Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

G7 traži način da spreči Rusiju da zarađuje na velikim cenama energenata


Grupa sedam najbogatijih zemalja (G7) traži opcije da spreči Rusiju da zarađuje na velikim cenama energenata.

Tu uključuju i potpunu blokadu transporta ruske nafte, osim ako nije kupljena po utvrđenoj ceni ili ispod utvrđene cene, rekli su juče ministri spoljnih poslova G7.

U zajedničkoj izjavi koju je objavila Velika Britanija naveli su da su razmatrali "sveobuhvatnu zabranu svih usluga koje omogućavaju transport ruske sirove nafte i naftnih derivata u celom svetu, osim ako se nafta ne kupuje po utvrđenoj ceni, ili nižoj za koju se dogovore u konsultaciji sa međunarodnim partnerima", preneo je Rojters.

"Takođe, razmotrićemo mehanizme ublažavanja, uz naše restriktivne mere, kako bismo obezbedili da najugroženije i pogođene zemlje zadrže pristup energetskim tržištima, uključujući i iz Rusije", kaže se u saopštenju G7.

G7 čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Britanija i SAD.


izvor

[Dreadnought]

Peskov: Prehrambeni sporazum je primer da je dogovor moguć


Prehrambeni sporazum je primer da je moguće dogovoriti se, a naročito treba istaći ulogu u tome generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

„Ovo je dobar primer da se najteža pitanja mogu rešiti uzimajući u obzir interese svih strana. U ovom slučaju, veoma pozitivno mogu da ocenim ulogu generalnog sekretara Antonija Gutereša, a, naravno, ogroman trud je uložio i turski lider lično, Erdogan. Da, to je primer da je dogovor moguć“, istakao je Peskov, odgovarajući na pitanje može li se reći da su zahvaljujući ovom sporazumu odnosi četiri strane prešli na viši nivo.

On je još naglasio da se Rusija nada da će mehanizam za izvoz žita iz Ukrajine nastaviti efikasno da radi.

„Ovo nije jednokratni mehanizam, nego mehanizam koji treba da omogući izvoz tog žita koje je uskladišteno u lukama. Zato se nadamo da će nastaviti da radi ovako efikasno“, odgovorio je Peskov novinarima na pitanje ima li garancija da će i ostali brodovi proći bez problema.

Portparol je, uoči najavljenog sastanka ruskog i turskog lidera Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana u Sočiju, potvrdio da će dvojica šefova država, između ostalog, razgovarati o plovidbi prvog broda sa ukrajinskim žitom i ispunjenju Istanbulskog sporazuma.


izvor

[Dreadnought]

Nemci moraju da štede više gasa od svih u EU


Nemačka će morati, na osnovu plana Evropske komisije, najviše da štedi gas.

Prema podacima Evropske komisije, u koje je agencija DPA imala uvid, a prenose nemački mediji, Nemačka će morati da uštedi od avgusta do marta 10 milijardi kubnih metara gasa, kako bi se postigao cilj štednje EU od 15 odsto.

To je znatno više nego drugi i odgovara otprilike godišnjoj potrošnji pet miliona četvoročlanih domaćinstava.

Poređenja radi, Italija će morati da uštedi nešto više od osam milijardi kubnih metara gasa kako bi postigla zadati cilj EU, a Francuska i Holandija svega pet milijardi kubnih metara.

Ukupno, EU želi da uštedi oko 45 milijardi kubnih metara gasa.

Ministar privrede Nemačke Robert Habek najavio je ranije da je njegova zemlja spremna da ispoštuje ciljeve EU.

On je čak rekao da je Nemačka spremna i na uštedu veću od 15 odsto.


izvor

[Prvačić]

Kremlj: „Gasprom“ želi turbinu za „Severni tok“, ali su mu potrebna dokumenta za nju


„Gasprom“ bi želeo da vrati remontovanu turbinu za „Severni tok“, ali mu je važno da vidi pravnu potvrdu da ona nije pod sankcijama. Verbalna uveravanja Evropske unije u ovom slučaju nisu dovoljna, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Ne, ‘Gasprom’ bi veoma želeo da dobije ovu turbinu. Ali ‘Gasprom’ nije uveo sankcije. U ovom slučaju je važno da ‘Gasprom’dobije pravne dokumente u kojima se navodi da ova turbina nije sankcionisana. U ovom slučaju reči apsolutno nisu dovoljne“, naglasio je on.

„Ovo je u skladu sa onim što je rečeno prethodnog dana: Evropska unija može da govori jedno, ali postoji Velika Britanija, jer turbine stalno servisira britanska filijala ‘Simensa’ po britanskim zakonima i pod britanskom jurisdikcijom“, objasnio je Peskov.

Peskov je istakao da zbog sankcija koje su uvedene „Gaspromu“ i Rusiji „Gasprom“ mora da se osigura, „da osigura svoju imovinu – ova turbina je vlasništvo Gasproma“.

„Gasprom“ je u sredu saopštio da je isporuka turbina za „Severni tok“ trenutno nemoguća zbog sankcija Kanade, Evropske unije i Velike Britanije, kao i zbog kršenja ugovornih obaveza od strane „Simensa“.


izvor

Znači traže da se Simensu u potpunosti pridržava ranije preuzetih obaveza i da to zvanično potvrde vlade EU, V.Btianije i Kanade?

[Dreadnought]

Sankcije ometaju remont turbine za "Severni tok"


Aktuelne antiruske sankcije otežavaju rešavanje situacije sa transportom i popravkom Simensovih motora za kompresorsku stanicu "Portova", saopštio je "Gasprom".

„Trenutno je samo jedna od šest glavnih pumpni za gas u funkciji u kompresorskoj stanici Portova“, navodi se u saopštenju zvaničnog Telegram kanala.

Prema navodima kompanije, stanica može da pumpa ne više od 33 miliona kubnih metara gasa dnevno.

Prema rasporedu održavanja, neophodan je remont u fabrici nakon 25.000 sati rada.

Za takve postupke "Gasprom" je potpisao ugovor o remontu sa britanskom kompanijom "Industrial Turbine Company Limited (deo grupe kompanija Simens Enerdži) koja se nalazi u Kanadi. U maju joj je predat jedan od motora.
Iz kompanije „Simens“ saopštili su Sputnjiku da su sva dokumenta za transport turbine za „Severni tok“ u Rusiju gotova i da se čekaju uvozne dozvole iz Rusije.

„Severni tok“ je glavna maršruta za isporuke gasa „Gasproma“ Evropi i obnovio je rad 21. jula posle desetodnevnog tehničkog servisa, a isporuka je nastavljena u obimu od 40 odsto od ukupnog kapaciteta gasovoda.

„Gasprom“ je ograničenje isporuka objasnio problemima u isporučivanju gasne turbine koja je bila na remontu u Kanadi. Do zastoja u isporuci je došlo zbog sankcija koje je Kanada uvela protiv Rusije, ali je problem, na insistiranje Berlina, pravno rešen i turbina je sada u Nemačkoj.


izvor

[Dreadnought]

"Groteskna pohlepa"


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš oštro je kritikovao "grotesknu pohlepu" naftnih i gasnih kompanija.

Kritikovao ih je zbog rekordnog profita koji ostvaruju od energetske krize preko leđa najsiromašnijih ljudi na svetu.

Govoreći na konferenciji za novinare Gutereš rekao je da je "nemoralno" to što su najveće energetske kompanije u prvom kvartalu ove godine ostvarile kombinovani profit od blizu 100 milijardi dolara, prenosi AP.

On je pozvao sve vlade da oporezuju ove prekomerne profite, a sredstva od poreza iskoriste "za podršku najugroženijim društvenim slojevima u ovim teškim vremenima".

Gutereš je pozvao ljude iz celog sveta da pošalju poruku industriji fosilnih goriva i njihovim finansijerima da "ova groteskna pohlepa kažnjava najsiromašnije i najugroženije ljude, a istovremeno uništava naš jedini dom".

Generalni sekretar UN je govorio na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio izveštaj Globalne grupe za reagovanje na krize koju je osnovao kako bi se uhvatila u koštac sa tri međusobno povezane globalne krize - hrane, energije i finansija, koje su posebno pogodile zemlje koje pokušavaju da se oporave od pandemije korona virusa i izbore se sa razarajućim posledicama rata u Ukrajini.


izvor

[dzumba]

Гутереш је постао кумуниста...   Па када ће да остварују екстра профите него сада када је криза и рат у Европи. како се каже: "неком рат, неком брат"...То је логика капитализма...А то је доминантни друштвени систем у свету.

[micha]

   Mislim, toliko vremena i para su uložili u raspirivanje ratnog sukoba upravo iz razloga ličnog bogaćenja da bi se sada tog ekstraprofita odrekli ! Malo nelogično.

[Istria 052]

Svi se ratovi vode za (energetske većinom) resurse, a extra profiti su kolaterali, kod promjena vlasti su ustvari nagrada/zalog za vjernost ideologiji koja će uslijediti kada nastupi mir..

[Dreadnought]

Jermak i savetnik nemačkog kancelara razgovarali o bezbednosti i ekonomskoj podršci


Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, imao je telefonski razgovor sa Jensom Plotnerom, savetnikom nemačke kancelarke za spoljnu i bezbednosnu politiku.

„Stranke su razgovarale o bezbednosnoj i ekonomskoj podršci našoj državi, kao io stvaranju sistema bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Izražavajući zahvalnost Saveznoj Republici Nemačkoj na pomoći Ukrajini usred agresije Rusije u punom obimu, Andrij Jermak je istakao potrebu za ubrzavanjem zalihe modernog naoružanja za našu državu“, navodi se u izveštaju objavljenom na sajtu predsednika.

Sagovornici su razgovarali i o pitanju dalje makrofinansijske podrške Ukrajini iz Nemačke i Evropske unije.

Odvojeno, šef kabineta predsednika se fokusirao na jačanje pritiska sankcija na Rusiju.

Jermak je takođe izrazio nadu u visok nivo učešća nemačke strane na onlajn samitu Međunarodne Krimske platforme 23. avgusta.


izvor

[Dreadnought]

Kanada: 6 miliona dolara za nuklearnu bezbednost u Ukrajini


Kanada je obezbedila 6 miliona američkih dolara za sprovođenje niza projekata za poboljšanje nuklearne bezbednosti u Ukrajinim, saopštila je stalna misija Kanade pri UN, prenosi Ukrinform.

„Da bi pomogla u jačanju nuklearne bezbednosti u Ukrajini, Kanada je obezbedila milion dolara IAEA za jačanje bezbednosti, bezbednosti i zaštite u ukrajinskim nuklearnim objektima, 5 miliona dolara Stejt departmentu SAD da pomogne Ukrajini da otkrije i reaguje na nezakonitu trgovinu nuklearnim oružjem na svojoj teritoriji. “, saopštila je kanadska misija.

Diplomate su takođe naglasile da nastavak okupacije ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje „izlaže globalno stanovništvo u opasnost“.

„Nastavak destabilizacije ruskih snaga ne samo da povećava rizik od nesreće ili nenamerne štete, već i povećava mogućnost preusmeravanja nuklearnog materijala“, naglasila je misija.

Kako je ranije preneo Ukrinform, u sredu, 3. avgusta, generalni direktor IAEA Rafael Grosi izrazio je zabrinutost zbog situacije u nuklearki Zaporožje, koju su zauzele ruske invazione snage. Prema njegovim rečima, tamo su prekršene mere nuklearne bezbednosti pošto se stanica nalazi u aktivnoj ratnoj zoni i granatirana je na početku rata.


izvor

[Dreadnought]

Tri broda sa ukrajinskim kukuruzom isplovila iz luka u Odeskoj oblasti


Brodovi „Polarnet“, „Rojen“ i „Navistar“ sa kukuruzom napustili su luke u Odeskoj oblasti i uputili se ka Istanbulu, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane Turske i TV „Haber“.

Kako je objavljeno iz Ujedinjenih nacija, Zajednički koordinacioni centar dozvolio je tim brodovima da isplove.

Prema navodima, „Polarnet“ će isporučiti 12.000 tona kukuruza iz Černomorska u turski grad Karasu, „Rojen“ iz iste te luke zaploviti ka britanskoj luci Teesport sa 13.041 tonom kukuruz, dok će „Navistar“ prevesti iz Odese 33. 000 tona kukuruza u Ringaskidi u Irskoj.

Sve brodove je najpre pregledala Delegacija Koordinacionog centra u Istanbulu.


izvor

[Dreadnought]

Ruski ministar: Moguće smanjenje izvoza žita


Rusko Ministarstvo poljoprivrede predviđa ozbiljne rizike po svetsku prehrambenu bezbednost u tekućoj 2022-2023. poljoprivrednoj godini, izjavio je ministar Dmitrij Patrušev. On je dodao da zbog slabijeg roda pšenice u Rusiji, količine predviđene za izvoz mogu biti smanjene.

Prema njegovim rečima, situacija na globalnim tržištima je „teška, posebno po pitanju pšenice“.

„Ove sezone iz brojnih razloga, uključujući sušu u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, poplavu u Australiji i nepogode u Indiji, ponuda pšenice na globalnom tržištu će se smanjiti. Takođe, zbog klimatskih anomalija, očekuje se smanjeni kvalitet pšenice iz Severne Amerike, pre svega u SAD. Sve to zajedno sa logističkim ograničenjima može dovesti do ozbiljnih rizika u delu globalne prehrambene bezbednosti u tekućoj poljoprivrednoj godini“, navodi se u izjavi Patruševa, objavljenoj na zvaničnom kanalu resora na Telegramu.

Kako je istakao na terenskoj sednici operativnog štaba ministarstva u Baškiriji, ministarstvo takođe vidi rizike da ove sezone neće biti dostignuta procena za žetvu žita u zemlji od 130 miliona tona, pa s tim u vezi može smanjiti planove za izvoz, koji sada iznose 50 miliona tona.

On je dodao da će domaće tržište biti u potpunosti obezbeđeno, dok se to može negativno odraziti na svetsko tržište žita.

Prema zvaničnim procenama, koje je ranije objavilo Ministarstvo poljoprivrede, očekivalo se da će žetva žitarica u 2022. biti 130 miliona tona, uključujući rekordnih 87 miliona tona pšenice u istoriji Rusije. U 2021. godini požnjeveno je 120,656 miliona tona žitarica, uključujući 75,94 miliona tona pšenice. Izvozni potencijal za tekuću poljoprivrednu godinu (započetu 1. jula) procenjen je na 50 miliona tona žitarica.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Evropa da zahvali Turskoj na tranzitu gasa iz Rusije


Gasovod „Turski tok“ radi bez prekida i evropski partneri moraju da budu zahvalni Turskoj na tome, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin na početku sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Sočiju.

„Verujem da naši evropski partneri moraju da budu zahvalni Turskoj na podršci i neometanom tranzitu našeg gasa na evropsko tržište“, rekao je Putin, a preneo Tas.

Ruski predsednik zahvalio je Erdoganu na naporima, koje je uložio da bi se rešilo pitanje isporuka žita iz Ukrajine.


izvor

[Dreadnought]

Isplovila tri broda


Dva broda iz Turske i jedan iz Bugarske isplovili su danas iz ukrajinskih luka, izjavio je načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom Mihail Mizincev.

"U okviru sprovođenja inicijative o međusobnom razumevanju o bezbednom transportu žita iz ukrajinskih luka iz luke Odesa su isplovili brodovi Najvi Star (Turska, natovaren kukuruzom), Polarnet (Turska, natovaren kukuruzom) i Rožen (Bugarska, natovaren kukuruzom) koji je isplovio iz luke Černomorsk 5. avgusta 2022. Rusija je striktno posvećena svojim obavezama iz sporazuma u cilju obezbeđivanja izvoza žitarica i mineralnih đubriva iz ukrajinske luke", rekao je Mizincev, preneo je TAS S.

Prema rečima Mizinceva, koji rukovodi ruskim Zajedničkim koordinacionim štabom za humanitarni odgovor u Ukrajini, 66 brodova iz 14 zemalja i dalje je blokirano u šest ukrajinskih luka.



"Ukrajina se nada"


Ukrajina bi mogla da počne da izvozi žito ovogodišnjeg roda iz svojih luka u septembru, što je predvidjeno je sporazumom postignutim uz posredovanje Turske i UN, izjavio je danas zamenik ukrajinskog ministra poljoprivrede Taras Visocki.

Ukrajina se nada da će za nekoliko meseci povećati isporuke žita na nivo od 3 do 3,5 miliona tona mesečno, dok će one u avgustu iznositi, kako se očekuje, milion tona, dodao je Visocki, preneo je Rojters.

Takav obim izvoza omogućio bi Ukrajini da dobije dovoljno prihoda tako da ne mora da revidira svoje planove za narednu setvu, kazao je on.


izvor