Рат струја у дубокој државиАмеричка, првобитно лансирана верзија уништења цевовода „Северни ток”, за шта је Вашингтон оптужио саму Русију, није општеприхваћена и сада је избачена нова. Ни ова друга – да је све организовао украјински олигарх који није близак Зеленском – није веродостојнија, али служи сврси. Јер у међувремену је публициста Симор Херш објавио да је лично Бајден наредио постављање експлозива на тешко доступне цевоводе, који је касније активиран. А према најновијој верзији, тај захтеван подухват организовао је украјински бизнисмен, ваљда да би искључио могућност да Руси икада пусте гас у цеви до Европе, него да он опет иде преко ратом разорене Украјине.
ШТА СЕ ЗНА: За сада је поуздано познато само једно: Запад је уједињен у скривању имена тог олигарха. Иако наводно сви знају ко је он. О његовом идентитету, али и целој причи, неће да се изјасне ни Столтенберг ни Немци, мада, ако је веровати Хершу, и сам Шолц је знао да ће уследити уништавање цевовода, али о томе није говорио. За сада се, дакле, не зна да ли је тај олигарх саслушан, где је и да ли је можда већ у притвору. То би много користило истрази коју Руси траже у УН, али су тамо за сада незаинтересовани.
Сада и немачки медији, уз америчке, подупиру најновију верзију, објављују фотографије изнајмљене јахте у којој су на столу пронађени трагови експлозива. Али не кажу како је та јахта баш у време НАТО вежби на Балтику успела да се провуче и обави своју тајну мисију.
Зашто медији не откривају целу истину, која за све звучи невероватно? Разлог је бизаран: то би могло да уништи поверење између Немачке и Украјине. А те две државе иначе негују ничим непољуљане односе, вероватно још од времена недипломатских изјава бившег украјинског амбасадора Мељника, који је оптуживао Берлин да Украјини шаље наоружање пужевим кораком. Личне увреде на Шолцов рачун да не помињемо.
ФАУСТОВ ЗОВ: Рат информацијама струја у дубокој држави личи на фаустовске понуде које се не могу одбити, без обзира на то што нико не верује у њих. Важан је само крајњи циљ. Хершова сазнања, такође из неименованих извора, била су директан пут да републиканци искористе прилику и покрену питање Бајденовог опозива, оптужујући га да је организовао нелегалну употребу оружаних снага земље у иностранству. Чак и да до импичмента не дође, Бајденове клизаве степенице до другог мандата биле би поливене уљем.
Наравно, без обзира на лоше ментално стање и моторичке способности америчког председника, демократска администрација нема другог излаза него да брани постојећи унутрашњи политички поредак. И тако настаје бајка о украјинском олигарху, а барем њих има довољно, и експлозиву на капетановом столу.
Москва, наравно, најновију америчку верзију сматра смешном, али не предузима никакве кораке, као што није учинила ништа од септембра прошле године, када су довољно јасно рекли да то могу да учине само специјалне америчке или британске снаге. Кремљ је чекао наставак Хершових текстова и није прогласио САД терористичком државом, иако је то, како су високи званичници говорили, био чист тероризам на државном нивоу.
ПРАВИМО СЕ ДА ВЕРУЈЕМО: Зашто? Ова сомнабулна крхка верзија делује као позив на неку врсту компромиса. Фактички, Американци су поручили да Русија нема везе с њиховом првобитном тврдњом да су то сами учинили. Сада, кад се баца удица да је неки украјински олигарх, притом далеко од Зеленског, одлучио на своју руку да помогне, рецимо, држави – све излази из оквира садашњих тврдо заузетих позиција и пружа мали предах.
Пошто се сви праве да верују, односне не верују у ову причу, могло би да се крене у заједничку истрагу. Пробуђене немачке обавештајне службе могле би на броду да пронађу и пасош украјинског олигарха и све би ишло добро, што даље од Америке. Чак би и Руси могли да се праве да донекле верују у ову причу и да мали детант добије своју прилику. Чули смо да се тајни преговори воде у Женеви, а пре тога, што је тек накнадно објављено, разговарали су Саливан и Патрушев, наводно о заштити од ризика ескалације. Канали комуникације, дакле, раде.
На крају, а не мање важно, нико није рекао да не би могло да се испостави да је тај украјински олигарх ипак повезан са Зеленским и он би „ни крив ни дужан” постао део проблема, а не део решења. Чини се, како је рекао кинески министар спољних послова, да украјинску кризу нека невидљива рука води између одуговлачења и ескалације.
Izvor
