Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Rusija ide do kraja, neće dozvoliti Zapadu da stvar zataška

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da će Rusija nastaviti da insistira na istrazi o eksplozijama na gasovodima Severni tok 1 i 2.

On je dodao i da Rusija „neće dozvoliti da se stvar zataška, kako Zapad pokušava“.

Lavrov je naglasio da je Kina, zajedno sa Rusijom, tražila na sastanku G20 da se uključi paragraf o Severnom toku u završnoj deklaraciji, preneo je TAS S.

„Što se tiče Severnog toka 1 i 2, Kina je, zajedno sa nama, govorila o ubacivanju važnog paragrafa u deklaraciji, što se, kako znate, nije desilo. Suštinski, Kina i Rusija su pokušavale da urade to.

Većina učesnika G20 je izrazila razumevanje i spremnost da se slože da se takva odredba uključi u deklaraciju. Međutim, sećate se kako je Zapad reagovao na otkrića koje je objavio Simor Herš? Bili su nervozni i odmah su nakon publikacije govorili da su to ‘besmislice’ i da ‘uopšte neće ni da pričaju o tome'“, rekao je Lavrov.

On je dodao da, prema njegovom mišljenju, stvar je jasna i da će insistirati da se stvar istera do kraja i da ne da Zapadu da se stvari zataškaju. Lavrov je rekao da je Velika Britanija zauzela isti stav kada je reč o incidentu u engleskom gradu Solzberiju, kada je odbila da Moskvi da rezultate testa i ostale informacije koje je tražila.

Istraživački novinar Simor Herš je tvrdio, pozivajući se na obaveštajne izvore, da SAD i Norveška stoje iza eksplozija gasovoda u septembru 2022. godine.

Vašington je negirao umešanost u eksplozije, nazivajući objavu novinara izmišljotinom. U Solzberiju, u martu 2018. godine, došlo je do trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove kćerke Julije, a London je tvrdio da iza napada stoji Rusija, što je Moskva demantovala i tražila dokaze.

Izvor

[kumbor]

Međutim, ne postoji način da se "kolektivni zapad" primora da izvrši objektivnu istragu sabotaže na gasovodima. Ništa od toga neće biti.

[Boro Prodanic]

Međutim, ne postoji način da se "kolektivni zapad" primora da izvrši objektivnu istragu sabotaže na gasovodima. Ništa od toga neće biti.

Ako Zapad izbegava istragu, indirektno priznaje krivicu. A Zapad predvodi SAD.

[Boro Prodanic]

NEOČEKIVANI PREOKRET: Nemačka više nije motor razvoja Evrope nego pada ka dnu

„Kamatni šok“ koji je, zadesio Nemačku, pošto je za dve godine 10 puta uvećala trošak otplate kamata, odraz je činjenice da ona više nije motor rasta evropske privrede. I što je po nju najgore, ne postoje realni izgledi ni optimizam u pogledu budućeg rasta nemačke ekonomije, ocena je ekonomiste dr Ivana Nikolića.

Vest da je od početka 2021. godine trošak otplate kamata u Nemačkoj uvećan sa četiri na 40 milijardi evra, tamošnji mediji su već nazvali kamatnim šokom, jer očigledno niko nije očekivao da će se država danas zaduživati po kamati od 2,75 odsto koja je samo pre godinu dana bila ravna nuli.

Posle kamatnog šoka mere štednje, ili…

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner, inače predstavnik liberalne Stranke slobodnih demokrata, praktično je najavio mere štednje. On je konstatovao da zbog svih troškova koje je Nemačka imala tokom pandemijske i sada ukrajinske, odnosno energetske krize, država mora da ograniči potrošnju. Zato, kaže, neće moći da reši aktuelne ekonomske probleme, kao ni da zaustavi pad standarda.

Zeleni bi, međutim, da potroše do 70 milijardi evra više nego što je prvobitno planirano budžetskim rashodima i već pritiskaju Lindnera da udovolji nepredviđenim dodatnim izdacima.

Ova situacija sa odvajanjem sredstava za trošak otplate kamata je, po oceni Nikolića, neobična za Nemačku, što je vraća u period početka prošle decenije po visini kamatne stope po kojoj se država zaduživala, pri čemu je tada nemački dug bio znatno niži nego sada.

Najslabije ekonomske performanse

On misli da tih 40 milijardi evra u ovom trenutku ne predstavlja bitno opterećenje za Nemačku u smislu nekog novog troška, iako ga verovatno ona nije planirala, ali bi to moglo da bude sa tendencijom rasta cene kapitala na svetskom tržištu. Problem će, kaže, biti ako to do kraja godine bude 100 milijardi, a u sledećoj možda i 200 milijardi.

Nemačka trpi najveće posledice rata u Ukrajini i, verovali ili ne, ima najslabije ekonomske performanse, ističe Nikolić za Sputnjik.

Precizirajući o čemu je reč, naš sagovornik ukazuje na to da je u poslednjem tromesečju prošle godine ona imala pad BDP-a od 0,4 posto. Uz to napominje da je problem, pre svega, realni sektor jer je industrija izuzetno slaba.

Nemačka i BiH – najslabiji rezultat

„Ako pogledamo trend, trenutni nivo industrijske proizvodnje u Nemačkoj je za pet odsto niži nego u proseku 2015. godine. To je sa Bosnom i Hercegovinom najslabiji rezultat u Evropi. Ako posmatramo evrozonu ubedljivo je najslabija što je potpuno drugačije od onoga što očekujemo od nje kao lokomotive razvoja Evrope. Ona poslednjih godina to nije, tačnije od 2018. godine“, naglašava ovaj ekonomista.

Komentarišući konstataciju nemačkog ministra finansija Lindnera da država mora da ograniči potrošnju, zbog čega neće moći da rešava aktuelne ekonomske probleme, kao ni da zaustavi pad standarda, on je ukazao na podatak da je u Nemačkoj prošle godine realni pad prometa u trgovini u celoj godini bio 0,5 posto, što bi se moglo nazvati stagnacijom.

Problem je, međutim, što je u drugom polugođu pad bio 4,2 posto, što je u poslednjem tromosečju pad produbnjen na 5,2 posto, a samo u decembru već skoro šest posto. Znači, prosečna nominalna plata pred kraj 2021. godine, što govori da to nije isključivo posledica rata u Ukrajini već svega akumuliranog i tokom pandemije, pa i nekih efekata prisutnih u Nemačkoj i pre pandemije, za posledicu je imalo realan međugodišnji pad u trgovini na malo. To je, kako kaže naš sagovornik, ozbiljan pad, veći nego u Italiji, pogotovo Francuskoj.

Nema nagoveštaja zaokreta

Na pitanje, da li je to samo trenutna slabost, on kaže da nema nikakvih nagoveštaja zaokreta, jer je osim nasleđenih problema rusko-ukrajinski rat ostavio strahovite posledice na Nemačku, pre svega uskrativši rusko tržište za nemačku robu.

„Izvozni suficit Nemačke tokom 2022. godine bio je na najnižem nivou od 2.000. godine. Nemačka je u prošloj godini zabeležila najveći trgovinski deficit sa Kinom od kada ga uopšte meri statistika, odnosno od 1950. godine“, kaže Nikolić ocenivši ovaj podatak nemačkog zavoda za statistiku frapantnim.

To znači da je konkurentnost sa Kinom kao najvećom ekonomijom sve niža. Uz to, konstatuje on, izvoz robe na rusko tržište je u prošloj godini smanjen za 45,2 posto.

„Izgubljeno je sada rusko tržište, sa Kinom stvari ne idu dobro. U kontinuitetu su sve slabiji rezultati, sve je problematičnije tursko tržište, jer je tamo stnadard u strahovitom padu zbog slabljenja lire i upravo ono što je bila poluga, temelj, baza rasta nemačke ekonomije, to je taj izvoz, u ogromnom je problemu“, konstatuje naš sagovornik.

Po njegovoj oceni, ta velika tržišta su za Nemačku izgubljena najmanje na srednji rok, a možda može da se govori i o decenijama.

Svesni svojih slabosti

To što njihov ministar finansija podvlači da nema dovoljno budžetskih sredstava za nova davanja, Nikolić smatra više tradicionim, tipično nemačkim opreznim pristupom trošenju. To, kako vidi, u ovoj situaciji može da bude i izgovor za budući odnos prema Ukrajini i nemilosrdnom trošenju milijardi od slanja naoružanja i vojne opreme, do finansijske podrške.

Po oceni Nikolića, Nemačka može još godinama da pomaže svoje stanovništvo, pa i ako bude u lošijoj situaciji nego što je sada, jer ima odakle da pomogne, ali su u dilemi da li je to ispravno, jer su svesni ozbiljnosti strukturnih problema u nemačkoj ekonomiji.

Bez izgleda za budući rast

„Problem je što ne postoje realni izgledi, nema optimizma u pogledu budućeg rasta“, nedvosmilen je ovaj ekonomista.

Svesni su, kako precizira, da su izgubili komparativne prednosti koje su imali po pitanju energenata koji su sada za njih mnogo skuplji, svesni su i da je sa ambicioznijim nastupom Amerike i prema Evropi i Kini sada vrlo teško zadržati onaj plasman koji je postojao i prema američkom tržištu. Amerika ulaže neverovatna sredstva u podršku svojoj ekonomiji, dok Evropa makar zasad nema izvore finansiranja za to. To su prepreke na koje Evropa, odnosno Nemačka nema odgovore, smatra Nikolić.

Politika i ekonomija

Kad imate ozbiljan pad standarda, kaže naš sagovornik, vi kao političari odmah pomislite na neka nova izdvajanja, na neke nove rashode. Pozicija finansija je, međutim, da razmišlja da će to za posledicu imati ne samo veći deficit, jer rastaviše očigledno nema.

„Svaki rashod će značiti veći deficit i veći dug. Nije to nešto što zabrinjava u ovom trenutku. To brine zato što menja poziciju Nemačke kao nekoga ko je bio stožer Evrope, pokretačka snaga ekonomije Evrope, da je u ovom trenutku u položaju koji je sveden na nivo zemalja sa najslabijim ekonomskim performansama u Evropi“, navodi on.

Po rečima Nikolića, sve veći dug će značiti i sve skuplji dug i zaduživanje, a onda će tih 40 milijardi evra sredinom ili do kraja godine dogurati do 100 milijardi.
Geopolitička stabilnost prvi uslov

On, međutim, smatra da se u sadašnjim okolnostima po pitanju persepektive Nemačke koja je loša, ništa ne može promeniti. Govoreći o tome šta je preduslov za mogući oporavak on nema dilemu.

„Prvi korak je da se geopolitička stabilnost uspostavi u Evropi. To je prvi, primarni uslov, a onda dalje da se vidi kako će Evropa ne da povrati nego da stabilizuje svoju konkurentnost koja je sada u padu“, zaključio je Nikolić.

Izvor

[Boro Prodanic]

Цена гаса први пут од августа 2021. године нижа од 500 долара

МОСКВА - Цене гаса на холандском ТТФ чворишту пале су данас на 496,7 долара за хиљаду кубних метара, или 45,255 евра по мегават часу први пут наког 23. августа 2021. године.

Како се наводи у подацима лондонске ИЦЕ берзе, цене гаса су од почетка трговања пале за три одсто, преноси ТАСС.

Цена гаса пада због релативно топлијег времена у региону током ове сезоне грејања.

Тренутно су европска складишта гаса попуњена су са 60,62 одсто, а то је 21,46 процентних поена више него што је било просечно у протеклих пет година, са укупно 65,82 милијарду кубних метара гаса ускладиштених у њима, преноси Танјуг.

Izvor

[dzumba]

Nemačka i BiH – najslabiji rezultat

„Ako pogledamo trend, trenutni nivo industrijske proizvodnje u Nemačkoj je za pet odsto niži nego u proseku 2015. godine. To je sa Bosnom i Hercegovinom najslabiji rezultat u Evropi. Ako posmatramo evrozonu ubedljivo je najslabija što je potpuno drugačije od onoga što očekujemo od nje kao lokomotive razvoja Evrope. Ona poslednjih godina to nije, tačnije od 2018. godine“, naglašava ovaj ekonomista.

Поредити немачку економију са економијом БиХ је неозбиљно.

[Boro Prodanic]

Nemačka i BiH – najslabiji rezultat

„Ako pogledamo trend, trenutni nivo industrijske proizvodnje u Nemačkoj je za pet odsto niži nego u proseku 2015. godine. To je sa Bosnom i Hercegovinom najslabiji rezultat u Evropi. Ako posmatramo evrozonu ubedljivo je najslabija što je potpuno drugačije od onoga što očekujemo od nje kao lokomotive razvoja Evrope. Ona poslednjih godina to nije, tačnije od 2018. godine“, naglašava ovaj ekonomista.

Поредити немачку економију са економијом БиХ је неозбиљно.

Autor poredi samo procente, ne ukupni proizvod.

[Boro Prodanic]

Blumberg: "Izvoz ruske pšenice UDVOSTRUČEN u odnosu na period pre rata, velika je potražnja"

Izvoz ruske pšenice skoro je udvostručen u januaru i februaru u odnosu na godinu dana ranije, pokazuju podaci Logistic OS, prenosi Blumberg.

Kako navodi američka agencija, prošlogodišnja bogata žetva pomogla je ruskom žitu da se rangira među najjeftinijim na svetu.

Nedavni rast izvoza pokazuje da su špediteri prevazišli neke od problema finansiranja i osiguranja izazvanih sankcijama Rusiji.

Izgledi za izvoz iz Crnog mora takođe su veći, jer se za oko dve nedelje očekuje obnavljanje sporazuma koji omogućava da ukrajinska roba plovi kroz bezbedan koridor.

Zalihe obe zemlje pomažu da se zaustavi pogoršanje globalne inflacije cena hrane.

Ukrajina, čiji izvoz zaostaje u prošloj sezoni, želi da produži ugovor sa žitom za najmanje godinu dana, pri čemu Rusija kaže da je produžetak ugovora moguć, samo ako se uzmu u obzir interesi njenih poljoprivrednih firmi.

Trenutno postoji velika potražnja za ruskim žitom. Rusija je u januaru i februaru isporučila 6,1 milion tona pšenice morskim putem, što je oko 90 odsto više nego u prethodnom periodu, prema pisanju Blumberga.

Fjučersi pšenice su pali na najniži nivo za godinu dana u Čikagu i Parizu, a veliki ruski obim bi mogao da ograniči cene do kraja ove sezone, navodi Rabobank. Tržište očekuje da ce ugovor koji traje do 18. marta biti uspešno obnovljen, navodi se u saopštenju.

Hrana nije uključena u sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, ali su ograničenja za banke i državne kompanije učinila trgovinu komplikovanijom. Iako stotine hiljada tona ruskog đubriva ostaju zamrznute u evropskim lukama, izvoznici su uspeli da isporuče ogromne količine žitarica.

Nedavni rast izvoza je takođe posledica prodaje zakazanih kasnije nego obično krajem 2022. godine, kada je ruska pšenica povratila svoju konkurentsku prednost, rekao je generalni direktor konsultanta SovEcon Andrej Sizov.

Početak kampanje je bio spor, uzimajući u obzir veliki rod i ogromnu ponudu. Rusija je do sada ove sezone isporučila 29,5 miliona tona pšenice, u poređenju sa 26,7 miliona tona godinu dana ranije, rekao je Sizov.

Iako je obim izvoza žitarica u Ukrajini i dalje značajan, on je ispod ciljeva postavljenih krajem prošle godine.

Kijev je za slabiji izvoz okrivio spor rad ruskih brodskih inspektora, koji su jedna od strana zaduženih za proveru brodova koji plove u okviru sporazuma.

Uključujćci rute poput drumskih i železničkih, ukrajinski obim za ovu sezonu zaostaje za prošlogodišnjim tempom za oko četvrtinu, prenosi Blumberg.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Severni tok” ide u naftalin

“Severni tok 1” i “Severni tok 2”, dva teško oštećena rusko – zapadnoevropska gasovoda  u još nerazjašnjenoj sabotaži 26. septembra prošle godine, biće zapečaćeni zaptivanjem nasilno nastalih otvora i zatvoreni uz prethodnu odgovarajuću zaštitu od korozije, izvestio je danas britanski Rojters.

Pozivajući se na neimenovane izvore u Moskvi, britanska agencija tvrdi da ruski “Gasprom” trenutno ne uzima u obzir skoru popravku, ili ponovno aktiviranje tri eksplozijama “načeta” (od ukupno četiri ) cevovoda “Severnog toka 1” i “Severni tok 2”.

Ruski zvaničnici i predstavnici “Gasproma” su prošle jeseni u nekoliko navrata spominjali mogućnost opravke i reaktivacije ta dva gasovoda, ali je zvanični Berlin, odlučno odbio takvu opciju.

U međuvremenu, rusko ministarstvo energetike, “Gasprom” kao i francuski “Anži”, nemački “Vinteršel” – dve od pet nekadašnjih zapadnoevropskih sufinansijera izgradnje “Severni tok 2”, nisu odgovori na medijske upite za komentar. Koliko u petak, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da se Moskva, koja se nada da će uspostaviti gasno čvorište u Turskoj kojim bi zamenila baltičku rutu, kao i da se više neće oslanjati na Zapad kao energetskog partnera.

Izvor

[Boro Prodanic]

Zapad nije bio spreman za takvu otpornost ruske ekonomije

Zapad ne krije razočaranje zbog trenutnog stanja u ruskoj ekonomiji. Moskva je osramotila svoje protivnike.

Tokom protekle godine od početka specijalne vojne operacije, SAD i njihovi saveznici uveli su neviđeni broj sankcija protiv Ruske Federacije. Na Zapadu se verovalo da će pod takvim kolosalnim pritiskom ruska ekonomija propasti.

Moskva je uspela ne samo da prevaziđe sve poteškoće, već je obezbedila i ekonomski rast. Ovakvo stanje stvari čini Zapad histeričnim, izjavio je direktor Centra za nacionalne interese u Vašingtonu politikolog Dmitrij Sajms.

Govoreći na kanalu Solovjov LIVE, specijalista je istakao da SAD i druge države kolektivnog Zapada nisu bile spremne za takvu otpornost ruske ekonomije. Oni otvoreno priznaju odsustvo bilo kakvih šokova u Rusiji, uprkos ogromnom broju ograničenja.

Istovremeno, izjava ruskog predsednika Vladimira Putina o ispunjavanju društvenih obaveza stvara osećaj da sukoba uopšte nema. A ono što najviše deprimira zapadne elite je nemogućnost uticaja na rusku ekonomiju. Najmoćnije sankcije su već primenjene, Moskvu će biti teško iznenaditi nečim novim.

„Na ovo u Vašingtonu i Briselu, uvek je isti odgovor a to je: „Krajem nedelje ćemo objaviti nove sankcije Rusiji, učinićemo sve da vam se ne učini malo. Ako i dalje niste dovoljno kažnjeni i uplašeni, sačekajte još nekoliko dana i mi ćemo vas ponovo naučiti lekciji “, citira Sajms iz Economic Today.

Istovremeno, Zapad je dobro svestan da nove restriktivne mere neće imati efekta. Međutim, SAD i Evropa neće prestati da podržavaju iluziju „brze pobede“ nad Rusijom.

Izvor