Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Obnova Ukrajine će biti mnogo šira od "Maršalovog plana"


Obnova Ukrajine će biti mnogo šira od "Maršalovog plana" i koštaće milijarde dolara, dok se zaključenje mira nalazi isključivo u kompetenciji Ukrajinaca, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za štampu.

„Samo ukrajinski predsednik, vlada, parlament, ukrajinski narod mogu da kažu: ovo je odluka koju smatramo ispravnom. Na osnovu toga, prinudni mir neće biti uspešan... Ovo je očigledno, sa moje tačke gledišta, I zato postoji velika potreba da nastavimo da finansijski i vojno podržavamo Ukrajinu, isporukama oružja, kao što smo to činili do sada. I istovremeno, moramo da se pozabavimo pitanjem rekonstrukcije – infrastrukture, zgrada, institucija... Ove dramatične ruševine, koštaće milijarde“, rekao je Šolc, dodajući da je „to ogroman zadatak koji se vrlo slobodno opisuje kao veliki ’Maršalov plan’“.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: EU mora solidarno da se bori s energetskom krizom


Nemačka odlučno podržava evropsku solidarnost u borbi s energetskom krizom naredne zime, izjavio je kancelar Olaf Šolc.

„EU mora solidarno da dejstvuje u ovim teškim vremenima, to je nešto na šta se eksplicitno obavezujem. Smatram da kao najveća zemlja, s najvećom ekonomijom i najvećom populacijom u srcu Evrope, imamo posebnu odgovornost“, rekao je Šolc na konferenciji za novinare u Berlinu, prenosi Rojters.

Dodao je da Nemačka „ne može da igra igre s Briselom da bi zadovoljila domaću javnost“.

„Mi smo ti koji moramo da damo svoj deo doprinosa kako bi se ostvario napredak i održivost u Evropi. To je nešto što podržavam“, rekao je nemački kancelar.

Šolc je naglasio da je energetska tranzicija na obnovljive izvore glavni prioritet njegove zemlje, poručivši da Nemačka neće usporiti svoje aktivnosti u nastojanju da postane nezavisna od fosilnih goriva.

Šef nemačke vlade se, takođe, založio za izgradnju gasovoda od Portugalije preko Španije i Francuske do centralne Evrope, kako bi se EU oslobodila energetske zavisnost od Rusije.


izvor

[fazan]

Али је криза у многим гранама привреде Русије очигледна. Хиљаде људи свакодневно остају без посла, хиљаде фирми се гасе.

Руси ће морати да пронађу начин да запосле ове људе. Огроман суфицит им омогућава да субвенционишу привредни развој. Вишак енергената им омогућује да оборе цене нафте, гаса и угља који се користе у привреди.

Мислим да су још увек у шоку, јер нису очекивали овај ниво санкција, као ни то да ће санкције потрајати. Сада је извесно да се ствари неће никада вратити ”у нормалу” и да ће морати да живе с тим. Када се ослободе тог шока, прорадиће креативност. Нпр. не постоји рационалан разлог да Руси не доведу неког кинеског или индијског произвођача да обнови производњу у ауто индустрији.

[Dreadnought]

Nastavljena isporuka nafte kroz ukrajinski deo cevi Druzhba


Od 11. avgusta nastavljen je tranzit nafte kroz ukrajinski krak naftovoda Druzhba ka Mađarskoj i Slovačkoj, navodi NjSC Naftogas Ukrajine, prenosi Ukrinform.

Napominje se da je tranzit nafte kroz ukrajinski krak naftovoda Družba za Mađarsku i Slovačku nastavljen od 11. avgusta.

„Ukrtransnafta trenutno nema informacije o plaćanju tranzita iz Češke. Ukrtransnafta nije dobila zvaničan dopis Transnjefta da će kompanija Mero, koja upravlja deonicom naftovoda Druzhba u Češkoj, platiti tranzit do ove zemlje“, napominje Naftogas.

Kompanija je podsetila da je 4. avgusta Ukrtransnafta nasilno zaustavila tranzit ruske nafte kroz ukrajinski deo magistrale Druzhba. Ugovor između Ukrtransnafte i PJSC Transnefta o pružanju usluga otpreme predviđa 100% avansno plaćanje, dok ruska kompanija nije obezbedila takvo plaćanje.

Mađarska naftna kompanija MOL, koja je glavni potrošač nafte koja se otprema kroz južni krak Družbe, preuzela je inicijativu da plati tranzit ruske nafte. Ukrtransnafta je 10. avgusta primila uplatu od MOL-a.

Kako je saopšteno, ruski monopol naftovoda Transnjeft saopštio je da je Ukrajina obustavila isporuke ruske nafte južnoj Evropi od početka avgusta zbog nemogućnosti ruske strane da plati usluge zbog zapadnih sankcija.

Evropska unija je u junu usvojila šesti paket sankcija protiv Ruske Federacije, koji predviđa odbijanje ruske nafte, sa izuzetkom isporuke Mađarskoj i Slovačkoj.


izvor

[Dreadnought]

Banka pristaje da obradi plaćanje tranzita ruske nafte u centralnu Evropu


Evropska banka pristala je da obradi plaćanje za tranzit ruske nafte kroz Ukrajinu, saopštila je slovačka rafinerija Slovnaft i drugi izvor upoznat sa tim, otklanjajući uzrok obustave isporuke nafte centralna Evropa prošle nedelje, prenosi Rojters.

Plaćanje, ako ga sve strane potvrde, predstavljalo bi korak ka obnavljanju dotoka nafte u Češku nakon jednonedeljnog zastoja i stvorilo bi uslove za buduća plaćanja za tranzit u region.

U utorak je ruski monopol naftovoda Transnjeft saopštio da su isporuke preko naftovoda Druzhba obustavljene u Češku Republiku, Mađarsku i Slovačku od 4. avgusta jer su sankcije Zapada sprečile plaćanje tranzitnih taksi iz Moskve u Ukrajinu.

Tokovi ka Mađarskoj i Slovačkoj ponovo su pokrenuti u sredu nakon što su mađarska rafinerija MOL i njena slovačka jedinica Slovnaft našli rešenje tako što su sami platili naknadu ukrajinskoj tranzitnoj kompaniji Ukrtransnafta, ali snabdevanje Češkom Republikom nije nastavljeno.

„Prema našim informacijama, banka je ponovo razmotrila prvobitno blokiranu naplatu tranzitne naknade između tranzitnih kompanija i na kraju je prihvatila“, rekao je portparol Slovnafta Anton Molnar.

„Ovo potvrđuje da je ovako postavljen okvir funkcionalan i da može biti dugoročno rešenje“, rekao je on.

Drugi izvor upoznat sa ovim pitanjem rekao je da je plaćanje deblokirala holandska banka ING i da bi tokovi u Češku trebalo da budu nastavljeni do subote.

ING je odbio da komentariše.

Ukrtransnafta i Transnjeft nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Zemlje Centralne Evrope delimično zavise od ruske nafte i u velikoj meri zavise od ruskog gasa, i obezbedile su izuzeća od dolazeće zabrane Evropske unije na uvoz ruske nafte dok ne prilagode svoje transportne rute i rafinerije za drugu naftu.

Češka rafinerija nafte ORLEN Unipetrol, jedinica poljskog PKN Orlen, odbila je da komentariše.

Češka kompanija za tranzit nafte MERO, koja upravlja češkim delom naftovoda Druzhba, saopštila je da nema informacija o statusu plaćanja.

U četvrtak, predsednik MERO-a Jaroslav Pantuček rekao je da očekuje da će dotok u Češku Republiku biti nastavljen u petak ili subotu nakon što se reši pitanje plaćanja, iako je sugerisao da bi PKN mogao da izvrši zamensku uplatu sličnu MOL-u, što je PKN odbio da potvrdi.


izvor

[Dreadnought]

Kazahstan planira da izvozi naftu preko azerbejdžanskog naftovoda


Kazahstan će izvoziti deo svoje sirove nafte preko najvećeg naftovoda u Azerbejdžanu od septembra, pošto kazahstanska vlada traži alternativni put nakon što je Rusija zapretila da će zatvoriti cevovod CPC, javlja Rojters pozivajući se na tri izvora upućena u dešavanje.

Kazahstanski izvoz nafte učestvuje sa više od jedan odsto u svetskoj ponudi, ili sa otprilike 1,4 miliona barela dnevno (BPD).

Gotovo 20 godina ta zemlja transpostuje naftu Kaspijskim cevovodom (CPC) do ruske crnomorske luke Novorosijsk, koja omogućava pristup globalnom tržištu.

Ruski sud je u julu naložio da se na 30 dana zatvori CPC zbog, kako je navedeno, oštećenja izazvanih olujom, koja bi mogla da budu ekološka pretnja, što je navelo kazahstansku vladu i velike strane proizvođače da iz predostrožnosti sklope ugovore za isporuku nafte na drugim lokacijama.

Nijedna od alternativa nije toliko praktična kao CPC naftovod, što povećava rizik od dalje nestabilnosti na energetskim tržištima.

Izvor direktno upućen u ovo pitanje rekao je za Rojters da je kazahstanska državna naftna kompanija Kazmunaigaz (KMG) u poodmaklim razgovorima sa trgovinskim ogrankom azerbejdžanske državne firme SOCAR da dozvoli prodaju 1,5 miliona tona kazahstanske sirove nafte godišnje preko azerbejdžanskog naftovoda kojim se nafta isporučuje u tursku sredozemnu luku Džejhan.

Protok preko azerbejdžanskog cevovoda iznosio bi nešto više od 30.000 barela dnevno, što je neuporedivo manje od uobičajenih 1,3-1,4 miliona barela dnevno preko CPC cevovoda.

Konačni sporazum bi trebalo da bude potpisan krajem avgusta, a protok kroz naftovod Baku–Tbilisi–Džejhan (BTC) će početi mesec dana kasnije, rekao je izvor britanske agencije.

Postoji mogućnost da 2023. godine počne protok još 3,5 miliona tona kazahstanske sirove nafte godišnje kroz drugi azerbejdžanski naftovod do gruzijske crnomorske luke Supsa, rekla su druga dva izvora.

Ukupno sa protokom preko BTC naftovoda, isporuke nafte iz Kazahstana iznosile bi nešto više od 100.000 barela dnevno, što je 8,0 posto protoka preko Kaspijskog cevovoda.

Oslanjanje na Azerbejdžan bi omogućilo Kazahstanu da zaobiđe rusku teritoriju.


izvor

[Dreadnought]

Prvi brod sa ukrajinskim žitom uskoro stiže u Afriku


Prvi brod sa žitom namenjenim Africi od početka ruskog napada na Ukrajinu pristao je danas u luci Pivdenji u blizini Odese, saopštio je ukrajinski ministar za infrastrukturu Oleksandr Kubrakov.

"Teretni brod ''Hrabri komandant'' stigao je u luku Pivdenji. Odatle će veoma brzo ukrajinsko žito biti isporučeno Etiopiji", napisao je Kubrakov na Tviteru, prenosi Rojters.

Dva broda sa tovarom žitarica napustila su ranije danas ukrajinske luke, nakon odobrenja Zajedničkog koordinacionog centra (JČ) u Istanbulu, koji nadgleda nastavak izvoza žitarica iz Ukrajine, prenela je agencija RIA Novosti.

Brod za rasute terete Star Laura isplovio je iz luke Južni, prevozeći 60.150 tona kukuruza, čije je odredište iranski grad Bandar Imam Homeini, dok je teretnjak Sormovski 121 napustio luku Černomorsk sa 3.050 tona pšenice i krenuo za turski grad Tekirdag.


izvor

[Dreadnought]

Berlin domaćin konferencije o obnovi Ukrajine 25. oktobra


Međunarodna ekspertska konferencija o restauraciji i rekonstrukciji Ukrajine biće održana u Berlinu 25. oktobra, sa fokusom na specifične sektore u kojima zaraćena nacija može da dobije brzu pomoć.

„Nemci su veoma pragmatični i vole specifičnosti, tako da će ovo biti konferencija na kojoj želimo da idemo napred, a ne da ponavljamo ono što se već dogodilo. Znate da je plan rekonstrukcije Ukrajine, predstavljen u Luganu, veoma obiman – oko 3.000 stranica. Želeli bismo da vidimo konkretnije šta se sada može uraditi sa novcem koji je na raspolaganju i sa onim našim susedima u Evropi koji zaista žele da urade nešto za Ukrajinu“, rekla je u intervjuu za Ukrinform nemačka ambasadorka u Ukrajini Anka Feldhusen.

Prema rečima ambasadora, Berlinska konferencija će se razlikovati od one u Luganu. Nemačka zajedno sa Evropskom komisijom želi da pronađe sektore u kojima je moguće preciznije i brže dati doprinos.

„Tu će biti naša kancelarka i takođe šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ideja je da Ukrajina što pre vidi konkretnu podršku, jer imamo novca, energije i dobre volje, ali to treba usmeriti. ka pravim projektima“, rekla je ambasadorka.

Kako je saopšteno, premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je krajem jula da ukrajinske vlasti očekuju da će ove jeseni u Nemačkoj sazvati međunarodnu ekspertsku konferenciju o obnovi Ukrajine.


izvor

[Dreadnought]

Ustenko: Novi zajam od MMF uverio bi kreditore Ukrajine


Obezbeđivanje novog zajma od pet milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pomoglo bi uveravanju ostalih kreditora Ukrajine da je makroekonomska situacija u ratom razorenoj zemlji pod kontrolom, izjavio je danas Oleg Ustenko, glavni ekonomski savetnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.


izvor

[dzumba]

Berlin domaćin konferencije o obnovi Ukrajine 25. oktobra

Мислим да је ова конференција уствари само вид моралне подршке. Објективно још се не зна колико чега и како треба обновити, тим пре што рат још увелико траје па ће вероватно бити још разарања. Сумњам да ће Украјини дти паре тек онако, на невиђено. А конкретно се још не може радити ни урадити.