Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Marčuk: Cene hrane u Ukrajini porasle su za 20-30 odsto otkako je počela invazija


„Tokom perioda aktivnih neprijateljstava, videli smo stvarno povećanje cena za oko 20 odsto, a za neke proizvode  za 30 odsto“, rekao je Marčuk na brifingu u Medija centru Ukrajina, Ukrinform.

Prema njegovim rečima, poskupljenje hrane prouzrokovano je inflacijom, rušenjem logističkih lanaca i rastom troškova goriva.

Marčuk takođe predviđa da bi cene povrća u Ukrajini u oktobru mogle porasti za 20-30.

„Sada je povrće mnogo jeftinije nego što je bilo u junu, jer, na primer, velika količina krastavaca i paradajza sada raste u otvorenom tlu. Međutim, u oktobru cena može da poraste za 20-30 odsto jer će biti zasađene u rashladnim komorama koje rade na struju. Ovi troškovi će biti uračunati u cenu finalnog proizvoda“, rekao je on.

Prema rečima stručnjaka, na jesen bi mogla da poraste i cena hleba i pekarskih proizvoda jer bi i u Ukrajini moglo da poraste cena žita na domaćem tržištu zbog obnavljanja izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Kako je preneo Ukrinform, potrošačka inflacija u Ukrajini je u julu 2022. porasla na 22,2% na godišnjem nivou.


izvor

[Dreadnought]

Holandija daje Ukrajini 65 miliona evra za rekonstrukciju


Holandija će Ukrajini dati više od 65 miliona evra pomoći za početak rekonstrukcije regiona pogođenih ratom, izjavila je holandska ministarka spoljne trgovine i razvojne saradnje Lisje Šrajnemaher na sastanku sa novinarima u Kijevu, prenosi Ukrinform.

„Holandija će izdvojiti 65 miliona evra za pomoć i investicije u Ukrajini“, rekla je Šrajnemaher.

Paket će uključivati sufinansiranje napora holandskih kompanija za obnovu infrastrukture, kao što su mostovi, brane i bolnice, u ratom razorenim regionima Ukrajine, rekla je ona. Sredstva će se koristiti i za podršku ukrajinskom malom i srednjem biznisu.

Ministarka je rekla da će Holandija obezbediti milion evra za razvoj prioritetnih projekata rekonstrukcije u Hersonu, Odesi i Nikolajevu. Asocijacija holandskih opština je takođe spremna da pruži podršku ukrajinskim partnerima, što će pomoći privlačenju holandskih stručnjaka da pomognu u razvoju i implementaciji takvih planova.

Pored toga, holandska vlada planira da izdvoji 10 miliona evra za deminiranje i uništavanje eksplozivnih predmeta na teritorijama na kojima su se odvijale borbe.

„Deminiranje je od vitalnog značaja. Tek nakon što se eksploziv neutrališe, ljudi će moći bezbedno da se vrate svojim kućama i počnu da rade na obnavljanju domaćinstava i preduzeća“, rekla je Šrajnemaher.

Holandija će takođe obezbediti 2,5 miliona evra Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) za podršku makroekonomskim reformama, javnoj upravi i obezbeđivanju vladavine prava u Ukrajini, i 2 miliona evra Populacionom fondu Ujedinjenih nacija za pružanje psihosocijalne podrške žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Ukrajini.

Šrajnemaher i ministarka odbrane Holandije Kajsa Olongren borave u zajedničkoj poseti Kijevu.


izvor

[Dreadnought]

Evro opet potonuo ispod dolara, pale azijske berze


Vrednost evra pala je ispod jednog dolara zbog očekivanja da će američke Federalne rezerve nastaviti kvantitativno zaoštravanje monetarne politike u borbi protiv inflacije. Na azijskim berzama cene deonica pale su šesti dan zaredom jer se ulagači plaše povećanja kamata i jer Evropi zbog energetske krize prijeti recesija.

Jedinstvena evropska valuta na londonskoj berzi pala je na 0,9990 dolara jer je zabrinutost oko globalnih ekonomskih prognoza navela investitore da se okrenu dolaru u svojim kupovinama.

Evro je, u poslednje četiri sedmice izgubio 2,06 posto vrednosti, a u poslednjih 12 meseci pao je za 14,78 posto.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 7,00 sati u minusu 0,4 posto.

Pritom je na Tokijskoj berzi indeks pao 1,2 posto, dok su cene deonica u Hongkongu, Južnoj Koreji i Australiji skliznule između 0,5 i 1 posto. U Šangaju su, pak, blago porasle.

Poslednjih nedelja tržišta su podržavala nada ulagača da će zbog blagog pada inflacije u SAD-u s najviših nivoa u poslednjih 40 godina, američka centralna banka ubuduće biti manje agresivna u povećanju kamatnih stopa.

Fed je od marta podigao kamate za 2,25 postotnih bodova, a očekuje se da će ih povećati i u septembru. Pitanje je, međutim, hoće li kamate povećati za 0,50 ili 0,75 postotnih bodova, prenosi Jutarnji list.

Zaoštravanje monetarne politike dodatno će usporiti rast, koje je ionako tehnički u recesiji, s obzirom da je blago palo dva tromesečja zaredom na kvartalnom nivou.

Tržišta su pod pritiskom i zbog strahovanja od recesije u Evropi koja se bori s energetskom krizom.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajinski poljoprivredni izvoz prepolovljen od početka rata


Izvoz ključnih ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, od početka rata, opao je za skoro polovinu u odnosu na isti period 2021. godine, saopštilo je tamošnje Ministarstvo poljoprivrede.

Zbog borbi luke su bile blokirane, a ogromne količine useva su ostale nepožnjevene ili uništene, podseća Rojters.

Poljoprivredni izvoz Ukrajine pao je između 24. februara i 15. avgusta ove godine na 10 miliona tona sa oko 19,5 miliona tona u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci ministarstva.

Tri ukrajinske crnomorske luke krajem jula su deblokirane u skladu sa sporazumom između Moskve i Kijeva, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske.

Iako su luke deblokirane, ukrajinski poljoprivredni izvoz je znatno manji nego pre sukoba, kada je Ukrajina izvozila do šest miliona tona žitarica mesečno.

Ova zemlja, čija proizvodnja hrane, prema vladinim podacima, može da prehrani do 400 miliona ljudi, izvozila je i ječam, sojino zrno i ulje, suncokretovu i sojinu sačmu.


izvor

[Dreadnought]

"Razgovori sa Gaspromom su neizbežni"


Bugarska će morati da pregovara s ruskim Gaspromom kako bi se obnovile isporuke gasa koje su obustavljene u aprilu.

To je izjavio privremeni bugarski ministar energetike Rosen Hristov, nakon što je vlada obećala da će obezbediti adekvatne zalihe za zimu.

"S obzirom na zahteve privrede i sindikata, u stvarnosti su neizbežni razgovori sa Gaspromom o obnovi snabdevanja", rekao je Hristov, prenosi Rojters.

Hristov je takođe najavio da će Sofija ove nedelje imati razgovore sa Azerbejdžanom radi povećanja isporuka gasa iz te zemlje, te da će razgovarati o snabdevanju i sa turskim trgovcima gasom.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka u velikim problemima: Bundesbanka upozorila


ECB je podigla kamatne stope sa rekordno niskih nivoa prošlog meseca da bi se izborila sa inflatornim pritiscima.

Međutim, dalja povećanja su gotovo sigurna, jer se izgledi za rast cena ne poboljšavaju, prenosi Poslovni dnevnik.

Recesija u Nemačkoj sve je verovatnija, dok će inflacija nastaviti da ubrzava i mogla bi dostići vrhunac ove jeseni – iznad 10 odsto, objavila je u ponedeljak nemačka centralna banka.

Sa industrijom koja se u velikoj meri oslanja na ruski gas, Nemačka je među najranjivijim evropskim zemljama na bilo kakve poremećaje u snabdevanju ovim energentom, a rastući troškovi gasa već utiču na proizvodnju i očekuje se da će se pogoršati.

"Pad ekonomske proizvodnje u zimskim mesecima postao je mnogo verovatniji. Visok stepen neizvesnosti oko snabdevanja gasom ove zime i naglo povećanje cena verovatno će teško uticati na domaćinstva i preduzeća“, navodi se u izveštaju nemačke centralne banke.

Ruska gasna kompanija Gasprom saopštila je da će isporuka ruskog gasa Evropi preko gasovoda Severni tok 1 biti prekinuta na tri dana, od 31. avgusta do 2. septembra, zbog održavanja.

Rusija ograničava izvoz gasa kao odgovor na sankcije Zapada uvedene zbog rusko-ukrajinskog rata. Mnogi, ako ne i većina ekonomista, sada smatra da je recesija u toj zemlji neizbežna.

Visoke cene i nestašica gasa već primoravaju zemlju da smanji potrošnju, a sektori zavisni od energije, od proizvodnje metala do proizvodnje đubriva, uzimaju veliki danak.

U međuvremenu, troškovi energije će nastaviti da povećavaju inflaciju, koja bi mogla da dostigne vrhunac pre jeseni – nešto iznad 10 odsto. Ovo bi učinilo stopu inflacije pet puta većom od cilja Evropske centralne banke (ECB) o održavanju rasta cena do 2 odsto godišnje.

"Ukupno, stopa inflacije bi na jesen mogla da dostigne 10 odsto. Rizik od povećanja inflacije je visok, posebno u slučaju potpunog prekida isporuke gasa iz Rusije“, saopštila je Bundesbanka. Ovo povećava rizik od brzog povećanja plata, posebno imajući u vidu rekordno nisku nezaposlenost, koja bi mogla da produži period visoke inflacije kroz spiralu rasta plata i cena", upozorila je Bundesbanka.


izvor

[Dreadnought]

Inflacija Nemcima "pojela" 70 milijardi evra


Inflacija "jede" ušteđevinu Nemaca, pokazuju rezultati analize bankarskih bilansa koje je objavio minhenski ekonomski institut IFO.

"Višak sredstava koja su mnoga domaćinstva uštedela tokom pandemije koronavirusa sada su se istopila. Istovremeno, potrošačke cene će nastaviti oštar rast. To, nažalost, znači da privatna potrošnja neće pokretati nemačku privredu do kraja godine", navodi Timo Volmershojzer, šef IFO-vog odseka za prognoze, u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Depoziti stanovništva u nemačkim bankama su snažno porasli između drugog kvartala 2020. i prvog kvartala 2021.

"Ako za osnovu uzmemo prosečno izdvajanje za štednju tokom pet godina pre izbijanja korona krize, onda vidimo da je od drugog tromesečja 2020. do prvog kvartala 2021. na bankarske račune položeno dobrih 70 evra milijardu više nego obično u tom periodu", dodaje Volmershojzer.

Taj višak depozita je gotovo potpuno eliminisan do kraja prvog kvartala 2022, a taj trend se skoro nepromenjenim tempon nastavio i u drugom kvartalu.

"Visoka inflacija je verovatno bila ključni pokretač 'poništavanja' štednje domaćinstava", zaključio je Volmershojzer.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća smanjuje prognozu budžetskog deficita za 2022


Bela kuća je u utorak revidirala svoj projektovani fiskalni deficit za 2022. na 1,032 biliona dolara, što je smanjenje od 383 milijarde dolara u odnosu na njenu budžetsku prognozu u martu, odražavajući prihode veće od očekivanih kompenzovanih novom potrošnjom i tehničkim preuređenjem procene zdravstvenih i drugih izdataka, prenosi Rojters.

Revizija budžeta Bele kuće tokom zasedanja uključuje uticaj zakona koji je usvojen od kada je administracija predsednika Džoa Bajdena predložila svoj fiskalni budžet za 2023. u martu, uključujući Zakon o konsolidovanim aproprijacijama i dodatni zakon o potrošnji koji će pomoći Ukrajini u borbi protiv ruske invazije.

Nove prognoze, završene 9. juna, ne uključuju zakone usvojene od tada, uključujući zakon o subvencijama za poluprovodnike i istraživanja vredan 52 milijarde dolara i paket od 430 milijardi dolara za povećanje poreza i ulaganja u zdravstvenu zaštitu i čistu energiju. Očekuje se da će ovaj drugi zakon dodatno smanjiti deficite.

Najveći deo projekcije smanjenog deficita za fiskalnu 2022. potiče od povećanja prihoda od 504 milijarde dolara u odnosu na nivoe predviđene u martu, uglavnom zbog većih prihoda od poreza na dohodak pojedinaca podstaknutih snažnijim rastom radnih mesta i plata, ali i zbog povećanja korporativnih poreza i akciza.

Izdaci su porasli za 121 milijardu dolara u odnosu na martovsku prognozu, uglavnom zbog zakona o potrošnji koji je usvojen ranije ove godine, i procenjenih povećanja neto troškova kamata i veće potrošnje na zdravstvenu zaštitu u Medicaid-u za siromašne, kao i studentskih kredita i finansijske pomoći.

Bela kuća je takođe prilagodila svoje ekonomske projekcije, pri čemu je realni rast američkog BDP-a u 2022. naglo pao na 1,4% sa 3,8% u martu, na osnovu poređenja u četvrtom kvartalu. Kao razlog za usporavanje navodi se oživljavanje varijante COVID-19 Omikrona, rat u Ukrajini, uporna inflacija i više kamatne stope.

Revidirao je svoju projekciju inflacije za 2022. na 6,6%, sada u skladu sa privatnim prognostičarima, sa 2,9% u martovskoj prognozi. Prognoza revidira prosečnu stopu nezaposlenosti za 2022. nešto nižu, na 3,7 odsto sa 3,9 odsto u martu, sa većim delom naredne decenije na 3,8 odsto.

Fiskalna godina se završava 30. septembra 2022.


izvor

[Dreadnought]

Izbegavajući Rusiju, okreću se Kanadi: "Nadamo se..."


Kanadski tečni naftni gas mogao bi imati ključnu ulogu u rešavanju problema zavisnosti od ruskog gasa, ocenio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Šolc je, na Ekonomskom forumu "Nemačka-Kanada", rekao da, pošto Nemačka želi da se oslobodi uvoza ruskih energenata, kao partnera u tome vidi Kanadu.

"Za sada to znači povećanje uvoza tečnog naftnog gasa. Nadamo se da će tečni naftni gas iz Kanade imati ključnu ulogu", objasnio je on.

Šolc je ocenio da Kanada i Nemačka predstavljaju dva savršena dela u globalnoj slagalici multipolarnog sveta.

Nemački kancelar je ocenio da Kanada ima potencijal da postane super sila u održivim energentima.


izvor

[Dreadnought]

Makron: Dolazi kraj obilja i bezbrižnosti


Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je Francuze da se svet suočava sa "velikim promenama" i da dolazi kraj "obilja i bezbrižnosti".

Makron je na prvoj sednici vlade nakon letnje pauze ocenio da "trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza, od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne", misleći na sušu, požare koji su tokom leta pogodili Francusku, kao i na sukob u Ukrajini i poremećaje na svetskom tržištu, prenosi Rojters.

"Verujem da prolazimo kroz prilično veliku promenu", rekao je Makron i pozvao ministre da budu ambiciozni, a građane da ulože više truda.

Istakao je da "sloboda ima cenu" i da će pobeda u borbi koja predstoji biti izvojevana samo sopstvenim trudom.


izvor

[fazan]

Izbegavajući Rusiju, okreću se Kanadi: "Nadamo se..."

Kanadski tečni naftni gas mogao bi imati ključnu ulogu u rešavanju problema zavisnosti od ruskog gasa, ocenio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Господин Шолц очигледно не зна о чему говори. Канада уопште нема терминале за извоз течног гаса, а нема ни гасовод који би довео гас до обале, то би било неких 4 хиљаде километара  Отприлике као да праве гасовод кроз Африку, од Нигерије до Алжира.

Канадски гасоводи углавном иду према Америци.

[Dreadnought]

EU Recession means more EU Authoritarianism

[Dreadnought]

Dragi: Italija je uskladištila 80 odsto rezervi prirodnog gasa


Napor Italije da brzo smanji svoju zavisnost od ruskog prirodnog gasa učinio je zemlju manje ranjivom na prekid isporuke, rekao je u sredu premijer Mario Dragi, napominjući da je zemlja uskladištila 80 odsto svojih kapaciteta rezervi gasa pre zimi i na putu je da do oktobra dosegne 90%.

Dragi je na godišnjem letnjem festivalu u primorskom gradu Riminiju na Jadranu rekao da je Italija smanjila svoje oslanjanje na ruski prirodni gas sa 40% prošle godine na upola manje pronalaženjem novih izvora u zemljama od Alžira do Azerbejdžana. Gorivo se koristi za grejanje i hlađenje domova, proizvodnju električne energije i pokretanje fabrika.

Italija bi mogla biti potpuno nezavisna od Rusije do jeseni 2024. ako instalira dva nova postrojenja za regasifikaciju, dodao je on.

„Naš cilj diverzifikacije sa ruskog gasa bio je od suštinskog značaja da građanima i preduzećima damo veću sigurnost u pogledu stabilnosti snabdevanja“, rekao je Dragi, koji je podneo ostavku prošlog meseca nakon što su ključne desničarske stranke povukle podršku njegovoj vladi jedinstva.

On ostaje na funkciji do formiranja nove vlade nakon parlamentarnih izbora 25. septembra.

Raste otpor javnosti prema jednom od planiranih postrojenja za regasifikaciju na moru u blizini industrijskog lučkog grada Piombina, u Toskani, a kako se planovi dalje odvijaju biće ključni pokazatelj da li stranke koje pobede na izborima 25. septembra nameravaju da nastave Dragijevim putem smanjenja oslanjanja o ruskoj energetici.

Udarajući u desničarske stranke koje se zalažu za suverenitet, Dragi je rekao da je energetsko oslanjanje na „zemlju koja nikada nije prestala da sledi svoju imperijalnu prošlost sušta suprotnost suverenitetu“.

Njegovi komentari dolaze kada je ruski rat u Ukrajini doveo cene prirodnog gasa do rekordno visokih, podstičući inflaciju širom sveta. Moskva je smanjila dotok gasa u evropske zemlje dok pokušavaju da pojačaju svoje rezerve za zimsku grejnu sezonu, a raste strah da bi isporuke mogle biti potpuno prekinute. To bi moglo dovesti do racionalizacije od strane kompanija i gurnuti zemlje u recesiju.

Nemačka je u utorak saopštila da je njeno skladište gasa dostiglo 80 odsto kapaciteta, ali je upozorila da bi ruski plan za zaustavljanje protoka kroz gasovod Severni tok 1 na tri dana sledeće nedelje „mogao privremeno umanjiti” napore.

U Italiji, Dragi je ponovo pozvao na evropsku gornju granicu cena prirodnog gasa, što je naišlo na otpor među ostalim državama članicama EU. On je rekao publici u Riminiju da su strahovi da će Rusija prekinuti snabdevanje u znak odmazde zbog bilo kakvog ograničenja cena ipak ostvareni ovog leta u periodičnim prekidima u zemljama poput Nemačke, koje su u isto vreme nastavile da plaćaju „previsoke cene“.

Premijer je ponovio i pozive da se cena struje proizvedene iz obnovljivih izvora više ne vezuje za poskupljenje prirodnog gasa.

„Ova veza više nema smisla“, rekao je.


izvor

[Dreadnought]

Švajcarska uvodi dobrovoljni cilj uštede gasa od 15 odsto


Švajcarska je postavila cilj dobrovoljne uštede gasa od 15 odsto za zimu, jer se Evropa suočava sa potencijalnom nestašicom gasa kao rezultat rata u Ukrajini, saopštila je vlada u sredu.

Iako gas čini manji udeo u potrošnji energije u Švajcarskoj u poređenju sa drugim evropskim zemljama, tri četvrtine godišnje potrošnje ostvari se u zimskim mesecima. Švajcarska ima za cilj da koristi 15 odsto manje gasa u poređenju sa prosečnom potrošnjom u proteklih pet godina od oktobra 2022. do marta 2023. godine, saopštila je vlada. Ovo odgovara cilju uštede od oko 3,6 teravat-sati.

Područje sa najvećim potencijalom za uštedu energije je grejanje, saopštila je vlada i dodala da bi to smanjilo temperature u zgradama i isključilo računare i uređaje kada to nije bilo potrebno za dobar primer.

Švajcarska bi osetila direktan uticaj bilo kakve evropskog nestašice jer bi ona otežalo zemlji, koja mora da uvozi sav svoj gas, da obezbedi snabdevanje, navodi se u saopštenju.

Neki zapadni lideri optužili su Rusiju da koristi zastoj oko turbine gasovoda Severni tok 1 kao izgovor za smanjenje snabdevanja energijom kao odmazdu za sankcije uvedene Moskvi zbog njenih akcija u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Kanada će vratiti Nemačkoj preostalih pet turbina


Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli izjavila je u sredu da Otava namerava da preda Nemačkoj preostalih pet turbina ruskog gasovoda Severni tok, koje su se nalazile na kanadskoj teritoriji radi održavanja, prenosi „Evropska istina“.

„Ovo je odluka koju smo doneli. Upravo to je od nas tražila Nemačka“, rekla je šefica kanadskog spoljnopolitičkog resora u izjavi za CBC.

Prethodno je Otava ovaj korak objasnila potrebom da se obezbedi snabdevanje Nemačke gasom. Kanada takođe tvrdi da bi Kremlj iskoristio svoje odbijanje da vrati turbinu da krivicu za nestašicu energije u Evropi prebaci na sankcije Rusiji.

„Kanada ne želi da daje bilo kakav izgovor Putinu da nastavi da koristi svoj izvoz energije u Evropu kao oružje“, smatra Džoli.

Istovremeno, ambasadorka Ukrajine u Kanadi Julija Kovaliv ponovo je pozvala Kanadu da otkaže ukidanje sankcija. Prema njenom mišljenju, Rusija očigledno neće prihvatiti turbinu koju je Siemens isporučio Nemačkoj, a snabdevanje gasom koristi za terorisanje Evrope.

„Naš stav je sasvim jasan: mi zaista verujemo da ovo ukidanje sankcija sada treba poništiti. Ako je argument bio da se razotkrije Putinov blef, onda svi mogu da vide: u poslednjih nekoliko nedelja sada je sasvim očigledno da su to ruske igre. “, naglasila je ona.

Podsetimo, kanadska vlada je pristala da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i da turbinu Severnog toka, koja je bila na tehničkom održavanju u Kanadi, pošalje u Nemačku – kako bi izašla u susret Nemačkoj i smanjila rizike da Ruska Federacija neće nastaviti snabdevanje na PP1 nakon planiranih tehničkih radova.

Ranije su se u medijima pojavile informacije da je turbina za gasovod Severni tok-1 zaglavljena na putu u Nemačkoj zbog činjenice da Moskva još nije dostavila neophodna dokumenta za transport u Rusiju – posebno detalje o tome kada tačno treba da se uveze i preko koje carinarnice

Kremlj je demantovao medijske napise da Rusija sopstvenim postupcima otežava vraćanje turbine, koju je Kanada vratila nakon servisiranja pod pritiskom Nemačke uprkos sankcijama. „Gasprom“ je saopštio da je dobio dokumentaciju za turbinu, ali „i dalje postoje pitanja“ u vezi sa dokumentima.

U tom kontekstu, Gasprom je najavio kvar još jedne turbine Severnog toka, što je dovelo do toga da gasovod radi sa 20% svog navedenog kapaciteta, što je izazvalo energetsku krizu u Evropi.


izvor