Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Nemački ministar pozvao kompanije da ograniče grejanje kancelarija tokom zime


Nemačke kompanije i javne institucije trebalo bi da ograniče grejanje svojih kancelarija na 19 stepeni Celzijusa, kako bi država smanjila potrošnju prirodnog gasa, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek.

Nemačka, najveća ekonomija Evropske unije i država koja najviše uvozi ruski gas, pokušava da smanji zavisnost od prirodnog gasa iz Rusije kao odgovor na napad Moskve na Ukrajinu.

Rusija je već prekinula izvoz gasa u nekoliko zemalja EU, a zvaničnici strahuju da će Moskva iskoristiti izvoz gasa kao politički pritisak, kojim bi primorala države da smanje sankcije koje su joj uvele.

Ministar Habek je rekao da, dok je 27 zemalja EU obećalo da će smanjiti upotrebu gasa za 15 odsto od avgusta u poređenju sa prethodnim petogodišnjim prosekom, Nemačka treba da smanji potrošnju za 20 odsto.

Habek takođe predlaže zabranu grejanja nekomercijalnih privatnih bazena, isključivanje grejanja u zajedničkim prostorijama javnih zgrada i gašenje svetla na javnim bilbordima između 22 časa i 6 ujutru.


izvor

[dzumba]

Rusija je već prekinula izvoz gasa u nekoliko zemalja EU, a zvaničnici strahuju da će Moskva iskoristiti izvoz gasa kao politički pritisak, kojim bi primorala države da smanje sankcije koje su joj uvele.

Која глупост. Па наравно да ће да користе јер су и санкције управо то, политички али и економски притисак.

[Dreadnought]

Šolc: Obnova Ukrajine koštaće milijarde evra


Obnova Ukrajine koštaće milijarde evra, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za novinare u Berlinu.

Lider Nemačke je izjavio da bi projekat bio ambiciozniji od Maršalovog plana iz 1947. koji je sponzorisan od strane SAD-a i koji je usvojen za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata, koji je koštao procenjenih 13 milijardi dolara (150 milijardi dolara u današnjoj vrednosti) u programima ekonomskog oporavka.

Na pitanje kada bi projekat obnove Ukrajine mogao da počne, Šolc je rekao da je pitanje uspostavljanja mira isključivo na njenom narodu i vladi.

"Samo ukrajinski predsednik, vlada, parlament i ukrajinski narod mogu da kažu koja odluka je ispravna", rekao je Šolc, dodajući da "prisilni mir neće funkcionisati, zbog čega će Nemačka nastaviti da pruža finansijsku i vojnu pomoć Kijevu“.

"Istovremeno, moramo se pozabaviti pitanjem rekonstrukcije – infrastrukture, zgrada, institucija. Uništenje je dramatično, koštaće milijarde", rekao je Šolc, dodajući da je pogrešno opisati ovaj ogroman zadatak kao "Maršal plan", jer će obnova Ukrajine koštati mnogo više.

Ranije ovog meseca, američka TV mreža Blumberg je izvestila da Ukrajina traži od stranih donatora stotine milijardi dolara za rekonstrukciju, sugerišući da će EU platiti najveći deo paketa pomoći i obezbediti Kijevu preko 500 milijardi evra.

Pre tog velikog zahteva, ukrajinski predsednik Vladimir Zeleksni je na konferenciji NATO-a u Madridu rekao da je Kijevu potrebno pet milijardi dolara mesečno da pokrije budžetski deficit. Ukrajinski lider je insistirao da Kijev neće ustupiti nijednu teritoriju Rusiji u zamenu za prekid vatre te vrši pritisak na Zapad da pruži više oružja Ukrajini kako bi promenio tok rata protiv Moskve.


izvor

[Dreadnought]

Brod sa 23.000 tona žita isplovio iz Ukrajine za Etiopiju


Brod natovaren sa 23.000 metričkih tona ukrajinskog žita namenjenog Etiopiji koji su poslale Ujedinjene nacije isplovio je danas pod zastavom Liberije iz ukrajinske crnomorske luke Južne, kao prva pošiljka u okviru programa pomoći zemljama koje se suočavaju sa glađu.

Lokalni ukrajinski zvaničnik Maksim Marčenko rekao je da brod plovi do Džibutija gde će žito biti istovareno i transportovano u Etiopiju u okviru inicijative Svetskog programa za hranu, preneo je AP.

Ukrajina i Rusija su 22. jula postigle dogovor sa Turskom o obnavljanju plovnog puta kroz Crno more kako bi se nastavile isporuke žitarica iz ukrajinskih luka i rešila kriza izazvana poremećajem izvoza koji je nastao zbog rata u Ukrajini.

Etiopija je jedna od pet zemalja za koje UN smatraju da je izložena riziku od gladi.

"Kapaciteti su tu, žitarice su tu, a potražnja postoji širom sveta, posebno u ovih pet zemalja. Nadamo da će svi akteri nastaviti da budu deo ovog sporazuma koji je zaista značajan za čovečanstvo. Da zaključim, danas je bilo veoma pozitivno", rekla je koordinatorka Svetskog programa za hranu u Ukrajini Deniz Braun.


izvor

[Dreadnought]

Švajcarska bi se mogla pridružiti planu EU za smanjenje upotrebe gasa


Švajcarska može da spreči nestašicu energije pridruživanjem planu Evropske unije za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto ove zime.

To je izjavila ministarka energetike Simoneta Somaruga, piše „Evropska pravda” pozivajući se na Rojters.

„Situacija je ozbiljna“, rekao je Sommaruga i dodao da je poziv Švajcarske komisije za električnu energiju da se domaćinstva nabave svećama u slučaju nestanka struje ove zime „poziv na buđenje za sve“.

Krajem juna, švajcarska vlada je iznela planove za rešavanje mogućih nestašica prirodnog gasa ove zime i rekla da bi mogla da pribegne racionalizaciji ako se druge mere pokažu nedovoljnim.

Švajcarska bez izlaza na more dobija gas preko susednih zemalja EU i gas čini oko 15% njene ukupne potrošnje energije.

Prema podacima Vlade, oko 42 odsto gasa se koristi za grejanje stambenih prostorija, a ostatak se koristi u industriji, uslugama i transportu.

Upitan da li Švajcarska treba da sledi sporazum EU, koji zahteva od svih zemalja u bloku da ove zime dobrovoljno smanje potrošnju gasa za 15 odsto, Sommaruga je rekao: „To svakako ima smisla. Odlučiće Savezno veće“.

Ona je takođe rekla da će Vlada u narednim nedeljama pokrenuti kampanju u tom pravcu i da će se zalagati za manje grejanja u javnim zgradama.

U EU je stupio na snagu hitan gasni plan za prevazilaženje energetske krize izazvane ratom Rusije protiv Ukrajine. On predviđa dobrovoljne zimske uštede prirodnog gasa od 15% po zemlji, ali dozvoljava brojne izuzetke.


izvor

[babaroga]

Švajcarska bi se mogla pridružiti planu EU za smanjenje upotrebe gasa


Švajcarska može da spreči nestašicu energije pridruživanjem planu Evropske unije za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto ove zime.

To je izjavila ministarka energetike Simoneta Somaruga, piše „Evropska pravda” pozivajući se na Rojters.

„Situacija je ozbiljna“, rekao je Sommaruga i dodao da je poziv Švajcarske komisije za električnu energiju da se domaćinstva nabave svećama u slučaju nestanka struje ove zime „poziv na buđenje za sve“.

Krajem juna, švajcarska vlada je iznela planove za rešavanje mogućih nestašica prirodnog gasa ove zime i rekla da bi mogla da pribegne racionalizaciji ako se druge mere pokažu nedovoljnim.

Švajcarska bez izlaza na more dobija gas preko susednih zemalja EU i gas čini oko 15% njene ukupne potrošnje energije.

Prema podacima Vlade, oko 42 odsto gasa se koristi za grejanje stambenih prostorija, a ostatak se koristi u industriji, uslugama i transportu.

Upitan da li Švajcarska treba da sledi sporazum EU, koji zahteva od svih zemalja u bloku da ove zime dobrovoljno smanje potrošnju gasa za 15 odsto, Sommaruga je rekao: „To svakako ima smisla. Odlučiće Savezno veće“.

Ona je takođe rekla da će Vlada u narednim nedeljama pokrenuti kampanju u tom pravcu i da će se zalagati za manje grejanja u javnim zgradama.

U EU je stupio na snagu hitan gasni plan za prevazilaženje energetske krize izazvane ratom Rusije protiv Ukrajine. On predviđa dobrovoljne zimske uštede prirodnog gasa od 15% po zemlji, ali dozvoljava brojne izuzetke.


izvor

Svajcarska nema svoje zalihe gasa nego ih uvozi iz Nemacke. Kada sam zvao kompaniju koja nam snabdeva gas, to su mi rekli, ali i da je gas isplacen Nemackoj za 2 godine unapred.  U Svajcarskoj ima oko 300-350000 domacinstava koja se greju na gas.  Jos su mi rekli da je potrosnja gasa u celoj Svajcarskoj na nivou grada Hamburga u Nemackoj. 

Na pitanje "sta ako Nemacka ne bude imala gas da isporuci" nisu imali odgovor, nego samo "ali mi smo njima platili" 

[Dreadnought]

Prosečna cena benzina u SAD pala je za 45 centi na 4,10 dolara po galonu


Prosečna američka cena benzina redovnog kvaliteta je pala za 45 centi u poslednje tri nedelje na 4,10 dolara po galonu.

Industrijski analitičar Trilbi Lundberg iz Lundberg Survei-a rekao je u nedelju da nastavak pada dolazi jer su i troškovi sirove nafte ostali niski.

„Pad od jednog dolara po galonu nije bio dovoljan da povrati potražnju vozača, koja je u povlačenju zbog održivog visokog nivoa cena“, rekao je Lundberg u saopštenju.

Prosečna cena pumpe je niža za dolar u proteklih devet nedelja, ali je 85 centi viša nego pre godinu dana.

U celoj zemlji, najviša prosečna cena gasa redovnog kvaliteta bila je u oblasti zaliva San Franciska, 5,36 dolara po galonu. Najniži prosek bio je u Baton Ružu, Luizijana, 3,38 dolara po galonu.

Prema istraživanju, prosečna cena dizela je pala za 37 centi tokom tri nedelje na 5,17 dolara po galonu.


izvor

[Dreadnought]

Energoatom proizveo 55,4% ukupne proizvodnje električne energije u Ukrajini


U periodu januar-jun 2022. godine, Nacionalna kompanija za proizvodnju nuklearne energije Energoatom Ukrajine proizvela je preko 34,3 milijarde kilovat-sati električne energije, ili 55,4% ukupne proizvodnje električne energije u zemlji, objavila je pres služba kompanije, prenosi dopisnik Ukrinforma.

„Energoatom je u prvoj polovini 2022. proizveo preko 34,3 milijarde kilovat-sati električne energije, ili 55,4% ukupne proizvodnje električne energije u zemlji. Isporučeno je više od 32 milijarde kilovat-sati električne energije. Dakle, u prvoj polovini 2022. godine Energoatom je završio plan proizvodnje električne energije sa 100,4% i plan snabdevanja električnom energijom sa 100,6%“, navodi se u izveštaju.

Uprkos ekstremnim izazovima izazvanim invazijom Rusije na Ukrajinu u punom obimu i zaplenom nuklearnih i industrijskih objekata od strane ruskih trupa, Energoatom je uložio sve napore da osigura da ukrajinski potrošači ne iskuse nedostatak električne energije.

Podsećamo da su 4. marta 2022. godine ruske trupe zauzele najveću evropsku nuklearnu elektranu, Zaporošku NE. Ruski osvajači su rasporedili vojnu opremu i municiju na lokaciji fabrike.

Od 5. avgusta 2022. godine ruska vojska je u više navrata granatirala područje Zaporoške NE. Konkretno, ruski projektili su oštetili tri senzora za praćenje radijacije oko skladišta istrošenog goriva.


izvor

[Dreadnought]

Još šest brodova dobija dozvolu za izvoz ukrajinskog žita


Zajednički koordinacioni centar u okviru Crnomorske inicijative UN za žito omogućio je prolazak šest brodova pomorskim humanitarnim koridorom u Crnom moru, objavio je Glas Amerike pozivajući se na ZSO.

Ovi brodovi bi trebalo da preuzimaju žito iz Ukrajine koja je bila blokirana od početka ruske invazije u punom obimu.

Kao što je napomenuto, dva od ovih plovila – MV Kafkam Etler i MV Zelek Star – već su pregledana u Mramornom moru i mogu da krenu prema Čornomorsku, u oblasti Odesa, na utovar.

Brodovi MV Great Arsenal, MV Zumrut Ana, MV Ocean S, MV Kubroslii će nakon pregleda krenuti za luku Chornomorsk.

Pored toga, u nedelju, MV Star Laura je pregledan i odobren za polazak. U subotu je MV Rahmi Iagci prošao inspekciju.

U skladu sa procedurama koje je dogovorio ZSO, svi učesnici inspekcije koordiniraju rad sa svojim vojnim i drugim nadležnim organima. To je neophodno „da bi se omogućio bezbedan prolaz komercijalnih plovila u okviru Crnomorske inicijative za žito“.

Učesnici Zajedničkog koordinacionog centra ističu da će pažljivo pratiti prolazak brodova sa ukrajinskim žitom kroz pomorski humanitarni koridor“, navodi se u saopštenju.

Kako je saopšteno, Ukrajina, Turska i generalni sekretar UN Antonio Gutereš potpisali su 22. jula u Istanbulu inicijativu o bezbednom transportu žitarica i prehrambenih proizvoda iz luka Odesa, Černomorsk i Pivdeni na predlog Ujedinjenih nacija.

Brodovi koji prevoze žito iz Ukrajine za izvoz zaštićeni su posebnom tampon zonom od 10 nautičkih milja (oko 18,5 km).


izvor

[Dreadnought]

Predsedavajući Državne dume: Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost


Mesečni deficit ukrajinske privrede iznosi pet milijardi dolara, Kijev ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima i gubi finansijsku nezavisnost, izjavio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

„Ukrajina je bankrotirala. Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje. Više od 60 odsto odlazi na vojne rashode. Mesečni deficit je pet milijardi dolara“, napisao je Volodin na svom kanalu na Telegramu.

Prema njegovim rečima, Kijev bez pomoći Vašingtona i Brisela ne može da ispunjava svoje obaveze prema građanima.

„Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost“, zaključio je Volodin.


izvor