Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Cene nafte rastu usled vesti o sankcijama: „Brent“ dostigla 124 dolara po barelu


Jutro na berzama obeležio je rast cena nafte u kontekstu vesti da su lideri zemalja Evropske unije dogovorili delimičnu zabranu uvoza ruskog energenta.

Do 07.05 časova julski fjučersi nafte „Brent“ poskupeli su na londonskoj berzi „ICE Fjučers“ za 1,65 dolara i dostigli su 124,04 dolara po barelu. Trgovanje julskim ugovorima završava se danas, a cena avgustovskih fjučersa porasla je za 1,80 dolara i iznosi 119,40 dolara po barelu. Nakon trgovanja u ponedeljak, julski ugovor je poskupeo za 2,23 dolara i iznosi 119,43 dolara po barelu.

Julski fjučersi nafte „VTI“ do ovog trenutka poskupeli su na Njujorškoj trgovačkoj berzi NIMEKS za 3,59 dolara, te cena iznosi 118,66 dolara po barelu. U petak je nafta „VTI“ poskupela za 0,9 odsto, na 115,07 dolara po barelu.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov: "Zapad mora da odluči"


Zapad mora da odluči šta mu je važnije - PR na temu snabdevanja hranom iz Ukrajine ili konkretni koraci za rešavanje tog problema, izjavio je Sergej Lavrov.

"Za ovo (prolazak brodova sa žitom iz ukrajinskih luka) neophodno je da ukrajinski predstavnici očiste priobalne vode koje se nalaze u teritorijalnim vodama, u teritorijalnom moru Ukrajine i koje su minirane", rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova prenosi Interfaks.

On je istakao da, ako problem razminiranja bude rešen, ruska mornarica će na otvorenom moru obezbediti nesmetan prolaz brodova u Sredozemno more i dalje do njihove destinacije.

izvor

[Dreadnought]

Stopa inflacije u Francuskoj nikad viša u poslednjih 37 godina


Stopa inflacije u Francuskoj oborila je rekord u maju, dostižući nov najviši istorijski nivo.

To povećava pritisak na Evropsku centralnu banku da krene s agresivnim podizanjem kamata budući da je majski rast potrošačkih cena nadmašio očekivanja i u Nemačkoj i Španiji.

Potrošačke cene u Francuskoj, drugoj najvećoj ekonomiji evrozone, skočile su u maju za 5,8 procenata u odnosu godinu ranije, pod uticajem rastućih cena energije i hrane koje se prelivaju na drugu robu i usluge, izveštava "Blumberg".

Francuski pokazatelji, uz ovonedeljne podatke o inflaciji u Nemačkoj i Španiji koji su premašili prognoze ekonomista, gotovo je izvesno da će stopa rasta potrošačkih cena u evrozoni, koja treba da bude objavljena kasnije danas, takođe nadmašiti očekivanja, navodi njujorška agencija.

Strah od stagflacije u Francuskoj "podgreva" i odvojeno saopštenje zvaničnog Pariza da je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda za prvi kvartal 2022. revidirana naniže sa prvobitno procenjenog nultog rasta. Prema novom izveštaju, francuska ekonomija je pala za 0,2 posto u prvom tromesečju u odnosu na poslednja tri meseca prošle godine.

Rekordne stope inflacije u istoriji evrobloka stvaraju probleme vladama zemalja članica, naročito u Francuskoj gde predsedniku Emanuelu Makronu predstoje parlamentarni izbori sledećeg meseca. Njegova vlada je već izdvojila oko 25 milijardi evra (27 milijardi dolara) za ublažavanje posledica inflacije, ali je potrebno barem još oko dve milijarde evra više jer su cene struje dodatno porasle, zaključuje "Blumberg".

izvor

[Dreadnought]

"Sada treba napraviti pauzu"


Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je drugog dana samita EU da nakon uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji treba napraviti pauzu da bi se video efekat uvedenih mera.

Evropska unija je juče usaglasila uvođenje delimičnog embarga na rusku naftu, što je omogućilo deblokadu šest paketa sankcija.

„Smatram šesti paket velikim korakom napred, ali smatram da sada treba napraviti pauzu. Ovaj paket treba da stupi na snagu i da vimo njegove efekte“, rekao je Kro. Kada je reč o odustajanju od ruskog gasa biće znatno teže postići saglasnost, rekao je belgijski premijer.

izvor

[fazan]

"Sada treba napraviti pauzu"


Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je drugog dana samita EU da nakon uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji treba napraviti pauzu da bi se video efekat uvedenih mera.

Evropska unija je juče usaglasila uvođenje delimičnog embarga na rusku naftu, što je omogućilo deblokadu šest paketa sankcija.

„Smatram šesti paket velikim korakom napred, ali smatram da sada treba napraviti pauzu. Ovaj paket treba da stupi na snagu i da vimo njegove efekte“, rekao je Kro. Kada je reč o odustajanju od ruskog gasa biće znatno teže postići saglasnost, rekao je belgijski premijer.

izvor

Мислим да ће се ефекти шестог пакета видети тек када Русија узврати контра мерама, а њих ће сигурно бити.

[Dreadnought]

Čavušoglu: Ukrajinske mine blokiraju plovidbu Crnim morem


Plutajucće mine koje je Ukrajina postavila u Crnom moru su jedna od najgorih prepreka transportu žita iz Odese, upozorio je danas ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

U intervjuu za novinsku agenciju Anadolija Čavušoglu je potvrdio da su "mine koje je postavila Ukrajina u Odeskoj oblasti jedna od prepreka za siguran transport žitarica", prenos TAS S.

izvor

[Dreadnought]

Američki mediji: OPEK razmatra suspendovanje Rusije iz sporazuma o proizvodnji nafte


Pojedine članice OPEK-a razmatraju opciju da suspenduju učešće Rusije u sporazumu o proizvodnji nafte (OPEK+), pošto zapadne sankcije i delimična evropska počinju da podrivaju sposobnost Moskve da proizvodi više nafte, piše „Vol strit džurnal“, pozivajući se na neimenovane delegate OPEK-a.

Oslobađanje Rusije od ograničenja u sferi proizvodnje nafte može potencijalno otvoriti put za Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i druge proizvođače OPEK-a da povećaju proizvodnju nafte na šta apeluju SAD i evropske zemlje, pošto su usled specijalne vojne operacije u Ukrajini cene nafte porasle iznad 100 dolara po barelu, piše list.

Rusija, jedan od tri najveća proizvođača nafte u svetu, prošle godine se dogovorila sa OPEK-om i devet zemalja koje nisu članice organizacije da se na mesečnom nivou povećava proizvodnja nafte, ali sada se očekuje da će njena proizvodnja pasti za otprilike osam odsto ove godine, precizira se u članku.

Prema rečima delegata OPEK-a, do sada nije upućen zvaničan poziv organizaciji da proizvodi više nafte kako bi se kompenzovao potencijalni deficit Rusije, ali pojedine članice u Persijskom zalivu počele su da planiraju povećanje proizvodnje u narednih nekoliko meseci.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov trenutno boravi u poseti Saudijskoj Arabiji. Kako je najavljeno, planira da učestvuje na sastanku foruma ministara spoljnih poslova Rusija – Savet saradnje arapskih zemalja Persijskog zaliva koja će se održati u Rijadu 1. juna.

Početkom maja UAE i Saudijska Arabija jasno su stavili do znanja da OPEK+ neće moći da poveća proizvodnju nafte, jer je za bilo kakve promene potrebno jednoglasno rešenje. Prema proceni OPEK+, tržište nafte je danas uravnoteženo. Aktuelni sporazum OPEK+ važi do kraja 2022. godine.

izvor

[Dreadnought]

"Gasprom" obustavio isporuke gasa Danskoj i "Šel Enerdži Juropu"


„Gasprom“ je obustavio isporuke gasa glavnoj danskoj energetskoj kompanije „Ersted“ i „Šel Enerdži Jurop“ jer nisu platile gas za april u rubljama.

"′Gasprom′ je potpuno obustavio isporuke gasa kompaniji ′Ersted Salg & Servis A/S (Danska) zbog neplaćanja u rubljama. Do kraja 31. maja ′′Gasprom eksport′ nije dobio uplatu od ′Ersted Salg & Servis′ za isporuke gasa u aprilu u skladu sa Ukazom br. 172 predsednika Ruske Federacije od 31. marta 2022. Plaćanja za isporučeni gas od 1. aprila moraju se obavljati u rubljama, koristeći nove šeme, o čemu su ugovorne strane blagovremeno obaveštene“, ističe se u poruci.

Gasprom je takođe potpuno obustavio isporuke gasa "Šel Enerdži Jurop" za Nemačku zbog neplaćanja u rubljama. Prema ugovoru, maksimalni obim isporuka na godišnjem nivou iznosi 1,2 milijardi kubnih metara gasa.

izvor

[Dreadnought]

Sberbanci blokiran pristup SWIFT-u


Ruska Sberbanka isključena je iz globalnog sistema za razmenu finansijskih poruka SWIFT najnovijim, šestim setom sankcija koje su u odobrili lideri EU.

"Ovaj paket sankcija uključuje više teških mera, pored ostalog isključnje najveće ruske banke Sberbanke iz SWIFT-a", saopštio je šef Evropskog saveta Šarl Mišel posle samita EU, prenosi Raša tudej.

On je dodao da najnovije kaznene mere uključuju i zabranu tri ruskih državnih medija, kao i sankcionisanje pojedinaca koji su, kako kaže, odgovorni za ratne zločine u Ukrajini.

Ne očekuje se da će isključenje Sberbanke, najveće po obimu aktive u Rusiji, iz globlnom međubankarskog sistema uticati na poslovanje u zemlji, pošto su međunarodna plaćanja već bila ograničena ranije uvedenim sankcijama, saopšteno je iz pres službe ruskog zajmodavca.

"Sberbanka radi normalno. Ograničenja su već odranije na snazi. Isključivanje iz SWIFT-a ne menja postojeću situaciju s međunarodnim plaćanjima. Domaće transakcije ne zavise od SWIFT-a i banka će ih obavljati u uobičajnom režimu", poručila je ta banka.

Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina saopštila je u aprilu da je većina ruskih kreditora i 52 strane finansijske organizacije iz 12 zemalja dobilo pristup Sistemu za prenos finansijskih poruka (SPFS), koji je ruska alternativa SWIFT-u. Nabiulina je takođe rekla da monetarni regulator namerava da zadrži u tajnosti identitet članova SPFS-a.

izvor

[Dreadnought]

Sankcije na rusku naftu će se osetiti na celom evropskom kontinentu


Uvođenje sankcija ruskoj nafti imaće negativan uticaj na Rusiju, Evropu i celokupno globalno energetsko tržište, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Naravno, evropski pravac je prilično važan po količini prodaje i tako dalje. Ove sankcije će, naravno, imati negativan uticaj. Verovatno će negativno uticati na ceo kontinent.

Negativno će uticati i na Evropljane i na nas i na celo svetsko energetsko tržište", rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje kako sankcije mogu uticati na rusku privredu i i koliko brzo će kupci iz Azije moći da nadoknade pad potražnje u Evropi.

On je dodao da se odmah slobodne količine preusmere na alternativna tržišta.

"To je svrsishodna, sistemska akcija koja će nam omogućiti da minimiziramo negativne posledice. Ali još jednom ponavljam da ni Evropa i Evropljani nisu oslobođeni negativnog efekta, oni će kroz sve to morati da prođu", rekao je Peskov.

izvor

[Dreadnought]

Eskalira ekonomski rat Brisela i Moskve


Ekonomski rat između Evropske unije i Rusije zaoštrio se u poslednja 24 časa.

Do toga je došlo pošto je Brisel zabranio 90 posto uvoza ruske nafte, a Moskva proširila zabranu isporuka gasa u Evropu zavrnuvši slavinu holandskoj kompaniji GasTera.

Gaspromova odluka o prekidu isporuka gasa Holandiji usledila je dan nakon što je Danska upozorila na potencijalnu obustavu snabdevanja te zemlje ruskim gasom i nakon što je EU donela do sada najtežu meru protiv Rusije od napada te zemlje na Ukrajinu - zabranivši uvoz ruske nafte morskim putem.

Kompanija GasTera, koja kupuje i trguje gasom u ime holandske vlade, saopštila je da je s drugim dobavljačem ugovorila nabavku 2,0 milijarde kubnih metara gasa, što je količina koju je ranije računala da će dobiti od Gasproma do oktobra.

"Ovo još ne predstavlja pretnju za snabdevanje", rekao je portparol holandskog Ministarstva ekonomije Piter Brugenkejt, prenosi Rojters.

Danska kompanija Orsted je u ponedeljak upozorila da bi Gasprom eksport mogao da im prekine isporuke, ali je takođe navela da takav potez neće odmah dovesti u opasnost snabdevanje Danke gasom.

Sve to uticalo je da cena gasa na trgovanju za mesec dana unapred skoči danas za oko 5,0 posto na oko 91 evro po megavat-satu (MWh), ali je to znatno ispod istorijski najviše cene od preko 300 evra po MWh koja je zabeležena početkom marta, dodaje britanska agencija.

„Budući da se na tržištu u velikoj meri očekivalo da isporuke budu ukinute za obe kompanije (GasTera i Orsted), takvo kretanje će se odraziti na znatno zaoštravanje balansa između ponude i potražnje“, napisao je analitičar kompanije ICIS, Tom Marcek-Manser na Tviteru.

Protok ruskog gasa do Nemačke preko gasovoda Severni tok pao je danas, verovatno zbog, kako kažu analitičari, prekida isporuka za Holandiju.

Moskva je ranije zaustavila isporuke prirodnog gasa i Bugarskoj, Poljskoj i Finskoj, zbog njihovog odbijanja da račune plate u ruskim rubljama, što je zahtev koji je Moskva postavila kao odgovor na zapadne sankcije koje su izolovale Rusiju u mnogim oblastima, uključujući i isključenje iz globalnog bankarskog sistem SWIFT.

Smanjenje isporuka iz Rusije podstiče rast ionako visokih cena gasa i turbo inflaciju, a evropske vlade i kompanije su pod pritiskom da nađu alternativne dobavljače i obezbede infrastrukturu za skladištenje gasa i pogone za regasifikaciju.

Evropi se žuri da napuni gasna skladišta kako bi se obezbedile zalihe pre zime, zbog mogućeg smanjenja snabdevanja iz Rusije, koja obično obezbeđuje oko 40 posto ukupnih evropskih potreba za "plavim energentom".

Holandsko skladište gasa je trenutno popunjeno oko 37 posto, prema podacima operatera Gas Infrastrakčer Evropa.

Holandska vlada je prošle nedelje saopštila da će povećati subvencije na 406 miliona evra kako bi podstakla kompanije da napune skladište Bergermer, jedno od najvećih skladišta otvorenog pristupa u Evropi, navodi se u tekstu Rojtersa.

izvor

[Dreadnought]

Za 6 meseci sankcije i na rusku naftu koja se prevozi tankerima


Sankcije Evropske unije protiv Rusije na uvoz sirove nafte koja se prevozi tankerima biće uvedene u narednih šest meseci.

Sankcije koje se odnose na prerađene proizvode biće uvedene kroz osam meseci, rekao je danas portparol Evropske komisije.

Taj rok će početi da teče kada sankcije budu formalno usvojene, a ambasadori EU zemalja odredili su da to bude ove nedelje, nakon što su se lideri EU u ponedeljak načelu dogovorili o šestom paketu sankcije, preneo je Rojters.

izvor

[Dreadnought]

EU demonstrirala jedva postignuto jedinstvo


Samit Evropske unije u Briselu udovoljio je Mađarskoj i doneo odluku o polovičnom naftnom embargu protiv Rusije.

Jedinistvo Unije s mukom je očuvano.

Šta se može dalje očekivati?

Kompromis je postignut tokom noći: do kraja godine bi EU trebalo da prestane da kupuje rusku naftu koja se isporučuje preko morskih luka.

Mađarska, Slovačka i Češka će u početku biti izuzete od embarga EU na rusku naftu - koja se isporučuje naftovodom. Uzgred, Bugarska i Hrvatska su takođe za sebe tražile i dobile izuzetke - duže prelazne periode za naftni embargo.

Najvažniji rezultat za šefove država i vlada na samitu u Briselu: očuvano je jedinstvo EU i zadržana sposobnost delovanja. Olakšanje na sve strane.


Dobar poker

Bio je to „tipičan pregovarački poker EU koji na kraju ipak uspe“, umiruju neke diplomate EU. Drugi vide prilično jasne pukotine u jedinstvu EU.

Čini se gotovo bizarnim da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morao da opomene samit EU da se reši spor oko embarga na naftu. „Interni sporovi samo dovode do toga da Rusija povećava pritisak na Evropu“, rekao je Zelenski u svojoj video-poruci za sastanak u Briselu.

Mađarski premijer, Viktor Orban, povukao je pretnju vetom - i time je oslobođen put do šeste runde drastičnih sankcija Rusiji, koja već tri meseca vodi rat u Ukrajini. Orban je ovog utorka imao rođendan i zauzvrat dobio veliki politički poklon od EU. On je nedeljama uspešno odolevao oštrijim sankcijama Rusiji jer je njegova zemlja potpuno zavisna od gasovoda „Družba“ kojim je Sovjetski Savez snabdevao bivše bratske komunističke države. To ime danas deluje prilično zastarelo.

Letonski premijer Krisjanis Karins kaže da je jasno da bi Rusija bila pogođena samo potpunim energetskim embargom.

„Potrebne su nam potpune i hitne sankcije za ugalj, naftu i gas. Zajedno idemo napred što je brže moguće. Važno je da ostanemo zajedno, da smo jedinstveni.“ Karins je govorio o „fantastičnom koraku“ u pravom smeru kako bi Rusiji otežalo finansiranje rata.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnjik nazvao je naftni embargo „pola koraka“. Ukrajinski političari neprestano kritikuju da previše novca od energetskih poslova nastavlja da teče u rusku ratnu kasu.


Efekat sankcija na Rusiju i EU

Međutim, efekat ovog embarga koji se odnosi samo na tankere - je ograničen. U potpunosti će stupiti na snagu do kraja godine, čime bi Rusija izgubila dve trećine izvoza nafte u EU i što bi, prema proračunima agencije Blumberg, rezultiralo gubitkom od oko deset milijardi dolara za Rusiju.

Ruski izvoz nafte će se smanjiti na 10 odsto prethodnog obima - tek kada Nemačka i Poljska dobrovoljno prestanu da kupuju sirovu naftu iz „naftovoda Družba“ - kao što su već najavile.

Mihail Krutihin, stručnjak za naftu iz Osla, za DW procenjuje da će gubitak prihoda za ruski državni budžet biti još veći: Rusija bi od sledeće godine ostala bez oko 25 odsto prihoda – oko 50 milijardi dolara. Teško je prodati naftu Aziji.

Drugi ekonomisti ističu da ne postoji direktna veza između energetskog biznisa i finansiranja ruskog agresorskog rata. Vojnici i oružje proizvedeno u Rusiji i dalje se plaćaju u rubljama koje Kremlj može da štampa preko centralne banke.

Ono što je, međutim, izvesno je da će zbog ovog embarga - cene energenata za potrošače u Evropi nastaviti da rastu i da inflatorni pritisak neće jenjavati.


Kada je u pitanju energija, stvari postaju ozbiljne

Predstoje dalji testovi jedinstva u EU - jer, što je više sankcija u energetskom sektoru, to su teže posledice po države EU.

Viktor Orban poziva da se pažljivo razmisli o posledicama sankcija. „Energija je ozbiljna stvar. To nije dečja igra. To znači da su nam najpre potrebna rešenja pa onda sankcije. Do sada smo se uvek opredeljivali za sankcije, a onda razmišljali o posledicama i mogućim rešenjima. Ali energija je rizična. Ovo je ozbiljna stvar.“

Sada je odlučeno o postepenom ukidanju uvoza ruskog uglja i ruske nafte. Međutim, kada je reč o sankcijama na uvoz prirodnog gasa, Austrija, Italija, a pre svega Nemačka, izjavljuju da će, bez nanošenja ozbiljne štete sopstvenoj privredi, od ruskog gasa moći potpuno da se oproste tek za nekoliko godina.

Međutim, Poljska i baltičke države, i naravno Ukrajina, zahtevaju da se odmah prekine sa uvozom ruskog gasa.

Prema informacijama Saveta ambasadora EU, sedmi paket sankcija je već u pripremi - ali ne uključuje prirodni gas, već više trgovinskih barijera i prepreka za ruske kompanije i banke.


Afrika zabrinuta zbog žitarica

Predsednik Afričke unije (AU), senegalski predsednik Meki Sal, koji je bio gost samita putem video veze, takođe je pozvao da se razmotre posledice sankcija.

Odluka da se državna ruska „Sberbanka“ isključi iz platnog sistema SWIFT, afričkim zemljama otežava plaćanje uvoza žitarica ili đubriva iz Rusije. Prema Salovim rečima, to će pogoršati prehrambenu krizu u Africi, koja će nastati zbog izostalih isporuka žita iz Ukrajine. Sal je pozvao EU da sa Afrikom radi na pronalaženju rešenja.

Kancelar Olaf Šolc je na konferenciji za novinare Makiju Salu indirektno odgovorio: ne treba mešati uzrok i posledicu. Sankcije su neophodne. „Postoji razlog za to što mnogi građani u svetu imaju poteškoća da se prehrane - to je ruski agresorski rat u Ukrajini. Odgovornost za opasnosti koje nam prete očigledno snosi Rusija i njen predsednik. Zato je toliko važno da pojačamo naše napore da omogućimo izvoz žita iz Ukrajine.“

EU i Afrička unija stoga podržavaju inicijativu Ujedinjenih nacija da se za izvoz žitarica otvore ukrajinske crnomorske luke koje blokira Rusija. Evropska unija radi na alternativnim kopnenim putevima ka zapadu kako bi izvukla žito iz Ukrajine. U tom cilju za uvoz iz Ukrajine treba svesti na minimum carinske formalnosti za kamione, što do sada u praksi nije funkcionisalo glatko na granicama EU sa Ukrajinom.

izvor

[fazan]

Живи били па видели.

Тржиште нафте функционише по принципу спојених судова. Европа ће морати да замени руску нафту са нафтом која је произведена у другим земљама. Те друге земље, које преусмере нафту према Европи, ће оставити без нафте нек друге земље. Европа ће понудити бољу цену и то је то. Међутим, те земље које су остале без нафте ће се окренути руској нафти, и то из два разлога. Први је да је повећање производње нафте поприлично комплексан процес, и са техничке стране, али и са политичке, јер треба да га одобри ОПЕК. Други је да нико не може да прода нафту тако јефтино као Саудијска Арабија и Русија, јер је експлоатација у тим земљама јефтинија. Руси ће сигурно изгубити део прихода, јер ће продавати нафту јефтиније. Међутим, они ће нафту продати и остварити приходе.

Што се тиче пшенице, не постоји могућност да се руска пшеница замени неком другом, а то нема везе са пшеницом из Украјине, него са чињеницом да је Русија највећи извозник пшенице. Те земље из Африке и из Азије ће морати да купе пшеницу. Ако им се ускрати могућност да је купе за доларе и плате SWIFT трансакцијом, куповаће за рубље и јуане.

[dzumba]

Фазан, да баш тако како си навео. Ја претпостављам да су ЕУ израчунали колико ће то да их кошта, али сам готово сигуран да нису тачно израчунали. Колико примећујем најгласнији су у захтевима за забрану увоза руска нафте они који су најмање зависни од ње. Тешко да ће те земље, покрити губитке оним земљама које ће погодити ембарго. Не ради се само о новцу већ и о начину дотура те нафте које ће не знам где купити до оних земља  ЕУ које ембарго погађа. Друго, питање је како ће се Сауди Арабија и други извозници понашати у овој ситуацији. Видели смо да су уздржани у погледу прекида односа са Русијом или увођења санкација. Шта ако те земље не повећају производњу нафте или немају довољно нафте за ЕУ? Мораће САД да дају своје резерве, да повећају вађање своје нафте, што ће скупо да их кошта.

Што се пшенице тиче, већ сам написао да се криза око извоза украјинског жита приказује као могућност да дође до глади у свету. Са друге стране се потпуно заборавља или занемарује да је заправо Русија највећи извозник пшенице у свету -  има дупло већи извоз пшенице од Украјине. Забрана или ометање извоза те пшенице уствари ће можда провоцирати глад у свету (у збиру са украјинским извозом ће сигуно произвести озбиљне проблеме у земљама увозницама пшенице) а за то ће првенствено бити одговорне оне земље које заводе санкције.