa šefovima regiona, prenosi Ukrinform pozivajući se na portal Vlade.

„Predsednik Ukrajine je postavio zadatak da se od septembra pokrene privatizacija. U tu svrhu, Vrhovna Rada je usvojila relevantne zakone, a vlada je izradila sve podzakonske propise. Moramo da ubrzamo ovaj proces“, rekao je šef vlade.

Istovremeno, prema Šmihalovim rečima, država pokreće programe grantova kako bi motivisala preduzeća i ljude da otvaraju radna mesta.

„Mala privatizacija, posebno u regionima gde ljudi u selima i gradovima znaju da objekti godinama ne rade ili se neefikasno koriste, ima za cilj da pruži mogućnost da se ove prostorije kupe po fer ceni i počnu sa radom“, naglasio je premijer.

„Mala privatizacija, posebno u krajevima u kojima ljudi u selima i gradovima znaju za objekte koji godinama stoje i neefikasno se koriste, ima za cilj da pruži mogućnost da se ove prostorije kupe po fer ceni i počnu sa radom“,

Napominje se da će privatizacija pružiti i mogućnost proširenja proizvodnje za poljoprivrednike. Ministarstvo privrede saopštilo je da će početkom septembra, prema planu, biti raspisane aukcije za liftovske kapacitete i fabrike za preradu hleba. Operateri tržišta koji vide manjak kapaciteta moći će da učestvuju na ovim tenderima.

Kako je saopšteno, postupci privatizacije u Ukrajini sada će trajati 25 dana umesto 100, a relevantni dokumenti se mogu potpisati onlajn.

Vrhovna rada je 28. jula usvojila zakon koji je osmišljen da ubrza procese privatizacije tokom vanrednog stanja. Pored toga, Vrhovna rada je isključila jedan broj državnih preduzeća sa liste zabranjenih za privatizaciju.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: „Gasprom“ želi turbinu za „Severni tok“, ali su mu potrebna dokumenta za nju


„Gasprom“ bi želeo da vrati remontovanu turbinu za „Severni tok“, ali mu je važno da vidi pravnu potvrdu da ona nije pod sankcijama. Verbalna uveravanja Evropske unije u ovom slučaju nisu dovoljna, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Ne, ‘Gasprom’ bi veoma želeo da dobije ovu turbinu. Ali ‘Gasprom’ nije uveo sankcije. U ovom slučaju je važno da ‘Gasprom’dobije pravne dokumente u kojima se navodi da ova turbina nije sankcionisana. U ovom slučaju reči apsolutno nisu dovoljne“, naglasio je on.

„Ovo je u skladu sa onim što je rečeno prethodnog dana: Evropska unija može da govori jedno, ali postoji Velika Britanija, jer turbine stalno servisira britanska filijala ‘Simensa’ po britanskim zakonima i pod britanskom jurisdikcijom“, objasnio je Peskov.

Peskov je istakao da zbog sankcija koje su uvedene „Gaspromu“ i Rusiji „Gasprom“ mora da se osigura, „da osigura svoju imovinu – ova turbina je vlasništvo Gasproma“.

„Gasprom“ je u sredu saopštio da je isporuka turbina za „Severni tok“ trenutno nemoguća zbog sankcija Kanade, Evropske unije i Velike Britanije, kao i zbog kršenja ugovornih obaveza od strane „Simensa“.


izvor