Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[fazan]

Словачка и Румунија ће се врло брзо наћи под притиском да донесу исте одлуке.

[Boro Prodanic]

Nakon odluke Poljske i Mađarske oglasila se EU: Jednostrane zabrane uvoza žita NISU PRIHVATLJIVE

Jednostrane akcije članica Evropske unije su neprihvatljive, rekao danas portparol Evropske komisije, nakon što su Poljska i Mađarska uvele zabranu uvoza prehrambenih proizvoda iz susedne Ukrajine kako bi zaštitile domaći poljoprivredni sektor.

- Upoznati smo sa objavama Poljske i Mađarske povodom zabrane na uvoz žitarica i ostalih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine - rekao je portparol, prenosi Rojters.

On je dodao da, u tom kontekstu, potrebno je naglasiti da je trgovinska politika EU u isključivoj nadležnosti tog bloka i stoga "jednostrane akcije nisu prihvatljive".

Poljska i Mađarska su u subotu saopštile da su odlučile da zabrane uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine kako bi zaštitili lokalni poljoprivredni sektor nakon velikog upliva ukrajinskog žita, koji je smanjio cene širom regiona, dok je Varšava danas pojasnila da se zabrana tiče i tranzita.

Izvor

[Boro Prodanic]

"BUGARSKI INTERESI SE MORAJU ZAŠTITITI" Gečev: Razmatramo privremenu zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine

Bugarska razmišlja o zabrani uvoza žitarica iz Ukrajine, kao što su to već učinile Poljska i Mađarska, izjavio je danas ministar poljoprivrede Javor Gečev u Plovdivu i dodao da se moraju zaštititi interesi te zemlje.

- Bugarski interesi se moraju zaštititi, posebno kada dve zainteresovane zemlje reaguju na ovaj način. Ako ne postupimo na sličan način, akumulacija na bugarskoj teritoriji može postati još veća - rekao je Gečev.

U ponedeljak se očekuju izveštaji nadležnih organa u drugim zemljama o zakonskim osnovama za uvođenje zabrana uvoza ukrajinskog žita, podseća bugarska agencija BTA.

Ministarstvo poljoprivrede sarađuje i sa ministarstvom privrede koje je nadležno za ovu vrstu mere, rekao je Gečev i dodao da nakon što se prikupe sve relevantne informacije, očekuje da će u utorak komunicirati sa predsednikom, koji ima direktnu odgovornost u ovoj situaciji, tako da je, kako je naveo, sve pitanje vremena.

Ovi potezi su usledili nakon talasa protesta proizvođača žitarica i poljoprivrednika u Bugarskoj i Rumuniji protiv bescarinskog uvoza ukrajinske robe i pozivanja na jednak tretman.

Bugarska je, kako je podsetio Gečev, zatražila odgovor od Brisela prošlog septembra.

Poljska i Mađarska odlučile su da zabrane uvoz žitarica i druge hrane iz susedne Ukrajine kako bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor, saopštile su u subotu vlade te dve zemlje.

Izvor

[Boro Prodanic]

Nakon Poljske i Mađarske Slovačka obustavila uvoz ukrajinskog žita, Kijev poziva na otvaranje tranzita

Slovačka će privremeno obustaviti uvoz žitarica i drugih proizvoda iz Ukrajine, saopštila je Kancelarija Vlade Republike Slovačke, navodeći da će to biti tema sastanka međuresorne radne grupe.

Slovački poljoprivrednici ne mogu da se takmiče sa uvozom jeftinog ukrajinskog žita, što može prouzrokovati egzistencijalne probleme, piše slovačka "Pravda".

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja saopštilo je da je na nivou vlade potrebno uvesti strože mere za regulisanje uvoza robe iz Ukrajine.

Ministarstvo je upozorilo da je iscrpelo sve zakonske opcije za regulisanje uvoza iz Ukrajine uz održavanje koridora solidarnosti, koji su prvobitno bili namenjeni za izvoz žitarica u treće zemlje. Međutim, velike količine žitarica završavaju u evropskim skladištima i izazivaju destabilizaciju tržišta u zemljama članicama EU.

Evropska komisija je kritikovala obustavljanje uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u Poljsku i Mađarsku, napominjući da trgovinska politika spada u isključivu nadležnost EU, te su stoga, kako je navedeno, jednostrane mere neprihvatljive, podseća slovački list.

Ukrajina namerava da preko Poljske ponovo otvori tranzit hrane i žitarica

Ukrajina ima za cilj da ponovo otvori tranzit hrane i žitarica preko Poljske kao "prvi korak" ka okončanju zabrane uvoza, tokom današnjih razgovora u Varšavi, u trenutku kada su neke zemlje uvele zabrane na uvoz iz Ukrajine kako bi zaštitile svoja poljoprivredna tržišta.

Slovački poljoprivrednici ne mogu da se takmiče sa uvozom jeftinog ukrajinskog žita, što može prouzrokovati egzistencijalne probleme, piše slovačka "Pravda".

Nakon odluke Poljske i Mađarske oglasila se EU: Jednostrane zabrane uvoza žita NISU PRIHVATLJIVE
Poljska i Mađarska zabranile uvoz ukrajinskih žitarica: Mera Varšave odnosi se i na tranzit

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja saopštilo je da je na nivou vlade potrebno uvesti strože mere za regulisanje uvoza robe iz Ukrajine.

Ministarstvo je upozorilo da je iscrpelo sve zakonske opcije za regulisanje uvoza iz Ukrajine uz održavanje koridora solidarnosti, koji su prvobitno bili namenjeni za izvoz žitarica u treće zemlje. Međutim, velike količine žitarica završavaju u evropskim skladištima i izazivaju destabilizaciju tržišta u zemljama članicama EU.

Evropska komisija je kritikovala obustavljanje uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u Poljsku i Mađarsku, napominjući da trgovinska politika spada u isključivu nadležnost EU, te su stoga, kako je navedeno, jednostrane mere neprihvatljive, podseća slovački list.

Ukrajina namerava da preko Poljske ponovo otvori tranzit hrane i žitarica

Ukrajina ima za cilj da ponovo otvori tranzit hrane i žitarica preko Poljske kao "prvi korak" ka okončanju zabrane uvoza, tokom današnjih razgovora u Varšavi, u trenutku kada su neke zemlje uvele zabrane na uvoz iz Ukrajine kako bi zaštitile svoja poljoprivredna tržišta.

- Prvi korak, po našem mišljenju, trebalo bi da bude otvaranje tranzita, jer je on prilično važan i to je ono što treba učiniti bezuslovno i nakon toga cemo razgovarati o drugim stvarima - rekao je ukrajinski ministar poljoprivrede Nikola Solski.

Oko 10 odsto prehrambene robe Ukrajina izvozi preko poljske granice, naveo je Solski na Telegramu, aplikaciji za razmenu poruka.

- Isporuke u Mađarsku čine oko šest odsto ukrajinskog poljoprivrednog izvoza. Ukrajina će ove sedmice voditi dodatne razgovore u Rumuniji u sredu, a u Slovačkoj u četvrtak - dodao je Solski.

Poljski embargo, koji je na snazi od subote uveče, primenjuje se za tranzit žita da bi se zaustavio njegov ulazak na poljsko tržište. U Varšavi bi danas trebalo da počnu pregovori između Ukrajine i Poljske, izjavio je poljski ministar poljoprivrede Robert Telus za televiziju TVP Info.

Kijev je saopštio da je inicijativa, koju su uz posredovanje UN omogućile bezbedan crnomorski izvoz ukrajinskog žita, u opasnosti od gašenja nakon što je Rusija blokirala inspekcije brodova učesnika u turskim vodama.

Ukrajinske crnomorske luke su blokirane nakon ruskog napada prošle godine, ali pristup do njih tri je odobren u julu, prema sporazumu između Moskve i Kijeva, čiji su posrednici bili Ujedinjene nacije i Turske.

Sporazum, namenjen da pomogne u ublažavanju globalne krize hrane, produžen je prošlog meseca, ali Ukrajina je saopštila da je broj teretnih brodova koji prolaze kroz Bosfor noseci ukrajinske poljoprivredne proizvode kritično nizak.

EU ove nedelje razmatra mere zabrane pojedinih članica na uvoz ukrajinskog žita

Izaslanici zemalja članica EU razgovaraće ove nedelje u Briselu o merama koje su preduzele Mađarska i Poljska da bi zabranile uvoz žitarica i druge hrane iz Ukrajine, potvrdio je danas visoki zvaničnik EU.Mađarska i Poljska uvele su zabranu uvoza žitarica i druge hrane iz Ukrajine kako bi zaštitile svoje poljoprivredne proizvođače.

Kijev je saopštio da je inicijativa, koju su uz posredovanje UN omogućile bezbedan crnomorski izvoz ukrajinskog žita, u opasnosti od gašenja nakon što je Rusija blokirala inspekcije brodova učesnika u turskim vodama.

Ukrajinske crnomorske luke su blokirane nakon ruskog napada prošle godine, ali pristup do njih tri je odobren u julu, prema sporazumu između Moskve i Kijeva, čiji su posrednici bili Ujedinjene nacije i Turske.

Sporazum, namenjen da pomogne u ublažavanju globalne krize hrane, produžen je prošlog meseca, ali Ukrajina je saopštila da je broj teretnih brodova koji prolaze kroz Bosfor noseci ukrajinske poljoprivredne proizvode kritično nizak.

EU ove nedelje razmatra mere zabrane pojedinih članica na uvoz ukrajinskog žita
Izaslanici zemalja članica EU razgovaraće ove nedelje u Briselu o merama koje su preduzele Mađarska i Poljska da bi zabranile uvoz žitarica i druge hrane iz Ukrajine, potvrdio je danas visoki zvaničnik EU.Mađarska i Poljska uvele su zabranu uvoza žitarica i druge hrane iz Ukrajine kako bi zaštitile svoje poljoprivredne proizvođače.

Izvor

[Boro Prodanic]

Русија о поновној инспекцији бродова са житом: Кијев је схватио да им неће проћи „дрски“ кораци

Инспекције бродова у оквиру прехрамбеног споразума су обновљене након што је Украјина, која је прекршила процедуре, схватила да њихове „дрске“ акције неће проћи и поново почела да поштује утврђена правила, изјавио је Спутњику директор одељења за међународне организације Министарства иностраних послова Русије Петар Иличев.

„Украјинци су нарушили правила и процедуре, а ми смо инсистирали на томе да се поштују. Међутим, када су Украјинци схватили да дрскост неће проћи, они су опет почели да их поштују“, рекао је он.

Према његовим речима, инспекција бродова није била само један дан и нагласио да се инспекције сада спроводе према стандардима процедура.

Појаснио је да се понекад у оквиру инспекције прегледа пет бродова, некад више, а некад мање и додао да све то зависи од временских прилика, као и од тога како посаде поштују правила.

Раније је представник генералног секретара Уједињених нација Стефан Дижарик изјавио да Заједнички координациони центар није могао да 12. априла изврши инспекцију бродова који учествују у црноморској прехрамбеној иницијативи. У Министарству иностраних послова Русије су навели да је стала инспекција и регистрација бродова због акција Украјинаца и Уједињених нација, преноси Спутњик.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Noje cirher cajtung”: Ako samo deo Rusa ostane u Beogradu, to će doneti velike promene

Ako samo deo ruskih imigranata ostane u glavnom gradu Srbije, to će doneti velike promene, piše švajcarski “Noje cirher cajtung”. U reportaži se navodi da veći deo Rusa nije došao iz političkih razloga, nego zbog posla.

“Od početka rata u Beogradu živi velika i šarena ruska dijaspora. Mnogi će verovatno ostati i promeniti grad”, piše “Noje cirher cajtung”, a prenosi Dojče vele (DW).

U reportaži uglednog lista navodi se da je oko 200.000 Rusa doputovalo u Srbiju, što se ocenjuje kao “imigracioni talas istorijskih razmera”.

“Njihovo prisustvo menja glavni grad i primorava neke Srbe da revidiraju iskrivljenu sliku o Rusiji i Putinu”, navodi se u tekstu.

Prvi talas nakon izbijanja rata doveo je u zemlju pre svega disidente i aktiviste. “U drugom talasu u septembru su, pored protivnika rata, došli i mnogi stručnjaci i poslovni ljudi koji su napustili Rusiju zbog ekonomskih posledica rata.”

“Srbija je postala odredište, jer nije uvela sankcije Moskvi. Nema zabrane putovanja. Ko registruje firmu, smesta dobija dozvolu boravka, drugi iznova moraju da produžavaju turističku vizu”, navodi ciriški list.

Ko je počeo rat?

Reporter je razgovarao sa Denisom (26), Rusom koji je pobegao od mobilizacije za rat koji ne odobrava. Sada u Beogradu radi za nevladinu organizaciju i pomaže u evakuaciji izbeglica iz Ukrajine. Kaže, sviđa mu se u Beogradu.

“S kim god da razgovara, gotovo uvek za njega imaju simpatije. Ali, nažalost, često iz pogrešnih razloga”, navodi list. Denis to ilustruje razgovorom u vozu s dvojicom mladih Srba u vozu.

“Još su nekako i mogli da razumeju to što sam pobegao od rata2, kaže Denis, ali nikako nisu prihvatali da je Rusija taj rat započela. “Rekli su da je Zapad provocirao Putina. Nisam mogao da ih ubedim.”

U članku se prenosi da preko 60 odsto Srba za rat krivi NATO i Zapad. “Taj narativ kaže: kako je NATO tokom kosovskog rata 1999. bombardovanjem naneo poraz Srbiji, isto tako sada Zapad pokušava da obori Rusiju na kolena. Ta analogija može se čuti u svakom taksiju i svakoj gostionici, i svakodnevno čitati u novinama. Posredna poruka je da će sada Rusija osvetiti srpsko poniženje”, piše list.

Kao posle Oktobarske revolucije

Reporter Andreas Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda, opisuje da se ruski jezik može čuti svuda, u parkovima na Starom gradu, u uličicama Dorćola ili na Vračaru.

“Odnedavno ima ruskih prodavnica, restorana i barova, a kako su ruski emigranti uglavnom mladi i urbani, oni menjaju i kulturnu scenu.”

Novinaru to liči na vreme posle Oktobarske revolucije 1917. kada su u Beograd dolazile hiljade protivnika revolucije. Oni su, piše, Beogradu doneli noćni život po kojem je grad danas naširoko poznat.

“Ako sada barem deo ruskih migranata tamo pusti korenje, grad će se promeniti i ekonomski. Prošle godine je u Srbiji registrovano 4.500 ruskih firmi. Veliki deo njih su iz IT sektora”, navodi “Noje cirher cajtung”.

Peter Nikitin (42), pravnik i aktivista, nada se da će prisustvo tolikih ruskih migranata razbiti ukorenjene pozitivne predrasude Srba o današnjoj Rusiji. Nikitin predvodi Rusko demokratsko društvo, u Beogradu organizuje diskusije i proteste.

Kako je procenio u razgovoru za švajcarski list, tek petina Rusa u Beogradu mogli bi se opisati kao politički protivnici rata, još petina se grozi rata, dok je 60 odsto neutralno. “Oni čekaju kako će se razviti stvari kod kuće”, kaže Nikitin.

Izvor

[PakleniVuk]

Još jedan od načina kako se trguje oružjem iz Velike Britanije ka Ukrajini jeste preko ,kod nas bi se to nazvalo "Otpada" na kojim se nalaze stara vozila koja je vojska Velike Britanije rashodovala . Izgleda kao da je svako vozilo ,pa čak i poluhavarisano već prodato . Interesantno da se ovo događalo ranijih decenija u Ukrajini koja je na sličan način dilovala Sovjetskom tehnikom (čak se sumnja da je Kim Džong Un kupio na ovaj način tehnologiju izrade interkontinentalnih nuklearnih raketa) a sada su se stvari okrenule ka zapadu ?

[Boro Prodanic]

Rumunija zabranila uvoz ukrajinskog žita: Nadgledaće i tranzit kroz zemlju

Rumunija će pečatiti i nadgledati tovare ukrajinskih žitarica koji prolaze kroz zemlju, uz zabranu uvoza, saopštilo je danas rumunsko Ministarstvo poljoprivrede.

Bukurešt će sprovoditi i kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda na graničnim prelazima, preneo je Rojters.

Rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea razgovarao je putem video veze sa ukrajinskim kolegom Mikolom Solskim i zamolio ga da „brzo identifikuje rešenja za ograničavanje izvoza žitarica i uljarica u Rumuniju“.

Njih dvojica sastaće se u petak u Bukureštu.

Britanska agencija napominje da se danas i Bugarska pridružila Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj u privremenoj zabrani uvoza žitarica iz Ukrajine.

Države centralne i istočne Evrope to su uradile pod unutrašnjim pritiskom kako bi zaštitile svoje poljoprivredne proizvođače.

Izvor

[Boro Prodanic]

EU: "Zabrana na uvoz ukrajinskih žitarica u 5 država koje se graniče sa Ukrajinom"

Evropska komisija namerava da do 5. juna uvede zabranu na uvoz žitarica iz Ukrajine u pet država EU koje se graniče sa Ukrajinom pod uslovom da te države povuku svoje, pojedinačne zabrane, izjavio je rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea.

- Ova mera se može uvesti u roku od 48 sati nakon što države (koje se graniče sa Ukrajinom) povuku svoje pojedinačne jednostrane mere -rekao je juče ministar Petre Daea u razgovoru sa novinarima posle sastanka sa komesarom za trgovinu EU Valdisom Dombrovskim i ministrima iz Bugarske, Mađarske, Poljske i Slovačke, preneo je Rojters.

Sve četiri navedene države su zabranile uvoz žitarica iz Ukrajine pod pritiskom da se zaštite domaći poljoprivredni proizvođači.

Rumunija je uvela ograničenje, ali ne i zabranu na uvoz ukrajinskih žitarica, a prema rečima ministra Daee, slede dalji razgovori.

Izvor

[Brok]

Sada će i EU malo da živi na proji odnosno kukruznom hlebu, kao što su naši preci živeli, koji su bili željni belog hleba.
Biće tu čak i izbora, proja od belog i proja od žutog kukuruznog brašna.
Inače volim da jedem proju.

[fazan]

Sada će i EU malo da živi na proji odnosno kukruznom hlebu, kao što su naši preci živeli, koji su bili željni belog hleba.
Biće tu čak i izbora, proja od belog i proja od žutog kukuruznog brašna.
Inače volim da jedem proju.

Ево листе највећих извозника пшенице, из 2018:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Meђу 20 највећих извозница је 10 чланица ЕУ, тако да не мислим да ће ЕУ имати проблеме са снабдевањем домаћег тржишта.

Што се тиче проје, гласам за ону од белог кукурузног брашна, са свадбарским купусом  
 

[Milan (longtrip)]

Russia is estimated to be the largest wheat exporter in 2022/23

According to the United States Department of Agriculture (USDA), Russia is estimated to export 33 million tonnes of wheat in the 2021/22 marketing year (July’21-June’22), which is 16% less than in the 2020/21 season. According to the Russian Grain Union, Russia exported 1.26 million tonnes of wheat in May 2022, up 87% from the same period last year. At the same time, the export of maize (corn) fell to 404,000 tonnes against 640,000 tonnes a year ago. The main export destinations were Egypt, Turkey, Nigeria, Iran, Israel, and Libya.

For the 2022/23 season, the USDA estimates Russia to be the largest wheat exporter, reaching 39 million tonnes, up 18.2% year-on-year (y-o-y). This is attributed to expectations of higher y-o-y production and strong global demand for affordable Black Sea wheat as exports from Ukraine (a key wheat exporter) are curtailed. Currently, Ukraine is unable to export via seaports due to the ongoing war, but it is using alternative routes, primarily by rail and exporting via neighbouring European countries.

The Mintec Benchmark Prices (MBP) for Russian wheat rose to USD 419/MT from USD 359/MT a week earlier on the 25th of May 2022, up 17% due to the export restrictions of Indian wheat and a significant reduction in export potential from other key wheat growing areas such as the US, Canada, and France (due to adverse weather). Nevertheless, Russian wheat continues to maintain a price advantage on the world market.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boro Prodanic]

Dolar gubi status brže nego što se očekivalo

Američki dolar je 2022. godine doživeo zapanjujući pad na tržištu kao rezervna valuta, dolar je izgubio 11 odsto tržišnog udela od 2016. godine, što je dvostruko više od 2008. godine, navodi Blumberg.

VAŠINGTON - Američki dolar gubi svoj status rezervne valute brže nego što se pretpostavljalo, jer mnogi analitičari nisu uzeli u obzir drastično kretanje valute prošle godine.

Udeo dolara u globalnim rezervama smanjen je prošle godine deset puta brže od proseka posljednja dve decenije, a nekoliko je zemalja tražilo alternative nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je pokrenula sankcije, naveo je analitičar kompanije "Jurozon" Stiven Jen.

Ako se posmatra kretanje valute, dolar je izgubio 11 odsto tržišnog udela od 2016. godine, što je dvostruko više od 2008. godine, navodi Blumberg.

„Dolar je 2022. godine doživeo zapanjujući pad na tržištu kao rezervna valuta, verovatno zbog svoje slabe upotrebe usled sankcija", rekao je Jen.

Kako mediji navode, prošle godine je indeks upotrebe dolara porastao čak 16 odsto, pošto su sukobi u Ukrajini, podstakli rast globalne inflacije širenja rasta kamatnih stopa, što je uticalo na pad tržišta obveznica i valuta.

Na kraju prošle godine, indeks je porastao za 6 odsto.

Manje države eksperimentišu sa "de-dolarizacijom", dok Kina i Indija pokušavaju da internacionalizuju svoje valute kako bi podmirili trgovinu, nakon što su SAD i Evropa isključili ruske banke iz globalnog finansijskog sistema za razmenu poruka, poznatog kao SVIFT.

Postoji i zabrinutost da bi dolar mogao da postane trajni političko oruđe ili da se koristiti kao oblik ekonomskog državnog upravljanja, kako bi se izvršio dodatni pritisak na zemlje da sprovedu sankcije na Rusiju, prenosi Tanjug.

Američka valuta sada čini oko 58 odsto ukupnih globalnih zvaničnih rezervi, što je manje u odnosu na 73 odsto iz 2001. godine kada je bila nesumnjiva hegemonijska rezerva.

Izvor

[Brok]

Ruski uranijum i dalje je dobrodošao u EU

21.04.2023.


Usprkos gomili sankcija, uvoz uranijuma iz Rusije još uvek je dozvoljen. Mnoge članice Evropske unije ne žele ni da čuju za bilo kakvu zabranu.

Evropska unija je od početka napada Rusije na Ukrajinu, pa do ovog aprila, proglasila već deset paketa ekonomskih sankcija s ukupno 1.242 pojedinačnih mera – od uvoza određenih proizvoda, pa do zamrzavanja imovine brojnih tajkuna i ruskih preduzeća. Upada u oči, međutim, da među svim tim sankcijama nema zabrane uvoza ruskog uranijuma. Naravno da se prihod Kremlja od trgovine Rosatoma ne može meriti s ruskim prihodima od gasa, nafte ili uglja, ali to je još uvek veoma ozbiljan iznos, svakako daleko veći nego od kavijara.

Na to se osvrnuo i nemački ministar privrede Robert Habek (Zeleni) nakon nedavne posete Kijevu: Ukrajina želi da pod sankcije dospe i ruski uranijum, a s tim se slaže i nemački ministar. Na radio stanici Dojčlandfunk on je rekao i da razume da se ta zabrana ne može sprovesti odmah, jer „to nismo mogli ni sa naftom ni sa ugljem“. Ali, kaže, trebalo bi postaviti odrediti rokove – za pola godine značajno smanjiti uvoz, „a nakon devet meseci bi došao kraj priče“.

I nemačka vlada je Evropskoj komisiji predložila da poslovanje s ruskom nuklearnom industrijom bude ubačeno već u sledeći, 11. paket sankcija, ali taj predlog će veoma teško podržati svih 27 članica Unije. Najglasniji protivnici su Mađarska, Bugarska, Češka i Slovačka, dakle države koje još uvek imaju nuklearke sovjetske proizvodnje i koje zavise od saradnje s ruskim državnim koncernom Rosatomom.

Uranijum još nekako, ali gorivi elementi – nikako

Kako za javni servis ARD objašnjava Mikle Šnajder, stručnjak ua energetiku iz Pariza, uranijum je u stvari manji problem. Doduše, 2021. je oko 20 odsto potreba za prirodnim uranijumom podmirivano iz Rusije, a još 24 odsto iz država pod uticajem Kremlja, iz Kazahstana i Uzbekistana, ali Šnajder smatra da tu količinu neće biti naročito teško – iako nešto skuplje – nadoknaditi uvozom iz zemalja kao što su Kanada, Australija ili Južnoafrička Republika. I kod obogaćenog uranijuma Rusija je s trećinom kapaciteta na čitavom svetu doduše važan liferant, ali i tu ima alternativa.

Mnogo je veći problem na nekom drugom mestu pronaći module goriva za nuklearke sovjetskog tipa. Takvih u EU ima još 15, a ti elementi moraju da budu tačnih specifikacija i stepena nuklearne aktivnosti tako da oni ne mogu da se preko noći naprave negde drugde.

Trebalo bi podsetiti i da je prošlog proleća, dakle već onda kad je počeo rat u Ukrajini i bile proglašene sankcije protiv Rusije, jednom ruskom avionu ipak bila izdata vanredna dozvola da sleti u EU – kako bi doneo gorive elemente za nuklearke u Evropi. Naravno da je to od početka i bila politika Moskve: stvoriti takvu zavisnost od isporuka iz Rusije da se bez njih jednostavno ne može, smatra Šnajder.

C'est inacceptable

No, nisu samo države sa sovjetskim nuklearkama jedine koje se protive sankcijama EU u tom sektoru: Šnajder tu posebno ističe Francusku koja je još u decembru 2021. preko firme „Framatome“ potpisala dugoročni strateški sporazum o saradnji s Rosatomom. Početkom 2022. francuski predsednik Emanuel Makron je čak ruskoj nuklearnoj kompaniji ponudio 20 odsto vlasništva nad francuskom firmom koja proizvodi specijalne parne turbine za atomske elektrane. Pariz pažljivo neguje saradnju s Rusijom u toj oblasti, jer ako bi i tu bile uvedene sankcije, „Francuska bi praktično izgubila jedino tržište na koje je mogla da plasira svoje turbine“, kaže Šnajder.

Iako je očigledno da među članicama EU postoje sasvim suprotni interesi pa je to razlog za nedoumice oko sankcija, treba reći i da to nije obuhvaćeno ni sankcijama Sjedinjenih Američkih Država. Anke Herold iz Instituta za primenjenu ekologiju iz Berlina podseća da SAD doduše imaju i drugih izvora, ali i dvadesetak odsto nisko obogaćenog uranijuma za američke reaktore ipak dolazi iz Rusije, a još tridesetak odsto iz Uzbekistana i Kazahstana.

Izvor

[Boro Prodanic]

Bez dogovora na sastanku Ukrajine, Rusije, Turske i UN o žitu

Ukrajina, Rusija, Turska i Ujedinjene nacije nisu uspele da postignu dogovor tokom današnjih pregovora o izvozu žita.

Portparol UN Farhan Hak izjavio je da nije dato ovlašćenje nijednom novom brodu za izvoz žitarica preko Crnog mora, prenosi Rojters.

On je dodao da se nastavljaju svakodnevne inspekcije prethodno odobrenih brodova.

Iz turskog minsitarstva odbrane saopštili su da su četiri strane održale tehnički sastanak u Istanbulu o predstojećim pregovorima o sporazumu o žitu.

“Preliminarni koordinacioni sastanak sa tehničkim osobljem UN, Rusije, Ukrajine i Turske održan je uoči sastanka zamenika ministara odbrane sledeće nedelje u Istanbulu. Učesnici sastanka su se dogovorili o dnevnom redu sastanka zamenika ministara uz tehnička pitanja“, navodi se u saopštenju turskog ministarstva odbrane.

Prvobitno se očekivalo da će se zamenici ministara odbrane Rusije, Ukrajine i Turske sastati danas u Istanbulu kako bi razgovarali o produženju sporazuma o žitu koji ističe 18. maja, međutim turski ministar odbrane Hulusi Akar saopštio je da se javila potreba za sastanak četiri strane na tehničkom nivou prenosi TASS.

Sporazumi o izvozu hrane iz Ukrajine zaključeni su 22. jula prošle godine na period od 120 dana, a produženi su u novembru za još 120 dana.

U martu ove godine, ruske vlasti objavile su da se sporazum produžava za 60 dana, upozoravajući da će to biti dovoljno vremena da se proceni efikasnost memoranduma koji je Rusija potpisala sa Ujedinjenim nacijama.

Tim memorandumom je ukinuto ograničenje izvoza ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta, međutim zvanična Moskva napominje da se drugi deo sporazuma ne sprovodi.

Izvor

B.P: Minsk 1 i Minsk 2 prođoše, nema više prevara... ni ugovora za kupovinu vremena i oružja.