Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

"Ukrajinci se vraćaju kući"


Ukrajinske izbeglice koje su stigle u Španiju prinuđene su da se vrate u svoju domovinu zbog ekonomskih problema, piše list L'Independant .

Kako navodi list, u Španiju je stiglo oko 125 hiljada Ukrajinaca , a integracija može da se pokaže kao "težak zadatak".

"Na kraju krajeva, na drugoj strani Pirineja, mnoge ukrajinske izbeglice radije se vraćaju kući. To je zbog niskih plata i troškova života, koji su, prema njima, previsoki", piše L'Independant.

Dakle, u Granadi oko 100 porodica Ukrajinaca planira da ode u domovinu iz ekonomskih razloga.

"Oni umiru od gladi. Čini se da administracija nije svesna nevolja ovih izbegličkih porodica", navodi se u saopštenju Fondacije Padrina, koja pomaže više od 1.800 porodica.

List navodi i svedočenje 42-godišnjeg Ukrajinca Jurija Blaženca, koji je sada primoran da „beži od inflacije i siromaštva u Španiji”.

"Ne mogu da živim ovde, radim samo da plaćam stanovanje i hranu", požalio se čovek.

Poteškoće sa sadržajem ukrajinskih imigranata nastaju ne samo kod kuće, već i u evropskim zemljama.

Naprimer, sve je teže pronaći francusku porodicu koja bi pristala da ugosti izbeglice zbog rastuće potrošnje i nedostatka finansijske podrške države.


izvor

[Dreadnought]

Objavljeni rezultati: Nemci nezadovoljni Šolcom


Oko dve trećine Nemaca su nezadovoljne radom nemačkog kancelara Olafa Šolca, pokazali su danas objavljeni rezultati istraživanja javnog mnjenja.

Nemaci su nezadovoljni i radom njegove široke koalicije koja se suočava sa serijom kriza od preuzimanja dužnosti u decembru prošle godine.

Svega 25 odsto Nemaca veruje da socijaldemokrata Šolc, koji je bio zamenik kancalara u koalicionoj vladi Angele Merkel, dobro radi svoj posao, što je pad sa 46 odsto koliko je podržavalo kancelara u martu, pokazala je anketa Inse sprovedena za nedeljnik ''Bild am zontag'', prenosi Rojters.

Nasuprot tome, 62 odsto Nemaca smatra da Šolc loše radi svoj posao, što je rekordan broj u poređenju sa 39 odsto nezadovoljnih radom kancelara u martu.

Otkako je preuzeo vlast, Šolc je morao da se nosi sa ratom u Ukrajini, energetskom krizom, rastućom inflacijom i od skoro sušom, kriznim situacijama zbog kojih je najveća evropska ekonomija dospela na ivicu recesije, a kritičari optužuju kancelara da nije pokazao dovoljno liderstvo.

Podrška njegovoj Socijaldemokratskoj partiji (SPD) iznosila je samo 19 odsto, pokazalo je istraživanje Inse, znatno manje od opozicionih konzervativaca i mladih koalicionih partnera Zelenih, a ispod 25,7 odsto podrške koju je SPD osvojio na saveznim izborima prošle godine.


izvor

[Dreadnought]

Ankara neće dozvoliti „kršenje“ američkih sankcija Moskvi


Zamenik turskog ministra finansija Junus Elitas rekao je zameniku američkog ministra finansija Voliju Adejemu da Ankara neće dozvoliti „kršenje“ američkih sankcija Moskvi, ali da njena „izbalansirana“ pozicija o ukrajinskom sukobu ostaje nepromenjena.

Elitas i Adejemo razgovarali su telefonom u petak, nekoliko nedelja nakon što je Fajnenšel tajms objavio da su zapadni zvaničnici „sve više uznemireni“ zbog rastućih trgovinskih veza Turske sa Rusijom, i da razmatraju načine da uzvrate ako te veze pomognu Rusiji da zaobiđe sankcije EU i SAD.

Prema čitanju poziva američkog Ministarstva finansija u petak, „Adeiemo je izrazio zabrinutost da ruski entiteti i pojedinci pokušavaju da iskoriste Tursku da izbegnu sankcije koje su uvele Sjedinjene Države i 30 zemalja“.

Adejemo je takođe „ponovio interesovanje Sjedinjenih Država za uspeh turske ekonomije“ i „integritet njenog bankarskog sektora“. Ova izjava bi se mogla shvatiti kao pretnja, s obzirom na to da su zvaničnici koje citira FT sugerisali da bi zapadne zemlje potencijalno mogle da upute svojim korporacijama i bankama da se povuku iz Turske zbog navodnog izbegavanja sankcija.

Čini se da Turci sarađuju. Prema sopstvenom čitanju poziva, tursko ministarstvo finansija je saopštilo da je „Elitas potvrdio da se stav Turske nije promenio u vezi sa aktuelnim procesima i sankcijama, ali da neće dozvoliti kršenje sankcija od strane bilo koje institucije ili osobe“.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je ranije opisao svoj stav o sukobu u Ukrajini kao „izbalansiran“. Dok je Turska osudila Rusiju zbog sukoba i prodala nešto oružja Ukrajini, ona je jedina članica NATO koja nije sankcionisala Moskvu niti zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske letove.

Turska nastavlja da uvozi rusku naftu i gas, a nakon sastanka Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina ranije ovog meseca, zemlje su se složile da povećaju svoju bilateralnu trgovinu na 100 milijardi dolara do 2030. godine i da sarađuju na energetskim projektima i inicijativama za borbu protiv terorizma. Erdogan i Putin su se takođe dogovorili da Turska deo svog uvoza gasa iz Rusije plaća u rubljama.

Erdogan se takođe pozicionirao kao posrednik između Ukrajine i Rusije. Turska je bila domaćin na kraju neuspešnih mirovnih pregovora u martu, ali je kasnije pomogla da se postigne sporazum o obnavljanju isporuka žitarica na svetska tržišta preko Crnog mora.


izvor

[Dreadnought]

Nemački vicekancelar protiv aktivacije Severnog toka 2


Tokom otvorenog skupa koji je danas održan u nemackom ministarstvu za ekonomska pitanja, vicekancelar Nemačke i ministar privrede Robert Habek usprotivio se aktivaciji gasovoda Severni tok 2, uz obrazloženje da bi to značilo da se popušta ruskoj strani.

On je ocenio da bi puštanje gasovoda u rad indirektno značilo da je „ruski predsednik Vladimir Putin bio u pravu“.

„Dakle, tvrdnja da se Severni tok 1 više ne može koristiti za pumpanje gasa je ruska propaganda“, konstatovao je nemački vicekancelar i upozorio da, ukoliko Severni tok 2 bude aktiviran, moglo bi da se ispostavi i da Rusija ipak nije pouzdan dobavljač.


izvor

[Dreadnought]

Portugal presreo tanker za naftu koji se „sumnjivo kretao“


Portugalska mornarica saopštila je u nedelju da je presrela naftni tanker pod sirijskom zastavom koji je uplovio u njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu zbog „sumnjivih kretanja“, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na saopštenje portugalske mornarice.

Pomorski operativni centar portugalske mornarice je tokom svakodnevnog praćenja poslednjih dana zabeležio „sumnjiva kretanja tankera za naftu koji je manevrisao u vodama pod portugalskom jurisdikcijom“.

U subotu ujutro portugalski ratni brod otišao je do tankera. Plovilo je pokazalo znake pripreme za utovar i transport sirove nafte, navodi se u poruci.

Tanker je naveo da je otkriven kvar na njegovom glavnom motoru i da mu je potrebno nekoliko sati za popravku, dodajući da čeka uputstva od kompanije odredišne luke“, saopštila je portugalska mornarica.

Tanker je upozoren da svojim postupcima krši Konvenciju UN o pomorskom pravu, jer bez dozvole posluje u isključivoj ekonomskoj zoni druge zemlje. Nekoliko sati kasnije, tanker je napustio područje.

Rusija je možda pronašla novi način da transportuje svoju naftu pod zapadnim sankcijama, koristeći egipatski naftni terminal El Hamra.


izvor

[Dreadnought]

Volodin: Ukrajina je bankrotirala


Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost i ne može da preživi bez zapadnih sredstava, saopštio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, saopštio je Volodin, prenose Novosti.

On je naveo da „prikupljeni porezi čine samo 40% budžeta zemlje“, a od toga više od 60% odlazi na vojsku. Mesečni deficit Ukrajine iznosi pet milijardi dolara, podsetio je Volodin.

„Ukrajina je bankrotirala, bez pomoći Vašingtona i Brisela, Kijev više ne može da ispunjava svoje obaveze prema građanima. Zemlja je izgubila svoju finansijsku nezavisnost“, zaključio je Volodin.

U nedavnom intervjuu za „RBK Ukrajina“, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan“ zbog „ratnih uslova“.

Prema rečima Olega Ustenka, savetnika ukrajinskog predsednika za ekonomska pitanja, očekuje se da će deficit državnog budžeta Ukrajine do kraja godine dostići 50 milijardi dolara. To je oko 30-35 odsto BDP-a zemlje, rekao je on u televizijskom intervjuu prošlog meseca, dodajući da je takva situacija nastala zbog rata.

Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, Ustenko je rekao u julu da će im trebati dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da pokriju troškove hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da finansiraju osnovni minimalni prihod za one koji su ostali bez posla.


izvor

[Dreadnought]

Cena gasa raste iz sata u sat - premašila 3.000 dolara


Cena gasa u Evropi premašila je 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon vesti da "Severni tok" od 31. avgusta prestaje sa radom na tri dana zbog remonta.

Cena najbližih (septembarskih) fjučersa na londonskoj berzi dostigla je 3.024 dolara za hiljadu kubnih metara.

Istovremeno, najskuplji – decembarski fjučers je već premašio 3.100 dolara za hiljadu kubnih metara.

Od jutros, od početka trgovanja, cena je porasla za 20 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Nemci u problemu? "Inflacija bi mogla da dostigne najviši nivo u proteklih 70 godina"


Direktor nemačke Centralne banke Joakim Nagel upozorio je da bi inflacija u Nemačkoj mogla da dostigne najviši nivo u proteklih 70 godina.

Nagel je za nemački dnevnik Reinishe post izjavio da će nedavni rast cena energenata najverovatnije na jesen dovesti do rasta inflacije u Nemačkoj iznad deset odsto i da će naredne godine dalje rasti.

"Pitanje inflacije neće nestati 2023. godine. Usko grlo isporuke i geopolitičke tenzije najverovatnije će se nastaviti. Rusija je u drastičnoj meri smanjila isporuke gasa što je dovelo do očekivanog rasta cena gasa i električne energije", naglasio je direktor Bundesbanke.

Prema njegovim rečima, mogućnost rasta inflacije biće veća od ranije predviđene, prenosi Capital.

On smatra da bi u narednoj godini mogla biti premašena inflacija od 4,5 odsto koju je u junu predviđala Bundesbanka.


izvor

[Dreadnought]

"Iran bi mogao da potpuno zameni Rusiju, ali..."


"Iran može delimično da kompenzuje deficit na svetskom tržištu energenata, izazvan krizom u Ukrajini."

To je izjavio portparol Ministarstva inostranih poslova Irana Naser Kanani Čafi.

Energetska kriza se, pre svega, tiče Evrope koja je odbacila ruski gas i naftu. Iran bi čak mogao potpuno da zameni Rusiju na evropskom tržištu gasa, ali po veoma visokoj ceni, koju Evropljani nisu spremni da plate iz mnogo razloga, izjavio je za iransku redakciju Sputnjika Rustam Tankajev, glavni stručnjak Saveza industrijalaca Rusije i generalni direktor "Info TEK-Terminal".

"Iran, naravno, izgleda kao mnogo skromniji izbor na energetskom tržištu, za razliku od Rusije. Ali, postoji jedna karakteristika koja bi zaista mogla da promeni odnos snaga na svetskom tržištu. Iran je drugi u svetu po rezervama gasa. Mogao bi potpuno da zameni Rusiju na evropskom tržištu. To bi se moglo desiti kad bi se, pre svega, ukinule sankcije protiv Irana, što se nikako neće dogoditi. Sledeći uslov je da se reši problem isporuka gasa iz Irana u Evropu. Tu postoje dva puta. Isporuka prirodnog gasa tankerima, ali to je način koji je Iranu nedostupan. Postoji i flota za prevoz gasa koja formalno pripada Iranu, ali 95 odsto je u vlasništvu Kine. Zbog toga, nikakve isporuke tečnog prirodnog gasa iz Irana u Evropu trenutno nisu moguće. Može samo da se pokuša da se angažuju strani transporteri gasa, ali Evropa je to već isprobavala i ispostavilo se da slobodnih transportera gasa u Evropi jednostavno nema", rekao je on.

Prema mišljenju Tankajeva, isporuke prirodnog gasa iz Irana u Evropu gasovodom su moguće, u teoriji bi on čak mogao da zameni ruski gas. Međutim, geopolitičke okolnosti, koje su u bliskoj budućnosti jednostavno nerešive, neće omogućiti Evropljanima da kupuju iransko "plavo gorivo" u narednih nekoliko godina, prenosi Sputnjik.

"Gasovod koji povezuje Iran i Evropu postoji. Njegov kapacitet je ukupno 15 milijardi kubnih metara godišnje. On prolazi preko Turske, koja praktično uzima ceo gas za sebe. U najboljem slučaju Evropa može dobiti jednu milijardu kubnih metara godišnje. Kapacitet tog gasovoda bi se mogao znatno povećati da nije prepreke koja podrazumeva da će trećina tog gasovoda prolaziti kroz oblast na teritoriji Iraka i Turske gde žive Kurdi,a koja se nalazi u zoni stalnih borbenih dejstava. Nijedna banka ni fond nikada neće dati kredit za izgradnju gasovoda iz Irana u Evropu u toj zoni građanskog rata. Zato taj gasovod predstavlja samo tehničku mogućnost isporuke iranskog gasa u Evropu, ali ne njegovu praktičnu alternativu zamene Rusije u Evropi", izjavio je Tankajev.

S ruskim ekspertom se delimično slaže i Hedajatula Hademi, generalni direktor "Severne naftne kompanije" iz Irana, bivši član energetske komisije iranskog parlamenta.

"Nažalost, bez obzira na to što je Iran druga zemlja u svetu po zalihama gasa, naša proizvodnja tog energenta čini oko 800 do 900 miliona kubnih metara dnevno, a otprilike isto toliko trošimo u udarnim periodima. Možemo da izvozimo gas u Evropu ako budemo razradili zajednička izvorišta, razvijali infrastrukturu i gasovode, na primer, kroz Tursku. To je najbolji put za isporuke gasa iz Irana u Evropu, ukoiko postoji odgovarajuća deonica gasovoda. Ako govorimo o isporukama gasa Evropi sada, to su prosto mizerne cifre", kazao je Hademi.

Kada je reč o nafti, Hademi je uveren da bi Iran mogao delimično da kompenzuje njenu nestašicu, povezanu s energetskom krizom, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije toj zemlji.

"Isporukama nafte mi bismo zaista mogli da zauzmemo veliki deo tržišta, ako bi nam ukinuli sankcije, zbog toga što imamo velike proizvodne kapacitete. Za sada se dnevno izvozi pola miliona barela nafte i kondenzovanog gasa, ali zbog sankcija ne možemo da igramo realnu ulogu na tržištu", objašnjava Hademi.

On dodaje da bi u budućnosti, ukoliko bude aktivnije radio na iskorišćavanju zajedničkih naftnih izvorišta i povećao proizvodne kapacitete, Iran mogao da izvozi više od 2,5 miliona barela nafte i kondenzovanog gasa dnevno.

Hademi je uveren da, bez obzira na bojkot ruskih energenata na Zapadu, Iran može da pomogne Rusiji da prodaje gas Evropi preko ugovora o razmeni.

"Ako bismo uključili kompetentne stručnjake, mogli bismo zajedno s Rusijom da započnemo nekoliko faza razvijanja izvorišta i da brzo dođemo do izvoznog nivoa. Pored toga, Iran bi mogao da kupuje gas od same Rusije, a zatim da ga izvozi u Evropu. Zbog toga je moja prognoza ovakva: ako budemo aktivno sarađivali s Rusijom, moći ćemo da zauzmemo veliki deo svetskog tržišta energenata već za pet godina", zaključio je Hademi.


izvor

[Dreadnought]

Patrušev upozorava: Amerika bi mogla imati probleme sa servisiranjem duga


Sjedinjene Američke Države bi mogle da prestanu da serviraju spoljni dug, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

Tokom obraćanja putem video-konferencije na konsultacijama sa kolegama iz Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN), sekretar Saveta bezbednosti je primetio da je američki državni dug premašio 30 hiljada milijardi dolara, od čega Japan drži čak 10 hiljada milijardi dolara.

Prema rečima Patruševa, „uzimajući u obzir takvu dinamiku, postoje svi razlozi da se veruje da će ove zemlje u doglednoj budućnosti imati problema sa servisiranjem ovog duga“.

„Zbog toga bi Vašington mogao da prestane da servisira spoljni dug, kao što su to već uradili sa obavezama prema Rusiji. Finansijska imovina država, koja je nominovana u američkim dolarima i evrima, jednostavno će biti ukradena“, zaključio je Patrušev.


izvor