Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Pročitah danas neke komentare na ovu vest ( zapad/ istok ). U krajnjem cinizmu koji je lako čitljiv , poluobjavljene fotografije danskog MO ( Reuters na primer, link iznad ) vidi se jedan "falus" kao odgovor na ruske upite o istrazi. Očigledno i bez sumnje u slučajnosti .

Jedva čekam da vidim hoće li biti cinični i kada se desi neka sabotaža koja će njih da pogodi... pre će biti histerični.

[Milan (longtrip)]

- Đenerale , opkoljeni smo !
- Odlično rođeni moj, sad možemo da ratujemo u svim pravcima!

[Boro Prodanic]

Roberts: Svet sve više odbija dolar ali SAD ne shvataju i štamparija radi – Ovo će se dogoditi

SAD odbijaju da odgovore na jedno pitanje o Putinu, a svet u ovom trenutku odbija dolar. Ovo je izjavio bivši radnik Bele kuće Pol Krejg Roberts.

Američki stručnjak piše, da upotreba američkog dolara kao svetske rezervne valute rapidno opada. Države su koristile svoju valutu kao oružje, uvele sankcije Rusiji i konfiskovale njenu imovinu. Većina sveta je uznemirena ovim akcijama, i sprema se da napusti upotrebu dolara u međunarodnoj trgovini.

Mnoge zemlje konvertuju svoje trgovinske bilanse u druge valute, potražnja za dolarima opada, ali njihov broj se ne smanjuje. Sve ovo će, prema rečima Robertsa, dovesti do pada kursa dolara i naglog povećanja inflacije u SAD.

„Kako se zemlje udaljavaju od korišćenja dolara za poravnanje međunarodnih transakcija, višak dolara će dovesti do inflacije u Sjedinjenim Državama i smanjenja životnog standarda Amerikanaca“, rekao je bivši zvaničnik Bele kuće.

On objašnjava, da svet sada na sistem zasnovan na dolarima gleda kao na sredstvo kažnjavanja nepoželjnih, što Vašington rado koristi. U isto vreme, svet vidi da javni dug zasnovan na američkim dolarima raste, dok tražnja za američkom valutom opada.

Roberts je ubeđen, da će usled toga pasti ne samo vrednost dolara, već i deonica i obveznica povezanih sa njim. Međutim, SAD odbijaju da priznaju ovu činjenicu.

„Vašington je previše arogantan, da bi razumeo novi način na koji se Sjedinjene Države doživljavaju u inostranstvu“, objašnjava ekspert.

Prema njegovim rečima, zemlja kreće u pogrešnom pravcu, a rukovodstvo Sjedinjenih Država nije spremno da prizna svoje greške. U ovom trenutku, Kina i Rusija, kao i zemlje koje sa njima sarađuju, izabrale su uspešniji put razvoja. Oni koriste svoje banke za finansiranje industrije i ne oslanjaju se na pozajmljena sredstva, kao što to čine američke Federalne rezerve.

Kako objašnjava Roberts, nijedan američki političar se ne bi usudio da iskreno odgovori na pitanje, da li su postupci Si Đinpinga i Vladimira Putina razumni i ispravni.

Izvor

[Boro Prodanic]

Zapad zbunjen – Putin pokazao vrata zapadnim firmama koje su postavile uslove Rusiji

Najveće zapadne kompanije koje prodaju žito napustile su Rusiju. Zapad je očekivao da će ta vest izazvati jezu kod Vladimira Putina, ali ruski lider, kako se ispostavilo, nema o čemu da brine. O tome piše „Blumberg“.

Kako primećuje američko izdanje, zapadni establišment je učinio sve da strani trgovci žitom napuste rusko tržište. Računalo se, da bi bez ovih kompanija prodaja ruskog žita na međunarodnom tržištu značajno opala.

Međutim, ruski predsednik je reagovao drugačije nego što je Zapad očekivao- vest je prihvatio krajnje mirno. Štaviše, Putin je čak pokazao vrata strancima koji su postavili uslove, pod kojima bi mogli da nastave da deluju u Ruskoj Federaciji. Sada svima postaje očigledno da Vladimir Putin jednostavno nije imao o čemu da brine. Ovo je zbunilo Zapad.

Uprkos odlasku vodećih zapadnih trgovaca, rusko žito nastavlja da ulazi na svetska tržišta, piše „Blumberg“. Unutar Ruske Federacije, strane trgovce zamenjuju ruske firme, a van zemlje zapadne kompanije nastavljaju da uvoze rusko žito.

„Rusija je i dalje daleko najveći svetski izvoznik pšenice, što ovu zemlju čini vitalnom za globalnu bezbednost hrane. Ruska Federacija je takođe, jedan od najvećih svetskih proizvođača semena kukuruza, ječma i suncokreta.

Prema članku u američkom izdanju, vašingtonski establišment bi sada trebalo da bude zabrinut zbog uticaja Ruske Federacije na tržište žita, jer to Moskvi daje diplomatsku polugu na globalnom jugu. Rusko žito se prodaje u zemlje poput Egipta, Bangladeša i Turske, koje su naklonjene Rusiji – ili barem nisu kritične prema njoj.

„Blumberg“ dodaje, da će ruske kompanije zauzeti rusko tržište, nakon što zapadne kompanije napuste rusko tržište žitarica. Istovremeno, bez zapadnih trgovaca, Vašington i Brisel će izgubiti ključni izvor obaveštajnih podataka.

Izvor

[fazan]

Roberts: Svet sve više odbija dolar ali SAD ne shvataju i štamparija radi – Ovo će se dogoditi

SAD odbijaju da odgovore na jedno pitanje o Putinu, a svet u ovom trenutku odbija dolar. Ovo je izjavio bivši radnik Bele kuće Pol Krejg Roberts.

Пол Крејг Робертс (Paul Craig Roberts) је далеко више од бившег радника Беле куће и поставио је нека јако добра питања. Био је и професор универзитета и један од ретких економиста који су се противили пребацивању производње у Азију.

Чињеница је да Американци често игноришу политичку реалност и не схватају да долар и Америка више нису толико битни као пре 20 година. У својој самодовољности, администрација је изазвала неповерење у свету. Ово са Русијом је само последња кап у чаши, која је показала да нема недодирљивих. Пре тога су биле Сирија и Венецуела.

Са друге стране, Робертс је историјски ревизиониста који негира холокауст и тврди да је Хитлер био милостив. Рат су изазвали Французи и Енглези нападом на Немачку, а Хитлер је водио одбрамбени рат.   Зато би од мене могао да добије само ногу у дупе, волеј да га избаци у орбиту, да кружи око земље. Имам кратак фитиљ  

[Boro Prodanic]

Japan otkrio zapanjujuće činjenice: Evo kako Evropa zaobilazi sopstvene sankcije i kupuje rusku naftu

Evropa kupuje rusku naftu sa popustom preko azijskih zemalja, zaobilazeći sopstvene sankcije. Ovo je izjavio predstavnik japanske korporacije za energetiku, metale i minerale „JOGMEC“, Takajuki Nogami.

„Treće zemlje kupuju jeftinu sirovu naftu od Rusije, prerađuju je i preusmeravaju u Evropu, ostvarujući dobar profit“, rekao je Takajuki Nogami za japanske novine „Nihon Keizai“. On je naglasio, da je teško samo preradom nafte za kratko vreme povećati obim izvoza.

List je objavio, da su Azija i Bliski istok u 2023. godini povećali obim prerade sirove nafte za 7%. Na primer, Indija, koja je povećala prodaju nafte u Evropu, povećala je uvoz nafte i naftnih derivata iz Rusije za 90%. Kina je počela da kupuje više nafte za 20%. Istovremeno, kapacitet prerade u Evropi se smanjuje.

Zemlje EU su uvele gornju granicu cene nafte iz Rusije u decembru 2022., na 60 dolara po barelu. Evropska komisija je napomenula, da će se gornja granica cena nafte iz Rusije menjati u zavisnosti od ekonomske situacije u svetu.

Ruski ministar energetike Nikolaj Šulginov, je 28. marta 2023-će rekao, da je Rusija preusmerila sav izvoz u Aziju, Afriku, Latinsku Ameriku i Bliski istok. Prethodno je ova količina nafte poslata u Evropu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Gasprom preko Ukrajine isporučuje 37,6 miliona kubnih metara gasa u Evropu

Obim isporuka ruskog gasa Evropi preko Ukrajine iznosi 37,6 miliona kubnih metara dnevno, izjavio je danas portparol Gasproma.

– Gasprom nastavlja da isporučuje ruski gas za tranzit preko ukrajinske teritorije preko gasne pumpne stanice Sudža u količini koju je odobrila Ukrajina. Obim je 37,6 miliona kubnih metara je planiran za 2. april. Zahtev za tranzit preko pumpne stanice Sohranovka je odbijen – rekao je portparol Gasproma, prenosi TASS.

U januaru je Gaspromov izvoz gasa u Evropu pao na nivo iz sovjetske ere zbog nižih cena gasa na svetskom tržištu. Međutim, izvoz gasa je ponovo porastao početkom februara, kada su ugovorene stope počele da sustižu tržišne cene.

Tranzitna linija kroz Ukrajinu ostaje jedina ruta za isporuku ruskog gasa u zemlje zapadne i centralne Evrope.

Izvor

[Milan (longtrip)]

Bugarska, Mađarska, Rumunija i Slovačka pridružile se pozivima Poljske za ograničavanjem isporuke ukrajinskog žita.

Vlade zemalja uputile su pismo Evropskoj komisiji, u kojem su takođe kritikovale EU zbog očiglednog neispunjavanja obećanja da će žito uvezeno iz Ukrajine slati u zemlje Bliskog istoka i Afrike.

Deo izvoza žitarica ostaje u susednim zemljama Ukrajine, uključujući Poljsku, a farmeri se žale da imaju problema sa prodajom sopstvenog žita zbog pretrpanih skladišta i pada cena.

U pismu upućenom šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, premijeri pet zemalja – Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije i Slovačke – ukazali su da se najteža kršenja primećuju u zemljama koje se graniče ili su blizu blizina Ukrajine.

Naveli su i da postoje poteškoće u odlaganju viškova žitarica u magacinima, što je destabilizovalo tržište i nametnulo dodatne troškove poljoprivrednim proizvođačima.

Prema rečima lidera petorke, s obzirom na razmere problema, neophodno je uvesti određena ograničenja na obim ukrajinskog uvoza žitarica.

Pored ovoga, lideri petorke pozvali su i na značajno povećanje finansijske podrške poljoprivrednicima i otkup viškova žita od njih u humanitarne svrhe .

thefirstnews

[Boro Prodanic]

Fatalna greška koja je stavila tačku na budućnost zapadne civilizacije

Sankcije Rusiji postale su fatalna greška Zapada, smatraju kineski analitičari.

Tokom proteklih pet vekova, zapadna civilizacija se polako uzdizala od izuzetno zaostale države, do nivoa gde je bila u stanju da kolonizuje zemlje, porobljava narode i pljačka ih radi resursa, piše „Global Times“.

Međutim, sredinom 20. veka Zapad je počeo postepeno da slabi. Razlog tome je borba porobljenih sila za svoju nezavisnost. Države Latinske Amerike, Afrike i Azije suprotstavile su se kolonijalistima i postepeno ih isterale iz svog „dvorišta“, lišavajući ih pristupa resursima.

„Sedamdesetih godina prošlog veka izbila je svetska ekonomska kriza, koja je označila početak kraja zapadne civilizacije. U pokušaju da reši probleme, Zapad je počeo da promoviše ideje neoliberalizma- državna imovina je rasprodata, a profit je počeo da se dobija od sumnjivih finansijskih transakcija, a ne od proizvodnje. Ovaj pristup je takođe poznat kao „fiktivna ekonomija“, navodi publikacija.

Do 2000-ih ekonomska situacija na Zapadu se manje-više izjednačila, pa je kriza iz 2008. imala ograničen efekat na zapadne ekonomije, piše „Global Times“. Međutim, Vašington i Brisel su bili potpuno nespremni za krizu koja je nastala 2022. godine, kada su uvedene neviđene antiruske sankcije.

Ova ograničenja su imala efekat „bumeranga“ širom zapadne civilizacije, stavljajući tačku na njenu budućnost, lišavajući je šanse za još jedan oporavak. Barem u dogledno vreme.

„Sada vidimo talase protesta, socijalnih nemira, nasilja i porasta ekstremističkih grupa u zapadnim zemljama. Teško je naći državu kolektivnog Zapada, koja se ne suočava sa ovim problemima.

Politička nestabilnost je postala norma, društveno tkivo je pocepano. Individualistička kultura zapadnog liberalizma dospela je u ćorsokak.

Analitičari kineskog izdanja uvereni su, da će u narednoj deceniji problemi zapadnih zemalja postati mnogo dublji i ozbiljniji, a najteže će biti običnim ljudima, koji uvek najviše stradaju u nestabilnim vremenima.

Izvor

[Boro Prodanic]

Песков: Немојте се надати да ће ускоро почети са радом „Северни ток“

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је, коментаришући информацију да је обновљено осигурање гасовода „Северни ток“, изјавио да је за сада потребно уздржавати се од сувишних оптимистичних закључака да ће гасовод почети са радом.

„Прво, он је оштећен, ако говоримо о „Северном току 1”. Тренутно бих се уздржао од неких превише оптимистичних закључака. Веома пажљиво пратимо ситуацију“, рекао је Песков одговарајући на питање како се у Кремљу оцењује та одлука и може ли се рећи да постоји нада да ће се испоруке обновити.

Истакао је да су у Русији уверени да су гасоводи „Северни токови“ веома важни за енергетску безбедност Европе.

„Уверени смо, као и пре, да је потребно организовати уз учешће свих заинтересованих снага транспарентну и међународну арбитражу и истрагу оних терористичких напада који су довели до рушења те важне магистрале. Убеђени смо да је та инфраструктура гасовода веома важна за енергетску безбедност Европе“, навео је портпарол Кремља.

Немачке осигуравајуће компаније „Алијанс“ и „Муних ре“ су обновиле осигурање оштећеног гасовода „Северни ток“, преноси агенција „Ројтерс“.

Експлозије су се догодиле 26. септембра 2022. истовремено на два руска извозна гасовода у Европу – „Северном току 1“ и „Северном току 2“. Немачка, Данска и Шведска нису искључиле циљану саботажу. Оператер гасовода, компанија „Норд Стреам АГ“, саопштио је да је оштећење стање на гасоводима без преседана и да је немогуће проценити време њихове поправке.

Генерално тужилаштво Русије покренуло је поступак за акт међународног тероризма. Руски председник Владимир Путин је изјавио да је експлозија на гасоводу очигледан терористички акт, преноси Спутњик.

Izvor

[dzumba]

Шта им то значи да је осигуравајућа кућа "обновила осигурање"? Осигурање се плаћа. Ко је то платио па су они то обновили? Изгледа да Руси нису.

[Milan (longtrip)]

Pa Severni tok je registrovan u Švajcarskoj kao Nord Stream AG u gradu Zug...samim tim osiguranje je obavezno...kao i za bilo koju drugu delatnost. Deoničari "firme" snose i dalje sve pravne i zakonske obaveze. Svake godine se u Švajcarskoj obnavlja polisa isiguranga za bilo šta, kao i obavezno privatno zdravstveno osiguranje. Nema tu ništa novo ili sporno. Firma još uvek postoji....

[Kubovac]

ČEŠKA NE ZAVISI VIŠE OD RUSKOG NUKLEARNOG GORIVA: Pronađena alternativa van Evrope

Američka kompanija Vestinghaus snabdevaće gorivom obe češke nuklearne elektrane, tako da zemlja može da prestane da uvozi rusko nuklearno gorivo do kraja 2023. godine.

Češka nuklearna elektrana u Dukovanju koristi gorivo ruske kompanije TVEL, koja je deo ruskog državnog holdinga Rosatom od kada je elektrana počela sa radom pre skoro 40 godina. Međutim, nakon izbijanja rata u Ukrajini, češka energetska kompanija ČEZ koja upravlja nuklearnom elektranom odlučila je da zameni dobavljača iz bezbednosnih razloga.

„Obezbeđivanje zapadnog dobavljača gorivnih sklopova za Dukovani je značajan korak ne samo za češku elektroprivredu već i za celu Češku Republiku. To je još jedno značajno jačanje energetske bezbednosti“, rekao je Daniel Beneš, generalni direktor ČEZ grupe.

Češka nije jedina nuklearna zemlja koja želi da zameni ruska nuklearna goriva, koja ne podležu sankcijama EU.

U međuvremenu, najveći proizvođač električne energije u Slovačkoj, Slovenske elektrarne (SE), takođe bira novog snabdevača nuklearnim gorivom.

„Jasno je da moramo da imamo dovoljno goriva iz sigurnih izvora, zbog čega pokušavamo da se udaljimo od ruskog izvora što je pre moguće“, rekao je slovački premijer Eduard Heger posle sastanka sa češkim kolegom Petrom Fijalom u ponedeljak.

Do sada su se šuškale da ne postoji alternativa za zamenu ruskog goriva za reaktore tipa Dukovani. Međutim, prema ČEZ-u, Vestinghouse je nedavno ubrzao svoj razvoj i sada može da snabdeva gorivom fabriku. Gorivo će proizvoditi Vestinghouse-ova fabrika u Švedskoj. Koristiće sličan tip goriva kao što je razvijeno za nuklearne elektrane u Ukrajini. Međutim, to će se razlikovati u nekim tehničkim detaljima.

Vestinghaus i francuska kompanija Framatome takođe će snabdevati nuklearnim gorivom fabriku u Temelinu od sledeće godine. To znači da će se obe češke fabrike do kraja godine osloboditi uvoza ruskog goriva.


Izvor

[Boro Prodanic]

Пољски министар поднео оставку због беса пољопривредника око украјинског жита

ВАРШАВА– Пољски министар пољопривреде Хенрик Ковалчик поднео је данас оставку због беса пољопривредника, јер увоз украјинских житарица утиче на цене у Пољској.

Ковалчик је рекао да је одлучио да напусти функцију због одлуке Европске комисије да продужи бесцарински увоз украјинског жита до јуна 2024, пренео је Ројтерс.

Пољски пољопривредници позвали су на увођење царина.

„Пошто је јасно да Европска комисија у овом тренутку неће испунити овај захтев, одлучио сам да поднесем оставку на место министра пољопривреде”, рекао је Ковалчик.

Велике количине украјинских житарица, које су јефтиније од оних које се производе у Европској уније, завршиле су у централноевропским државама, утичући на цене и продају локалних пољопривредних произвођача и стварајући главобољу пољској владајућој странци Право и правда (ПиС) у изборној години, навела је агенција.

Премијери пет држава, укључујући Пољску, упутили су писмо председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, у коме су захтевали предузимање мера у вези са увозом украјинских пољопривредних производа, преноси Танјуг.

Они су истакли да ће можда морати да буду поново уведене царине, ако дође до прилива жита и других производа из Украјине који се не може зауставити другим средствима.

Izvor

[Boro Prodanic]

Јефтино украјинско жито преплавило Европу

Лидери Мађарске, Пољске, Словачке, Румуније и Бугарске обратили се Урсули фон дер Лајен, тражећи да се одмах позабави неодрживом ситуацијом изазваном све већим увозом пољопривредних производа из ратом захваћене земље

Будимпешта– Присуство огромних количина јефтиног украјинског жита у источној Европи, која је према првобитном договору требало да буде само транзитна зона за његов извоз на друге континенте, изазива велико незадовољство произвођача жита у неколико земаља. Зато су се лидери Мађарске, Пољске, Словачке, Румуније и Бугарске обратили председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен тражећи да се одмах „позабави неодрживом ситуацијом изазваном све већим увозом украјинског жита у Европу”.

Према речима мађарског министра пољопривреде Иштвана Нађа, у писму које су потписали бугарски председник и премијери четири споменуте земље, наводи се да су тржишта суседних земаља преплављена невиђеним количинама житарица и орашастих плодова из Украјине. Због „неуспешних бриселских санкција”, пољопривредници у тим државама већ су тешко погођени растућим ценама енергије и улазним трошковима, наводи се у писму.

Из Украјине се увозе и велике количине живине, јаја и меда, који су ослобођени царина, као и сви пољопривредни производи из те земље, што снижава цене испод трошкова производње мађарских произвођача, додао је Нађ. Потписници су, каже он, предложили да се прикупе финансијска средства ЕУ за регионе који су на губитку због ове ситуације и да се додају нови ресурси како би се покрили трошкови које заједничка пољопривредна политика не може да финансира.

Европска комисија, сматра Нађ, требало би да размотри и куповину житарица произведених у регионима близу украјинске границе, како би помогла пољопривредницима који се боре да продају своје производе. Дугорочно, потписници су предложили поновно увођење царина на украјинске пољопривредне производе уколико се покаже да је немогуће другачије решити ситуацију.

Неколико дана пре овог саопштења премијери Румуније и Пољске изјавили су да су у преговорима с Европском комисијом о механизмима за праћење извоза украјинских житарица, како би се осигурало да локални фармери не буду оштећени поплавом јефтиног жита из увоза. Украјина, један од највећих светских извозника житарица, блокирала је своје црноморске луке откако је Русија извршила инвазију пре више од годину дана и била је приморана да пронађе алтернативне руте за транспорт кроз земље Европске уније, Пољску и Румунију. Али, логистичка „уска грла” значе да су велике количине украјинских житарица, јефтинијих од оних које се производе у Европској унији, завршиле у централноевропским државама, што увелико угрожава цене и продају житарица локалних произвођача.

Премијери Румуније и Пољске Николаје Чука и Матеуш Моравјецки истакли су на пословној конференцији у Букурешту да су заједно укључени у процес разговора с представницима Европске комисије о томе како обезбедити да украјински извоз стигне до крајњих дестинација, без могућности да буде продат Европи.

„Заједно се боримо да ово жито напусти наше земље и да нам Европска унија ефикасно помогне у спровођењу трговинске политике, што је у најбољем стратешком интересу Украјине и централне Европе, али и у најбољем економском интересу Пољске и Румуније”, рекао је Моравјецки.

Румунски министар пољопривреде Петре Даеа каже да је ЕК проценила да су фармери из Пољске, Румуније, Мађарске, Бугарске и Словачке укупно изгубили 451,15 милиона долара због прилива јефтинијих украјинских житарица на њихова тржишта. Пренео је да комисија намерава да пољским, бугарским и румунским пољопривредницима одобри одштету у вредности од 56,3 милиона евра, али да коначна одлука о томе још није донета.

Пољска влада, која је један од најближих савезника Кијева, подржала је транспорт житарица преко територије своје земље. Уверавала је пољске фармере да је жито намењено за извоз у друге делове света и да неће ући на локално тржиште, што би снизило цене. Неки фармери, међутим, кажу да се управо то догодило. „Министар пољопривреде је издао и преварио пољске пољопривреднике”, рекао је за пољске медије Михал Колодјејчак, лидер протестног покрета Агроунија.

„Имамо информацију да превише жита долази из Украјине, да оно не напушта нашу земљу, већ преплављује наше тржиште. Влада мора да искључи украјинско жито са тржишта у Пољској”, истакао је он.

У међувремену су почели разговори између представника пољопривредника и пољског Министарства пољопривреде.

„Ова житарица дестабилизује наше тржиште, свесни смо тога. Зато сам дао инструкције министру Ковалчику да врло брзо примени одговарајућа правила. То ће нам омогућити да уклонимо део жита које се накупило у Пољској, односно да га продамо у северној Африци и на Блиском истоку, где је и требало да иде”, рекао је Моравјецки.

Izvor

B.P: ovo mi liči na situaciju da nekoga toliko mrziš i želiš mu zlo, pa odsečeš samom sebi prst da bi tom nekom napakostio.