Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[fazan]

Izbegavajući Rusiju, okreću se Kanadi: "Nadamo se..."

Kanadski tečni naftni gas mogao bi imati ključnu ulogu u rešavanju problema zavisnosti od ruskog gasa, ocenio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Господин Шолц очигледно не зна о чему говори. Канада уопште нема терминале за извоз течног гаса, а нема ни гасовод који би довео гас до обале, то би било неких 4 хиљаде километара  Отприлике као да праве гасовод кроз Африку, од Нигерије до Алжира.

Канадски гасоводи углавном иду према Америци.

[Dreadnought]

EU Recession means more EU Authoritarianism

[Dreadnought]

Dragi: Italija je uskladištila 80 odsto rezervi prirodnog gasa


Napor Italije da brzo smanji svoju zavisnost od ruskog prirodnog gasa učinio je zemlju manje ranjivom na prekid isporuke, rekao je u sredu premijer Mario Dragi, napominjući da je zemlja uskladištila 80 odsto svojih kapaciteta rezervi gasa pre zimi i na putu je da do oktobra dosegne 90%.

Dragi je na godišnjem letnjem festivalu u primorskom gradu Riminiju na Jadranu rekao da je Italija smanjila svoje oslanjanje na ruski prirodni gas sa 40% prošle godine na upola manje pronalaženjem novih izvora u zemljama od Alžira do Azerbejdžana. Gorivo se koristi za grejanje i hlađenje domova, proizvodnju električne energije i pokretanje fabrika.

Italija bi mogla biti potpuno nezavisna od Rusije do jeseni 2024. ako instalira dva nova postrojenja za regasifikaciju, dodao je on.

„Naš cilj diverzifikacije sa ruskog gasa bio je od suštinskog značaja da građanima i preduzećima damo veću sigurnost u pogledu stabilnosti snabdevanja“, rekao je Dragi, koji je podneo ostavku prošlog meseca nakon što su ključne desničarske stranke povukle podršku njegovoj vladi jedinstva.

On ostaje na funkciji do formiranja nove vlade nakon parlamentarnih izbora 25. septembra.

Raste otpor javnosti prema jednom od planiranih postrojenja za regasifikaciju na moru u blizini industrijskog lučkog grada Piombina, u Toskani, a kako se planovi dalje odvijaju biće ključni pokazatelj da li stranke koje pobede na izborima 25. septembra nameravaju da nastave Dragijevim putem smanjenja oslanjanja o ruskoj energetici.

Udarajući u desničarske stranke koje se zalažu za suverenitet, Dragi je rekao da je energetsko oslanjanje na „zemlju koja nikada nije prestala da sledi svoju imperijalnu prošlost sušta suprotnost suverenitetu“.

Njegovi komentari dolaze kada je ruski rat u Ukrajini doveo cene prirodnog gasa do rekordno visokih, podstičući inflaciju širom sveta. Moskva je smanjila dotok gasa u evropske zemlje dok pokušavaju da pojačaju svoje rezerve za zimsku grejnu sezonu, a raste strah da bi isporuke mogle biti potpuno prekinute. To bi moglo dovesti do racionalizacije od strane kompanija i gurnuti zemlje u recesiju.

Nemačka je u utorak saopštila da je njeno skladište gasa dostiglo 80 odsto kapaciteta, ali je upozorila da bi ruski plan za zaustavljanje protoka kroz gasovod Severni tok 1 na tri dana sledeće nedelje „mogao privremeno umanjiti” napore.

U Italiji, Dragi je ponovo pozvao na evropsku gornju granicu cena prirodnog gasa, što je naišlo na otpor među ostalim državama članicama EU. On je rekao publici u Riminiju da su strahovi da će Rusija prekinuti snabdevanje u znak odmazde zbog bilo kakvog ograničenja cena ipak ostvareni ovog leta u periodičnim prekidima u zemljama poput Nemačke, koje su u isto vreme nastavile da plaćaju „previsoke cene“.

Premijer je ponovio i pozive da se cena struje proizvedene iz obnovljivih izvora više ne vezuje za poskupljenje prirodnog gasa.

„Ova veza više nema smisla“, rekao je.


izvor

[Dreadnought]

Švajcarska uvodi dobrovoljni cilj uštede gasa od 15 odsto


Švajcarska je postavila cilj dobrovoljne uštede gasa od 15 odsto za zimu, jer se Evropa suočava sa potencijalnom nestašicom gasa kao rezultat rata u Ukrajini, saopštila je vlada u sredu.

Iako gas čini manji udeo u potrošnji energije u Švajcarskoj u poređenju sa drugim evropskim zemljama, tri četvrtine godišnje potrošnje ostvari se u zimskim mesecima. Švajcarska ima za cilj da koristi 15 odsto manje gasa u poređenju sa prosečnom potrošnjom u proteklih pet godina od oktobra 2022. do marta 2023. godine, saopštila je vlada. Ovo odgovara cilju uštede od oko 3,6 teravat-sati.

Područje sa najvećim potencijalom za uštedu energije je grejanje, saopštila je vlada i dodala da bi to smanjilo temperature u zgradama i isključilo računare i uređaje kada to nije bilo potrebno za dobar primer.

Švajcarska bi osetila direktan uticaj bilo kakve evropskog nestašice jer bi ona otežalo zemlji, koja mora da uvozi sav svoj gas, da obezbedi snabdevanje, navodi se u saopštenju.

Neki zapadni lideri optužili su Rusiju da koristi zastoj oko turbine gasovoda Severni tok 1 kao izgovor za smanjenje snabdevanja energijom kao odmazdu za sankcije uvedene Moskvi zbog njenih akcija u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Kanada će vratiti Nemačkoj preostalih pet turbina


Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli izjavila je u sredu da Otava namerava da preda Nemačkoj preostalih pet turbina ruskog gasovoda Severni tok, koje su se nalazile na kanadskoj teritoriji radi održavanja, prenosi „Evropska istina“.

„Ovo je odluka koju smo doneli. Upravo to je od nas tražila Nemačka“, rekla je šefica kanadskog spoljnopolitičkog resora u izjavi za CBC.

Prethodno je Otava ovaj korak objasnila potrebom da se obezbedi snabdevanje Nemačke gasom. Kanada takođe tvrdi da bi Kremlj iskoristio svoje odbijanje da vrati turbinu da krivicu za nestašicu energije u Evropi prebaci na sankcije Rusiji.

„Kanada ne želi da daje bilo kakav izgovor Putinu da nastavi da koristi svoj izvoz energije u Evropu kao oružje“, smatra Džoli.

Istovremeno, ambasadorka Ukrajine u Kanadi Julija Kovaliv ponovo je pozvala Kanadu da otkaže ukidanje sankcija. Prema njenom mišljenju, Rusija očigledno neće prihvatiti turbinu koju je Siemens isporučio Nemačkoj, a snabdevanje gasom koristi za terorisanje Evrope.

„Naš stav je sasvim jasan: mi zaista verujemo da ovo ukidanje sankcija sada treba poništiti. Ako je argument bio da se razotkrije Putinov blef, onda svi mogu da vide: u poslednjih nekoliko nedelja sada je sasvim očigledno da su to ruske igre. “, naglasila je ona.

Podsetimo, kanadska vlada je pristala da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i da turbinu Severnog toka, koja je bila na tehničkom održavanju u Kanadi, pošalje u Nemačku – kako bi izašla u susret Nemačkoj i smanjila rizike da Ruska Federacija neće nastaviti snabdevanje na PP1 nakon planiranih tehničkih radova.

Ranije su se u medijima pojavile informacije da je turbina za gasovod Severni tok-1 zaglavljena na putu u Nemačkoj zbog činjenice da Moskva još nije dostavila neophodna dokumenta za transport u Rusiju – posebno detalje o tome kada tačno treba da se uveze i preko koje carinarnice

Kremlj je demantovao medijske napise da Rusija sopstvenim postupcima otežava vraćanje turbine, koju je Kanada vratila nakon servisiranja pod pritiskom Nemačke uprkos sankcijama. „Gasprom“ je saopštio da je dobio dokumentaciju za turbinu, ali „i dalje postoje pitanja“ u vezi sa dokumentima.

U tom kontekstu, Gasprom je najavio kvar još jedne turbine Severnog toka, što je dovelo do toga da gasovod radi sa 20% svog navedenog kapaciteta, što je izazvalo energetsku krizu u Evropi.


izvor

[Dreadnought]

Danas iz ukrajinskih luka isplovljava pet brodova sa hranom


Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu odobrio je isplovljavanje pet brodova sa ukupno 85.110 tona hrane iz ukrajinskih luka.

Ovi brodovi isploviće danas, navedeno u saopštenju Koordinacionog centra, prenosi Tas.

Brod "Askanios" nosiće 58.510 tona kukuruza i krenuće iz luke Južnji za Nemačku, dok će brod "Oris Sofi" iz iste luke prenositi 5.900 tona suncokretovog ulja za Tursku.

Brodovi "Mohamad Y" i "Belis" isploviće iz Odese za Izrael sa 11.000 tona pšenice odnosno 6.000 tona soje, dok će brod "Zelek Star" iz Černomorska ploviti do Turske.

Zajednički koordinacioni centar uspostavili su Rusija, Turska, Ukrajina i Ujedinjene nacije sa ciljem da se reši problem izvoza hrane iz ukrajinskih luka.


izvor

[Dreadnought]

Vašington post: Sankcije protiv Rusije nisu funkcionisale


Šest meseci otkako su Rusiji uvedene sankcije bez presedana, ekonomija zemlje još uvek nije pokazala znake kolapsa koji su zapadni lideri prvobitno očekivali, ocenio je vodeći američki list.

Uvodnik objavljen u utorak u Washington Post-u govori o tome kako brzo nakon što su SAD uvele ograničenja protiv Rusije kao odgovor na njenu vojnu ofanzivu na Ukrajinu, predsjednik Joe Biden je tvrdio da je ekonomija zemlje već pogođena.

Međutim, kako se ističe u članku, nakon početnog šoka, ruska valuta, rublja, uspela je da se oporavi zahvaljujući tome što je Moskva uvela stroga ograničenja na devizne transakcije, kao i zbog pada uvoza. Štaviše, stopa nezaposlenosti u zemlji nije naglo porasla i izvoz energije nastavlja da donosi milijarde dolara u blagajnu Kremlja svakog meseca, navodi Post.

U članku se dalje navodi najnovija prognoza Međunarodnog monetarnog fonda da će se ruska ekonomija ove godine smanjiti za 6%, što je značajno povećanje u odnosu na ranijih 10% projekcije.

U članku se citira Maksim Mironov, ruski ekonomista na IE Business School u ​​Madridu, koji tvrdi da sankcije „definitivno deluju, ali nažalost mnogo sporije nego što su svi očekivali pre šest meseci. ”

Ekspert je naglasio da bi Evropska unija zabrana uvoza ruskog gasa i nafte bila opipljiv udarac za Moskvu. Međutim, kako se u članku u istom dahu primećuje, veliki deo Evrope u velikoj meri zavisi od ruske energije, što takav scenario čini manje verovatnim.

Bez obzira na to, ruska ekonomija nije baš izašla potpuno neoštećena, navodi Post. Osim odlaska nekih popularnih brendova i viših cena kafe, proizvođači automobila u zemlji morali su znatno da smanje proizvodnju i da otpuste radnike zbog nedostatka uvezenih komponenti, navodi se u članku. Takođe se ističe da su piloti i drugi zaposleni u avio kompanijama takođe masovno otpuštani kao rezultat zapadnih sankcija, dok je hiljade visokoobrazovanih profesionalaca pobeglo iz zemlje.

Citirajući Ilju Matvejeva, politikologa iz Sankt Peterburga, Post zaključuje da će se „tehnološki jaz između Rusije i naprednih ekonomija vremenom povećavati“ sa malim izgledima za „inovativni i tehnološki napredak“ u zemlji.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina štampa novac za pokrivanje deficita


Narodna banka Ukrajine (NBU) je „štampala“ još 30 milijardi grivna (814 miliona dolara) tokom prošle nedelje, rekao je u sredu ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak, misleći na kupovinu lokalnih obveznica centralne banke.

“ Tokom protekle sedmice (16-23. avgusta), NBU je štampao još 30 milijardi grivna. Ukupan iznos finansiranja NBU kroz štampanje budžeta dostigao je 285 milijardi grivni (7,7 milijardi dolara)“, napisao je Železnjak na svom Telegram kanalu.

Ukrajinske vlasti su ranije otkrile da je budžetski deficit trenutno oko 5-7 milijardi dolara mesečno. Pošto poreski prihodi i plaćanja carine nisu u mogućnosti da pokriju ovaj jaz, NBU mora da pribegne „štampanju“ novca kupovinom državnih obveznica da pokrije budžetske rashode. Finansiranje deficita centralne banke može povećati rizik od inflacije.

Prema Železnjaku, prodaja domaćih državnih obveznica donosi „veoma malo“ budžetu.

Takođe, od „obećanih“ 5 milijardi dolara inostrane pomoći za avgust, Ukrajina je do sada dobila samo 1,4 milijarde dolara, uključujući 350 miliona dolara od Kanade za kupovinu gasa.


izvor

[Dreadnought]

Cene električne energije u Evropi




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

EU dala zeleno svetlo


Evropska unija dala je zeleno svetlo ovlašćenoj banci da izvršava direktna plaćanja za tranzit nafte u Evropu preko Ukrajine.

To je saopštila ruska kompanija za transport sirove nafte Transnjeft.

"Regulator u Briselu obavestio je našu banku, nakon situacije sa neizvršenjem plaćanja, da nam sada daju dozvolu da izvršimo sva potrebna plaćanja do kraja godine", saopštila je kompanija Transnjeft, prenosi RT.

Ranije u avgustu ukrajinska kompanija UkrTransNafta zaustavila je tranzit ruske nafte kroz naftovod "Družba" zbog nemogućnosti Rusije da plati tranzitne takse zbog sankcija.

Transnjeft je saopštio da ponovo pokušava da uplati sredstva koja je uplatio 22. jula, kada uplata nije prošla.

Uplatu je odbila evropska korespondentna banka, pozivajući se na sankcije, zbog čega je novac posle šest dana vraćen na račun uplatioca. Kao rezultat toga, Mađarska, Slovačka i Češka same su platile tranzit. Osnov za odluku Brisela da dozvoli Rusima direktna plaćanja jeste što ruska nafta koja teče kroz cevovode nije predmet sankcija, za razliku od sirove nafte koja se prevozi morem, prenosi Biznis.rs.

Istovremeno, rafinerija nafte PCK u nemačkom gradu Švedu suočila bi se sa zatvaranjem ukoliko bi isporuke naftovodom "Družba" bile prekinute, navodi Komersant, pozivajući se na Financial Times. Prema navodima tog izvora, rafinerija je očekivala da bi mogla da zameni snabdevanje naftom iz Poljske, ali je odbijena.

Razlog za odbijanje je što 54 odsto akcija rafinerije pripada ruskoj kompaniji Rosneft. Nemačka rafinerija sada pokušava da zameni rusku, naftom iz Kazahstana.


izvor