Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Dva broda ulaze u luku Odesa za utovar ulja i kukuruza


„Tanker Elf pod zastavom Vanuatua pristao je na terminalu Prista Oil. Na brod će biti utovareno 7.000 tona suncokretovog ulja“, rekli su dopisniku Ukrinforma iz lučke dispečerske službe.

Prateći tanker, teretni brod Sara pod zastavom Palaua ušao je u luku da utovari kukuruz.

Kako je preneo Ukrinform, 14. avgusta je više od 23.000 tona pšenice utovareno na brod za rasute terete Brave Commander u luci Pivdenji za otpremu u Etiopiju.

Od početka avgusta humanitarnim pomorskim koridorom iz ukrajinskih luka izvezeno je oko 375.000 tona žitarica i drugih životnih namirnica.

Brodovi koji prevoze žito iz Ukrajine preko Crnog mora za izvoz zaštićeni su posebnom tampon zonom od 10 nautičkih milja (oko 18,5 km).

Ukrajina, Turska i generalni sekretar UN Antonio Gutereš potpisali su 22. jula u Istanbulu, na predlog Ujedinjenih nacija, inicijativu o bezbednom transportu žitarica i prehrambenih proizvoda iz ukrajinskih luka Odesa, Černomorsk i Južni.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina će ponovo uvesti akcize na gorivo kako bi popunila budžet tokom rata


Ukrajinska vlada je zatražila od parlamenta da delimično obnovi akcize na benzin i dizel gorivo kako bi se povećao državni budžet, iscrpljen mesecima rata sa Rusijom, izjavio je u ponedeljak ministar za infrastrukturu Oleksandar Kubrakov.

On je rekao da bi obnavljanje akcize od 100 evra (101,96 dolara) na 1.000 litara moglo da obezbedi državnom budžetu oko 2-3 milijarde grivni (135,54 miliona dolara) svakog meseca usred mesečnog deficita od oko 5 milijardi dolara.

„Ministarstvo finansija je u teškoj situaciji“, rekao je Kubrakov na televizijskom brifingu. „Svaki dodatni prihodi u budžet od poreza koji su prethodno ukinuti su suštinski i važni.

On je rekao da bi porez mogao biti uveden u septembru ili oktobru.

Ukrajina je ukinula akcizu – koja je iznosila 213 evra za benzin i 140 evra za dizel gorivo – u martu nakon što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara i prekinula logističke lance.

Ukrajina je većinu goriva koje troši uvozila iz Belorusije i Rusije. Parlament je ukinuo akcize kako bi pomogao trgovcima da ostvare dovoljan profit da napune domaće tržište gorivom iz Evrope.

„Situacija se stabilizovala u julu. Goriva ima dovoljno na pumpama“, rekao je ministar.

On je rekao da delimično obnavljanje akciza ne bi trebalo da izazove značajan rast maloprodajnih cena u Ukrajini jer je gorivo sve jeftinije na svetskom tržištu.


izvor

[Dreadnought]

Finska će učestvovati u rekonstrukciji Ukrajine


Finska planira da učestvuje u rekonstrukciji infrastrukture uništene tokom neprijateljstava u Černigovskoj oblasti, napisao je na Telegram kanalu zamenik šefa kabineta predsednika Kirilo Timošenko posle sastanka sa ambasadorom Finske Pajvi Lajne, prenosi „Evropska istina“.

Prema informacijama OP, sada Černigovska oblast treba brzo da obnovi više od 4.479 stambenih objekata: 1.029 visokih zgrada i 3.231 privatnu kuću.

„Finska iskreno želi da pomogne Černigovskoj oblasti, na tome rade i vlada i privatne kompanije. Spremni smo da našim partnerima pružimo sve potrebne informacije o objektima koji treba da se restauriraju. Pre svega, to su stambene zgrade, škole. , bolnice i komunalne mreže“, napisala je Timošenkova.

Vlada Finske će ove nedelje započeti razgovore o ideji o viznim ograničenjima za građane Ruske Federacije u vezi sa njenim agresivnim ratom protiv Ukrajine.

Baltičke zemlje i Finska su najaktivnije za ograničavanje izdavanja turističkih viza Rusima, ideju je podržala i Češka, koja predsedava Savetom EU.


izvor

[Dreadnought]

„Dr Propast“ prognozira: Dve opcije za Ameriku, obe su loše


Ekonomista Nurijel Rubini, poznatiji kao „Dr Propast“, smatra da postoje dve opcije za američku ekonomiju — tvrdo prizemljenje, što podrazumeva bolnu recesiju, ili inflacija van kontrole, imajući u vidu najagresivnije pooštravanje monetarne politike Federalnih rezervi (FED) u poslednjih nekoliko decenija.

„Kamata na federalna sredstva bi, po mom mišljenju, trebalo da ide znatno iznad 4,0 posto, na 4,5-5,0 procenata, da bi zaista pogurala inflaciju naniže, ka 2,0 posto", rekao je predsednik i glavni izvršni direktor kompanije „Rubini Makro Asosijejts“ u intervjuu za „Blumberg“ televiziju.

Ako se to ne dogodi, inflaciona očekivanja će se pogoršati, upozorio je Rubini, kom je predviđanje pucanja balona nekretnina u SAD, koje je dovelo do globalne finansijske krize 2008. godine, donelo nadimak „Dr Propast“.
Ukoliko kamata FED-a bude podignuta na raspon 4,5-5,0 procenata, „onda ćemo imati tvrdo prizemljenje", naveo je on i dodao:

„U svakom slučaju, ili ćete dobiti tvrdo prizemljenje ili će se inflacija oteti kontroli”.

Najnovija projekcija kamatnih stopa američke centralne banke, koja je objavljena nakon junskog sastanka o monetarnoj politici, nagoveštava da će stopa na federalna sredstva dostići oko 3,375 procenata do kraja ove godine i skoro 3,8 odsto do kraja 2023.

„To nije dovoljno agresivno. Čak i uz stopu od 3,8 posto, imamo inflaciju od oko 8,0 procenata, i dalje daleko iznad cilja, koja će samo postepeno opadati. Tržišna predviđanja zaokreta, da će FED smanjiti kamate sledeće godine, meni zvuče obmanjujuće“, rekao je Rubini.

On se pridružio grupi istaknutih američkih ekonomista, među kojima je i glavni ekonomista „Goldman Saksa“, Džan Hatsijus, koji smatraju da će centralnoj banci biti teško da izbegne duboku i bolnu recesiju, poznatu i kao tvrdo prizemljenje, napominje njujorška agencija.

„U SAD-u, kad god ste imali inflaciju iznad 5,0 posto i nezaposlenost ispod 5,0 procenata, pooštravanje politike FED-a je dovelo do tvrdog prizemljenja. Dakle, moj osnovni scenario je tvrdo prizemljenje“, poručio je Rubini, preneo je Tanjug.


izvor

[Dreadnought]

Cena gasa u Evropi premašila 2.450 dolara


Cena gasa u Evropi porasla je iznad 2.450 dolara za 1.000 kubnih metara, prvi put od 8. marta, prema podacima sa londonski ICE berze.

Od početka današnjeg trgovanja, cena je skočila za više od 6,0 odsto, prenosi agencija Tas.

Gas za septembarsku isporuku je ugovaran na holandskom TTF čvorištu po ceni od 2.464 dolara za hiljadu kubika, odnosno za 234,5 evra za megavat-sat, po trenutnom kursu dolara prema evru.

„Gasprom“ je ranije danas saopštio da je njegov izvoz gasa u zemlje ivan zajednice nezavisnih država, pao za 34,7 odsto na 75,3 milijarde kubnih metara u periodu od januar do jula ove godine.



Gasprom: Postoji mogućnost da cena gasa u EU premaši 4.000 dolara na zimu


Ruski gasni gigant „Gasprom“ saopštio je da ne isključuje scenario prema kojem bi cene gasa u Evropi tokom zime mogle da prekorače nivo od 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara, javlja agencija Tas.

„Napominjemo da su na spot tržištima u Evropi cene gasa već premašile nivo od 2.500 dolara. Prema konzervativnim procenama, ako se taj trend nastavi, cene će na zimu premašiti 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara“, navodi se u saopštenju „Gasproma“.


izvor

[Dreadnought]

Nemci postigli cilj pre roka – ali još uvek ne mogu da predahnu


Nemačka skladišta gasa dostigla su nivo popunjenosti od 75 posto dve nedelje pre roka, saopštio je državni regulator energetske mreže.

Najveća evropska ekonomija nastoji da obezbedi dovoljne zalihe gasa za zimu zbog smanjenih isporuka iz Rusije.

"Cilj prve faze je postignut. Skladišta gasa su popunjena 75,43 posto, naredni cilj je popunjenost od 85 procenata do 1. oktobra", napisao je Klaus Miler, predsednik Federalne mrežne agencije na Tviteru, prenosi "Blumberg".

Nemačkim planom predviđeno je da skladišta moraju biti popunjena najmanje 75 posto do 1. septembra, da se zatim popunjenost poveća do 1. oktobra na 85 odsto, a do 1. novembra na 95 procenata.

Isporuke ruskog gasa gasovodom Severni tok 1, koji ide ispod Baltičkog mora do Nemačke, smanjene su već nekoliko nedelja na samo oko 20 odsto kapaciteta. Ruska kompanija Gasprom kao razlog za to navodi tehničke probleme, dok nemačka vlada smatra da je to izgovor.

Pri normalnim zimskim temperaturama i uz smanjene isporuke gasa, uskladišteni gas bi mogao da se potroši već u martu ili aprilu, izjavio je Sebastijan Bleške, generalni direktor nemačkog udruženja za skladištenje gasa Ines, prenela je agencija dpa.

"Ako Rusija u potpunosti prekine isporuke gasa, uskladišteni gas će se potrošiti i ranije”, dodao je on.


izvor

[Dreadnought]

Rusija uspela da se obezbedi žitaricama


Poljoprivrednici u Rusiji su požnjeli 78 miliona tona žitarica, što je količina dovoljna da u potpunosti obezbedi prehrambenu bezbednost zemlje.

To je za RIA Novosti potvrdio Roman Nekrasov, direktor Odeljenja za uzgoj biljaka ruskog Ministarstva poljoprivrede, prenosi Raša Tudej (RT).

On je istakao da je tempo žetve brz "uprkos teškim vremenskim uslovima i drugim izazovima".

Rusko ministarstvo poljoprivrede je ranije prognoziralo žetvu žitarica od 130 miliona tona ove godine, uključujući rekordnih 87 miliona tona pšenice, a očekivalo je da će izvoz dostići i do 50 miliona tona žitarica.

Prošle godine Rusija je požnjela skoro 121 milion tona žitarica, uključujući oko 76 miliona tona pšenice.

Ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev upozorio je prošle nedelje da su kasni početak radova u nekoliko regiona zbog hladnog proleća i lošeg vremena, uz određene poteškoće u snabdevanju stranim komponentama za poljoprivrednu opremu, stvorio rizike za dostizanje cilja od 130 miliona tona .

Ministar je rekao i da će možda morati da se revidira plan izvoza od 50 miliona tona, što će neminovno uticati na globalno tržište žitarica.


izvor

[Dreadnought]

Pregovaraće s Gaspromom samo u krajnjem slučaju


Odluka o tome da li će Bugarska pregovarati sa ruskim monopolistom Gasprom se može očekivati najranije nakon nedelju dana.

To je izjavio privremeni ministar energetike Rosen Hristov, prenosi bnr.bg.

"Pregovaraće se samo ako se ispostavi da Bugarska ne može da obezbedi sve potrebne količine gasa za zimu", dodao je.

Predstoje analize potrebnih količina i cene po kojoj se prirodni gas može isporučivati.

"Treba nam gas koji će ljudi moći da kupe i da rade“, kazao je Hristov.

Ministar je naveo da najkasnije 1. oktobra treba poteći prve komercijalne količine gasa novom interkonekcijom sa Grčkom.


izvor

[Dreadnought]

Prvi brod sa ukrajinskim žitaricama stigao u Siriju


Prvi brod koji je iz isplovio iz Ukrajine prema dogovoru o nastavku izvoza žitarica iz te zemlje, stigao je danas u sirijski lučki grad Tartus, iako je Kijev prekinuo diplomatske odnose sa Damaskom, prenosi AP pozivajući se na satelitske snimke.

Brod "Razoni", pod zastavom Sijera Leonea, isplovio je iz ukrajinske luke Odesa 1. avgusta u skladu sa postignutim dogovorom o izvozu žita, ali nije se stigao u Liban kako je bilo planirano, dok satelitski snimci kompanije "Planet Labs PBC" pokazuju da se u Tartusu nalazio u utorak ujutro, odmah pored lučkih silosa za žito.

Sirija je već primila ukrajinsko žito oduzeto sa teritorije koju je zauzela Rusija tokom rata Moskve protiv Kijeva.


izvor

[Dreadnought]

Ništa za Ruse – čak ni onlajn


Kompanija Ikea je ukinula mogućnost onlajn kupovine u Rusiji za potrošače i korporativne klijente.

To je saopštio je poznati lanac prodavnica nameštaja Ikea na svom zvaničnom sajtu, piše bizportal.

"Zatvorili smo onlajn kupovinu Ikeinih proizvoda (u Rusiji). Korpa (za kupovinu na Internetu), lista kupljenih proizvoda i lični nalozi nisu dostupni na sajtu", napisala je kompanija.

Sve narudžbine koje su obavljene pre zatvaranja će biti obrađene, i poslate kupcima u avgustu i septembru, takođe je saopšteno, prenosi ruska državna agencija Tass.

Ikea je ranije najavila da ne planira prodaju robe u Rusiji u doglednoj budućnosti, i organizovala rasprodaju na svom sajtu.


izvor

[Dreadnought]

Rusi ostaju bez Lint čokolade


Švajcarski proizvođač čokolade Lint i Špringli saopštio je danas da je odlučio da napusti rusko tržište zbog sukoba sa Ukrajinom.

Kompanija, poznata po svojim čokoladnim kuglicama lindor i uskršnjim čokoladnim zečevima uvijenim u zlatnu foliju, odlučila je u martu da privremeno zatvori prodavnice i obustavi isporuke u Rusiju, prenosi Rojters.

"Nakon saopštenja od 9. marta 2022, Lint i Špringli grupa je odlučila da izađe sa ruskog tržišta“, objavila je kompanija danas, dodajući da će "podržati zaposlene u Rusiji i delovati u skladu sa lokalnim (ruskim) propisima".


izvor

[Dreadnought]

Nemačka obezbedila novi izvor: Cilj – smanjiti zavisnost od Rusije


Nemačka je danas dobila potvrdu da će veliki uvoznici gasa ove zime održavati u potpunosti punim dva najveća terminala za tečni prirodni gas (LNG).

Cilj je da se smanji zavisnost od ruskog gasa s obzirom da je Moskva upozorila da bi ionako visoke cene gasa mogle ponovo da rastu, preneo je Rojters.

Rusija, koja je ranije zadovoljavala oko 40 odsto evropskih potreba za gasom, smanjila je isporuke navodeći kao razlog probleme sa opremom, dok Berlin optužuje Moskvu da želi da "ucenjuje" Evropu.


izvor

[Dreadnought]

Let them eat cake. Collapsing the UK and German economies

[Dreadnought]

Hrvatska se sprema za isključenja struje? I Severna Makedonija uvodi mere


Dražen Jakšić, direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar, komentarisao je cene energenata i scenarije koji se očekuju na jesen.

Što se tiče cena struje, Jakšić je rekao da su one višestruko veće u veleprodaji nego pre godinu dana, i da se deo njih prenosi na potrošače, ali i da domaćinstva danas plaćaju mnogo nižu cenu od otkupne, prenosi Indeks.

"U svakom slučaju, pritisak je veliki zbog uticaja krize u Rusiji i Ukrajini, a i sada imamo situaciju da je ovo izuzetno sušna godina u celoj Evropi, koja je smanjila proizvodnju električne energije iz hidroelektrana i to utiče na povećanje cena na veletržnicama. Kako će to uticati na cenu domaćinstva zavisi i od odluka vlade, ali će neko morati da plati tu razliku. U ovom slučaju teret je na dobavljačima, trenutno na HEP-u, koji drži veliki udeo na maloprodajnom tržištu u Hrvatskoj", rekao je Jakšić.

On ističe da cena koju sada plaćaju nije dugoročno održiva, ali i da je nezahvalno prognozirati kako će se cene kretati.

"Imamo poremećaj u snabdevanju i teško je predvideti kako će se cene kretati, ali sigurno neće biti značajnijeg smanjenja cena u narednom periodu, one će ostati na visokom nivou nekoliko meseci, možda i duže, i pitanje je koliko je to održivo za funkcionisanje energetskih kompanija", rekao je Jakšić.


O redukcijama

Što se tiče pomenutih redukcija struje, direktor instituta Hrvoje Požar rekao je da se nada da do takvog scenarija neće doći.

"Međutim, činjenica je da imamo znatno manju proizvodnju iz hidroelektrana i veću potrebu za proizvodnjom iz fosilnih goriva i uvoza, mnoge evropske zemlje se suočavaju sa sličnom situacijom. Rekao bih da je situacija zabrinjavajuća, ali ipak ne i alarmantna i nadamo se da neće biti potrebe za redukcijama", rekao je Jakšić.

Ipak, građanima Hrvatske je dao savete. "Treba pozvati sve građane u što većem broju, kao i preduzetnike, da preduzmu mere štednje. Nikada nije bilo važnije da štedimo energiju nego sada, kako bismo izbegli redukcije u zimskom periodu, da rezervoari budu puniji i da skladišta gasa budu što punija", rekao je Jakšić.



Mere Severne Makedonije


U Severnoj Makedoniji će 1. septembra stupiti na snagu mere koje bi trebalo da omoguće uštedu struje do 15 odsto.

U odluci vlade, koja je doneta na sednici u utorak, date su preporuke domaćinstvima i preduzećima, i konkretni zadaci državnim institucijama, izvestila je televizija Sitel.

Na narednoj sednici vlade trebalo bi da bude doneta odluka o proglašenju krize u energetskom sektoru. Za sada nema najava o restrikcijama struje, a iz vlade najavljuju povećanje proizvodnje, dodaje makedonski medij.

Mere su podeljene u nekoliko kategorija, u zavisnosti od toga da li su za domaćinstva, preduzeća ili objekte, institucije i državna preduzeća, saopštio je ministar privrede Krešnik Bekteši.

Gašenje dekorativne rasvete na javnih zgradama i spomenicima kulture, gašenje sijalica kada ima dovoljno dnevne svetlosti, hlađenje klima uređajima na temperaturi ne nižoj od 27 stepeni i grejanje na ne većoj od 20 stepeni, gšenje računara nakon rada, redovno zamena filtera na grejnim i klima uređajima, zamena prozora onim energetski efikasnim, samo su deo zadataka utvrđenih za državne institucije.

Domaćinstvima se preporučuje da bojler uključuju samo kada postoji potreba za toplom vodom i po mogućstvu kada je jeftina struja, zatim racionalna upotreba grejnih tela, sijalica, izolacija plafona, spoljnih zidova i prozora...

Poslovnoj zajednici se nalaže da isključi dekorativnu rasvetu na svim zgradama, da ne koristi osvetljenje u unutrašnjim prostorijama, holovima i kancelarijama u periodu kada ima dovoljno dnevne svetlosti, racionalno grejanje i hlađenje klima uređajima, primena novih tehnologija za poboljšanje energetskih performansi industrijskih postrojenja...

Ukoliko se ne postigne cilj od 15 odsto uštede električne energije, Bektši je najavio da će uslediti sankcije za čelnike institucija u skladu sa etičkim kodeksom.

Svakog 15. u mesecu, počev od septembra, javno će se objavljivati računi za struju državnih institucija. Cilj nije samo da građani imaju uvid u potrošnju, već i da znaju da li su ispoštovane obaveze vlade o štednji. Izveštaje institucija o utrošenoj električnoj energiji objavljivaće Ministarstvo privrede.

Uredbom o najavljenom proglašenju kriznog stanja u sektoru električne i toplotne energije predviđeno je da ona traje 30 dana, zbog čega će u međuvremenu parlamentu biti upućen zahtev za produženje kriznog stanja do kraja grejne sezone.

Generalni direktor Elektrana Severne Makedonije (ESM) Vasko Kovačevski je najavio povećanje proizvodnje električne energije, navodeći da je planirano da tri bloka u REC Bitola počnu da funkcionišu od novembra i da će se nastojati da se ne rade klasični remonti sa prekidima proizvodnje od 30, 60 ili 90 dana, već da se izvode u periodima kada dođe do smanjenja potrošnje.

ESM su u periodu januar-jul ove godine proizvele 2.194 gigavat-sati električne energije, ili 15 odsto više nego u istom periodu 2021. Planom proizvodnje za ovu godinu predviđeno je povećanje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.


izvor

[Dreadnought]

Moskva se nada: "Globalne gladi neće biti"


U Moskvi se nadaju da globalne gladi neće biti, cene žita su u padu.

To je izjavio direktor Departmana za ekonomsku saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Dmitrij Biričevski, prenosi Sputnjik.

"Hajde da ne budemo potpuni pesimisti. Nadam se da globalne gladi neće biti, štaviše, cene žita su u nezadrživom padu u poslednjih nekoliko meseci. Umnogome je to zahvaljujući sporazumima koji su bili postignuti između Rusije, Ujedinjenih nacija, Turske i Ukrajine", izjavio je Biričevski za TV kanal Rusija 24

On je objasnio da su u toku isporuke ruskog žita u razne krajeve sveta, počele su i prilično aktivno se odvijaju isporuke ukrajinskog žita iz crnomorskih luka. Druga stvar je, istakao je, što svo žito zapravo ne dolazi do zemalja kojima je potrebno, već završi negde u Evropi ili u nekim prilično bogatim zemljama.

Istovremeno, istakao je diplomata, postoji opasnost od visokog rasta cena energenata i "zbog toga će se smanjiti konkurentnost evropske industrije".

Biričevski je takođe naglasio da se Rusija ni za koga ne zatvara i da je spremna da pomaže biznismenima i investitorima čak i iz neprijateljskih zemalja, ukoliko žele da rade u Rusiji, plaćaju poreze i unapređuju svoj biznis, uprkos volji ili signalima njihovih Vlada.

On je ocenio i da robna razmena Kine i Rusije raste ogromnim tempom i da je u prošloj godini iznosila oko 140 milijardi dolara.

S druge strane, kako je istakao, konfrontacija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine zbog Tajvana neizbežno će dovesti do pogoršanja situacije u privredi i Vašingtonu neće biti lako.


izvor