Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Milan (longtrip)]

 Ekonomski rat Zapada protiv Rusije je propao, piše britanski The Spectator


Izdanje pojašnjava da je sada Ruska Federacija više orijentisana „na istok i jug nego na zapad“. Šteta koju su sankcije nanele privredi nije bila tako velika kao što se očekivalo:

– uprkos činjenici da je uvoz goriva iz Rusije u Veliku Britaniju smanjen sa 4,5 milijardi funti u 2021. na 1,3 milijarde funti do januara 2023, Evropa je platila visoku cenu za delimični bojkot ruske nafte i gasa.

- Posle smanjenja snabdevanja Evropi, Rusija je brzo povećala izvoz nafte i gasa u Kinu i Indiju, koje su više bile orjentisane na kupovinu energenata nego da se izjašnjavaju protiv rata u Ukrajini uvođenjem sankcija Rusiji.

- The Spectator sugeriše da bi deo ruske nafte koja je izvezena u Indiju mogao da se pumpa nazad u Evropu;

– publikacija je skrenula pažnju na rast uvoza nemačke automobilske industrije u Kazahstan za 507%, a u Jermeniju – za 761%;

— povećan je i uvoz hemijskih proizvoda, električne i računarske opreme u Jermeniju i Kazahstan;

– pokazalo se da nezapadne zemlje ne žele da uvode sankcije protiv Ruske Federacije i njenih oligarha.

opširan tekst ovde

[fazan]

 Ekonomski rat Zapada protiv Rusije je propao, piše britanski The Spectator

opširan tekst ovde

Хвала, одличан текст!

[Boro Prodanic]

Консултације о продужењу споразума о житу наставиће се до 18. маја

ЊУЈОРК – Нове консултације о продужењу споразума о житу наставиће се до 18. маја, изјавио је портпарол генералног секретара Уједињених нација Стефан Дижарик.

Очекујемо да се разговори наставе пре 18. маја, рекао је он.

На питање да ли се очекује нови састанак на високом нивоу, сличан оном који је одржан у Истанбулу 12. маја, Дижарик је рекао да очекује да ће се више формалних разговора на техничком нивоу одржати у наредних неколико дана у Истанбулу, преноси Тас.

„Разговори су у току и укључују све стране. Не можемо довољно да нагласимо колико је важна иницијатива за Црно море, паралелно са напорима да се повећа проток руске хране и ђубрива на тржиште”, рекао је званичник УН.

На питање о изгледима за проширење посла поновним покретањем цевовода за амонијак, Дижарик је рекао да је став УН да се настави и у потпуности спроводи Меморандум о разумевању између Русије и УН, који утиче на извоз житарица и ђубрива, преноси Танјуг.

Izvor

[Boro Prodanic]

Logično pitanje: zar nije lakše da EU prestane da kupuje te derivate od Indije? 

Borelj: EU treba da spreči Indiju da preprodaje rusku naftu Evropi kao derivate

EU treba da spreči Indiju da preprodaje rusku naftu Evropi kao rafinisano gorivo, uključujući dizel, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

Borelj je, u intervjuu za “Fajnenšel tajms”, rekao da će pokrenuti to pitanje danas u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Indije Subrahmanjamom Džaišankarom.

– Ukoliko dizel ili benzin ulaze u Evropu iz Indije koja prerađuje rusku naftu, to je svakako zaobilaženje sankcija prema Rusiji i države članice EU moraju da preduzmu mere u vezi sa time – istakao je Borelj, prenosi Rojters.

Borelj je rekao da bi svaki mehanizam za zaustavljanje protoka ruske nafte trebalo da sprovode nacionalne vlasti, što znači da treba da se proveri koje kompanije kupuju naftne derivate iz Indije.

Indijske rafinerije, koje su ranije retko kupovale rusku naftu zbog visokih transportnih troškova, uvezle su od 970.000 do 981.000 barela nafte dnevno u fiskalnoj 2022/23. (april-mart), što čini više od petine ukupnog indijskog uvoza goriva.

Indija se u protekloj godini pojavila kao najveći kupac ruske nafte od početka rata u Ukrajini.

Pristup jeftinoj ruskoj nafti povećao je proizvodnju i profit indijskih rafinerija, što im omogućava izvoz rafiniranih proizvoda u Evropu i zauzimanje većeg udela na tržištu, ukazuje britanska agencija.

Najveći ruski proizvođač nafte Rosnjeft i glavna indijska rafinerija “Indian Oil Corp” potpisale su ugovor o značajnom povećanju i diversifikaciji kvaliteta nafte isporučene u Indiju.

Indija je izvozila u proseku 154.000 barela dnevno dizela i mlaznog goriva u Evropu pre rata u Ukrajini.

Međutim, to se povećalo na 200.000 barela dnevno nakon što je EU zabranila uvoz ruskih naftnih derivata od 5. februara ove godine, navodi Rojters.

Izvor

[Boro Prodanic]

ИЕА: Руски извоз нафте у априлу порастао за 50.000 барела дневно, приходи пали

МОСКВА– Извоз руске нафте и нафтних деривата у априлу је порастао за 50.000 барела дневно у односу на претходни месец, на 8,3 милиона барела дневно (бпд), наводи се у данас објављеном извештају Међународне агенције за енергију (ИЕА). Два највећа потрошача у Азији - Кина и Индија - су од Русије у априлу купили 2,1 милиона, односно 2,0 милиона бпд, а ЕУ је потрошила 400.000 бпд. Главни купци руске нафте и нафтних деривата су у априлу биле Турска, Кина и Индија, које добијају 430, 220 и 180 хиљада барела дневно.

Преостале количине су дистрибуиране на Блиском истоку, у Јужној Америци, Африци и југоисточној Азији. Према процени ИЕА, приход од извоза руске нафте и нафтних деривата је у априлу порастао за 1,56 милијарде евра у односу на претходни месец, на 13,8 милијарди евра, али је он за 27,0 одсто мањи него у априлу прошле године. Агенција подсећа да је у марту био забележен још већи годишњи пад прихода од извоза руске нафте - за 40,0 одсто у односу на лањски март, преноси Танјуг.

Izvor

[Boro Prodanic]

Гутереш о споразуму о житу: То је добра вест за свет

ЊУЈОРК - Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш поздравио је данас продужење споразума о житу, уз напомену да остају отворена питања о којима ће Русија, Украјина, Турска и УН наставити да разговарају.

"Продужење споразума је добра вест за свет. Гледајуćи унапред, надамо се да ćе извоз хране и ђубрива, укључујуćи амонијак, из Руске Федерације и Украјине моćи безбедно да стигне до глобалних ланаца снабдевања", рекао је Гутереш, преноси Ројтерс.

Претходно су Русија и Украјина потврдиле да су се договориле о продужетку споразума за још 60 дана, након што је то саопштио турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да је споразум продужен како би се помогло земљама у невољи, али је истакла да се свеобухватна процена Русије о ситуацији у вези са споразумом "није променила".

С друге стране, потпредседник украјинске владе Олександр Кубраков навео је да Кијев поздравља продужење споразума, али је поручио да Русији не сме бити дозвољено да саботира договор који омогућава извоз украјинског жита из црноморских лука.

Izvor

[Boro Prodanic]

SAD više ne kriju činjenicu da nastoje da unište Rusiju – Nema povratka

SAD nikada neće odustati od dolara i zadržati svoj status svetske valute, sve dok se koristi protiv Rusije. Ovo je izjavio politikolog iz Vašingtona, Dmitrij Sajms.

Problemi dolara kao međunarodne valute pogoršani su sankcijama Rusiji. Sve više zemalja i kompanija napušta američku valutu, plašeći se ograničenja, hapšenja, blokiranja računa i operacija.

Međutim, „bolest“ dolara, kao i bilo koji drugi problem ove valute, neće dovesti do njenog eliminisanja kasnijim stvaranjem novog američkog instrumenta poravnanja. Razlog za takvo pridržavanje principa Sajms vidi u Rusiji, koju Vašington želi da potisne.

„Možete reći da će SAD želeti da same unište dolar, ali to se neće dogoditi. Zato što su SAD previše uključene u održavanje dolara kao vodeće svetske valute. Da to nije slučaj, želim da kažem da Amerika ne bi bila u stanju da tako efikasno sprovodi sankcije, ne bi mogla na takav način da mobiliše saveznike protiv Rusije“, rekao je Sajms.

Pokoravajući države uz pomoć dolara, SAD žele da nateraju više nezavisnih zemalja na antirusku politiku i poštovanje sankcija. Politikolog je napomenuo, da će to biti ključna tema sastanka G7 u Hirošimi.

Vašington ima za cilj da promoviše takozvane sekundarne sankcije- da izvrši pritisak na zemlje poput Indije i Kazahstana, da manje sarađuju sa Ruskom Federacijom, i manje ignorišu sankcije Zapada u smislu njihovog zaobilaženja. Sajms zaključuje, da konfrontacija ide dalje od trenutne podrške Ukrajini.

SAD više ne kriju činjenicu da nastoje da unište Rusiju.

„Ako bi glavni cilj kolektivnog Zapada bio da zaštiti Ukrajinu, onda bi ovo bila jedna strategija. Ako je strategija da se Rusiji nanese fundamentalni poraz, onda, naravno, nakon sklapanja bilokakvih sporazuma sa Ukrajinom, želja za obračunom sa Ruskom Federacijom neće nestati.

Nažalost, ovo je svet u kome živimo – i nešto na šta svi moramo da budemo spremni“, rekao je Sajms.

SAD su se ponovno približile gornjoj granici nacionalnog duga, a analitičari upozoravaju da bi proglašenje državnog bankrota, praktično srušilo ceo finansijski sistem svetske ekonomije.

Investitori i poslovni novinari primećuju, da sumnje u pouzdanost dolara sve češće teraju igrače na globalnom tržištu da traže alternativu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Volodin traži zabranu, besan na Poljsku

Predsednik Dume Vjačeslav Volodin pozvao je danas na uvođenje zabrane poljskim kamionima da prelaze rusku teritoriju.

Kao i da se od Poljska zahteva finansijska nadoknada za, kako je rekao, sovjetsku obnovu te istočnoevropske zemlje posle Drugog svetskog rata.

Volodin je u saopštenju naveo da Poljsku treba kazniti jer je “izdala istorijsko sećanje” na sovjetsko oslobađanje zemlje od nacističke Nemačke, nizom neprijateljskih akata protiv Moskve, preneo je Rojters.

U komentarima koji će produbiti sukob sa Varšavom, Volodin je rekao da je Poljska postojala kao država samo zahvaljujući Rusiji i da bi Varšava trebalo da plati Rusiji više od 750 milijardi dolara kompenzacije za sovjetske investicije nakon Drugog svetskog rata, navela je britanska agencija.

On je kazao i da bi Poljska trebalo da vrati teritoriju koju je dobila posle rata.

Za sada Varšava nije komentarisla njegovu izjavu.

Volodin je rekao da će parlamentarna komisija početi da razmišlja o uvođenju zabrane ulaska poljskih kamiona na rusku teritoriju već sutra.

Takav potez, kako je kazao, izazvao bi značajan finansijski bol za Poljsku i gubitak radnih mesta.

Zategnuti rusko-poljski odnosi dodatno su se pogoršali od rata u Ukrajini, jer se Varšava pozicionirala kao jedna od ključnih saveznica Kijeva.

Rusija je prošlog meseca obećala da će oštro odgovoriti na nezakonitu zaplenu škole pri njenoj ambasadi u Varšavi, akt koji je ocenila flagrantnim kršenjem Bečke konvencije o diplomatskim odnosima.

U martu 2022. Poljska je proterala 45 ruskih diplomata osumnjičenih da su radili za obaveštajne službe.

Izvor

[PakleniVuk]

Vladimir Đukanović: Američki dužnički limit - drama koja traje


"Ako ne razumete američku dramu oko limita na javno zaduživanje, niste jedini. Veći deo sveta, a i Amerike, se svakih par godina češe pitajući se da li je moguće da najveća svetska ekonomija može da bankrotira. Jednostavan odgovor je ne. Bar ne ovim putem" - kaže u autorskom tekstu Vladimir Đukanović, srpski "vuk" sa Vol Strita, investitor i finansijski konsultant koji je godinama radio u američkom JP Morganu.

Američke referentne kamatne stope se unutar njihovih ekonomskih krugova smatraju bezrizičnim. Na faksu sam imao duge rasprave sa profesorima da tako nešto ne postoji, rizikujući manju ocenu jer nisam prihvatao besmislenu dogmu. Vera da SAD ne mogu da bankrotiraju je toliko utemeljena unutar establišmenta da ni nauka ne može da prodre taj tamni ekonomski vilajet. Tako da svaki šef trezora, kao i ovaj put gospođa Yellen, ponavlja kao papagaj: "američka država je uvek plaćala svoje dugove na vreme i u potpunosti". Uvek sem četiri puta kad nije.


Rane 1862. godine vlada nije uspela da vrati deo duga pod ruševinama građanskog rata. Štampala je bezvredne papirne novčanice koje su u slobodnoj trgovini bile daleko ispod nominalne vrednosti. Tim novcem je bezuspešno pokušala da namiri besne vlasnike obveznica.

Drugi put se sličan scenario odigrao 1933. godine na vrhuncu Velike Depresije. Vlada je odbila da vrati dugove putem obećanih zlatnih novčića već je opet odštampala gomilu papira koji je na ulici bio skoro bezvredan. U svojoj fantastičnoj knjizi American Default, Sebastian Edwards do detalja prati ovaj događaj koga se današnji ekonomisti slabo sećaju.

Treći put 1968. godine vlasnici američkih srebrnih obveznica behu neprijatno iznenađeni kada vlada odbija da im preda srebro u zamenu za odštampane papiriće. Na tim papirićima jasno piše: "donosiocu će trezor za svaki ovaj papir isplatiti jedan srebrni dolar." Kada je veliki broj ljudi pohrlio u trezor, odgovor je bio jasan: nema srebrnih dolara ni u približnoj količini da se namire vlasnici obveznica.

Poslednji put je američki trezor puhnuo u čabar 1971. godine. Praktično dižući u vazduh Bretton Woods, Richard Nixon jednom rečenicom stavlja tačku: "Naredio sam sekretaru trezora Connally-ju da na kratko prestane da razmenjuje dolare u zlato". Na kratko je postalo zauvek a razbesnelim partnerima širom sveta Conally hladno odgovara: "dolar je naša valuta a vaš problem".


Od tog ključnog momenta, i praktično 4 bankrota američke vlade, kreće nezaustavljivo štampanje ove valute. Funta istorijski odlazi u zaborav a dolar postaje globalna rezervna valuta. Ogroman trošak hladnog rata se finansira radikalnim zaduživanjem američke vlade. Niz ratova i najveća vojna ekspanzija u istoriji se plaća tako što štamparija koja je upaljena 1971. godine ne prestaje sa radom. Dug se gomila do neverovatnih visina.

Ekonomisti javni dug najčešće posmatraju kroz prizmu BDP. To je ispravno jer logika nalaže da je jedan scenario kada $1 duguje bogata i likvidna zemlja a sasvim drugi kada je u pitanju siromašna država. Isto je i sa privatnim dugom: mnogo je veća šansa da vam milioner vrati $100 nego beskućnik. Tako da svaki put kada čujete da neki političar vrišti o nominalnom nivou duga u pitanju je sramni populista koji traži jeftine političke poene.

Od 80tih godina prošlog veka američki dug raste. Uskoro će dostići nivo iz Drugog Svetskog Rata kada je američka ratna ekonomija finansirala dobar deo borbe protiv nacista. Vojni budžet koji se bliži cifri od hiljadu milijardi godišnje je manje više ratni. Kako je deficit u 2022. godini iznosio $1.380 milijardi, dug se gomila bez velike šanse da se trend okrene u skoroj budućnosti.

Evo i nominalnog nivoa američkog zaduženja radi kuku-lele efekta. I pored ove neverovatne cifre amerikanci servisiraju svoj dug na vreme od 1971. godine do danas. Kakva se onda halabuka digla poslednjih par nedelja po pitanju limita na američki javni dug?


Ovaj mehanizam postoji još od 1917. godine kada je aktom ozakonjen. Limitira političare u zaduživanju i zahteva da se i izvršna i zakonodavna vlast slože oko daljeg podizanja limita. Kada su Bela Kuća i Kongres u rukama iste stranke, limita se niko ni ne seti. Ali kada su kuće podeljene između demokrata i republikanaca, limit se koristi u političke svrhe. Predsednik Biden je morao da skrati svoj bitni put u Aziju i otkaže posetu Papua Novoj Gvineji i Australiji kako bi rešio problem limita. U zaoštrenom geopolitičkom momentu ovo je u obe zemlje unelo veliku nervozu pred rastućim uticajem Kine. Gvineja je čak zakazala praznik kako bi pokazala poštovanje velikoj sili koja joj staje u zaštitu. Ali od mahanja zastavica u azijskoj prašumi nema ništa jer je Biden hitno vraćen u Washington.

 Američka domaća politika često slonovski deluje na globalne tokove, pa tako i sad. Mesecima se čarkaju oko limita javnog duga iako svi znaju da bi ne podizanjem izazvali kako domaći, tako i globalni finansijski armagedon. Do poslednjeg momenta se natežu da bi demokrate Biden-ovim zaokretom popustili pred republikancima i njihovim zahtevima da se potrošnja smanji. Svi znaju da odluka mora biti doneta ali se prave blesavi po poslednjeg trenutka.

Identičan scenario smo imali i 2011. i 2013. godine, kada su u istoj političkoj raspodeli američki dolari skoro doživeli kolaps. Te 2011. godine smo došli do dva dana pred bankrot dok su političari ubirali jeftine poene. Tržište kapitala je bilo u slobodnom padu a Standard & Poors, kreditna agencija, prvi put u istoriji je smanjila bonitet američkih obveznica (sa užitkom sam taj izveštaj prosledio svojim profesorima koji se i danas drže iste dogme).

Scenario sa limitom američkih dugova je toliko apsurdan da je teško racionalnim osobama objasniti da je ovako nešto moguće. To je kao da se svađate sa suprugom ko će sa istog računa da plati hranu u radnji. Dok vodite apsurdnu raspravu deca su gladna, mačka grebe a babi nema ko keks da da. Još jedna ilustracija da će nas politikanstvo odvesti do vraga.


Jedini iracionalniji od republikanaca koji koriste limit kao ucenu su određene grupe među demokratama koje insistiraju da se blaf republikanaca prozove i izazove bankrot. Jasno je da gospoda ne razumeju ekonomske konsekvence ovog poteza. Finansijska kriza koja bi usledila bi gurnula svet u ekonomsku depresiju. U kombinaciji sa inflacijom koja kruži planetom to bi bila savršena oluja kojoj bi se retko ko radovao.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

(Izvor: Vladimir Đukanović, Fejzbučenje)


Izvor : https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/vladimir-djukanovic-o-duznickoj-krizi-amerike/t5rdrdw

[fazan]

Scenario sa limitom američkih dugova je toliko apsurdan da je teško racionalnim osobama objasniti da je ovako nešto moguće. To je kao da se svađate sa suprugom ko će sa istog računa da plati hranu u radnji. Dok vodite apsurdnu raspravu deca su gladna, mačka grebe a babi nema ko keks da da. Još jedna ilustracija da će nas politikanstvo odvesti do vraga.

Jedini iracionalniji od republikanaca koji koriste limit kao ucenu su određene grupe među demokratama koje insistiraju da se blaf republikanaca prozove i izazove bankrot. Jasno je da gospoda ne razumeju ekonomske konsekvence ovog poteza. Finansijska kriza koja bi usledila bi gurnula svet u ekonomsku depresiju. U kombinaciji sa inflacijom koja kruži planetom to bi bila savršena oluja kojoj bi se retko ko radovao.

Уопште се не ради о томе да ли Америка може да враћа дугове или не може. Ради се о томе да ли извршна власт (председник) може без икакве контроле да расипа новац и купује политичке поене. Код нас многи ово повезују са парама које иду за Украјину, али то је ситница у односу на све остало.