Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Rusi ostaju bez Lint čokolade


Švajcarski proizvođač čokolade Lint i Špringli saopštio je danas da je odlučio da napusti rusko tržište zbog sukoba sa Ukrajinom.

Kompanija, poznata po svojim čokoladnim kuglicama lindor i uskršnjim čokoladnim zečevima uvijenim u zlatnu foliju, odlučila je u martu da privremeno zatvori prodavnice i obustavi isporuke u Rusiju, prenosi Rojters.

"Nakon saopštenja od 9. marta 2022, Lint i Špringli grupa je odlučila da izađe sa ruskog tržišta“, objavila je kompanija danas, dodajući da će "podržati zaposlene u Rusiji i delovati u skladu sa lokalnim (ruskim) propisima".


izvor

[Dreadnought]

Nemačka obezbedila novi izvor: Cilj – smanjiti zavisnost od Rusije


Nemačka je danas dobila potvrdu da će veliki uvoznici gasa ove zime održavati u potpunosti punim dva najveća terminala za tečni prirodni gas (LNG).

Cilj je da se smanji zavisnost od ruskog gasa s obzirom da je Moskva upozorila da bi ionako visoke cene gasa mogle ponovo da rastu, preneo je Rojters.

Rusija, koja je ranije zadovoljavala oko 40 odsto evropskih potreba za gasom, smanjila je isporuke navodeći kao razlog probleme sa opremom, dok Berlin optužuje Moskvu da želi da "ucenjuje" Evropu.


izvor

[Dreadnought]

Let them eat cake. Collapsing the UK and German economies

[Dreadnought]

Hrvatska se sprema za isključenja struje? I Severna Makedonija uvodi mere


Dražen Jakšić, direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar, komentarisao je cene energenata i scenarije koji se očekuju na jesen.

Što se tiče cena struje, Jakšić je rekao da su one višestruko veće u veleprodaji nego pre godinu dana, i da se deo njih prenosi na potrošače, ali i da domaćinstva danas plaćaju mnogo nižu cenu od otkupne, prenosi Indeks.

"U svakom slučaju, pritisak je veliki zbog uticaja krize u Rusiji i Ukrajini, a i sada imamo situaciju da je ovo izuzetno sušna godina u celoj Evropi, koja je smanjila proizvodnju električne energije iz hidroelektrana i to utiče na povećanje cena na veletržnicama. Kako će to uticati na cenu domaćinstva zavisi i od odluka vlade, ali će neko morati da plati tu razliku. U ovom slučaju teret je na dobavljačima, trenutno na HEP-u, koji drži veliki udeo na maloprodajnom tržištu u Hrvatskoj", rekao je Jakšić.

On ističe da cena koju sada plaćaju nije dugoročno održiva, ali i da je nezahvalno prognozirati kako će se cene kretati.

"Imamo poremećaj u snabdevanju i teško je predvideti kako će se cene kretati, ali sigurno neće biti značajnijeg smanjenja cena u narednom periodu, one će ostati na visokom nivou nekoliko meseci, možda i duže, i pitanje je koliko je to održivo za funkcionisanje energetskih kompanija", rekao je Jakšić.


O redukcijama

Što se tiče pomenutih redukcija struje, direktor instituta Hrvoje Požar rekao je da se nada da do takvog scenarija neće doći.

"Međutim, činjenica je da imamo znatno manju proizvodnju iz hidroelektrana i veću potrebu za proizvodnjom iz fosilnih goriva i uvoza, mnoge evropske zemlje se suočavaju sa sličnom situacijom. Rekao bih da je situacija zabrinjavajuća, ali ipak ne i alarmantna i nadamo se da neće biti potrebe za redukcijama", rekao je Jakšić.

Ipak, građanima Hrvatske je dao savete. "Treba pozvati sve građane u što većem broju, kao i preduzetnike, da preduzmu mere štednje. Nikada nije bilo važnije da štedimo energiju nego sada, kako bismo izbegli redukcije u zimskom periodu, da rezervoari budu puniji i da skladišta gasa budu što punija", rekao je Jakšić.



Mere Severne Makedonije


U Severnoj Makedoniji će 1. septembra stupiti na snagu mere koje bi trebalo da omoguće uštedu struje do 15 odsto.

U odluci vlade, koja je doneta na sednici u utorak, date su preporuke domaćinstvima i preduzećima, i konkretni zadaci državnim institucijama, izvestila je televizija Sitel.

Na narednoj sednici vlade trebalo bi da bude doneta odluka o proglašenju krize u energetskom sektoru. Za sada nema najava o restrikcijama struje, a iz vlade najavljuju povećanje proizvodnje, dodaje makedonski medij.

Mere su podeljene u nekoliko kategorija, u zavisnosti od toga da li su za domaćinstva, preduzeća ili objekte, institucije i državna preduzeća, saopštio je ministar privrede Krešnik Bekteši.

Gašenje dekorativne rasvete na javnih zgradama i spomenicima kulture, gašenje sijalica kada ima dovoljno dnevne svetlosti, hlađenje klima uređajima na temperaturi ne nižoj od 27 stepeni i grejanje na ne većoj od 20 stepeni, gšenje računara nakon rada, redovno zamena filtera na grejnim i klima uređajima, zamena prozora onim energetski efikasnim, samo su deo zadataka utvrđenih za državne institucije.

Domaćinstvima se preporučuje da bojler uključuju samo kada postoji potreba za toplom vodom i po mogućstvu kada je jeftina struja, zatim racionalna upotreba grejnih tela, sijalica, izolacija plafona, spoljnih zidova i prozora...

Poslovnoj zajednici se nalaže da isključi dekorativnu rasvetu na svim zgradama, da ne koristi osvetljenje u unutrašnjim prostorijama, holovima i kancelarijama u periodu kada ima dovoljno dnevne svetlosti, racionalno grejanje i hlađenje klima uređajima, primena novih tehnologija za poboljšanje energetskih performansi industrijskih postrojenja...

Ukoliko se ne postigne cilj od 15 odsto uštede električne energije, Bektši je najavio da će uslediti sankcije za čelnike institucija u skladu sa etičkim kodeksom.

Svakog 15. u mesecu, počev od septembra, javno će se objavljivati računi za struju državnih institucija. Cilj nije samo da građani imaju uvid u potrošnju, već i da znaju da li su ispoštovane obaveze vlade o štednji. Izveštaje institucija o utrošenoj električnoj energiji objavljivaće Ministarstvo privrede.

Uredbom o najavljenom proglašenju kriznog stanja u sektoru električne i toplotne energije predviđeno je da ona traje 30 dana, zbog čega će u međuvremenu parlamentu biti upućen zahtev za produženje kriznog stanja do kraja grejne sezone.

Generalni direktor Elektrana Severne Makedonije (ESM) Vasko Kovačevski je najavio povećanje proizvodnje električne energije, navodeći da je planirano da tri bloka u REC Bitola počnu da funkcionišu od novembra i da će se nastojati da se ne rade klasični remonti sa prekidima proizvodnje od 30, 60 ili 90 dana, već da se izvode u periodima kada dođe do smanjenja potrošnje.

ESM su u periodu januar-jul ove godine proizvele 2.194 gigavat-sati električne energije, ili 15 odsto više nego u istom periodu 2021. Planom proizvodnje za ovu godinu predviđeno je povećanje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.


izvor

[Dreadnought]

Moskva se nada: "Globalne gladi neće biti"


U Moskvi se nadaju da globalne gladi neće biti, cene žita su u padu.

To je izjavio direktor Departmana za ekonomsku saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Dmitrij Biričevski, prenosi Sputnjik.

"Hajde da ne budemo potpuni pesimisti. Nadam se da globalne gladi neće biti, štaviše, cene žita su u nezadrživom padu u poslednjih nekoliko meseci. Umnogome je to zahvaljujući sporazumima koji su bili postignuti između Rusije, Ujedinjenih nacija, Turske i Ukrajine", izjavio je Biričevski za TV kanal Rusija 24

On je objasnio da su u toku isporuke ruskog žita u razne krajeve sveta, počele su i prilično aktivno se odvijaju isporuke ukrajinskog žita iz crnomorskih luka. Druga stvar je, istakao je, što svo žito zapravo ne dolazi do zemalja kojima je potrebno, već završi negde u Evropi ili u nekim prilično bogatim zemljama.

Istovremeno, istakao je diplomata, postoji opasnost od visokog rasta cena energenata i "zbog toga će se smanjiti konkurentnost evropske industrije".

Biričevski je takođe naglasio da se Rusija ni za koga ne zatvara i da je spremna da pomaže biznismenima i investitorima čak i iz neprijateljskih zemalja, ukoliko žele da rade u Rusiji, plaćaju poreze i unapređuju svoj biznis, uprkos volji ili signalima njihovih Vlada.

On je ocenio i da robna razmena Kine i Rusije raste ogromnim tempom i da je u prošloj godini iznosila oko 140 milijardi dolara.

S druge strane, kako je istakao, konfrontacija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine zbog Tajvana neizbežno će dovesti do pogoršanja situacije u privredi i Vašingtonu neće biti lako.


izvor

[Dreadnought]

Recession hits US and China

[Dreadnought]

Nemački regulator: Bez ruskog gasa nećemo preživeti duže od dva i po meseca


Nemačka će, u slučaju potpunog prekida isporuka gasa iz Rusije, imati dovoljno tog energenta samo za dva, do dva i po meseca, čak i ako uspe da do novembra popuni svoja podzemna skladišta, izjavio je predsednik Federalne mrežne agencije (BNA) Klaus Miler.

On je objasnio da u ovom momentu Nemačka popunjava zalihe ubrzanim tempom, spremajući se za zimu, ali da to nije povod za opuštanje. Već u oktobru, prema njegovim rečima, skladišta treba da budu popunjena do 85 odsto kapaciteta, za slučaj neočekivano hladne jeseni. Taj zadatak, naglasio je, neće biti toliko teško ispuniti, u poređenju sa zadatkom da se tokom novembra popuni 95 odsto kapaciteta skladišta.

„Ne mogu da obećam da će sva skladišta gasa Nemačke u novembru biti popunjena 95 odsto, čak i ako isporuke budu stabilne. U najboljem slučaju tri četvrtine skladišta gasa mogu biti potpuno popunjene“, ocenio je Miler.

Trenutno se „Severnim tokom“ isporučuje oko 20 odsto gasa. Zbog bojazni od potpunog prekida u snabdevanju, Federalna mrežna agencija radi na prioritetnom dobijanju gasa za proizvodne grane koje su od ključnog značaja za nemačku privredu.

Prethodno je prvi zamenik šefa Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov izjavio da bi Nemačka mogla da donese odluku o pokretanju gasovoda „Severni tok 2“ do kraja ove godine, ukoliko se suoči s teškim posledicama energetske krize.

Evropa i dalje trpi pritisak zbog problema s isporukama gasa iz Rusije. Izvoz ruskog gasa je opao nakon početka vojne operacije u Ukrajini. Isporuke preko „Severnog toka 1“ i ukrajinskog gasnotransportnog sistema su se znatno smanjile, a preko gasovoda „Jamal-Evropa“ su potpuno prekinute.


izvor

[Dreadnought]

Turbina neće skoro u Rusiju? "Moskva se služi neshvatljivim opravdanjima"


Turbina za gasovod Severni tok 1 još je u nemačkom gradu Milhajm i spremna je za rad, saopštilo je preduzeće Simens Enerdži.

Međutim, nema nagoveštaja da će turbina skoro u Rusiju, prenosi dpa.

"Moskva se i dalje služi neshvatljivim opravdanjima zbog navodno nepotpune dokumentacije", rekao je portparol kompanije. Turbina treba da se prebaci kamionom, tako da ni problemi zbog niskog vodostaja za transport rekama nisu problem.

Ruska energetska kompanija Gasprom je od juna smanjila dotok gasa u Evropu preko Severnog toka 1, navodeći da turbina nije stigla na vreme sa remonta.

Turbina je bila na remontu u Kanadi, a u Nemačkoj je od sredine jula. Gasprom je više puta optuživao Simens Enerdži da nije poslao dokumentaciju i informacije o popravkama. Preduzeće je, međutim, odbacilo optužbe.

Nemački kancelar Olaf Šolc je pre dve nedelje "posetio" turbinu u Milhajmu i rekao da se Rusija izgovara i krši ugovore da bi ometala isporuke gasa.

Turbina bilo kada može u Rusiju i spremna je da počne da radi.

"Očigledno je da ništa, apsolutno ništa, ne stoji na putu daljem transportu turbine i njenoj montaži u Rusiji", rekao je Šolc.


izvor

[Dreadnought]

Hak: UN planiraju slanje više brodova s hranom u Afriku


Ujedinjene nacije planiraju da organizuju slanje više brodova sa hranom u Afriku, potvrdio je Farhan Hak, zamenik portparola generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na brifingu za medije komentarišući opasku novinara da je iz ukrajinskih luka do sada poslata samo jedna pošiljka hrane u Afriku.

"Znamo da je teretni brod Hrabri komandant dobio dozvolu da isplovi prema Africi u okviru misije Svetskog programa hrane, ali s obzirom da više brodova može da uplovi i isplovi iz (ukrajinskih) luka, biće više takvih isporuka prema područjima kojima je potrebna pomoć", rekao je Hak i predočio da veći broj brodova koji aktivno prevoze prehrambene proizvode "u celini smanjuje pritisak na cene (hrane u svetu)", prenosi TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Volstrit žurnal: Nemačka razmatra drastičnu nuklearnu odluku


Suočena sa potencijalno hladnom i mračnom zimom bez dovoljno izvora energije za grejanje domova i preduzeća, Nemačka je spremna da odloži dugo planirano gašenje svoje poslednje tri nuklearne elektrane, objavio je Volstrit žurnal (VSJ) u utorak, pozivajući se na neidentifikovane zvaničnike nemačke vlade.

Kabinet kancelara Olafa Šolca nije formalno pristao na odlaganje, za šta će verovatno biti potrebno i glasanje u parlamentu, navodi list.

Ti koraci neće biti finalizovani sve dok se u narednim nedeljama ne završi procena energetskih potreba Nemačke, ali s obzirom da ruski gas trenutno protiče kroz gasovod Severni tok 1 sa manje od 20 odsto kapaciteta, zvaničnici su rekli da je „prethodan zaključak“ da zalihe neće biti adekvatne bez nuklearnih elektrana. Berlin je već odlučio da zabrani termostati u javnim zgradama da budu postavljeni iznad 19 stepeni Celzijusa tokom jesenjih i zimskih meseci, izjavio je u petak ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek.

Bivša kancelarka Angela Merkel obećala je da će ukinuti sve nemačke nuklearne elektrane do kraja 2022. godine, nakon pada reaktora u Fukušimi u Japanu 2011. Samo tri od 17 reaktora u zemlji još uvek rade, i oni čine oko 6% nemačka proizvodnja električne energije. Barem neki vladini zvaničnici navodno veruju da će biti neophodno i bezbedno da se postrojenja privremeno nastave.

„Reaktori su bezbedni do 31. decembra, a očigledno će ostati bezbedni i posle 31. decembra“, rekao je zvaničnik za VSJ.

Međutim, vlada neće razmatrati ponovno otvaranje nijedne od svojih prethodno povučenih nuklearnih elektrana, uključujući tri koje su zatvorene prošle zime, navodi se u izveštaju. Uprkos energetskoj krizi, ekološke grupe su obećale da će preduzeti pravne mere ako se konačno zatvaranje odloži.

Sa nestašicom gasa koja ih gleda u lice, nemački potrošači su požurili da kupe drva za grejanje svojih domova. Ali pošto su zalihe peći i drva navodno iscrpljene, oni kupuju električne grejače. U prvoj polovini ove godine prodato je oko 600.000 električnih grejača, što je 35% više u odnosu na tempo iz 2021, prema istraživačkoj firmi GFK.

Problem je u tome što bi se nemačka električna mreža mogla srušiti ako svi u isto vreme uključe svoje električne grejače. „Ako ga svi koriste za grejanje u isto vreme, jer je svuda hladno u isto vreme, onda će mreža biti preopterećena“, rekao je ove nedelje za javni servis ZDF Peter Lautz, generalni direktor preduzeća Stadtverke Viesbaden Netz. „Zaštitni uređaji će isključiti linije.“

Nemačku, kao i mnoge druge zemlje EU, pogodila je energetska kriza zbog rasta globalnih cena. Jedan od faktora koji je pogoršao krizu bila je neizvesnost u isporuci gasa iz Rusije. Međutim, predsednik Vladimir Putin je odbacio optužbe da bi Moskva mogla da prekine isporuke gasa EU, navodeći da je ruski energetski gigant Gasprom „spreman da pumpa koliko je potrebno“, ali da je blok „sama zatvorio sve“.


izvor