Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

U Nemačkoj sve više zagovornika nuklearne energije


Velika većina nemačkih građana podržava energetsku politiku vlade, pokazuju rezultati ankete nemačke televizije (ARD).

Čak 71 odsto ispitanika je za to da Nemačka što pre stekne energetsku nezavisnost od ruskih isporuka gasa, a samo 24 odsto smatra da je to pogrešno.

Jedinstvo u tom pogledu vlada u svim slojevima stanovništva i među pristalicama svih partija, osim među članstvom Alternative za Nemačku. Dve trećine članova te stranke smatraju energetski cilj vlade pogrešnim, prenosi Dojče vele (DW).

Po ovom pitanju postoje i regionalne razlike. Na istoku Nemačke, u pokrajinama koje su do 1990. pripadale Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR), podrška vladinom kursu je samo 54 odsto, dok je u zapadnim pokrajinama 76 odsto.

U anketi je postavljeno i pitanje kojim merama bi trebalo steći energetsku nezavisnost. Intenzivnije korišćenje energije vetra zagovara 81 odsto nemačkog stanovništva, a pojačano korišćenje kapaciteta termoelektrana na ugalj 61 odsto.

Isti procenat ispitanika zagovara i privremeno uvođenje ograničenja brzine na nemačkim auto-putevima. Međutim, nemački liberali (FDP) to odbijaju.

Uglavnom stariji građani zagovaraju energiju zasnovanu na uglju i ograničenje brzine, dok mlađi imaju veću distancu prema tim rešenjima. Dobijanje gasa metodom frakinga, odnosno hidrauličkog lomljenja stena, zagovara svega četvrtina ispitanika, nezavisno od starosne dobi.

U Nemačkoj električnu energiju proizvode još samo tri nuklearne elektrane. Planirano je da budu isključene krajem godine. Samo 15 odsto građana smatra da je to ispravno, 41 posto anketiranih zagovara višemesečno produženje rada tih elektrana, dok isti postotak želi generalno produženje korišćenja atomske energije.

Dok cene energije rastu, koalicioni partneri u nemačkoj vladi prepiru se oko dodatnih mera za finansijsko rasterećenje građana. Socijaldemokrate i Zeleni zagovaraju takve mere, a diskutuje se o tome da li treba pomoći svima ili samo onima koji malo zarađuju.

U aktuelnoj anketi, 41 odsto ispitanika smatra da je finansijska pomoć potrebna svima, dok je većina od 56 odsto za finansijsko rasterećenje samo onih koji imaju niska primanja. Jedino sledbenici liberala i Alternative za Nemačku većinski žele da se mere pomoći primene na sve, bez obzira na visinu njihovih prihoda.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Evropljani bi trebalo da budu zahvalni


"Evropski partneri treba da budu zahvalni Turskoj za nesmetan tranzit gasa iz Rusije."

To je rekao predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa turskim kolegom, predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, u Sočiju, prenosi Sputnjik.

Prema rečima ruskog predsednika, Turski tok (TurkStream) je među najvažnijim rutama za isporuku ruskog gasa u Evropu i funkcioniše bez problema.

"Ne mislim samo na isporuke za potrošače u Turskoj, već, želim da ponovim, i za potrošače u Evropi. Zato mislim da evropski partneri treba da budu zahvalni Turskoj što je obezbedila nesmetan tranzit našeg gasa na evropsko tržište", rekao je Putin.

"Turski tok…, za razliku od svih drugih ruta naših snabdevanja ugljovodonicima, radi kako treba, radi ritmično, bez ikakvih kvarova", rekao je Putin i dodao da Rusija izvozi velike količine gasa, nafte i uglja u Tursku.

"Uz vaše direktno učešće i uz posredovanje sekretara UN-a [Antonija Gutereša], pitanje u vezi sa snabdevanjem ukrajinskog žita iz crnomorskih luka je rešeno. Isporuke su već počele. Želim da vam se zahvalim na tome i zbog činjenice da je doneta paketna odluka o snabdevanju, neprekidnim isporukama i ruske hrane i ruskog đubriva na svetska tržišta", rekao je Putin.

Sa svoje strane, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da će razgovori u Sočiju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom otvoriti novo poglavlje u saradnji Moskve i Ankare.

"Verujem da će naši razgovori otvoriti novu stranicu u odnosima dve zemlje. Ovde uključujem pitanja energetske saradnje, pitanja izvoza žitarica u Crnom moru, turizma, regionalna pitanja", rekao je Erdogan.

Posle razgovora dvojice predsednika u četiri oka, njima će se pridružiti delegacije.

U turskoj delegaciji su i ministar spoljnih poslova, ministar odbrane i šef Obaveštajne službe, a u ruskoj će, između ostalih, biti i čečenski lider Ramzan Kadirov.


izvor

[Dreadnought]

Zvanično, EU usvojila – zavrće se slavina


I to kako bi uštedele gorivo za zimu zbog neizvesnosti s ruskim isporukama, uprkos protivljenju Poljske i Mađarske finalnoj verziji zakona, izveštava Rojters.

Članice EU su prošle nedelje postigle sporazum o smanjenju potražnje za gasom, u nastojanju da popune skladišta gasa za zimu i pripreme se za moguću potpunu obustavu isporuka iz Rusije. Sporazumom se od svih zemalja EU traži da dobrovoljno smanje potrošnju gasa za 15 odsto, s tim da to može da preraste u obavezu u vanrednim okolnostima, mada uz brojna izuzeća za pojedine zemlje i industrije.

Zemlje EU su danas zvanično usvojile taj zakon što omogućava da se prošlonedeljni dogovor sprovede u delo.

Sve zemlje osim Mađarske i Poljske odobrile su zakon, prema saopštenju Češke Republike, koja je trenutni predsedavajući EU. Pre početka vojne operacije u Ukrajini, Rusija je obezbeđivala 40 posto ukupnih potreba EU za gasom.

Moskva je od tada smanjila dotok gasa u Evropu, što otežava zemljama 27-članog bloka da popune skladišta uoči zime, podstakavši trku za kupovinom neruskog goriva i za preduzimanjem mera za ograničavanje potrošnje gasa.

Mađarska, koja pregovara o kupovini dodatnih količina gasa iz Rusije, bila je jedina zemlja koja se usprotivila sporazumu prošle nedelje, dovodeći u pitanje legitimitet pravila EU koja utiču na energetsku bezbednost zemlje. Poljska je takođe bila protiv konačnog zakona, iako je podržala sporazum prošle nedelje.

Varšava je ocenila da je pravni osnov za taj zakon "defektan" i da bi odluke koje se tiču energetskog miksa država članica trebalo da budu donošene uz jednoglasno odobrenje svih zemalja.

Njihovo protivljenje ipak nije sprečilo usvajanje ovog plana, kojem je bila potrebna podrška najmanje 15 zemalja da bi postao zakon.

Evropska komisija takođe "hitno procenjuje" mogućnost uvođenja ograničenja cena gasa, navodi se u saopštenju, bez preciziranja u kom obliku bi to ograničenje bilo.


izvor

[Dreadnought]

Siromaštvo u bogatoj Nemačkoj


Nemačka je bogata zemlja, ali statistika neumoljivo otkriva koliko njenih stanovnika tek preživljava.

Prema zvaničnim podacima od četvrtka, oko 13 miliona ljudi, odnosno 15,8 odsto građana, 2021. je živelo u siromaštvu.

Savezni zavod za statistiku kategoriju ugroženih svrstava sa zaradom manjom od 60 odsto prosečne. Udeo te grupe u stanovništvu ostao je praktično nepromenjen od prethodne godine, ali stanje se ipak zaoštrava.

Prosečan neto prihod samca 2021. bio je 15.009 evra, odnosno 1.251 evro mesečno, a za par sa dvoje dece mlađe od 14 godina 31.520 evra ili 2.627 evra mesečno. Siromaštvo više preti ženama nego muškarcima, sa 16,5 i 15,1 odsto. Pritom, rizik raste sa godinama, pa je među starijima od 65 ugroženo 21 odsto žena i 17,4 odsto muškaraca.

Zavod to pripusuje manjim penzijama kod žena, najčešće zbog prekida u radnom stažu zbog odgajanja dece i sličnog.

Deca i mladi još su izloženiji siromaštvu sa 16,2 odsto, a najgore prolaze solo roditelji i porodice sa više od dvoje dece, sa udelom od 26,6 i 23,6 odsto. Najveći udeo među siromašnima u Nemačkoj ipak čine samci, sa 26,8 odsto.

Među nezaposlenima, skoro polovina, njih 47 odsto, nalazila se na granici siromaštva ili ispod nje, kao i petina penzionera.

"Suve brojke ne dočaravaju dramatičnost stanja," ocenila je profesorka socijalnog prava Ane Lence (Anne Lenze). "Siromaštvo mnogo snažnije pogađa one koji su već imali malo."

Ljudi slabih primanjima su već veliki deo morali da odvajaju za stan, račune i hranu i nemaju prostora da se bilo gde stisnu, naprimer odustajanjem od odlaska u restoran ili na odmor, rekla je Lenceova.

Pritom, oni po pravilu žive u slabije izgrađenim stanovima i na grejanje troše nesrazmerno veliki deo zarade. Inflacija će samo da zaoštri stanje i "ljudi lako mogu da skliznu ispod granice preživljavanja," upozorila je profesorka.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka skladišta prirodnog gasa na nešto više od 70 odsto kapaciteta


Nemačka skladišta prirodnog gasa u petak su bila na nešto više od 70 odsto kapaciteta.

Cilj vlade u Berlinu da ih do kraja meseca napuni do tri četvrtine izgleda dobaciv uprkos redukciji isporuke iz Rusije.

Prema onlajn podacima platforme Gasna infrastruktura Evrope, skladišta u Nemačkoj su u petak bila na 70,4 odsto. Novi zakon određuje da skala mora biti na 75 odsto do 1. septembra.

U spletu ruskog napada na Ukrajinu i zapadnih sankcija, Rusija je još u junu počela da zavrće slavine gasovoda ka Evropskoj uniji, pa i Nemačkoj.

Isporuka ključnom arterijom za Nemačku, gasovodom Severni tok 1, od prošle nedelje je na svega 20 odsto kapaciteta.


izvor

[Dreadnought]

DW: Nemačka na pragu recesije?


Sve više podataka iz privrede svedoči da se ekonomija u Nemačkoj nalazi u padu a taj trend bi mogao da se pojača u zavisnosti od toga koliko će teška biti zima.

Kako navodi DW, peti put uzastopno nemačka industrija dobila je manje narudžbina nego u prethodnom mesecu. U junu je razlika bila 0,4 odsto u odnosu na maj, što na prvi pogled ne izgleda kao veliki pad, ali u drugom tromesečju se evidentira 5,6 odsto manje posla.

Vodeći ekonomista velike nemacke bankarske kuće Komercbank Jerg Kremer ocenjuje da opasnost od recesije raste.

S tim računaju i drugi ekonomisti, a krizu ocekuje i Dekabank. „Moglo bi da se desi, da se recesija produži sa četvrtog tromesečja ove godine na drugo tromesečje sledeće“, kaže ekonomski strucnjak za rast Andreas Šojerle.

Kako navodi DW, opadanje količine naručene robe, poslova i usluga samo je jedan od znakova sve teže ekonomske situacije, pa tako i visoka stopa inflacije slabi kupovnu moć potrošačca.

"Građani sebi više ne mogu da priušte tako puno i možda i ne žele više da troše“, kaže Šojerle.

Oni ne znaju koji će troškovi još da ih snađu zbog rasta cena energenata u ratu, narocito gasa, a indeks potrošačke klime pokazuje da raspoloženje za potrošnju u Nemackoj krajem jula i dalje opada.

DW napomnje da je sa druge strane i svetska privreda oslabila. To se odnosi pre svega na Sjedinjene Americke Države kao jedno od najvažnijih tržišta za nemacku industriju. Pošto je americka inflacija uznapredovala, tamošnja centralna banka brže uvodi protivmere od Evropske centralne banke.

Osim toga, nesigurnost u snabdevanju gasom tišti i privrednike. „Verovatno nece biti velikih restrikcija naredne zime“, smatra Šojerle, ali dodaje da će preduzeca najverovatnije štedeti energiju, pa ce manje proizvoditi nego što bi to inace bio slucaj.

Pored toga, niko ne zna koliko snažan će biti povratak pandemije naredne zime, jer je privreda pogođena povećanim odsustvom radne snage zbog bolovanja.

DW navodi da opada i optimizam preduzetnika. Indeks poslovnog raspoloženja pokazuje da se situacija sa potražnjom u julu pogoršala u odnosu na juni.

Jerg Kremer koji radi za Komercbank kaže da se taj smanjeni nivo ocekivanja pojavljuje u ekonomskoj krizi i odražava „vrlo realne rizike". On je dodao i da se Putin "igra ventilom za gas, i tako podstice strah od krize".

„Taj rat živaca u vezi sa gasom utice na nesigurnost preduzeca koja onda postaju oprezna prilikom narucivanja", naveo je on.

Čuje se i argument da bi mušterije mogle da storniraju narudžbine ili da ih odlože čime bi se postepeno mogla potrošiti velika rezerva nagomilanih narudžbina iz pandemijskih vremena.

Recesija je dakle skoro neminovna, ocenjuje se u tekstu i dodaje da ona ne bi smela biti tako velika i duboka kao za vreme svetske finansijske krize ili tokom prvih meseci korone.

„Nemacka privreda bi mogla da opadne najviše za oko 0,4 odsto", procenjuje Šojerle.

Ali ni oporavak nakon toga nece biti tako snažan. Jer problem nedovoljne snabdevenosti gasom ostaje. I u zimu naredne godine može se racunati sa većim opterecenjem.

A to bi moglo delove nemacke industrije ponutkati da neke svoje pogone premeste u inostranstvo, tamo gde je energija jeftinija i stoji na raspolaganju. Trenutne poteškoće mogu dovesti i do dugorocnih strukturnih promena u privredi, zaključuje DW.


izvor

[Dreadnought]

Liza Trus upozorila Veliku Britaniju da će se suočiti sa „teškom zimom“


Britanija se suočava sa „teškom zimom“ usred rastućih cena goriva i hrane, priznala je u petak kandidatkinja za premijera Liz Trus, dodajući da „uobičajene politike ne funkcionišu“ i stoga treba preduzeti posebne mere da se spreči recesija.

U intervjuu za Skaj njuz, nada rukovodstva Torijevaca dotakla se rastuće energetske krize, koja je pogoršana antiruskim sankcijama i smanjenjem isporuke ruskog prirodnog gasa Evropi. Iako Velika Britanija ne zavisi direktno od Moskve u pogledu goriva, još uvek pati od rastućih cena energije i rasta troškova života.

„Znam da će biti teška zima, želim da učinim sve što mogu da budem siguran da ćemo osloboditi rezerve gasa u Severnom moru“, rekao je Trus, koji trenutno obavlja funkciju ministra spoljnih poslova.

Kriza energije i troškova života u Velikoj Britaniji nastavlja da se intenzivira, a očekuje se da će godišnji računi domaćinstava ove zime premašiti 3.300 funti (3.971 dolara), prema energetskim konsultantima Kornvol insajt. Čak šest miliona britanskih domaćinstava moglo bi biti podvrgnuto nestanku struje ove zime ako prestanu isporuke ruskog gasa Evropi, objavio je u nedelju The Times, pozivajući se na dokument Vajthola.

Kada je reč o pomoći Britancima oko računa za gorivo, Truss je obećao da će uvesti privremeni moratorijum na porez na zelenu energiju.

„Politika uobičajenog poslovanja ne funkcioniše, moramo da uradimo više i zato sam odlučan da reformišem ekonomiju i zadržim poreze niskim“, objasnio je Trus, koji je ranije obećao smanjenje poreza od 30 milijardi funti.

Između ostalih prioriteta, ona je govorila o snižavanju troškova nacionalnog osiguranja koje bi, prema njenom mišljenju, „stavilo više novca u džepove ljudi“.

Trussov konkurent, bivši britanski kancelar Riši Sunak, kritikovao je njen fiskalni pristup. On tvrdi da bi predloženo smanjenje poreza moglo dovesti do učvršćivanja inflacije, što bi „bilo neverovatno štetno za milione širom Ujedinjenog Kraljevstva“.

Pobednik trke za vođstvo biće proglašen 5. septembra, nakon glasanja poštom od oko 150.000 članova torijevske partije.

U međuvremenu, predstojeća zima je stvar duboke zabrinutosti i za zvaničnike EU. Ranije ove nedelje, visoki diplomata bloka Žozep Borel upozorio je da bi EU mogla ostati bez gasa tokom predstojeće hladne sezone.

„Evropa se suočava sa savršenom olujom: cene energenata rastu, ekonomski rast pada i dolazi zima“, rekao je on.

Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je optužbe Zapada da bi Moskva mogla da prekine isporuke gasa EU, navodeći da je ruski energetski gigant Gasprom „spreman da pumpa koliko je potrebno“, ali da je EU „sama zatvorila sve“. On je ranije nazvao sankcije bloka Rusiji „ludim i nepromišljenim“ i optužio lidere EU da su izvršili ekonomsko „samoubistvo“ po naređenju SAD.

Čak i pre rusko-ukrajinskog sukoba, britanski potrošači su primetili naglo povećanje troškova energije. Granica cena koju je regulator Ofgem objavio početkom februara, a koja je stupila na snagu u aprilu, označila je povećanje od 54% u odnosu na prethodnu stopu.


izvor

[Dreadnought]

U Ukrajini zaplenjena ruska imovina vredna 765 miliona dolara

Medvedev: "Oni nama uzimaju imovinu na papiru, a mi njima na zemlji"


Zamenik rukovodioca Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev prokomentarisao je izjavu predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.

Medvedev je prokomentarisao izjavu o tome kako je Kijev konfiskovao rusku imovinu u vrednosti od 765 miliona dolara rekavši da Kijev to radi "na papiru“, dok ruska vojska to sprovodi "na zemlji“.

"Oni nama uzimaju imovinu na papiru, a mi njima na zemlji. Pitanjem konfiskacije kriminalno stečene imovine kijevskog režima i njihovim povratkom u ruke Rusije uspešno se bave naše oružane snage“, napisao je Medvedev na svom Telegram kanalu. Podsetimo, Vlada Ukrajine je usvojila dekret Zelenskog o konfiskaciji imovine i aktive Ruske Federacije, a reč je o 903 objekta i 765 miliona dolara. Takođe je rekao i da će sva ta sredstva Kijev upotrebiti za odbranu i oporavak zemlje.


izvor

[Dreadnought]

Kijev: U Ukrajinu stigao prvi strani brod od pocetka rata


Prvi inostrani brod stigao je danas u Ukrajinu otkako je počeo rat u Ukrajini u februaru i biće natovaren žitaricama, rekao je ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov.

On je u komentaru na Fejsbuku naveo da se teretni brod koji plovi pod zastavom Barbadosa nalazi u ukrajinskoj luci Černomorsk, preneo je Rojters.

Ove nedelje isplovio je i prvi brod iz Ukrajine sa žitaricama nakon nedavnog sporazuma Rusije i Ukrajine o deblokadi luka, a išao je preko Turske ka Libanu.


izvor

[Dreadnought]

Druga ukrajinska luka nastavlja sa radom sledeće nedelje


Sledeće nedelje ukrajinska luka Pivdenji počeće sa radom u okviru „inicijative za žito“, rekao je zamenik ministra za infrastrukturu Musatafa Najjem u objavi na Fejsbuku.

„Sledeće nedelje planiramo da u „inicijativu za žito“ dodamo luku Pivdenji. Operativni koridor tri luke – Odesa, Černomorsk i Južni – omogućiće nam da u roku od mesec dana dostignemo 3 miliona tona ukrajinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda“, napisao je Najjem.

Do sada su četiri broda natovarena žitom napustila dve ukrajinske luke. Jedan je krenuo iz luke Odesa, a tri iz luke Černomorsk.

Kako je ranije saopšteno, 22. jula potpisan je sporazum o izvozu žitarica i drugih životnih namirnica iz ukrajinskih luka nakon kvadrilateralnog sastanka Ukrajine, Turske, UN i Rusije u Istanbulu.

Prvog avgusta, prvi put od početka rata 24. februara, brod koji je prevozio više od 26.000 tona ukrajinskog kukuruza napustio je luku Odesa.


izvor