TALAS BANKROTA KOSI NEMAČKU! IFO upozorio da energetska kriza donosi "haos": Sledeća godina još pogubnija?Nemačka se suočava sa talasom bankrota koji je posledica politike sankcija Rusiji, upozorio je predsedavajući Odbora Bundestaga za energetiku Klaus Ernst.On je na Tviteru podsetio na ranije izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca da sankcije ne bi trebalo da više pogode Evropu nego Rusiju, piše Kamatica.
"Sada smo uveli sedam paketa sankcija, a ‘Gasprom’ ostvaruje rekordnu zaradu. U isto vreme, preti nam talas bankrota. Zato pregovarajte sa Rusijom otvorenog uma”, poručio je Ernst, političar nemačke Levice.
Predviđa se da će nemačka ekonomija kontrahovati sledeće godine, usled rastućih cena gasa i električne energije. Institut za ekonomsko istraživanje "Ifo" u Minhenu upozorio je da energetska kriza donosi “haos” u nemačku ekonomiju i mogla bi da dovede do pada bruto domaćeg proizvoda za 0,3 odsto u sledećoj godini.
Druga političarka Levice Sara Vagenkneht kritikovala je Vladu Nemačke zbog toga što je uspela da uđe u ekonomski rat sa Rusijom, najvećim snabdevačem energije. Ona je tokom obraćanja Bundestagu rekla da su sankcije Rusiji fatalne za Nemačku.
Vagenknehtova je pozvala da se ukinu sankcije i da se započne razgovor sa Moskvom.
Prema novoj prognozi IfW-a, bruto domaći proizvod u Nemačkoj će 2023. pasti za 0,7 odsto. Od letos, Institut je sopstvenu procenu naniže revidirao za četiri procentna poena, piše DPA.
Ove godine nemačka privreda će, prema izveštaju objavljenom u četvrtak, još zabeležiti plus od 1,4 odsto, odnosno za 0,7 odstro slabije od prethodnog očekivanja. Privreda će se u crne brojke vratiti 2024. godine, rastom BDP od 1,7 odsto.
Praktično, najjača evropska ekonomija, preko noći pala je na kolena.
Privreda proklizava pod teretom troškova za energente, a posebno težak teres vuku energetski intenzivna proizvodnja i sektori usmereni na domaću potrošnju, rekao je potpredsednik IfW Štefan Kuts, prenosi dpa.
Institut procenjuje da će nemački račun za uvoz energije ove godine porasti za 123 milijarde evra, a dogodine za još 136 milijardi. To izbija novac za potrošnju iz džepova i krati profit energetski intenzivnih preduzeća.
Izvor
