Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Kubovac]

Poljska uzvraća udarac Rusiji

Poljska rafinerija nafte PKN Orlen planira da traži odštetu od ruskih naftnih kompanija zbog obustave isporuka Poljskoj.

To je izjavio izvršni direktor kompanije Danijel Obajtek, prenosi Teletrader.

"Rusi su prestali da ispumpavaju naftu u Poljsku...pa ćemo sada preduzeti pravne mere", rekao je Obajtek za Radio Zen.

Rusija je u februaru obustavila isporuke nafte Poljskoj preko naftovoda Družba. Obajtek je tada izjavio da je PKN Orlen očekivao takav potez i dodao da samo mali deo poljskog uvoza nafte dolazi iz Rusije usred njenih napora da diversifikuje snabdevanje.

Nakon sukoba Rusije i Ukrajine, Varšava je rekla da će prestati da koristi rusku naftu do kraja 2022. godine, ali još uvek ima ugovor sa Tatnjeftom, koji ističe 2024. godine.

Izvor

[Kubovac]

Evropa je uspela da se „odlepi“ od ruskog gasa i nafte, ali sada ima mnogo veći problem

Evropa je na putu da otkloni svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali izgleda da ne može da ponovi taj uspeh sa nuklearnom energijom nakon godinu dana rata u Ukrajini.

Ekonomske sankcije EU na ruski ugalj i naftu trajno su preoblikovale trgovinu i ostavile Moskvu u „mnogo lošijem položaju“, navodi Međunarodna agencija za energetiku. Uvoz uglja je pao na nulu, ilegalno je da se ruska nafta uvozi brodovima, a samo četiri zemlje je i dalje dobijaju putem gasovoda.

To je drastična promena u poređenju sa blokom koji je 2020. dobijao 54 odsto svog uvoza kamenog uglja i jednu četvrtinu nafte iz Rusije.

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da zatvori slavine za gas dok se EU sve više okreće isporuci tečnog prirodnog gasa iz drugih krajeva, dovela je do pada oslanjanja na Moskvu sa 40 odsto snabdevanja gasom u bloku pre rata na manje od 10 odsto sada.

Ali nuklearna energija se pokazala složenijim čvorom za razvezivanje zemalja EU – i iz istorijskih i iz praktičnih razloga, prenosi Politiko.

Kako je konkurencija u globalnom nuklearnom sektoru atrofirala nakon Hladnog rata, Moskva je ostavljena da igra veliku ulogu.

Ruski državni atomski gigant Rosatom je 2021. godine snabdevao je reaktore bloka EU sa 20 odsto njihovog prirodnog uranijuma, obavio je četvrtinu njihovih usluga konverzije i obezbedio trećinu njihovih usluga obogaćivanja, prema Evropskoj agenciji za snabdevanje Euratomom (ESA).

Iste godine, zemlje EU platile su Rusiji 210 miliona evra za izvoz sirovog uranijuma, u poređenju sa 88 milijardi evra koliko je blok platio Moskvi za naftu.

Vrednost uvoza nuklearne tehnologije i goriva vezanih za Rusiju širom sveta porasla je na više od milijardu dolara (940 milijardi evra) prošle godine, prema istraživanju Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge (RUSI). U EU je vrednost ruskog nuklearnog izvoza pala u nekim zemljama poput Bugarske i Češke, ali je porasla u drugim, uključujući Slovačku, Mađarsku i Finsku, pokazali su podaci RUSI-a koje je podelio sa Politikom.

„Iako je teško izvući konačne zaključke iz onoga što je na kraju vremenski ograničen i nekompletan skup podataka, on jasno pokazuje da još uvek postoje zavisnosti od ruskog nuklearnog goriva i tržište za njega“, rekla je Darja Dolzikova, istraživačica u RUSI.

Iako bi uranijum iz Rusije mogao da bude zamenjen uvozom iz drugih krajeva u roku od godinu dana — a većina nuklearnih elektrana ima najmanje jednogodišnje dodatne rezerve, prema rečima šefice ESA Agnješke Kamijerčak — zemlje sa VVER reaktorima izgrađenim u Rusiji oslanjaju se na gorivo koje proizvodi Moskva.

„U EU postoji 18 nuklearnih elektrana koje je projektovala Rusija i sve bi bile pogođene sankcijama“, rekao je Mark Hibs, viši saradnik u Karnegijevom programu za nuklearnu politiku.

Zbog toga se blok tokom protekle godine borio da cilja na rusku nuklearnu industriju — uprkos ponovljenim pozivima Ukrajine i nekih zemalja EU da sankcioniše Rosatom zbog njegove uloge u nadgledanju okupirane ukrajinske nuklearne elektrane u Zaporožju i mogućeg snabdevanja opremom rusku industriju oružja.

„Celo pitanje sankcionisanja nuklearnog sektora… u suštini je uništeno pre nego što je uopšte došlo do značajne diskusije“, rekao je diplomata jedne zemlje EU koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Najglasniji protivnik bila je Mađarska, jedna od pet zemalja — zajedno sa Slovačkom, Bugarskom, Finskom i Češkom — koja ima reaktore ruske proizvodnje za koje do sada nema alternativnog goriva.


Izvor

[Boro Prodanic]

Ако се не продужи Споразум о житу, почеће масовне миграције и глад широм света

Споразум о житу, који омогућава извоз украјинског жита из црноморских лука, мора бити продужен по сваку цену, рекао је Дејвид Бизли, директор Светског програма за храну Уједињених нација.

„Светско становништво је у озбиљној опасности ако не обновимо Црноморски споразум о житу. Поред сукоба, ковид 19, климатских шокова, рата... имамо и земљотрес у Турској и Сирији. Споразум о житу истиче и (то) треба продужити по сваку цену“, рекао је Бизли у видео снимку објављеном на Твитеру организације.

Украјина извози довољно жита за 400 милиона људи, рекао је Бизли. Захваљујући договору о житу, додао је он, Светски програм за храну је могао да обезбеди производе за 36 милиона људи. Ако се споразум не обнови, планети „прети велика дестабилизација, масовне миграције и глад широм света“, рекао је шеф светског програма.

„Свет је у ризику“, додао је он.

Почетком априла, Бизли ће се повући са места извршног директора Светског програма за храну, где ће га заменити удовица бившег америчког републиканског сенатора Џона Мекејна, 68-годишња Синди Мекејн, преноси Спутњик.

Izvor

[Kubovac]

Kako Rusija profitira od naftnog ugovora između Njemačke i Kazahstana

Njemačka više ne kupuje sirovu naftu iz Rusije kako bi postala nezavisna od do skoro najvažnijeg lifernata energije. Međutim, preko ugovora o isporuci nafte sa Kazhstanom, Moskva i dalje zadržava uticaj u Njemačkoj

Ove sedmice Kazahstan je u Njemačku isporučio prvu turu sirove nafte putem cjevovoda "Družba". Time se snebdijeva važna rafinerija u istočnonjemačkom Švedu, koja je do kraja prošle godine gotovo isključivo prerađivala rusku naftu. Dostava 20.000 tona (145.000 barela) dio je plana da Njemačka bude manje zavisna od ruske nafte.

Najveća evropska ekonomija ove je godine prekinula kupovinu nafte od Rusije. I to uprkos činjenici da je sirova nafta iz cjevovoda isključena iz embarga koji je Evropska unija nametnula protiv ruske nafte u okviru sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini.

Kazahstan, saveznik Rusije, ove godine želi da transportuje 1,2 miliona tona sirove nafte u Njemačku. Državno kazahtansko preduzeće Kaztransoil već je dobilo odobrenje od ruskog partnera Transnefta za isporuku 300.000 tona cjevovodom Družba u ovom tromjesečju.

U relativno kratkom vremenu Njemačka je uspjela da nađe zamjenu za većinu ruskih isporuka. Međutim, bilo je teško pronaći alternative za Šved jer mjesto nije povezano sa zapadnonjemačkim cjevovodima i rutama isporuke.

Kao rezultat toga, rafinerija radi samo u obimu od 60 posto. Rafinerija je trenutno snabdjevena sirovom naftom sa svjetskog tržišta, poput SAD, putem cjevovoda iz luke Rostok.

Kako Rusija profitira?

Rusija će imati prihode preko naknada za prevoz za koje dozvolu daje Transneft jer se protok odvija preko njegove mreže. To je dobrodošao izvor prihoda za Moskvu u vrijeme kada zapadne sankcije i ograničenje cijena utiču na posao s naftom.

Osim toga, nafta se mora prevoziti hiljade kilometara preko ruske teritorije, zbog čega isporuka zavisi od ruske dobre volje.

Da li se ugovorom krši naftni embargo EU?

Nafta iz Kazahstana ne podliježe embargu EU i ne spada pod dobrovoljno njemačko odricanje od nafte iz Rusije.

Nafta iz Kazahstana najprije ide za Rusiju, gdje se miješa s ruskom sirovom naftom prije nego što se izveveze preko ruskih luka. Kako bi izbjegao probleme sa zapadnim sankcijama, Kazahstan je prošle godine preimenovao KBCO kako bi ga razlikovao od ruskog Rebco-a (Russian Export Blend Crude Oil) ili od sirove nafte sa Urala.

Poljska, kroz koju će kazahska nafta teći u Nemačku, se posebno plaši da bi moglo biti teško odrediti njeno poreklo.

Prema navodima njemačkog Ministarstva privrede, neizbježno je da će dio ruske nafte na ovaj način doći u Nemačku. Ipak, navode u ministarstvu, važno je da novac ne ide u Rusiju jer se posao obavlja s firmom iz Kazahstana, a ne iz Rusije.


Izvor

[Boro Prodanic]

Prodaju maglu i rade ispod žita: Trgovinski promet između Rusije i EU dostigao maksimum

Trgovinski promet između Rusije i Evropske unije na kraju 2022. dostigao je maksimum za osam godina, dok je uvoz robe iz Rusije bio na istorijskom maksimumu, izračunale su RIA Novosti na osnovu podataka Evrostata.

Uvoz robe iz Rusije u Evropsku uniju povećan je za četvrtinu prošle godine i dostigao 203,4 milijarde evra, što je samo 230 miliona manje od istorijskog maksimuma iz 2012. godine (203,6 milijardi evra).

Istovremeno, izvoz iz EU u Rusiju pao je za 38,1 odsto na najniži nivo od 2005. godine od 55,2 milijarde evra.

Međutim, takav pad uvoza robe Rusije iz EU nije je sprečio da dostigne najviši nivo trgovine od 2014: porastao je za 2,3% tokom godine na 258,6 milijardi evra.

Kao rezultat toga, trgovinski deficit EU sa Rusijom na kraju godine bio je na nivou od rekordnih 148,2 milijarde evra, što je dvostruko više nego godinu dana ranije.

Nakon početka specijalne operacije u Ukrajini, zemlje EU su već usvojile deset paketa sankcija Rusiji. Ukupno, uzimajući u obzir nova ograničenja, EU je uvela sankcije protiv skoro polovine (49 odsto) izvoza u Rusiju, prema podacima iz 2021. godine.

Kako je primetio Vladimir Putin , politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija Zapada, a njen glavni cilj je pogoršanje života miliona ljudi. Ipak, prema rečima šefa države, nije bilo moguće potkopati finansijsku stabilnost Rusije, a sama Evropa je zašla u ćorsokak sankcijama.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Tajms”: Zapad zna ime naručioca diverzije na ruskim gasovodima

Zapadne obaveštajne agencije znale su za ukrajinsku umešanost u sabotažu na gasovodima “Severni tok” i “Severni tok 2”, nedelju dana posle eksplozija, piše britanski “Tajms”.

Prema rečima autora teksta, NATO je pokušao da spreči da ova informacija izađe u javnost, jer bi to dovelo do zaoštravanja odnosa između Ukrajine i Nemačke. U članku se navodi i da evropski obaveštajci znaju i ime “privatnog sponzora” sabotaže. Službe bezbednosti ne otkrivaju njegov identitet, ali on je bogati Ukrajinac koji, navodno, nema veze sa predsednikom Vladimirom Zelenskim.

“Pre ili kasnije, njegovo ime će definitivno biti objavljeno, posebno ako se ima u vidu da je on ostavio svoju neobičnu ‘vizit kartu’. Odnosi Ukrajine sa saveznicima ostaće u najboljem stanju, ako ova osoba i javno prizna”, piše u tekstu, ne navodeći nikakav trag koji bi mogao da uputi na identitet “uticajne ličnosti”.

Ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznikov izjavio je da ukrajinske specijalne službe nemaju nikakve veze sa navedenom sabotažom.

– Za mene je ovo (publikacija) malo čudno, jer ova priča nema nikakve veze sa nama. Verujem da će istraga nadležnih organa razjasniti sve detalje. Ovo je, naravno, “kompliment” našim specijalnim službama, ali to nije naše delo – rekao je Reznikov.

Ranije je “Njujork tajms”, pozivajući se na izvore u američkoj administraciji, naveo da su američki zvaničnici saopštili da nisu pronađeni nikakvi dokazi navodne umešanosti ruskih vlasti u napade na gasovode “Severni tok”, i da novi obaveštajni podaci daju osnova da se pretpostavi da neka proukrajinska grupa stoji iza napada na gasovode.

Nemački list “Cajt” naveo je da su nemački istražitelji identifikovali brod sa kojeg je izvršena diverzija na gasovodima “Severni tok”, i da tragovi vode ka kompaniji u vlasništvu Ukrajinaca.

Izvor

[Boro Prodanic]

Novinarka Dejli Mejla iznenađena životom u Rusiji godinu dana nakon uvođenja zapadnih sankcija

Britanski supermarketi doživljavaju nestašicu mnogih vrsta proizvoda, dok stanovnici Rusije, koja je pod sankcijama, nemaju takve probleme, zaključila je novinarka Dejli Mejla Sju Rid.

Kako piše autorka, gledajući fotografije iz prodavnica i restorana u Permu , stiče se osećaj da „hvaljene zapadne sankcije“ Rusiji nemaju jak uticaj. Istovremeno, britanski supermarketi sada ograničavaju potrošnju paradajza, krastavaca, paprike i zelene salate, a poljoprivrednike muče sve veći troškovi energije koji ne dozvoljavaju da se zimi bilo šta uzgaja u plastenicima, rekla je Rid.

„U Permu i drugim regionima ima dosta jeftine hrane. Jeftina energija u zemlji bogatoj gasom omogućava da se povrće uzgaja u plastenicima čak i tokom najoštrijih zima. Osim toga, Rusija može da uvozi velike količine voća iz prijateljskih zemalja sa toplijom klimom. , kao što je Iran. Ne morate da brinete ni o grejanju, ni o benzinu i dizel gorivu“, požalila se Britanka.

Novinarka je odlučila da od stanovnika Perma sazna situaciju sa asortimanom i cenama u lokalnim prodavnicama, kao i sa računima za komunalne usluge.

Razgovarala je sa Džonom, 67-godišnjim britanskim naučnikom koji tamo živi, i njegovom 51-godišnjom suprugom Elenom, bivšom profesorkom na univerzitetu. „Kriza, kakva kriza? Živimo normalno, uprkos situaciji u Ukrajini. Na televiziji pokazuju da su police sa hranom prazne u Britaniji. Ali mi živimo i radimo u Rusiji i ne trpimo sankcije Zapada“, rekao je par.

„U Permu i drugim regionima ima dosta jeftine hrane. Jeftina energija u zemlji bogatoj gasom omogućava da se povrće uzgaja u plastenicima čak i tokom najoštrijih zima. Osim toga, Rusija može da uvozi velike količine voća iz prijateljskih zemalja sa toplijom klimom. , kao što je Iran. Ne morate da brinete ni o grejanju, ni o benzinu i dizel gorivu“, požalila se Britanka.

Novinarka je odlučila da od stanovnika Perma sazna situaciju sa asortimanom i cenama u lokalnim prodavnicama, kao i sa računima za komunalne usluge.

Razgovarala je sa Džonom, 67-godišnjim britanskim naučnikom koji tamo živi, i njegovom 51-godišnjom suprugom Elenom, bivšom profesorkom na univerzitetu. „Kriza, kakva kriza? Živimo normalno, uprkos situaciji u Ukrajini. Na televiziji pokazuju da su police sa hranom prazne u Britaniji. Ali mi živimo i radimo u Rusiji i ne trpimo sankcije Zapada“, rekao je par.

Ranije je list Dejli telegraf objavio da su stanovnici Velike Britanije suočeni sa nestašicom paradajza u uslovima loše žetve u zemljama snabdevačima. Brojni britanski lanci supermarketa uveli su ograničenja na nekoliko vrsta voća i povrća.

Na primer, Asda je ograničila prodaju paradajza, paprike, krastavca, zelene salate, brokolija, karfiola i malina. U supermarketima drugog britanskog lanca Morrisons moći će se kupiti samo dve jedinice robe u kategorijama: paradajz, krastavci, zelena salata, paprika.

Izvor

[Boro Prodanic]

Šokantan zaokret za Vašington: Sve je pošlo po zlu – Borba sa Rusijom krenula po neočekivanom scenariju

Zapadne sankcije protiv Rusije primoravaju ostatak sveta da postepeno ukine upotrebu dolara, slabeći na taj način poziciju SAD, rekao je bivši savetnik CIA Džejms Rikards za Daili Reckoning.

SAD i njihovi saveznici su nakon početka ukrajinskog sukoba uveli ekonomske sankcije Rusiji, koje su prepoznate kao najagresivnije u istoriji. Prema Džejmsu Rikardsu, razmere antiruskih ograničenja su bez presedana. Sankcije su pogodile ne samo određene sektore ruske privrede, već čak i Centralnu banku.

Borba sa Rusijom tekla je po neočekivanom scenariju za SAD.

„Odjednom je centralna banka devete po veličini ekonomije na svetu i trećeg proizvođača nafte sa BDP-om većim od 2,1 bilion dolara odsečena od globalnog platnog i bankarskog sistema“, rekao je autor američke publikacije.

Bivši savetnik CIA je izjavio da su SAD uverene da će antiruske sankcije podržati američki vazali poput Nemačke, Francuske, Japana i Ujedinjenog Kraljevstva. Pretpostavljalo se da će i ostale najveće zemlje sveta pristati na ubeđivanje Vašingtona da podrži ova ograničenja. Međutim, u stvarnosti se dogodilo nešto što Bela kuća uopšte nije očekivala.

„Veliki deo sveta je odbio da se pridruži finansijskim sankcijama SAD/EU/NATO. To je posebno bilo evidentno na nedavnoj konferenciji ministara finansija na visokom nivou G20 održanoj u Bangaloru u Indiji“, rekao je ekspert.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen prisustvovala je događaju G20 i dala sve od sebe da formira ujedinjeni front protiv Rusije. Ali nije uspela. Ključni igrači poput Kine i Indije odbili su da podrže Zapad. Kao rezultat toga, po drugi put u svojoj istoriji, G20 nije izdala konačno saopštenje koje bi odražavalo konsenzus učesnika.

Džejms Rikards je primetio da se ispostavilo da je podela u svetskoj zajednici mnogo veća nego što su SAD očekivale. Vašington je bio iznenađen kada je saznao da mnoge zemlje sveta ne žele da podrže njihovu borbu protiv Rusije. Ni pretnje američkih političara nisu delovale, Kina, Indija, Turska su nastavile saradnju sa Ruskom Federacijom, uprkos pritiscima koji su na njih vršeni.

Prema rečima autora članka, jedan od glavnih razloga neuspeha zapadnih, a posebno američkih sankcija Rusiji, bilo je ujedinjenje drugih država u njihovoj želji da nastave trgovinu sa Moskvom, uprkos ogromnom pritisku Vašingtona.

„U stvari, četiri najveće ekonomije u razvoju u svetu, Kina, Indija, Rusija i Iran, imaju kombinovani BDP veći od Sjedinjenih Država. Kada se sledeće tri zemlje, Brazil, Meksiko i Indonezija, uključe u ovu G7 zemalja u razvoju, jaz sa Sjedinjenim Državama se povećava za još 4,6 biliona dolara. Zajedno su preveliki da bi se ignorisali“, rekao je Rikards.

Istovremeno, sankcije su, prema njegovom mišljenju, delovale protiv samih Država kao bumerang, pogađajući pre svega poziciju SAD na svetskoj sceni. Posebno su opasne, siguran je on, sekundarne sankcije usmerene ne protiv Rusije, već protiv država koje posluju sa njom, poput Kine.

„Što neutralnije zemlje trguju sa Rusijom, to će bilo kojoj od njih manje biti potrebni američki dolari kao sredstvo razmene. Dakle, američke sankcije ne samo da ne uspevaju, već doprinose dugoročnom padu dolara kao vodeće svetske valute plaćanja.

Najverovatnije će sekundarne sankcije uvedene protiv Kine jednostavno zbližiti Rusiju i Kinu i dodatno marginalizovati SAD“, zaključio je Rikards.

Dan ranije, britanska novinarka Sue Reed požalila se na nestašicu u prodavnicama Ujedinjenog Kraljevstva zbog odsustva bilo kakvih problema sa snabdevanjem u Rusiji. Prema njenim rečima, „hvaljene zapadne sankcije“ Rusiji nemaju jak uticaj. Istovremeno, britanski supermarketi sada ograničavaju potrošnju povrća, a farmeri smanjuju proizvodnju zbog poskupljenja energenata.

Izvor

[Prvačić]

“Tajms”: Zapad zna ime naručioca diverzije na ruskim gasovodima

Zapadne obaveštajne agencije znale su za ukrajinsku umešanost u sabotažu na gasovodima “Severni tok” i “Severni tok 2”, nedelju dana posle eksplozija, piše britanski “Tajms”.

Koliko neko mora biti umno retardiran da povjeruje da su Ukrajinci minirali Sjeverni tok?

[fazan]

Идеја да ће неко да прекине трговину зато што га одсечеш из електронског система плаћања је лудост. Када две стране желе да размењују добра и услуге, они ће плаћати у шкољкама ако не могу да плаћају у новцу. Америка је почела олако да потеже економске санкције и то се сада враћа као бумеранг.