Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Kanada: 6 miliona dolara za nuklearnu bezbednost u Ukrajini


Kanada je obezbedila 6 miliona američkih dolara za sprovođenje niza projekata za poboljšanje nuklearne bezbednosti u Ukrajinim, saopštila je stalna misija Kanade pri UN, prenosi Ukrinform.

„Da bi pomogla u jačanju nuklearne bezbednosti u Ukrajini, Kanada je obezbedila milion dolara IAEA za jačanje bezbednosti, bezbednosti i zaštite u ukrajinskim nuklearnim objektima, 5 miliona dolara Stejt departmentu SAD da pomogne Ukrajini da otkrije i reaguje na nezakonitu trgovinu nuklearnim oružjem na svojoj teritoriji. “, saopštila je kanadska misija.

Diplomate su takođe naglasile da nastavak okupacije ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje „izlaže globalno stanovništvo u opasnost“.

„Nastavak destabilizacije ruskih snaga ne samo da povećava rizik od nesreće ili nenamerne štete, već i povećava mogućnost preusmeravanja nuklearnog materijala“, naglasila je misija.

Kako je ranije preneo Ukrinform, u sredu, 3. avgusta, generalni direktor IAEA Rafael Grosi izrazio je zabrinutost zbog situacije u nuklearki Zaporožje, koju su zauzele ruske invazione snage. Prema njegovim rečima, tamo su prekršene mere nuklearne bezbednosti pošto se stanica nalazi u aktivnoj ratnoj zoni i granatirana je na početku rata.


izvor

[Dreadnought]

Tri broda sa ukrajinskim kukuruzom isplovila iz luka u Odeskoj oblasti


Brodovi „Polarnet“, „Rojen“ i „Navistar“ sa kukuruzom napustili su luke u Odeskoj oblasti i uputili se ka Istanbulu, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane Turske i TV „Haber“.

Kako je objavljeno iz Ujedinjenih nacija, Zajednički koordinacioni centar dozvolio je tim brodovima da isplove.

Prema navodima, „Polarnet“ će isporučiti 12.000 tona kukuruza iz Černomorska u turski grad Karasu, „Rojen“ iz iste te luke zaploviti ka britanskoj luci Teesport sa 13.041 tonom kukuruz, dok će „Navistar“ prevesti iz Odese 33. 000 tona kukuruza u Ringaskidi u Irskoj.

Sve brodove je najpre pregledala Delegacija Koordinacionog centra u Istanbulu.


izvor

[Dreadnought]

Ruski ministar: Moguće smanjenje izvoza žita


Rusko Ministarstvo poljoprivrede predviđa ozbiljne rizike po svetsku prehrambenu bezbednost u tekućoj 2022-2023. poljoprivrednoj godini, izjavio je ministar Dmitrij Patrušev. On je dodao da zbog slabijeg roda pšenice u Rusiji, količine predviđene za izvoz mogu biti smanjene.

Prema njegovim rečima, situacija na globalnim tržištima je „teška, posebno po pitanju pšenice“.

„Ove sezone iz brojnih razloga, uključujući sušu u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, poplavu u Australiji i nepogode u Indiji, ponuda pšenice na globalnom tržištu će se smanjiti. Takođe, zbog klimatskih anomalija, očekuje se smanjeni kvalitet pšenice iz Severne Amerike, pre svega u SAD. Sve to zajedno sa logističkim ograničenjima može dovesti do ozbiljnih rizika u delu globalne prehrambene bezbednosti u tekućoj poljoprivrednoj godini“, navodi se u izjavi Patruševa, objavljenoj na zvaničnom kanalu resora na Telegramu.

Kako je istakao na terenskoj sednici operativnog štaba ministarstva u Baškiriji, ministarstvo takođe vidi rizike da ove sezone neće biti dostignuta procena za žetvu žita u zemlji od 130 miliona tona, pa s tim u vezi može smanjiti planove za izvoz, koji sada iznose 50 miliona tona.

On je dodao da će domaće tržište biti u potpunosti obezbeđeno, dok se to može negativno odraziti na svetsko tržište žita.

Prema zvaničnim procenama, koje je ranije objavilo Ministarstvo poljoprivrede, očekivalo se da će žetva žitarica u 2022. biti 130 miliona tona, uključujući rekordnih 87 miliona tona pšenice u istoriji Rusije. U 2021. godini požnjeveno je 120,656 miliona tona žitarica, uključujući 75,94 miliona tona pšenice. Izvozni potencijal za tekuću poljoprivrednu godinu (započetu 1. jula) procenjen je na 50 miliona tona žitarica.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Evropa da zahvali Turskoj na tranzitu gasa iz Rusije


Gasovod „Turski tok“ radi bez prekida i evropski partneri moraju da budu zahvalni Turskoj na tome, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin na početku sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Sočiju.

„Verujem da naši evropski partneri moraju da budu zahvalni Turskoj na podršci i neometanom tranzitu našeg gasa na evropsko tržište“, rekao je Putin, a preneo Tas.

Ruski predsednik zahvalio je Erdoganu na naporima, koje je uložio da bi se rešilo pitanje isporuka žita iz Ukrajine.


izvor

[Dreadnought]

Isplovila tri broda


Dva broda iz Turske i jedan iz Bugarske isplovili su danas iz ukrajinskih luka, izjavio je načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom Mihail Mizincev.

"U okviru sprovođenja inicijative o međusobnom razumevanju o bezbednom transportu žita iz ukrajinskih luka iz luke Odesa su isplovili brodovi Najvi Star (Turska, natovaren kukuruzom), Polarnet (Turska, natovaren kukuruzom) i Rožen (Bugarska, natovaren kukuruzom) koji je isplovio iz luke Černomorsk 5. avgusta 2022. Rusija je striktno posvećena svojim obavezama iz sporazuma u cilju obezbeđivanja izvoza žitarica i mineralnih đubriva iz ukrajinske luke", rekao je Mizincev, preneo je TAS S.

Prema rečima Mizinceva, koji rukovodi ruskim Zajedničkim koordinacionim štabom za humanitarni odgovor u Ukrajini, 66 brodova iz 14 zemalja i dalje je blokirano u šest ukrajinskih luka.



"Ukrajina se nada"


Ukrajina bi mogla da počne da izvozi žito ovogodišnjeg roda iz svojih luka u septembru, što je predvidjeno je sporazumom postignutim uz posredovanje Turske i UN, izjavio je danas zamenik ukrajinskog ministra poljoprivrede Taras Visocki.

Ukrajina se nada da će za nekoliko meseci povećati isporuke žita na nivo od 3 do 3,5 miliona tona mesečno, dok će one u avgustu iznositi, kako se očekuje, milion tona, dodao je Visocki, preneo je Rojters.

Takav obim izvoza omogućio bi Ukrajini da dobije dovoljno prihoda tako da ne mora da revidira svoje planove za narednu setvu, kazao je on.


izvor

[Dreadnought]

U Ukrajini zaplenjena ruska imovina vredna 765 miliona dolara


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je u Ukrajini već zaplenjena ruska imovina vredna 765 miliona dolara.

"Danas sam održao sastanak o politici sankcija, konfiskaciji ruske imovine. Prema rečima vladinih zvaničnika u Ukrajini je već nasilno zaplenjena imovina vredna 28 milijardi grivni (765 miliona dolara)", naveo je Zelenski u saopštenju objavljenom na sajtu njegove kancelarije. Dodao je da se rad na zapleni ruske imovine nastavlja i da je predloženo da se konfiskuje više od 900 predmeta koji pripadaju ruskoj državi, prenosi RIA Novosti.

"A ako procenimo imovinu ne samo terorističke države, već i njenih stanovnika, onda je reč o 36.000 predmeta koji su podložni zapleni", dodao je Zelenski.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal prethodno je rekao da je vlada usaglasila ukaz Zelenskog o konfiskaciji imovine i sredstava Rusije na ukrajinskoj teritoriji.

Reč je o 903 objekta, a prihod će, kako je rekao Šmihal, ići za odbranu i obnovu Ukrajine.

Zelenski je ranije potpisao zakon o prisilnom oduzimanju objekata u vlasništvu Ruske Federacije i njenih stanovnika u Ukrajini i zapretio da će učiniti sve da oduzme imovinu "ruskim propagandistima", ne navodeći o kome je reč.

Prema podacima Biroa za ekonomsku bezbednost Ukrajine, već su zaplenjena ruska i beloruska sredstva vredna više od milijardu dolara.


izvor

[Dreadnought]

UK double digit inflation, long and sharp recession

[Dreadnought]

Devizne rezerve Ukrajine smanjene na 22,4 milijarde dolara


Od 1. avgusta 2022. devizne rezerve Ukrajine dostigle su 22,385 milijardi dolara, objavila je Narodna banka Ukrajine (NBU), javlja dopisnik Ukrinforma.

U julu 2022. godine devizne rezerve Ukrajine smanjene su za 2% zbog intervencija Narodne banke i plaćanja po domaćim deviznim obavezama države, koje su uglavnom nadoknađene deviznim pozajmicama u korist vlade.

Generalno, prošlog meseca dinamiku deviznih rezervi odredio je niz faktora, odnosno transakcije NBU na međubankarskom deviznom tržištu.

Na deviznom tržištu, NBU je prodao 2.117,0 miliona dolara i kupio 922,0 miliona dolara da bi popunio rezerve. Na kraju jula, bilans intervencija koje je sproveo NBU bio je negativan i iznosio je 1.195,0 miliona dolara. Pad neto prodaje strane valute je uglavnom rezultat zvaničnog kursa ukrajinske grivne u odnosu na američki dolar korigovan za 25% od 21. jula 2022. (na 36,51 UAH za američki dolar).

Uspostavljanjem novog zvaničnog kursa značajno je smanjena neto tražnja za pojedinačnim bezgotovinskim transakcijama. Od 22. jula do kraja meseca na međubankarskom deviznom tržištu dnevno je zabeležena neto ponuda od 40 do 70 miliona dolara.

Smanjenju pritiska na devizne rezerve doprinelo je i smanjenje monetarnog finansiranja na 30,0 milijardi UAH u julu (sa 105,0 milijardi UAH u junu).

Pored toga, na devizne rezerve su uticale transakcije servisiranja javnog duga i pomoć međunarodnih partnera.

U julu 2022. devizni prilivi na račune NBU Vlade Ukrajine iznosili su 1.563,2 miliona dolara. Konkretno, od Vlade Nemačke dobijeno je ukupno 1.049,1 milion dolara, a od plasmana obveznica domaće države u stranoj valuti 514,0 miliona dolara.

U međuvremenu, ukupan iznos otplate javnog duga u stranoj valuti dostigao je 677,0 miliona dolara. Ukupno 630,0 miliona dolara prebačeno je na servisiranje i otplatu domaćih državnih obveznica, a 47,1 milion dolara – za obračune sa drugim poveriocima.

Takođe, na dinamiku deviznih rezervi uticala je i revalorizacija finansijskih instrumenata usled promene tržišne vrednosti i kursa. Prošlog meseca njihov trošak je smanjen za 107,9 miliona dolara.

Trenutno, međunarodne rezerve Ukrajine pokrivaju 3,5 meseca budućeg uvoza, što je dovoljno za ispunjavanje obaveza Ukrajine i tekućih transakcija ukrajinske vlade i NBU.


izvor

[Dreadnought]

EU priprema nove predloge za grantove i zajmove za Ukrajinu


Evropska komisija je izradila novi predlog kojim bi se Ukrajini obezbedila finansijska pomoć od 8 milijardi evra kroz mešavinu grantova i zajmova, navodi Politico, pozivajući se na dvojicu zvaničnika EU.

EU bi isplatila do 5 milijardi evra kao dugoročne zajmove na osnovu garancija koje su dale zemlje EU, u skladu sa njihovim doprinosom budžetu bloka. Plaćanje kamata bi se subvencionisalo iz budžeta EU. Preostali iznos, oko 3 milijarde evra, biće obezbeđen kao grantovi, rekli su zvaničnici“, navodi se u izveštaju.

Novi predlog dolazi nakon što je Nemačka odbila da pruži garancije za podršku zajma od 9 milijardi evra za Ukrajinu. Berlin je tvrdio da su grantovi prikladniji za pomoć zaraženoj naciji, koja je već u velikim dugovima. Ranije je Nemačka obezbedila sopstveni grant od milijardu evra.

Iako još nema vremenskog okvira, Komisija ima za cilj da dobije odobrenje Evropskog parlamenta i zemalja EU u septembru kako bi isplata mogla da počne u oktobru, rekao je jedan izvor.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom najnovijem video obraćanju osudio je EU zbog kašnjenja pomoći.

Još u maju, lideri EU obećali su da će Kijevu pružiti „do 9 milijardi evra“ makrofinansijske pomoći. Ali do sada je Komisija bila u mogućnosti da isplati samo milijardu evra zajmova podržanih budžetom EU.

Kijev ima budžetski deficit od oko 5 milijardi dolara mesečno od ruske invazije. Pozvala je međunarodne donatore u pomoć kako bi mogla da pokrije osnovne troškove kao što su penzije i plate u javnom sektoru.


izvor

[Dreadnought]

Saudijska Arabija i UAE spremne


Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), spremne su da "značajno povećaju" proizvodnju nafte.

Ove dve vodeće članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) su spremne na povećanje ako se svet ove zime suoči s ozbiljnom krizom, rekli su upućeni izvori, prenosi hrportfolio.

OPEK+ odlučio je u sredu da poveća proizvodnju nafte za samo 100.000 barela dnevno (bpd), a kao razlog navedeni su smanjeni proizvodni kapaciteti grupe.

Izjava se odnosila na "vrlo ograničenu dostupnost" rezervnih kapaciteta, što znači da se ti kapaciteti drže u rezervi u slučaju "ozbiljnih poremećaja u snabdevanju".

Na prvi pogled čini se da vodeća izvoznica OPEK-a Saudijska Arabija nema gotovo nikakvog prostora za povećanje proizvodnje, kao što je prošlog meseca rekao francuski predsednik Emanuel Makron u razgovoru s američkim predsednikom Džoom Bajdenom.

Tri izvora, koja su zatražila anonimnost zbog osetljivosti teme, rekla su da bi Saudijska Arabija i UAE mogle proizvoditi "znatno više", ali da će to učiniti samo ako se kriza pogorša.

"Budući da možda ove zime neće biti gasa u Evropi, uz potencijalno ograničenje cene ruske prodaje nafte u novoj godini, ne možemo sada da izbacimo svaki barel na tržište", rekao je jedan od izvora.

Izvori nisu naveli količinu potencijalnog povećanja, ali su rekli da Saudijska Arabija, UAE i neke druge članice OPEK-a poseduju oko dva do 2,7 miliona bpd slobodnih proizvodnih kapaciteta.

"Jedini trenutak kada ćemo moći da dokažemo da imamo više slobodnih kapaciteta je u slučaju dugotrajne krize", rekao je izvor, dodajući da će to biti trenutak kada će članice OPEK-a povećati proizvodnju.

To bi moglo biti već ove zime, rekli su izvori, budući da politički i ekonomski sukob između Rusije, članice OPEK+, i Zapada zbog sukoba Rusije i Ukrajine ne pokazuje znake posustajanja.

Rat u Ukrajini koji je započeo u februaru podstakao je rekordni rast cena gasa u Evropi i podigao je cenu barela nafte na londonskom tržištu na najviši nivo u 14 godina.

Kao rezultat toga, inflacija je dostigla najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija, dok su centralne banke počele naglo da podižu kamatne stope.

Ipak, međunarodne cene nafte pale su od kada su u martu bile na vrhuncu, a podaci pokazuju da su ponovno pale nakon što je SAD objavio podatke koji ukazuju na slabu potražnju za gorivom, delimično zbog toga što su visoke cene smanjile potrošnju.

Analitičari smatraju da OPEK+ ne vidi logiku u dodavanju nafte na tržište koje je u padu.

"Postoje sve veći strahovi od urušavanja potražnje, ako se trenutni trend nastavi dodatni bareli bi izvršili neželjeni pritisak na cene i, u isto vreme, nepotrebno iscrpeli sve manje rezervne kapacitete", rekao je analitičar PVM-a Tamas Varga.


izvor