Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Volodin: Ukrajina je bankrotirala


Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost i ne može da preživi bez zapadnih sredstava, saopštio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, saopštio je Volodin, prenose Novosti.

On je naveo da „prikupljeni porezi čine samo 40% budžeta zemlje“, a od toga više od 60% odlazi na vojsku. Mesečni deficit Ukrajine iznosi pet milijardi dolara, podsetio je Volodin.

„Ukrajina je bankrotirala, bez pomoći Vašingtona i Brisela, Kijev više ne može da ispunjava svoje obaveze prema građanima. Zemlja je izgubila svoju finansijsku nezavisnost“, zaključio je Volodin.

U nedavnom intervjuu za „RBK Ukrajina“, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan“ zbog „ratnih uslova“.

Prema rečima Olega Ustenka, savetnika ukrajinskog predsednika za ekonomska pitanja, očekuje se da će deficit državnog budžeta Ukrajine do kraja godine dostići 50 milijardi dolara. To je oko 30-35 odsto BDP-a zemlje, rekao je on u televizijskom intervjuu prošlog meseca, dodajući da je takva situacija nastala zbog rata.

Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, Ustenko je rekao u julu da će im trebati dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da pokriju troškove hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da finansiraju osnovni minimalni prihod za one koji su ostali bez posla.


izvor

[Dreadnought]

Cena gasa raste iz sata u sat - premašila 3.000 dolara


Cena gasa u Evropi premašila je 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon vesti da "Severni tok" od 31. avgusta prestaje sa radom na tri dana zbog remonta.

Cena najbližih (septembarskih) fjučersa na londonskoj berzi dostigla je 3.024 dolara za hiljadu kubnih metara.

Istovremeno, najskuplji – decembarski fjučers je već premašio 3.100 dolara za hiljadu kubnih metara.

Od jutros, od početka trgovanja, cena je porasla za 20 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Nemci u problemu? "Inflacija bi mogla da dostigne najviši nivo u proteklih 70 godina"


Direktor nemačke Centralne banke Joakim Nagel upozorio je da bi inflacija u Nemačkoj mogla da dostigne najviši nivo u proteklih 70 godina.

Nagel je za nemački dnevnik Reinishe post izjavio da će nedavni rast cena energenata najverovatnije na jesen dovesti do rasta inflacije u Nemačkoj iznad deset odsto i da će naredne godine dalje rasti.

"Pitanje inflacije neće nestati 2023. godine. Usko grlo isporuke i geopolitičke tenzije najverovatnije će se nastaviti. Rusija je u drastičnoj meri smanjila isporuke gasa što je dovelo do očekivanog rasta cena gasa i električne energije", naglasio je direktor Bundesbanke.

Prema njegovim rečima, mogućnost rasta inflacije biće veća od ranije predviđene, prenosi Capital.

On smatra da bi u narednoj godini mogla biti premašena inflacija od 4,5 odsto koju je u junu predviđala Bundesbanka.


izvor

[Dreadnought]

"Iran bi mogao da potpuno zameni Rusiju, ali..."


"Iran može delimično da kompenzuje deficit na svetskom tržištu energenata, izazvan krizom u Ukrajini."

To je izjavio portparol Ministarstva inostranih poslova Irana Naser Kanani Čafi.

Energetska kriza se, pre svega, tiče Evrope koja je odbacila ruski gas i naftu. Iran bi čak mogao potpuno da zameni Rusiju na evropskom tržištu gasa, ali po veoma visokoj ceni, koju Evropljani nisu spremni da plate iz mnogo razloga, izjavio je za iransku redakciju Sputnjika Rustam Tankajev, glavni stručnjak Saveza industrijalaca Rusije i generalni direktor "Info TEK-Terminal".

"Iran, naravno, izgleda kao mnogo skromniji izbor na energetskom tržištu, za razliku od Rusije. Ali, postoji jedna karakteristika koja bi zaista mogla da promeni odnos snaga na svetskom tržištu. Iran je drugi u svetu po rezervama gasa. Mogao bi potpuno da zameni Rusiju na evropskom tržištu. To bi se moglo desiti kad bi se, pre svega, ukinule sankcije protiv Irana, što se nikako neće dogoditi. Sledeći uslov je da se reši problem isporuka gasa iz Irana u Evropu. Tu postoje dva puta. Isporuka prirodnog gasa tankerima, ali to je način koji je Iranu nedostupan. Postoji i flota za prevoz gasa koja formalno pripada Iranu, ali 95 odsto je u vlasništvu Kine. Zbog toga, nikakve isporuke tečnog prirodnog gasa iz Irana u Evropu trenutno nisu moguće. Može samo da se pokuša da se angažuju strani transporteri gasa, ali Evropa je to već isprobavala i ispostavilo se da slobodnih transportera gasa u Evropi jednostavno nema", rekao je on.

Prema mišljenju Tankajeva, isporuke prirodnog gasa iz Irana u Evropu gasovodom su moguće, u teoriji bi on čak mogao da zameni ruski gas. Međutim, geopolitičke okolnosti, koje su u bliskoj budućnosti jednostavno nerešive, neće omogućiti Evropljanima da kupuju iransko "plavo gorivo" u narednih nekoliko godina, prenosi Sputnjik.

"Gasovod koji povezuje Iran i Evropu postoji. Njegov kapacitet je ukupno 15 milijardi kubnih metara godišnje. On prolazi preko Turske, koja praktično uzima ceo gas za sebe. U najboljem slučaju Evropa može dobiti jednu milijardu kubnih metara godišnje. Kapacitet tog gasovoda bi se mogao znatno povećati da nije prepreke koja podrazumeva da će trećina tog gasovoda prolaziti kroz oblast na teritoriji Iraka i Turske gde žive Kurdi,a koja se nalazi u zoni stalnih borbenih dejstava. Nijedna banka ni fond nikada neće dati kredit za izgradnju gasovoda iz Irana u Evropu u toj zoni građanskog rata. Zato taj gasovod predstavlja samo tehničku mogućnost isporuke iranskog gasa u Evropu, ali ne njegovu praktičnu alternativu zamene Rusije u Evropi", izjavio je Tankajev.

S ruskim ekspertom se delimično slaže i Hedajatula Hademi, generalni direktor "Severne naftne kompanije" iz Irana, bivši član energetske komisije iranskog parlamenta.

"Nažalost, bez obzira na to što je Iran druga zemlja u svetu po zalihama gasa, naša proizvodnja tog energenta čini oko 800 do 900 miliona kubnih metara dnevno, a otprilike isto toliko trošimo u udarnim periodima. Možemo da izvozimo gas u Evropu ako budemo razradili zajednička izvorišta, razvijali infrastrukturu i gasovode, na primer, kroz Tursku. To je najbolji put za isporuke gasa iz Irana u Evropu, ukoiko postoji odgovarajuća deonica gasovoda. Ako govorimo o isporukama gasa Evropi sada, to su prosto mizerne cifre", kazao je Hademi.

Kada je reč o nafti, Hademi je uveren da bi Iran mogao delimično da kompenzuje njenu nestašicu, povezanu s energetskom krizom, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije toj zemlji.

"Isporukama nafte mi bismo zaista mogli da zauzmemo veliki deo tržišta, ako bi nam ukinuli sankcije, zbog toga što imamo velike proizvodne kapacitete. Za sada se dnevno izvozi pola miliona barela nafte i kondenzovanog gasa, ali zbog sankcija ne možemo da igramo realnu ulogu na tržištu", objašnjava Hademi.

On dodaje da bi u budućnosti, ukoliko bude aktivnije radio na iskorišćavanju zajedničkih naftnih izvorišta i povećao proizvodne kapacitete, Iran mogao da izvozi više od 2,5 miliona barela nafte i kondenzovanog gasa dnevno.

Hademi je uveren da, bez obzira na bojkot ruskih energenata na Zapadu, Iran može da pomogne Rusiji da prodaje gas Evropi preko ugovora o razmeni.

"Ako bismo uključili kompetentne stručnjake, mogli bismo zajedno s Rusijom da započnemo nekoliko faza razvijanja izvorišta i da brzo dođemo do izvoznog nivoa. Pored toga, Iran bi mogao da kupuje gas od same Rusije, a zatim da ga izvozi u Evropu. Zbog toga je moja prognoza ovakva: ako budemo aktivno sarađivali s Rusijom, moći ćemo da zauzmemo veliki deo svetskog tržišta energenata već za pet godina", zaključio je Hademi.


izvor

[Dreadnought]

Patrušev upozorava: Amerika bi mogla imati probleme sa servisiranjem duga


Sjedinjene Američke Države bi mogle da prestanu da serviraju spoljni dug, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

Tokom obraćanja putem video-konferencije na konsultacijama sa kolegama iz Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN), sekretar Saveta bezbednosti je primetio da je američki državni dug premašio 30 hiljada milijardi dolara, od čega Japan drži čak 10 hiljada milijardi dolara.

Prema rečima Patruševa, „uzimajući u obzir takvu dinamiku, postoje svi razlozi da se veruje da će ove zemlje u doglednoj budućnosti imati problema sa servisiranjem ovog duga“.

„Zbog toga bi Vašington mogao da prestane da servisira spoljni dug, kao što su to već uradili sa obavezama prema Rusiji. Finansijska imovina država, koja je nominovana u američkim dolarima i evrima, jednostavno će biti ukradena“, zaključio je Patrušev.


izvor

[Dreadnought]

Nemački ministar: "Nećemo produžiti rad nuklearnih elektrana"


Nemački ministar ekonomije Robert Habek odbacio je ideju o produženju rada tri preostale nemačke nuklearne elektrane radi uštede na gasu.

On je rekao da bi se time uštedelo najviše 2 odsto izvora energije.

Ova ušteda nije dovoljna da se ponovo pokrene debata o nuklearnoj energiji gde postoji konsenzus, rekao je Habek u razgovoru sa građanima, na dan otvorenih vrata vlade.

Planirano je da preostala postrojenja budu zatvorena do kraja godine, u skladu sa zakonom koji je usvojila vlada kancelarke Angele Merkel nakon katastrofe u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima 2011. godine.

"Ako uzmemo u obzir koliko bi uštedeli, to bi bila pogrešna odluka“, smatra Habek. On je dodao da je moguće da je otvoren za ideju produženja rada nuklearne elektrane u Bavarskoj ako se pokaže neophodnim za stabilnost i snabdevanje električnom energijom tokom zime. Nemačka će sprovesti testiranje svoje mreže u narednim nedeljama. Bavarska, važan motor nemačke privrede, zavisi od elektrana na gas i ima malo termoelektrana na ugalj i nema dovoljno vetroturbina.


izvor

[babaroga]

Nemci u problemu? "Inflacija bi mogla da dostigne najviši nivo u proteklih 70 godina"


izvor

Dobro da nisu rekli u poslednjih 90 godina, to bi vec bilo zabrinjavajuce

[dzumba]

Hademi je uveren da, bez obzira na bojkot ruskih energenata na Zapadu, Iran može da pomogne Rusiji da prodaje gas Evropi preko ugovora o razmeni.

"Ako bismo uključili kompetentne stručnjake, mogli bismo zajedno s Rusijom da započnemo nekoliko faza razvijanja izvorišta i da brzo dođemo do izvoznog nivoa. Pored toga, Iran bi mogao da kupuje gas od same Rusije, a zatim da ga izvozi u Evropu. Zbog toga je moja prognoza ovakva: ako budemo aktivno sarađivali s Rusijom, moći ćemo da zauzmemo veliki deo svetskog tržišta energenata već za pet godina", zaključio je Hademi.

На страну то што би се радило са Русијом, него, шта ће Европа да ради наредних 5 година? Како сада стоје ствари 2 земље са највећим светским залихама гаса (Русија и Иран) су избачени са тржишта Европе и највећег дела Запада. Потребе Европе и Запада за гасом и  производни капацитети гаса у другим регионима су исти као што су и били. Закључак би био да "Запад" никако не може надоместити мањак гаса, осим да смањи потрошњу, или да се други (Кина, Индија, југоисточна Азија и др.) одрекну својих квота у корист Европе и Запада.  А то "вуче" са собом многе друге проблеме.

[babaroga]

Hademi je uveren da, bez obzira na bojkot ruskih energenata na Zapadu, Iran može da pomogne Rusiji da prodaje gas Evropi preko ugovora o razmeni.

"Ako bismo uključili kompetentne stručnjake, mogli bismo zajedno s Rusijom da započnemo nekoliko faza razvijanja izvorišta i da brzo dođemo do izvoznog nivoa. Pored toga, Iran bi mogao da kupuje gas od same Rusije, a zatim da ga izvozi u Evropu. Zbog toga je moja prognoza ovakva: ako budemo aktivno sarađivali s Rusijom, moći ćemo da zauzmemo veliki deo svetskog tržišta energenata već za pet godina", zaključio je Hademi.

На страну то што би се радило са Русијом, него, шта ће Европа да ради наредних 5 година? Како сада стоје ствари 2 земље са највећим светским залихама гаса (Русија и Иран) су избачени са тржишта Европе и највећег дела Запада. Потребе Европе и Запада за гасом и  производни капацитети гаса у другим регионима су исти као што су и били. Закључак би био да "Запад" никако не може надоместити мањак гаса, осим да смањи потрошњу, или да се други (Кина, Индија, југоисточна Азија и др.) одрекну својих квота у корист Европе и Запада.  А то "вуче" са собом многе друге проблеме.

Da budemo realni, zapad je dao autogol, upucali se u stopalo, ili ako god hocemo to nazvati. Problem je sto su poleteli za alternativnom "cistom" energijom koja na zalost nije ispunila, niti ikada hoce, ocekivanja (mada nekima jeste upala sikira u med od poklona drzavnih para da ulazu u takav tip energije), pozatvarali nuklearne centrale i centrale na ugalj pod izgovorom "prljava tehnologija". Sad ce da place cenu nezadovoljstva birackog tela, ne odmah, nego tek za nekih 10 godina, mozda i kasnije. Kupovna moc istocnih zemalja ce se povecavati, dok ce standard ovde na zapadu opadati. Mozemo primetiti u zadnje dve godine svi koji ovde zivimo. Koliko ce to ljudi na zapadu trpeti, ne znam, mada situacija sa koronom nam je pokazala da je vecina poslusna i prihvata sve bez kritike dokle god neko drugi donosi odluke za njih. Ono sto je neizvesno je jos jedan svetski rat, na zalost, samo je pitanje vremena...

[fazan]

Европа ће се окренути увозу течног гаса, јер је брже да се направе терминали за течни гас, него да се направе гасоводи.

Извоз течног гаса из Аустралије и Катра заједно отприлике одговара извозу руског гаса путем гасовода. Ту је и амерички течни гас.

Међутим, ради се о спојеним судовима, јер постоје ограничене могућности да се у неком брзом року повећа производња. То значи да ће ЕУ морати да плати више да би добила течни гас који иначе иде у Азију - где су највећи увозници Кина, Јапан, Индија и Јужна Кореја. Те земље ће морати да надоместе гас који одлази у Европу. Купиће руски гас, али по повољнијим ценама.

Коначни биланс ће бити да ће Европа плаћати скупље, а европски производи и сервиси ће бити скупљи и мање конкурентни.

Русија ће такође морати да реши питање повећања капацитета за извоз течног гаса.

[Prvačić]

Teško da će Japan i J. Koreja prijeći na ruski gas. Oni su ipak dio političkog zapada.
Evropi ostaje nada u Azerbejdžan i arapske države, kao i u (moguća) nova nalazišta u Sredozemnom i Sjevernom moru.
Izgleda da će biti po onoj narodnoj "Izdrži magarče do zelene trave"!

[Istria 052]

Teško da će Japan i J. Koreja prijeći na ruski gas. Oni su ipak dio političkog zapada.
Evropi ostaje nada u Azerbejdžan i arapske države, kao i u (moguća) nova nalazišta u Sredozemnom i Sjevernom moru.
Izgleda da će biti po onoj narodnoj "Izdrži magarče do zelene trave"!

Dug je put od nalazista dio ekplatacije

[Dreadnought]

Habek: Nemačka mora da očekuje od Rusije dalje smanjenje snabdevanja gasom


Nemačka ima dobre šanse da preživi predstojeću zimu bez preduzimanja drastičnih mera, ali se i pored toga suočava sa teškim vremenima i mora da se pripremi da Rusija dodatno pooštri snabdevanje gasom, izjavio je u ponedeljak ministar ekonomije Robert Habek.

„Još uvek je pred nama veoma kritična zima. Moramo da očekujemo da će (ruski predsednik Vladimir) Putin dodatno smanjiti gas“, rekao je Habek nemačkoj televiziji ARD iz Kanade, gde je na trodnevnom putovanju sa kancelarom Olafom. Scholz.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka isključuje nuklearnu energiju da bi uštedela gas


Nemačka ne bi trebalo da radi na nuklearnim elektranama da bi obezbedila snabdevanje električnom energijom, jer njihov kapacitet nije dovoljan da nadoknadi nestašicu prirodnog gasa, rekao je u nedelju ministar ekonomije Robert Habek.

„To je pogrešna odluka s obzirom na ono malo što bismo uštedeli“, rekao je Habek na sastanku sa građanima na Vladinom danu otvorenih vrata, a prenosi Rojters.

Berlin odlučuje da li da produži vek trajanja tri nuklearne elektrane u zemlji kako bi nadoknadio brzo opadajuće isporuke prirodnog gasa iz Rusije. Međutim, prema Habeckovim rečima, održavanje elektrana u radu bi uštedelo samo 2% gasa, što je nedovoljno i malo je verovatno da će pomoći ovoj situaciji, posebno zato što bi zahtevalo ponovno razmatranje debata o zakonodavstvu bivše kancelarke Angele Merkel da se zaustavi korišćenje nuklearne energije od strane kraj 2022.

Habek je rekao da bi jednoj nuklearnoj elektrani u Bavarskoj moglo biti dozvoljeno da nastavi sa radom, ali samo ako test stresa pokaže da je u stanju da dovoljno pomogne u snabdevanju električnom energijom ove zime. Odvojeno, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će rezultati testa biti dostupni do kraja meseca ili početkom septembra, kada će biti doneta konačna odluka u vezi sa nuklearnim elektranama.


izvor

[Dreadnought]

Ford otpušta 3.000 radnika u pokušaju da smanji troškove


Ford Motor Co. ukida oko 3.000 radnika u pokušaju da snizi troškove i izvrši prelazak sa unutrašnjeg sagorevanja na električna vozila.

Čelnici proizvođača automobila u Dirbornu u Mičigenu objavili su u ponedeljak u mejlu za celu kompaniju, rekavši da će 2.000 stalno plaćenih radnika biti otpušteno zajedno sa još 1.000 ugovorenih radnika.

Smanjenje predstavlja oko 6% od 31.000 zaposlenih sa punim radnim vremenom u SAD i Kanadi. Fordovih 56.000 radnika sindikalne fabrike nije pogođeno. Neki radnici će takođe izgubiti posao u Indiji.

Izvršni predsednik Bil Ford i izvršni direktor Džim Farli rekli su u mejlu da će Ford pružiti beneficije i značajnu pomoć radnicima da pronađu nove poslove.

Napisali su da Ford ima šansu da predvodi u novoj eri povezanih i električnih vozila.

„Izgradnja ove budućnosti zahteva promenu i preoblikovanje praktično svih aspekata načina na koji funkcionišemo više od jednog veka“, navodi se u mejlu. „To znači preraspoređivanje resursa i rešavanje naše strukture troškova, koja je nekonkurentna u odnosu na tradicionalne i nove kompanije.

Farli i Ford su napisali da su pregledali rad svakog tima kako bi odlučili gde će biti napravljeni rezovi. Kompanija je utvrdila da njena struktura troškova nije konkurentna General Motorsu, Stellantisu i Tesli.

„Ukidamo rad, kao i reorganizujemo i pojednostavljujemo funkcije u celom poslovanju“, napisali su u mejlu.

Farli je više puta rekao da kompanija ima previše ljudi i da treba da smanji troškove kako bi mogla brže da se kreće dok prelazi na električna vozila.

Kompanija je već restrukturirana u Evropi, Aziji i Indiji.


izvor