Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

UN: Četiri broda sa namirnicama napustila ukrajinske luke


Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu odobrio je polazak još četiri broda iz ukrajinskih crnomorskih luka, saopštila je pres služba UN.

U izveštaju se navodi da četiri broda natovarena sa 161.084 tone namirnica napuštaju Černomorsk i Odesu.

Konkretno, brodovi za suvi teret MV GLORI i MV RIVA VIND sa više od 100.000 tona kukuruza idu u Tursku, brod MV STAR HELENA sa 45.000 tona brašna ide ka Kini, a brod MV Mustafa NECATI će isporučiti 6.000 tona. suncokretovog ulja u Italiju.

Pored toga, suhi teretni brod MV OSPREI S, koji je usidren u blizini Istanbula, dobio je dozvolu da stigne u luku Černomorsk. Svi brodovi će biti pregledani u Turskoj.

Kako je preneo Ukrinform, 5. avgusta prvi karavan plovila sa ukrajinskim žitom napustio je luke Velike Odese. Tri broda, Navi Star, Rojen i Polarnet, prevoze 57.000 tona ukrajinskog kukuruza, ka Turskoj, Velikoj Britaniji i Irskoj. Taj konvoj je nastavio plovidbu iz luke Černomorsk.


izvor

[Dreadnought]

Ninisto: Evropa će se suočiti sa ekonomskim padom


Evropa će se suočiti sa ekonomskim padom zbog sukoba u Ukrajini, izjavio je danas predsednik Finske Sauli Ninisto.

On je u intervjuu za finski dnevnik "Maseudun Tulevaisus" rekao da će ljudi u Finskoj i drugim zemljama EU morati da se pomire sa činjenicom da ekonomija neće rasti iz godine u godinu, preneo je TAS S. Prema rečima Ninista, to se može negativno odraziti na jedinstvo Evrope, jer razvoj naglo staje i broj izazova se povećava.

Predsednik Finske je naglasio da je danas vazno uzeti u obzir rizike od eskalacije ukrajinskog sukoba.

"Odnos Rusije i Zapada, posebno Rusije i Finske zavisiće od razvoja situacije u Ukrajini, kazao je Ninisto.


izvor

[Dreadnought]

Braun: UK se suočava sa siromaštvom u Dikensovom stilu


Ljudi u Britaniji suočeni su sa „zimom strašnog siromaštva“ usred vrtoglavih troškova energije, rekao je u subotu bivši britanski premijer Gordon Braun, pozivajući vladu da odobri hitan budžet.

Prema laburističkom političaru, kontinuirano povećanje cena goriva stavlja „35 miliona ljudi u 13 miliona domaćinstava – 49,6% stanovništva Ujedinjenog Kraljevstva bez presedana“, u riziku od siromaštva u oktobru. Nazvavši situaciju „finansijskom tempiranom bombom“, on je dodao da „nema ničeg moralnog u tome da ravnodušni lideri osuđuju milione ugrožene i besprekorne dece i penzionera na zimu strašnog siromaštva“.

Zbog toga, rekao je Braun, odlazeći premijer Boris Džonson, zajedno sa kandidatima za liderstvo Torijevaca, bivšim kancelarom Rišijem Sunakom i ministrom inostranih poslova Liz Trus, „moraju ove nedelje da se dogovore o hitnom budžetu“.

„Ako to ne urade, treba opozvati parlament kako bi ih primorao na to. On je dodao da će, ako se ništa ne preduzme, još jedno poskupljenje goriva u januaru ostaviti u gorivom siromaštvu 54 odsto stanovništva.

Bivši premijer je rekao da ga scene kojima je prisustvovao u svom rodnom okrugu Fife u Škotskoj podsećaju na stvari o kojima je čitao iz 1930-ih – neuhranjenu decu, „penzionere koji biraju da li da hrane strujomere ili sebe“, i medicinske sestre koje „moraju da stati u red u njihovoj banci hrane.”

Siromaštvo „toliko pogađa“ da dobrotvorne organizacije nisu u stanju da olakšaju teret ljudima, rekao je Braun, dodajući da „Britanija stvara izostavljenu generaciju mladih dečaka i devojčica“, čije detinjstvo „počinje da liči na sramne scene iz Dikensov roman. Bivši premijer je obećao da će se boriti „da se obnovi cilj smanjenja siromaštva dece koji je ova vlada sramno ukinula“.

Njegovo oštro upozorenje o nadolazećem „užasnom siromaštvu“ odražava nedavne Trusove opaske o „teškoj zimi“ sa kojom se Britanija sada suočava.

Prema poslednjem izveštaju Banke Engleske, inflacija će u oktobru skočiti na 13 odsto, dok se rast BDP-a usporava.

„Projektira se da će Ujedinjeno Kraljevstvo sada ući u recesiju od četvrtog kvartala ove godine“, rekao je regulator.

Očekuje se da će tipičan godišnji račun za gorivo za domaćinstvo porasti na oko 3.500 funti od oktobra, tri puta više nego prošle godine. Predviđa se da će stvarni prihod domaćinstava nakon oporezivanja „naglo pasti 2022. i 2023. godine, dok će rast potrošnje postati negativan“, saopštila je Banka Engleske.

Energetsku krizu u Evropi pogoršale su sankcije Moskvi zbog sukoba u Ukrajini i smanjenje isporuka ruskog prirodnog gasa. Iako Velika Britanija nije direktno zavisna od Moskve u pogledu goriva, još uvek pati od rasta cena energije i troškova života.

Čak i pre sukoba između Rusije i Ukrajine, britanski potrošači su zabeležili oštar porast. Granica cena koju je početkom februara objavio energetski regulator Ofgem, a koja je stupila na snagu u aprilu, označila je rast od 54% u odnosu na prethodnu stopu.


izvor

[Dreadnought]

Analitičar: Zapadne sankcije su dobre za Moskvu


Ekonomski rat koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije imao je suprotne rezultate i mogao bi zemlji doneti mnogo dobrog, rekao je bivši finansijer sa Volstrita Majkl Hadson za nemačku novinsku agenciju Junge Velt.

„Sankcije Zapada su velike za Rusiju. Svaka zemlja kojoj prete američke sankcije je prinuđena da postane samodovoljna“, rekao je Hadson u intervjuu objavljenom u subotu.

On je rekao da su sankcije efektivno gurnule Rusiju ka supstituciji uvoza i da je zemlja na putu da se potpuno oslobodi oslanjanja na zapadnu robu.

„Umesto da uvozi nemačke automobile, Rusija se okreće Kini kako bi razvila sopstvenu automobilsku industriju. Rusija se sada veoma brzo kreće da zameni svoju zavisnost od Zapada u pogledu industrijskih dobara sopstvenom domaćom proizvodnjom. Jedine stvari koje ne mogu da proizvedu su filmovi Volta Diznija i italijanske tašne“, rekao je ekonomista, dodajući da iako Rusija verovatno neće moći masovno da proizvodi neke od luksuznih predmeta koje je ranije uvozila, njena privreda će u velikoj meri postati samostalna. dovoljan.

Hadson je takođe primetio da su sankcije, iako usmerene na smanjenje profita Rusije od izvoza energije, umesto toga „donele dodatne prihode ruskom državnom budžetu“.

„Rusija je veliki korisnik planova nemačkog energetskog embarga. Što manje gasa Rusija proda, više novca zarađuje“, naveo je on, misleći na naglo rastuće cene energenata koje rastu u korelaciji sa padom ruskog izvoza.

Sankcije usmerene na rusku ekonomiju takođe nisu uspele da destabilizuju nacionalnu valutu, rublju, i ubrzale su proces dedolarizacije, rekao je analitičar.

„ Čak i pre rata u Ukrajini bilo je napora da se dedolarizuje [ipak] niko nije očekivao da će proces početi tako brzo. Ali Vašington je zamrznuo sve račune u dolarima i evrima, tako da je Rusija morala da se izvuče iz dolara sistema. I to je ono što je pomoglo ruskoj rublji. Namera zapadnih sankcija bila je da se rublja uruši kako bi se poskupio ruski uvoz…

Umesto toga, ruska vlada je uzvratila i odlučila: Ako nam ne budu plaćeni u evrima i dolarima za naftu, gas, titanijum i aluminijum, Zapad će morati da plati u rubljama. I tako je rublja poskupela. Pošteno je reći da je Zapad pucao sebi u nogu. ”

Hadson je, međutim, primetio da je „najveći korisnik“ Rusije koja je opterećena sankcijama Vašington. To je zato što je Evropa, koja se u velikoj meri oslanja na rusku energiju, suočena sa istovremenom energetskom i prehrambenom krizom, što joj ostavlja malo mogućnosti da obrati pažnju na druga pitanja.

„U suštini, Vašingtonu nije stalo da Rusija dobije rat u Ukrajini, jer su SAD uspele da eliminišu svoju konkurenciju u Evropi, posebno Nemačku.


izvor

[Dreadnought]

Iz ukrajinskih luka isplovila još dva broda sa žitom


Dva broda sa poljoprivrednim proizvodima napustila su Ukrajinu u ponedeljak ujutro, saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane.

„Teretni brod MB "Sakura", koji će krenuti ka Italiji sa 11 hiljada tona soje, i MB "Arizona", koji se uputio u tursku luku Iskenderun sa 48,5 hiljada tona kukuruza, napustili su u ponedeljak ukrajinske luke Južni i Černomorsk“, navodi se u saopštenju ministarstva na Tviteru.

Juče je zajednički koordinacioni centar u Istanbulu dozvolio da u okviru prehrambenog sporazuma u ponedeljak isplove dva broda sa hranom iz ukrajinskih luka.

Humanitarna operacija planirana je uz aktivno učešće ruskih oficira u okviru Zajedničkog koordinacionog centra u Istanbulu.


izvor

[Dreadnought]

Novi šok za tržište gasa


Azijsko-pacifičkom tržištu gasa preti novi udar nakon što je Australija signalizirala da bi mogla da smanji izvoz tečnog prirodnog gasa (TPG).

Ovaj region bori se sa ograničenim isporukama, visokim cenama i konkurencijom evropskih kupaca.

Australija razmatra smanjeje prodaje u inostranstvu u korist domaće potrošnje pošto procenjuje da će imati manjak domaće ponude sledeće godine, izveštava CNBC.

Budući da globalni energetski protekcionizam postaje sve veći, Australijska komisija za konkurenciju i zaštitu potrošača (ACCC) pozvala je prošle nedelje Kanberu da zaštiti domaće tržište gasa i ograniči izvoz TPG-a, pošto se predviđa da bi istočna obala zemlje mogla da se suoči s manjkom od 56 petadžula gasa u 2023. Mesecima se azijsko-pacifički region bori s konkurencijom evropskih kupaca goriva koji žele da nadoknade ograničene isporuke ruskog gasa.

Većinu gasa koji se koristi na istočnoj obali Australije proizvode kompanije koje su takođe izvoznici TPG-a u azijsko-pacifički region i druge zemlje.

Mada se većina prodaje TPG-a kupcima u inostranstvu odvija na bazi dugoročnih ugovora, australijski proizvođači takođe prodaju ovaj energent i na spot tržištu. Zemlje koje nemaju mogućnost da sklope dugoročne ugovore prinuđene su da kupuju gas na spot tržištu, gde su cene znatno više.

Australijsko udruženje za proizvodnju i istraživanje nafte je, ipak, donekle smirilo uznemirenost na tržištima, navodeći da uprkos upozorenju AČC-a zemlja ima više nego dovoljno gasa za sledeću godinu.

Međutim, ukoliko mehanizam ograničenja izvoza bude pokrenut, nove pritiske u pogledu snabdevanja i cena osetiće najveći kupci TPG-a u regionu, poput Japana i Južne Koreje, kao i novopridošli uvožnici TPG-a kao što su Filipini, kažu analitičari.

Cene TPG-a su porasle za skoro 80 posto u odnosu na period pre početka rata u Ukrajini, prema indeksu cena kompa nije Plats JKM.

Od aprila nije bilo spot tenderske prodaje iz tri glavna izvozna postrojenja TPG-a na istočnoj obali Australije, što ukazuje na usporavanje prodaje inostranstvu, izjavio je Kenet Fu, regionalni menadžer iz S&P Global Market Intelidzensa za azijsko pacifički region (APAC).


izvor

[Dreadnought]

Turbina za Severni tok 1 i dalje u Nemačkoj


Turbina gasovoda Severni tok 1, koja je bila na remontu u Kanadi, i dalje je u Nemačkoj.

"Turbina je još u Nemačkoj. Vodimo dalje diskusije da li može biti brodom prebačena u Rusiju“, saopštio je Kristijan Bruh, direktor kompanije „Simens enerdži“ koja je nadležna za remont turbine.

On je, u izjavi novinarima, preneo da se još vode razgovori sa ruskim klijentom.

Rusija je smanjenje isporuke gasa preko Severnog toka 1 obrazložila upravo nedostatkom turbine, koju je Kanada, i nakon što je završen remont, zbog sankcija zadržala.

Pošto je Nemačka zamolila da se turbina vrati Rusiji, Kanada ju je isporučila Simensu. Međutim, iz Nemačke turbina nikako da se isporuči Rusiji. Gasprom je prošle nedelje saopštio da turbina može biti isporučena tek kada sankcije protiv Rusije budu ukinute.

Nemački kancelar Olaf Šolc prošle nedelje optužio je Rusiju da ne želi da primi turbinu, pa je zbog toga i dalje u Nemačkoj.


izvor

[Dreadnought]

Švajcarske vlasti: Spremite sveće


Građani Švajcarske bi trebalo da razmisle o tome da u kući imaju sveće za slučaj višesatnog prekida snabdevanje strujom. To poručuje šef energetskog regulatora (Elcom) Verner Luginbil za "Noje ciriher cajtung" (NZZ).

U Švajcarskoj se pripremaju za haos u vezi struje od jesen, pa se građanima poručuje da, na zimu, moraju računati, u najgorem slučaju, sa isključenjem struje.

"Savetujem da imate dovoljno sveća u kući. Ko ima peć na drva, trebalo bi da ima dovoljno drva", kazao je on.

Ukazao je na to da se politika upozorenja "Elcom" proteklih godina shvatala neozbiljno.

Ukoliko dođe do nestašice struje, švajcarske vlasti su pripremile mere, kao što je smanjenje uličnog osvetljenja, gašenje osvetljenja izloga radnji, ali i svetlećih reklama.

Razmatra se i uvođenje zabrane korišćenja uređaja za pravljenje snega, kao i prodaja grejalica na struju.


izvor

[Dreadnought]

Simens u debelom minusu zbog Rusije


Nemački Simens enerdži upozorio je danas da očekuje veći neto gubitak u 2022. godini za 200 miliona evra nego što se ranije procenjivalo.

Kompanija, koja održava turbine kompresorske stanice Portovaja gasovoda „Severni tok 1“, saopštila je da će njen neto gubitak premašiti 560 miliona evra koji je zabeležen u 2021. godini, prenosi Rojters.

Simens enerdži, koji je ove godine izdvojen iz koncerna Simens i poseduje većinski udeo u posrnulom proizvođaču vetroturbina Simensu gamesi, ranije je očekivao da će njegov neto gubitak u 2022. biti jednak prošlogodišnjem.

Ta kompanija je ranije ove godine objavila da će obustaviti sve nove poslove u Rusiji nakon napada Moskve na Ukrajinu, navodeći da njena prodaja u toj zemlji učestvuje sa niskim jednocifrenim procentom u njenoj ukupnoj prodaji vrednoj 28,48 milijardi evra.

Simens enerdži je takođe ukazao na kontinuirano slabo poslovanje Simens Gamese kao na kočnicu kvartalnih rezultata, uoči planirane ponude od 4,05 milijardi evra u gotovini za preuzimanje preostalih 33 posto udela u toj firmi koja se kotira na španskoj berzi.

„Očekujemo da će novo rukovodstvo Simens gamese sada primeniti rigorozan plan zaokreta“, rekao je izvršni direktor Simens enerdžija Kristijan Bruh.

Rojters je prošle nedelje izvestio, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, da će Simens gamesa ugasiti 2.500 radnih mesta.


izvor

[Dreadnought]

Bivši austrijski kancelar: Ugroženo blagostanje


Bivši austrijski kancelar Kristijan Kern smatra da predstoji teška jesen i da je ugroženo blagostanje.

Kern ne želi da kritikuje trenutnu vlast u Austriji i ističe da se radi o kompleksnom izazovu sa kojim se suočava zemlja. Međutim, kada je reč o rekordnoj dobiti energetskih koncerna usled rasta cena gasa i struje, ne štedi reči kritike.

On je, za dnevnik "Kurir", istakao da je vrednost struje iz hidropotencijala sopstvene proizvodnje ove godine veća za 10 milijardi evra nego pre godinu dana.

"Ne prebacujem ništa menadžmentu već politici. Ako oni sada kažu imaćemo vanrednu dividendu u visini od 400 miliona evra, onda je to loše", smatra Kern.

Konkretno predlaže da vlada treba aktivno da deluje i da sama nastupa kao kupac gasa, koji bi potom prodavala po subvencionisanim cenama elektranama i potrošačima. Time bi se smanjila i cena struje, uveren je bivši kancelar Austrije.

Kaže i da je neophodno da pokrajine promene svoj stav prema vetroparkovima i fotovoltaik parkovima. Prema njegovim rečima, svaka pokrajina trebalo bi da dodeli tri odsto površine takvim postrojenjima.

Kern smatra i da je neophodno uvesti obavezu smanjenja grejanja, ograničenje brzine za vozila, kako bi se smanjila potrošnja goriva, ali i racionalizacija u industriji.


izvor

[Dreadnought]

Posle "arapskog proleća", na redu je "nemačka zima"? "Oni sanjaju o tome"


Nemački ekstremisti se nadaju da će im inflacija, možda i hladni stanovi otvoriti nove teme za osvajanje novih pristalica.

Na to su upozorili šef Kancelarije za zaštitu ustava pokrajine Brandenburg Jerg Miler i ministarka unutrašnjih poslova Neni Fezer.

"Ekstremisti sanjaju o nemačkoj zimi nezadovoljstva," rekao je Miler za nedeljnik "Velt am Sontag".

"Očekuju da će energetska kriza i poskupljenja ljude pogoditi snažno i tako stvoriti prijemčivije raspoloženje za ideje protiv države", dodao je on.

Miler je naveo u julu za "Špigel" da "pažljivo prate šta rade" i upozorio kako "većina ljudi koji brinu pred sledeći obračun troškova nisu ekstremisti i meta interesa službe za zaštitu ustava".

Sličnu bojazan u julu je iskazala i Fezerova.

"Pretnja, naravno, postoji, da će oni koji su još u vreme korone gunđali protiv demokratije i često se svrstavali uz ekstremiste mogu snažan rast cena da zloubotrebe kao temu za mobilizaciju. Neprijatelji demokratije uvek iščekuju neku krizu za zloupotrebu i podgrevanje fantazije o propasti i sejanje straha" rekla je ona poslovnom dnevniku Handelsblat.

"Sve što je ekstremiste objedinjavalo u vreme pandemijskih protesta ostaje kao zajednički imenitelj - negiranje demokratije i pokušaj podrivanja poverenja u državu", dodala je ona i navela da je policija spremna "za moguće nove poroteste".


izvor

[Dreadnought]

Isplovilo šest stranih brodova


Turski tanker, dva broda iz Liberije i dva broda i tanker pod zastavom Maršalskih ostrva isplovili su iz ukrajinskih luka u okviru inicijative o medjusobnom razumevanju o bezbednom izvozu žita iz ukrajinskih luka, izjavio je danas načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom Mihail Mizincev.

"Dana 7. avgusta 2022. godine, u okviru inicijative o međusobnom razumevanju o bezbednom izvozu žita iz ukrajinskih luka, brod "Riva vinds" (Maršalska ostrva, natovaren kukuruzom) napustio je luku Odesa, tanker "Mustafa Nedžati (Turska, natovaren suncokretovim uljem), brod "Star Helen" (Maršalska ostrva, natovaren brašnom) i brod "Glori" (Maršalska ostrva, natovaren kukuruzom) isplovili su iz luke Černomorsk. Dana 8. avgusta 2022. brod "Arizona" (Liberija, natovaren kukuruzom) napustio je luku Černomorsk i brod "Sakura" (Liberija, natovaren sojom) isplovio je iz luke Južni", rekao je Mizincev, preneo je TAS S.

Prema njegovim rečima, Rusija je striktno posvećena svojim obavezama po ugovorima u cilju obezbeđivanja izvoza žitarica i mineralnih đubriva iz ukrajinskih luka.


izvor

[Dreadnought]

Iz Ukrajine za sedam dana otpremljeno 305.000 tona žitarica


Za sedam dana iz ukrajinskih luka otremljeno 305.458 tona žitarica putem deset komercijalnih brodova, a u okviru sporazuma o izvozu žitarica koji se sprovodi pod koordinacijom Turske s ciljem rešavanja globalne prehrambene krize.

U okviru dosad obavljene isporuke četiri broda s ukupno 170.458 tona kukuruza doplovilo je do turskih luka, dok je prvi od tih brodova, "Polarnet", koji je krenuo 5. augusta, stigao danas do luke Derince u Kocaeliju. Na brodu je 12.000 tona kukuruza, prenosi agencija Anadolija.

Odredišta ostalih šest brodova u sklopu jednosedmične pošiljke određena su kao Italija, Kina, Irska, Velika Britanija i Liban.

Prvi brod koji je 1. avgusta isplovio iz ukrajinske luke Odesa plovi pod zastavom Sijera Leonea i prevozi 27.000 tona kukuruza za Liban.

Uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, Ukrajina i Rusija su 22. jula u Istanbulu potpisale sporazum o obnovi ukrajinskih isporuka žitarica iz crnomorskih luka.

Prema dogovoru, uspostavljen je koordinacioni centar za sprovođenje zajedničkih inspekcija na ulazima i izlazima iz luka, osiguravajući sigurnost ruta.


izvor

[Dreadnought]

Šmihal: Uskladišteno preko 12 milijardi kubnih metara gasa


Oko 12,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa uskladišteno je u ukrajinskim podzemnim skladištima gasa od 8. avgusta 2022. godine, rekao je ukrajinski premijer Denis Šmihal je to rekao u Telegramu.

On je napomenuo da su pripreme za grejnu sezonu i stanje nabavke i pumpanja gasa u skladišta postale tema razgovora tokom sastanka na kojem su učestvovali Ministarstvo energetike, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo finansija i Naftogas Ukrajine.

Šmihal je zadužio Ministarstvo finansija da razradi mehanizam za usmeravanje sredstava dobijenih od rente za kupovinu gasa ukrajinske proizvodnje.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina obustavila tranzit ruske nafte u Mađarsku, Češku i Slovačku


Ukrajinska kompanija "Ukrtransnafta" obustavila je tranzit ruske nafte južnim krakom naftovoda "Družba" ka Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, pošto ruska strana ne može da izvrši uplatu za tranzit u uslovima sankcija EU.

"Ukrtransnafta je, zaista, 4. avgusta u 6.10 časova potpuno obustavila tranzit nafte u Mađarsku, Češku i Slovačku, preko južnog kraka "Družbe". Istovremeno nastavlja se tranzit kroz Belorusiju u pravcu Poljske i Nemačke", saopštio je portparol ruske kompanije "Transnjeft" Igor Demin.

On je pojasnio da ukrajinska kompanija pruža usluge transporta nafte uz 100% pretplatu.

„Međutim, prilikom plaćanja za tranzit preko teritorije Ukrajine, sredstva su vraćena na račun "Transnjefta". Gasprombanka, preko koje se vrši plaćanja, obavestila nas je da je uplata vraćena zbog propisa EU, tj. sedmog paketa sankcija“, objasnio je Demin.

Tako je "Ukrtransnafta" prestala da pruža usluge transporta nafte zbog nedostatka novčanih računa za ove usluge. „Obavestili smo rusko Ministarstvo energetike, kao i ruske špeditere koji snabdevaju resurse u pravcu ove tri zemlje, i Ukrtransnaftu, da novac ne ide i da se isplata ne može izvršiti“, zaključio je on.


izvor