Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Siromaštvo preti Nemačkoj? Ministarka traži veće dečje dodatke: "Nije dovoljno..."


U Nemačkoj je velika opasnost da će siromašne dece biti više, izjavila je ministarka za porodicu Lisa Paus.

Zbog poskupljenja energenata i hrane potrebne su nove olakšice za građane.

"Inflaciji moramo da pružimo otpor dodatnim olakšicama", rekla je za Redakcijsku mrežu Nemačke (RND) u četvrtak.

Mnogi ljudi, posebno porodice sa decom, bili su zbog rasta cena u gotovo bezizlaznoj situaciji, prenosi DPA.

"A sada je to pitanje egzistencije", dodala je.

"Dečji dodaci moraju da budu veći – povećanje koje je planirao ministar finansija Kristijan Lindner nije dovoljno", rekla je Pausova. "To moramo da ispravimo."

Lindner je najavio povećanje i standardizaciju dečjih dodataka u dve faze. Sledeće godine prvo, drugo i treće dete dobijaće po 227 evra mesečno, a od četvrtog deteta po 250 evra.

U 2024. ponovo će biti podignute stope od prvog do trećeg deteta na 233 evra. Dečji dodatak trenutno iznosi 219 evra za prvo i drugo dete, 225 evra za treće i 250 od četvrtog deteta.


izvor

[Dreadnought]

Azerbejdžan, Turska, pa onda Rusija


Azerbejdžan, Turska, Rusija. Bugarska će ovim redom pregovarati sa kompanijama iz ovih zemalja da osiguraju potrebne količine prirodnog gasa za zimu.

Ovo je saopštio vršilac dužnosti ministra energetike Rosen Hristov, prenosi portal novinite.com.

Prema podacima Bulgargasa, nestašica sirovine je 40 odsto, čak i ako se realizuju isporuke sedam cisterni za tečni gas od američke kompanije Šenier, koje je dogovorio kabinet Petkov. Potonji je takođe zainteresovan za srednjoročne isporuke gasa, čak i ako sadašnji aranžmani ne budu finalizovani, rekao je Hristov.

"Ako odlučimo da pregovaramo sa Gaspromom, najbolji scenario je obnavljanje snabdevanja po sadašnjem ugovoru (koji ističe krajem godine). Ne vidim smisao pregovaranja o novom ugovoru od početka. Razgovaraćemo o načinu plaćanja koji je ponuđen drugim evropskim zemljama. Hoćemo bolje uslove, da vidimo da li će pristati. Moramo imati u vidu da nije izvesno da li bi želeli da rade sa nama budući da je prethodna vlada načinila drastične korake za odnose sa Rusijom. Stvari su generalno komplikovane. Nadam se da će ekonomski interes biti odvojen od političkog", rekao je Hristov.

Povodom sedam tankera iz SAD, Hristov je saopštio da je Šenier odbio zahtev bugarske strane za produženje roka za potvrđivanje ugovora, a to je 19. avgust. Prema njegovim objašnjenjima, potrebno je pronaći slobodne slotove za istovar i regasifikaciju.

Hristov je prokomentarisao da je razgovarao sa zamenikom ministra energetike Turske, koji bi do sutra ujutru trebalo da kaže da li ima slobodnih terminala u zemlji u ovom periodu.

Odvojeno, prikupljane su ponude od kompanija sa rezervisanim slotovima u Turskoj i Grčkoj, ali ovde, prema rečima Hristova, ima problema sa cenom i spremnošću građana i privrede da je plate.

Ipak, utisak je ostavio još jedan nedostatak konkretnosti u objašnjenjima Hristova.

On je rekao da nije spreman da navede tačan procenat gasa obezbeđenog za septembar na tenderima Bulgargasa i smatra da je ta informacija poverljiva.

"Moja ideja je da obezbedimo gas za 120, 130, 150 odsto potreba i tako se zaštitimo od geopolitičkih i tehničkih šokova", rekao je Hristov.

On je, povodom pregovora sa Azerbejdžanom, rekao da su oni za povećanje količina, povezanim sa bržim punjenjem skladišta u Čirenu, što je evropski zahtev.

Zvanične informacije do tog trenutka su ukazivale da će, kada bude završen interkonektor sa Grčkom, isporuka azerbejdžanskog gasa Bugarskoj automatski porasti, a cena će se smanjiti.


izvor

[Dreadnought]

Mizincev: U ukrajinskim lukama i dalje blokirana 52 broda


Načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom Mihail Mizincev rekao je danas da su u ukrajinskim lukama i dalje blokirana 52 broda.

"Ukupno 52 broda iz 14 zemalja su blokirana u šest luka - Hersonu, Mikolajivu, Černomorsku, Očakovu, Odesi i Južnjem", kazao je Mizincev, prenosi TASS.


izvor

[Dreadnought]

Britanski zvaničnik: Okrivite Putina za ekonomske promašaje


Sledeći premijer Velike Britanije treba da uperi prst u ruskog predsednika Vladimira Putina i okrivi ga za ekonomske probleme Velike Britanije, rekao je britanski kancelar blagajne, prema izveštaju Tajmsa u petak.

Govoreći na javnom događaju u petak, Nadhim Zahavi je navodno tvrdio da konzervativci treba da „podsete“ ljude da su globalne cene gasa porasle zbog vojne kampanje Moskve u Ukrajini. Ako to ne učine, Laburistička partija bi mogla da stekne politički kapital kritikujući torijevce zbog njihove nesposobnosti da se izbore sa krizom, dodao je on.

Savet je očigledno upućen ministru spoljnih poslova Velike Britanije Liz Trus i bivšem ministru finansija Rišiju Sunaku, jedina dva preostala kandidata u trci za smenu odlazećeg premijera Borisa Džonsona. Zahavi, koji je ranije odustao od takmičenja, pružio je podršku Trusu.

Savet kancelara dolazi nakon što je inflacija potrošačkih cena u Velikoj Britaniji u julu porasla na novi maksimum od 10,1 odsto godišnje, prema procenama Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS). Tada je napomenuto da je rast inflacije u velikoj meri podstaknut rastom cena hrane. Ranije je agencija takođe saopštila da su realne plate u Britaniji, nakon uzimanja u obzir inflacije, pale za 3% godišnje u periodu od aprila do juna.

Zahavi je u četvrtak rekao da Putin „namerno koristi energiju kao sredstvo da nam uzvrati za pomoć koju pružamo Ukrajini, a to očigledno utiče na porodice zbog troškova energije“.

Početkom marta, međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je tvrdio da rast svetskih cena nije krivica Moskve. „Ovo je rezultat njihovih sopstvenih pogrešnih proračuna. Ne treba da nas krive za ovo“, rekao je tada.

Nekoliko članica G20 tvrdilo je u julu da je Rusija odgovorna za globalni talas inflacije i pogoršanje ekonomskih izgleda. Prema rečima američkog ministra finansija Dženet Jelen, akcije Moskve izazvale su „globalnu krizu nesigurnosti hrane jer su cene hrane, đubriva i goriva porasle“.

Činilo se da je njena izjava u skladu sa primedbama američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je takođe pokušao da okrivi Rusiju za rast cena, idući tako daleko da je razvoj događaja nazvao „Putinovim povećanjem cena“.

Međutim, prema anketi Rasmusena sprovedenoj krajem juna, samo 11 odsto Amerikanaca veruje da je Putin kriv za rekordno visoke cene gasa u SAD.


izvor

[Dreadnought]

Cena struje na berzama divlja, evropske države najavljuju subvencije građanima


Zbog velikog skoka cene struje, do kraja iduće godine norveška elektromreža neće naplaćivati tarife za prenos struje. I druge države pokušavaju da subvencijama pomognu građanima – ali to i ne ide lako jer cene na berzama divljaju.

Nemačka industrija koja u velikoj meri zavisi od gasa: proizvođači staklenih boca, čelika, lekova, hemikalija pa čak i perionica veša, već su u problemu i strepe od prekida rada. Kažu, i pre briselskog dogovora o štednji srezali su potrošnju, a za prelazak na drugo gorivo treba im vreme.

"Troškovi su ogromni, takve mere, to nije nešto što možemo da sprovedemo za pola godine ili godinu dana. Preduzeli smo razne mere i već uštedeli i do 20 odsto gasa, možemo da upravljamo elektranom samo ako imamo obezbeđeno snabdevanje. Ne možemo delimično da zatvorimo postrojenje, za nas je to uključeno ili isključeno", rekao je Jan Ekerskorn, direktor kompanije "Cinkpauer Mekenhajn".


Cena struje na Baltiku eksplodirala, Švedska najavljuje veće subvencije

Baltička berza struje ove sedmice je eksplodirala - struja u jednom času dostigla cenu od neverovatnih 4.000 evra za megavat-sat.

Prosečna cena za Litvaniju bila je rekordnih gotovo 830 evra, pa je zemlja pozvala regulatore Evropske unije da reaguju na tržištu električne energije. U strahu od još veće krize, preduzeća su zatražila od vlade da ograniči cenu i izvoz.

"Treba pokrenuti ovaj problem na evropskom nivou. Ali ovo je samo jedan faktor. Drugi faktor je što trenutno, jednostavno fizički ne proizvodimo dovoljno struje. Država bi mogla da sve kapacitete i one što malo više zagađuju, kao što su gas i mazut - vrati na tržište", naveo je Andrijus Romanovskis, predsednik litvanske poslovne konfederacije.

U Švedskoj najavljuju veće subvencije za struju kako bi zaštitili potrošače.

"Šveđani mogu biti sigurni da ćemo podržati domaćinstva i preduzeća, posebno ona koja su najteže pogođena. Želimo da uvedemo maksimalnu cenu električne energije, a to znači, najmanje 30 milijardi švedskih kruna za refundaciju struje za domaćinstvima", rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.

Ekonomisti ocenjuju da je povećanje dotacija kontraproduktivno, jer će dovesti samo do veće potrošnje struje, prenosi RTS.


izvor

[Dreadnought]

"Ratna ekonomija"? "Neću dozvoliti Putinu"


Švedska vlada saopštila je da će doneti zakon koji će primorati operatera javne mreže za prenos električne energije u zemlji da pomogne u ublažavanju očekivanih visokih računa za struju ove zime za švedska domaćinstva i preduzeća.

Premijerka Magdalena Anderson, čiju manjinsku vladu socijaldemokrata očekuju parlamentarni izbori sledećeg meseca, rekla je da će taj predlog koštati najmanje 30 milijardi kruna (2,9 milijardi dolara).

Ona je rekla da će javno preduzeće, zaduženo za osiguranje švedskog sistema za prenos električne energije, dobiti sredstva od 60 milijardi kruna.

"I vlasnicima kuća i vlasnicima preduzeća muka je kada pomisle na račun za struju za zimu", rekla je Anderson.

Andersonova je rekla da je ta mera neophodna s obzirom na visoke troškove energije zbog sukoba Rusije i Ukrajine, dodajući da ona neće dozvoliti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "da drži švedska domaćinstva i švedsku industriju kao taoce".

"Kada je energetski sektor u pitanju, imamo nešto što veoma liči na ratnu ekonomiju", rekla je ona.


izvor

[Dreadnought]

Potvrdili: Rusi obustavljaju protok gasa kroz Severni tok


Transport gasa Severnim tokom biće obustavljen od 31. avgusta do 2. septembra zbog planiranih tehničkih radova, saopštio je danas Gasprom.

"Jedina ispravna pumpna jedinica Trent 60 biće zaustavljena na tri dana radi održavanja i preventivnog održavanja", navodi se u saopštenju, prenela je agencija RIA novosti.

Niz rutinskih procedura, u skladu sa aktuelnim ugovorom o održavanju, obavljaće stručnjaci kompanije zajedno sa kolegama iz "Simensa", napominju u Gaspromu.


izvor

[Dreadnought]

Rusiji potrebni gasovodi da bi "snabdevala"Evropu problemima


Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je da su Rusiji potrebni gasovodi Severni tok 1 i Severni tok 2 da bi, kako je naveo, "snabdevala" Evropu problemima.

"Rusiji su potrebni "tokovi“ da bi snabdevala Evropu problemima, a ne da bi pomagala u gasu", rekao je Zelenski u video obraćanju, prenosi Interfaks Ukrajina.

Zelenski smatra da što duže "teroristička država", kako je nazvao Rusiju, bude prisutna na evropskom i globalnom energetskom tržištu, to duže neće biti stabilnosti na tržištu.

"I što se pre svi u Evropi pripreme svoje energetske sisteme na to da uopšte ne dobijaju energente iz Rusije, to će pre moći mirno da čekaju svaku zimu“, rekao je Zelenski.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina naziva Nemačku „zavisnikom“ i nudi snabdevanje


Kijevski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba osudio je u petak nemačku „ovisnost” o ruskom gasu, dok je ukrajinski tranzitni operater u isto vreme rekao da je spreman da nosi svu rusku energiju koja bi Berlinu mogla biti potrebna, uz naknadu.

Konfliktna komunikacija iz Kijeva usledila je nakon što je visoki zvaničnik Bundestaga pozvao na otvaranje gasovoda Severni tok 2, i pošto je Gasprom obavestio EU da će se Severni tok 1 zatvoriti radi održavanja krajem avgusta.

„Pozivi nekih nemačkih političara da pokrenu NS2 na kratko i da ga zatvore potpuno su iracionalni“, napisao je Kuleba na Tviteru u petak na engleskom. „Ovo liči na zavisnost od droge, kada osoba kaže „Samo poslednji put!“ ne shvatajući razorne posledice svakog „poslednjeg puta“. Zavisnost od ruskog gasa ubija!“

Dok Kuleba nije naveo nijedno ime, istaknuti nemački političar je zapravo pozvao na otvaranje Severnog toka 2. Volfgang Kubicki, potpredsednik Bundestaga iz redova Slobodnih demokrata (FDP), rekao je u četvrtak da je brend- novi gasovod bi trebalo da se iskoristi da se bar napuni nemačko skladište gasa za zimu.

„Ne postoji dobar razlog da se ne otvori Severni tok 2“, rekao je Kubicki za RND. „Ako nam se na ovaj način isporuči više gasa, možda čak i cela količina garantovana ugovorom, to će pomoći ljudima da se zimi ne smrzavaju, a naša industrija neće pretrpeti ozbiljnu štetu.

Prošlog meseca, nekoliko gradonačelnika gradova na nemačkom ostrvu Ruegen pisalo je Berlinu zahtevajući reviziju energetske politike i predlažući korišćenje NS2.

Nemačka se u petak suočila sa još lošim vestima, pošto je Gasprom poslao obaveštenje da će se gasovod NS1, gasovod kojim se ruski prirodni gas trenutno isporučuje Nemačkoj ispod Baltičkog mora, zatvoriti radi neophodnog održavanja krajem meseca. Planirano je da popravka traje tri dana.

Dok je ukrajinski ministar spoljnih poslova osuđivao nemačke „zavisnike“, operater za tranzit gasa GTS ponudio je njihov sledeći „hit“. U saopštenju u petak popodne, kompanija je rekla da je „moguće nadoknaditi prekide u radu Severnog toka na druge načine, odnosno korišćenjem tranzitnih koridora kroz Ukrajinu i Poljsku“.

GTS trenutno koristi „manje od 40% već rezervisanih kapaciteta preko Ukrajine prema tranzitnom sporazumu sa Gaspromom“, saopštila je kompanija. Međutim, ono što nije pominjalo je da je to delimično bilo zbog njihove sopstvene deklaracije o višoj sili početkom maja, rekavši Gaspromu da neće prihvatiti nikakve isporuke – i da će konfiskovati svaki višak protoka – preko pumpne stanice u Lugansku koja je činila oko trećine tranzita gasa kroz Ukrajinu.

Originalni Severni tok izgrađen je 2011-12, sa zapadnom tehnologijom koja trenutno potpada pod embargo SAD-EU protiv Rusije. Izgradnja NS2, sa namjerom da se udvostruči kapacitet baltičke rute, počela je 2018. Nije bila završena do septembra 2021, uglavnom zbog dodatnih američkih sankcija i pritiska Ukrajine i Poljske, koje su mogle izgubiti milijarde u naknadama za tranzit.

Gasovod je potpuno funkcionalan, ali mu je potrebna sertifikacija nemačkih vlasti da bi počeo sa radom. Berlin je zamrznuo proces sertifikacije 22. februara, navodeći da je Moskva priznala republike Donbasa.


izvor

[Prvačić]

Ruske isporuke na istorijskom minimumu


Isporuke ruskog gasa u Evropu u avgustu bi mogle da padnu na istorijski minimum, navodi se u izveštaju ruskog Centra za razvoj energetike.

"Ruske isporuke gasa Evropi u avgustu će pasti na istorijski minimum. Isporuke iz Gasproma mogu da padnu prvi put na manje od 400 milijardi metara kubnih do kraja godine", navodi se u izveštaju, prenosi Tas.

Gasprom je u julu isporučio Evropskoj uniji oko 3,5 milijardi metara kubnih gasa, što je za 25 odsto manje nego u junu, ali je povećao prihode, navodi se u analizi, prenosi Kapital (Capital).

Cena gasa u Evropi je skočila za 60 odsto u istom mesecu u poređenju sa junom.

U izveštaju se dodaje da bi cena trebalo da poraste za oko 25 odsto u avgustu da bi se kompenzovao novi pad isporuka preko gasovoda Severni tok.

Centar ne očekuje toliki skok cene gasa, pošto je ona već na kritično visokom nivou za evropsku industriju.


izvor

[Dreadnought]

"Ukrajinci se vraćaju kući"


Ukrajinske izbeglice koje su stigle u Španiju prinuđene su da se vrate u svoju domovinu zbog ekonomskih problema, piše list L'Independant .

Kako navodi list, u Španiju je stiglo oko 125 hiljada Ukrajinaca , a integracija može da se pokaže kao "težak zadatak".

"Na kraju krajeva, na drugoj strani Pirineja, mnoge ukrajinske izbeglice radije se vraćaju kući. To je zbog niskih plata i troškova života, koji su, prema njima, previsoki", piše L'Independant.

Dakle, u Granadi oko 100 porodica Ukrajinaca planira da ode u domovinu iz ekonomskih razloga.

"Oni umiru od gladi. Čini se da administracija nije svesna nevolja ovih izbegličkih porodica", navodi se u saopštenju Fondacije Padrina, koja pomaže više od 1.800 porodica.

List navodi i svedočenje 42-godišnjeg Ukrajinca Jurija Blaženca, koji je sada primoran da „beži od inflacije i siromaštva u Španiji”.

"Ne mogu da živim ovde, radim samo da plaćam stanovanje i hranu", požalio se čovek.

Poteškoće sa sadržajem ukrajinskih imigranata nastaju ne samo kod kuće, već i u evropskim zemljama.

Naprimer, sve je teže pronaći francusku porodicu koja bi pristala da ugosti izbeglice zbog rastuće potrošnje i nedostatka finansijske podrške države.


izvor

[Dreadnought]

Objavljeni rezultati: Nemci nezadovoljni Šolcom


Oko dve trećine Nemaca su nezadovoljne radom nemačkog kancelara Olafa Šolca, pokazali su danas objavljeni rezultati istraživanja javnog mnjenja.

Nemaci su nezadovoljni i radom njegove široke koalicije koja se suočava sa serijom kriza od preuzimanja dužnosti u decembru prošle godine.

Svega 25 odsto Nemaca veruje da socijaldemokrata Šolc, koji je bio zamenik kancalara u koalicionoj vladi Angele Merkel, dobro radi svoj posao, što je pad sa 46 odsto koliko je podržavalo kancelara u martu, pokazala je anketa Inse sprovedena za nedeljnik ''Bild am zontag'', prenosi Rojters.

Nasuprot tome, 62 odsto Nemaca smatra da Šolc loše radi svoj posao, što je rekordan broj u poređenju sa 39 odsto nezadovoljnih radom kancelara u martu.

Otkako je preuzeo vlast, Šolc je morao da se nosi sa ratom u Ukrajini, energetskom krizom, rastućom inflacijom i od skoro sušom, kriznim situacijama zbog kojih je najveća evropska ekonomija dospela na ivicu recesije, a kritičari optužuju kancelara da nije pokazao dovoljno liderstvo.

Podrška njegovoj Socijaldemokratskoj partiji (SPD) iznosila je samo 19 odsto, pokazalo je istraživanje Inse, znatno manje od opozicionih konzervativaca i mladih koalicionih partnera Zelenih, a ispod 25,7 odsto podrške koju je SPD osvojio na saveznim izborima prošle godine.


izvor

[Dreadnought]

Ankara neće dozvoliti „kršenje“ američkih sankcija Moskvi


Zamenik turskog ministra finansija Junus Elitas rekao je zameniku američkog ministra finansija Voliju Adejemu da Ankara neće dozvoliti „kršenje“ američkih sankcija Moskvi, ali da njena „izbalansirana“ pozicija o ukrajinskom sukobu ostaje nepromenjena.

Elitas i Adejemo razgovarali su telefonom u petak, nekoliko nedelja nakon što je Fajnenšel tajms objavio da su zapadni zvaničnici „sve više uznemireni“ zbog rastućih trgovinskih veza Turske sa Rusijom, i da razmatraju načine da uzvrate ako te veze pomognu Rusiji da zaobiđe sankcije EU i SAD.

Prema čitanju poziva američkog Ministarstva finansija u petak, „Adeiemo je izrazio zabrinutost da ruski entiteti i pojedinci pokušavaju da iskoriste Tursku da izbegnu sankcije koje su uvele Sjedinjene Države i 30 zemalja“.

Adejemo je takođe „ponovio interesovanje Sjedinjenih Država za uspeh turske ekonomije“ i „integritet njenog bankarskog sektora“. Ova izjava bi se mogla shvatiti kao pretnja, s obzirom na to da su zvaničnici koje citira FT sugerisali da bi zapadne zemlje potencijalno mogle da upute svojim korporacijama i bankama da se povuku iz Turske zbog navodnog izbegavanja sankcija.

Čini se da Turci sarađuju. Prema sopstvenom čitanju poziva, tursko ministarstvo finansija je saopštilo da je „Elitas potvrdio da se stav Turske nije promenio u vezi sa aktuelnim procesima i sankcijama, ali da neće dozvoliti kršenje sankcija od strane bilo koje institucije ili osobe“.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je ranije opisao svoj stav o sukobu u Ukrajini kao „izbalansiran“. Dok je Turska osudila Rusiju zbog sukoba i prodala nešto oružja Ukrajini, ona je jedina članica NATO koja nije sankcionisala Moskvu niti zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske letove.

Turska nastavlja da uvozi rusku naftu i gas, a nakon sastanka Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina ranije ovog meseca, zemlje su se složile da povećaju svoju bilateralnu trgovinu na 100 milijardi dolara do 2030. godine i da sarađuju na energetskim projektima i inicijativama za borbu protiv terorizma. Erdogan i Putin su se takođe dogovorili da Turska deo svog uvoza gasa iz Rusije plaća u rubljama.

Erdogan se takođe pozicionirao kao posrednik između Ukrajine i Rusije. Turska je bila domaćin na kraju neuspešnih mirovnih pregovora u martu, ali je kasnije pomogla da se postigne sporazum o obnavljanju isporuka žitarica na svetska tržišta preko Crnog mora.


izvor

[Dreadnought]

Nemački vicekancelar protiv aktivacije Severnog toka 2


Tokom otvorenog skupa koji je danas održan u nemackom ministarstvu za ekonomska pitanja, vicekancelar Nemačke i ministar privrede Robert Habek usprotivio se aktivaciji gasovoda Severni tok 2, uz obrazloženje da bi to značilo da se popušta ruskoj strani.

On je ocenio da bi puštanje gasovoda u rad indirektno značilo da je „ruski predsednik Vladimir Putin bio u pravu“.

„Dakle, tvrdnja da se Severni tok 1 više ne može koristiti za pumpanje gasa je ruska propaganda“, konstatovao je nemački vicekancelar i upozorio da, ukoliko Severni tok 2 bude aktiviran, moglo bi da se ispostavi i da Rusija ipak nije pouzdan dobavljač.


izvor

[Dreadnought]

Portugal presreo tanker za naftu koji se „sumnjivo kretao“


Portugalska mornarica saopštila je u nedelju da je presrela naftni tanker pod sirijskom zastavom koji je uplovio u njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu zbog „sumnjivih kretanja“, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na saopštenje portugalske mornarice.

Pomorski operativni centar portugalske mornarice je tokom svakodnevnog praćenja poslednjih dana zabeležio „sumnjiva kretanja tankera za naftu koji je manevrisao u vodama pod portugalskom jurisdikcijom“.

U subotu ujutro portugalski ratni brod otišao je do tankera. Plovilo je pokazalo znake pripreme za utovar i transport sirove nafte, navodi se u poruci.

Tanker je naveo da je otkriven kvar na njegovom glavnom motoru i da mu je potrebno nekoliko sati za popravku, dodajući da čeka uputstva od kompanije odredišne luke“, saopštila je portugalska mornarica.

Tanker je upozoren da svojim postupcima krši Konvenciju UN o pomorskom pravu, jer bez dozvole posluje u isključivoj ekonomskoj zoni druge zemlje. Nekoliko sati kasnije, tanker je napustio područje.

Rusija je možda pronašla novi način da transportuje svoju naftu pod zapadnim sankcijama, koristeći egipatski naftni terminal El Hamra.


izvor