Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Prvačić]

Ponovo o eksplozijama na Sjevernim tokovima:

"Umiješanost državnih aktera u slučaju Sjevernog toka 'glavni je scenarij'



Umiješanost državnih aktera u prošlogodišnju eksploziju plinovoda Sjeverni tok je "apsolutni glavni scenarij", iako će se teško potvrditi identitet, rekao je u četvrtak švedski tužitelj koji istražuje napad.

U rujnu 2022. nekoliko neobjašnjivih podvodnih eksplozija odjeknulo je u plinovodu Sjeverni tok 1 i novoizgrađenom Sjeverni tok 2 koji povezuju Rusiju i Njemačku preko Baltičkog mora.

Eksplozije su se dogodile u gospodarskim zonama Švedske i Danske i obje zemlje smatraju da su eksplozije bile namjerne, ali tek trebaju utvrditi tko je odgovoran.

Eksplozija u švedskoj zoni dogodila se na dubini od 80 metara, što - kako je rekao švedski tužitelj - otežava istragu.

"Vjerujemo da će biti prilično teško utvrditi tko je to učinio", rekao je agenciji Reuters tužitelj Mats Ljungqvist.

"Ljudi koji su to počinili vjerojatno su bili svjesni da će iza sebe ostaviti tragove i vjerojatno su pazili da dokazi ne pokazuju u jednom smjeru, nego u više smjerova", dodao je.

"Zbog toga je teško jasno ukazati na jednog aktera", riječi su Ljungqvista.

Ruska invazija na Ukrajinu stavila je oslanjanje Europe na ruski prirodni plin u središte političke pozornosti, a uništenje plinovoda Sjeverni tok ubrzalo je prelazak EU na druge dobavljače energije.

Sjeverni tok 1 i Sjeverni tok 2, od kojih se svaki sastoji od dvije cijevi, izgradio je ruski Gazprom pod kontrolom države za pumpanje 110 milijardi kubičnih metara prirodnog plina godišnje u Njemačku.

Ljungqvist je rekao da su istražitelji uspjeli utvrditi koja je vrsta eksploziva korištena i da je isključeno "jako velik broj aktera", ali je odbio imenovati eksploziv, navodeći da je istraga u tijeku."

IZVOR

Sad znamo da su se eksplozije dogodile na dubini od oko 80m.
Znači eksplozivne naprave i  njihovi upaljači su morali da "rade" na 80m.

[dark-bullet]

U službenom saopštenju nema tih rečenica.

https://www.aklagare.se/en/media/press-releases/2023/april/still-unclear-who-is-behind-gross-sabotage/

[srbin1]

Navodno je to receno u telefonskom intervju-u sa Reuters-om, ali kao sto rece @dark-bullet, toga nema u sluzbenom saopstenju.

https://www.reuters.com/world/europe/swedish-prosecutor-says-still-unclear-who-behind-nord-stream-sabotage-2023-04-06/

[Prvačić]

Nije valjda da zapadni mediji lažu?

[srbin1]

U sluzbenom saopstenju se npr. takodje navodi da je glavni fokus istrage da li postoji pretnja svedskim interesima i bezbednosti (sto ne pise u clanku Reuters-a). Mozda pogresno tumacim, ali meni ta cinjenica ukazuje na to da ako dodju do zakljucka da jedna (ili vise) zapadna zemlja stoji iza sabotaze, oni to nece obelodaniti, nego ce izjaviti da ne postoji pretnja po Svedsku (jer zapadne zemlje toboze nisu pretnja Svedskoj).

Setimo se samo pre par godina kad se navodno pojavila jedna podmornica u Stokholmu. Odmah je MO izjavilo da je to ruska podmornica, pre nego sto je pokrenuta istraga, kad ono, u sustini nije bilo nicega. Hocu reci da cim postoji i najmanja sumnja u rusku umesanost, Svedjani to odmah naglase, sto nije bio slucaj sa ovom sabotazom. Valjda i to nesto govori.

[dzumba]

Nije valjda da zapadni mediji lažu?

Таман посла. Па то је немогуће у демократији...

[kumbor]

Nije valjda da zapadni mediji lažu?

Таман посла. Па то је немогуће у демократији...

Еке... а-хааа!

[dark-bullet]

Navodno je to receno u telefonskom intervju-u sa Reuters-om, ali kao sto rece @dark-bullet, toga nema u sluzbenom saopstenju.

https://www.reuters.com/world/europe/swedish-prosecutor-says-still-unclear-who-behind-nord-stream-sabotage-2023-04-06/

Jedini zaključak koji se na osnovu tih izjava, službenih i neslužbenih, može doneti je, da istraga stoji na mestu, tj. da se zapravo nagađa. Istraga očito istražuje u svim smerovima ali je očito materialnih dokaza premalo (ili su na izuzetno nedostupnom mestu, jer forenzičko ronjenje na 80 metara nije mačji kašalj) za bilo kakav konkretni zaključak. Izjave o umešanosti državnih aktera (bez obzira da li ruskih, ili bilo kojih drugih) su u tom smislu preuranjene, a pomalo i neodgovorne, jer otkrivaju nemoć istražitelja, a ne njihovu ozbiljnost i profesionalnost.

[dzumba]

Форензички докази са лица места ће мало шта показати. И једна и друга страна поседују опрему (експлозиве, упаљаче и сл.) оне друге стране па их могу користити да заварају траг. Ко год је то учинио знао је да ће бити неке истраге и највероватније је све учинио да се траг сакрије или усмери на другу страну. Истрага се мора фокусирати на тзв. контекст, односно кретања и боравак могућих починилаца у зони догађаја јер ће ако доћи до приближног следа догађаја. У сваком случају било какав полицијска истрага, без политичке помоћи подршке кључних играча (САД, Русија, Немачка, Шведска, Данска, Норвешка, Пољска) неће дати никакав резултат. Као што сам написао, шта се стварно десило наслућиваћемо из прича инсајдера (које ће осумњиченој страни увек бити спорне) и из докумената за једно 70-100 година.

[Boro Prodanic]

“Dolar će propasti, ako i dalje bude korišćen kao oružje”

Američki dolar će propasti, ako SAD ne prestanu da koriste svoju valutu kao oružje protiv neprijateljskih zemalja, ocenjuje “Saut Čajna morning post”.

Sada sve više zemalja želi da se oslobodi dolara – ne zato što je to ekonomski korisno, već da bi pobegli iz “kandži” gangsterske američke spoljne politike, navodi list.

U tekstu se napominje da su u poslednje dve decenije SAD sve više koristile globalnu dominaciju dolara kao oružje.

Kineski list je svoju procenu pojačao citatom poznatih reči komunističkog lidera Vladimira Lenjina: “Postoje decenije kada se ništa ne dešava i nedelje tokom kojih se dešavaju decenije”.

Ova krilatica podjednako se odnosi na revolucije i kolapse finansijskih režima, jer i oni gotovo uvek dolaze bez upozorenja, navedeno je u tekstu.

“SAD uvode sankcije pojedincima, kompanijama i državama po svom nahođenju i pritiskom na dugme. Proteruju ih sa svetskog tržišta. Ali, to nije sve. Sada SAD propisuju zemljama i kompanijama sa kim mogu da trguju a sa kim ne mogu. To će dolar dovesti do pogubnih posledica”, zaključuje list.

Izvor

[fazan]

Како је долар постао светска валута

Као и у Првом светском рату, САД су ушле у Други светски рат много након што је битка почела. Пре него што су ушле у рат, САД су служиле као главни снабдевач савезника оружјем и другом робом. Већина земаља је платила у злату, што је учинило САД власником већине светског злата до краја рата. Ово је онемогућило повратак на златни стандард државама које су исцрпиле своје резерве.

Делегати из 44 савезничке земље састали су се у Бретон Вуду у Њу Хемпширу (Bretton Wood, New Hampshire) 1944. да осмисле систем за управљање девизама који не би био у неповољном положају ниједној земљи. Делегација је одлучила да светске валуте више неће бити повезане са златом, већ би могле бити везане за САД. То је зато што је долар сам по себи био повезан са златом.

Аранжман је постао познат као Бретонвудски споразум (Bretton Woods Agreement). Успоставио је ауторитет централних банака, које би одржавале фиксне курсеве између својих валута и долара. Заузврат, Сједињене Државе би откупиле америчке доларе за злато на захтев. Земље су имале одређени степен контроле над валутама у ситуацијама када су вредности њихових сопствених валута постале сувише слабе или прејаке у односу на долар. Могли су купити или продати своју валуту да би регулисали понуду новца.

Амерички долар је званично крунисан светском резервном валутом и подржан је највећим светским резервама злата захваљујући споразуму из Бретон Вудса. Уместо златних резерви, друге земље су акумулирале резерве у америчким доларима.

Будући да им је било потребно место за складиштење долара, земље су почеле да купују хартије од вредности америчког трезора, које су сматрале сигурном складиште новца.

Потражња за трезорским хартијама од вредности, заједно са дефицитом потрошње потребним за финансирање Вијетнамског рата и домаћих америчких програма, довели су до тога да САД преплаве тржиште папирним новцем. Уз растућу забринутост због стабилности долара, земље су почеле да претварају доларске резерве у злато.

Потражња за златом била је толика да је амерички председник Ричард Никсон био приморан да интервенише и одвоји долар од злата, што је довело до променљивих курсева који данас постоје.


Извор

[Boro Prodanic]

Uzeću sebi slobodu da dopunim prethodni post: nakon što je Nikson objavio da dolar više nema zlatnu podlogu, otvorila su se vrata za ovo što imamo sada: SAD štampa novčanicu od 100 dolara, cena koštanja je oko 15 centi. Za tu novčanicu kupi robu vrednosti 100 dolara. Zašto onda ne bi štampali mnogo novčanica od 100 dolara i kupili mnogo robe? Upravo to se i radi poslednjih 20-ak ili više godina. Na taj način se nečiji rad vredan 100 dolara vrednuje samo 15 centi, jer jednom (a to vreme možda upravo dolazi), svet će početi da vraća silne hiljade milijardi dolarskih novčanioca u SAD. Žao mi je tog naroda jer se vrlo dobro sećam naše hiperinflacije...

[Boro Prodanic]

Poljska zaustavlja uvoz žita iz Ukrajine zbog revolta ratara

Uvoz ukrajinskog žita u Poljsku biće privremeno zaustavljen kako bi se ublažio uticaj na cene, ali će tranzit i dalje biti dozvoljen, izjavio je danas poljski ministar poljoprivrede Robert Telus.

Telus je preuzeo dužnost juče nakon što je njegov prethodnik podneo ostavku usred protesta farmera zbog pada cena proizvoda, preneo je Rojters.

– Dogovorili smo se da ograničimo i zasad zaustavimo izvoz u Poljsku – rekao je poljski ministar nakon sastanka sa ukrajinskim kolegom.

On je dodao da će tranzit biti dozvoljen, ali će biti pažljivo praćen u obe zemlje, kako ukrajinsko žito ne bi ostalo u Poljskoj. Navodi se da su velike količine ukrajinskih žitarica, koje su jeftinije od onih proizvedenih u Evropskoj uniji, na kraju ostale u centralnoevropskim državama zbog logističkih uskih grla, što je podiglo cene i otežalo prodaju za lokalne poljoprivrednike.

Ovo je stvorilo politički problem poljskoj vladajućoj nacionalističkoj stranci Pravo i pravda (PiS) u izbornoj godini. Premijeri pet država, uključujući Poljsku, prošlog meseca su pisali predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da zahtevaju akciju u vezi sa uvozom ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, prenosi Tanjug.

Izvor

[fazan]

Предвиђања о будућности долара

Мишљења о перспективама долара као светске валуте су подељена.

Нуриел Рубини (Nouriel Roubini, познат као Dr. Dооm, Доктор пропаст) сматра да ће кинески јуан окончати доминацију америчког долара и створити биполарни валутни систем у наредној деценији.

По њему, заоштравање геополитичког надметања између Вашингтона и Пекинга неизбежно ће се осетити и у биполарном режиму глобалне резервне валуте.
Иако скептици обично упозоравају да би кинеска строга валутна контрола требало да спречи јуан да престигне долар, САД имају своју верзију државне контроле која смањује привлачност долара имовине међу непријатељским и релативно пријатељским земљама. Оне укључују финансијске санкције против америчких ривала, ограничења за домаћа улагања у многе секторе и фирме осетљиве на националну безбедност, па чак и секундарне санкције против пријатеља који крше примарне санкције.

Прошле године, САД и њени западни савезници замрзнули су девизне резерве Русије и избацили је из финансијског система СВИФТ. Поред тога, Бајденова администрација је настојала да Кини онемогући приступ кључним технологијама и инвестицијама које би могле да помогну њеној војсци.

Недавно су се појавили и други покушаји да се наруши доминација долара, укључујући прошлогодишње преговоре Русије и Кине о развоју нове резервне валуте са другим земљама БРИКС-а, као и напор Русије и Ирана да створе криптовалуту подржану златом.

У међувремену, Кина и Саудијска Арабија су прошлог децембра већ обавиле трансакције за нафту у јуанима, рекао је Рубини, и „није сувишно мислити да би Пекинг могао да понуди Саудијцима и другим чланицама Савета за сарадњу у Заливу могућност трговине нафтом у јуанима и да држе већи део својих резерви у кинеској валути“. Пораст такозваног петројуана добиће замах јер Кина користи свој статус највећег светског увозника нафте.

Неки други аналитичари, попут Пола Кругмана (Paul Krugman) сматрају да се то неће догодити.

Извор

[fazan]

Uzeću sebi slobodu da dopunim prethodni post: nakon što je Nikson objavio da dolar više nema zlatnu podlogu, otvorila su se vrata za ovo što imamo sada: SAD štampa novčanicu od 100 dolara, cena koštanja je oko 15 centi. Za tu novčanicu kupi robu vrednosti 100 dolara. Zašto onda ne bi štampali mnogo novčanica od 100 dolara i kupili mnogo robe? Upravo to se i radi poslednjih 20-ak ili više godina. Na taj način se nečiji rad vredan 100 dolara vrednuje samo 15 centi, jer jednom (a to vreme možda upravo dolazi), svet će početi da vraća silne hiljade milijardi dolarskih novčanioca u SAD. Žao mi je tog naroda jer se vrlo dobro sećam naše hiperinflacije...

Мало је компликованије, јер онај ко за тај папир, који кошта 15 центи, прода робу у вредности од 100 долара узме тај исти папир и купи робу у вредности од 100 долара. Повратак веће количине долара из иностранства ће без сумње утицати на инфлацију у Америци, али то се неће десити преко ноћи и неће изазвати хиперинфлацију.