PALUBA
July 14, 2024, 09:40:55 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 [122] 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133   Go Down
  Print  
Author Topic: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini  (Read 213809 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 366


« Reply #1815 on: May 17, 2023, 06:48:24 pm »

Гутереш о споразуму о житу: То је добра вест за свет

ЊУЈОРК - Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш поздравио је данас продужење споразума о житу, уз напомену да остају отворена питања о којима ће Русија, Украјина, Турска и УН наставити да разговарају.

"Продужење споразума је добра вест за свет. Гледајуćи унапред, надамо се да ćе извоз хране и ђубрива, укључујуćи амонијак, из Руске Федерације и Украјине моćи безбедно да стигне до глобалних ланаца снабдевања", рекао је Гутереш, преноси Ројтерс.

Претходно су Русија и Украјина потврдиле да су се договориле о продужетку споразума за још 60 дана, након што је то саопштио турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да је споразум продужен како би се помогло земљама у невољи, али је истакла да се свеобухватна процена Русије о ситуацији у вези са споразумом "није променила".

С друге стране, потпредседник украјинске владе Олександр Кубраков навео је да Кијев поздравља продужење споразума, али је поручио да Русији не сме бити дозвољено да саботира договор који омогућава извоз украјинског жита из црноморских лука.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 366


« Reply #1816 on: May 21, 2023, 10:03:44 am »

SAD više ne kriju činjenicu da nastoje da unište Rusiju – Nema povratka

SAD nikada neće odustati od dolara i zadržati svoj status svetske valute, sve dok se koristi protiv Rusije. Ovo je izjavio politikolog iz Vašingtona, Dmitrij Sajms.

Problemi dolara kao međunarodne valute pogoršani su sankcijama Rusiji. Sve više zemalja i kompanija napušta američku valutu, plašeći se ograničenja, hapšenja, blokiranja računa i operacija.

Međutim, „bolest“ dolara, kao i bilo koji drugi problem ove valute, neće dovesti do njenog eliminisanja kasnijim stvaranjem novog američkog instrumenta poravnanja. Razlog za takvo pridržavanje principa Sajms vidi u Rusiji, koju Vašington želi da potisne.

„Možete reći da će SAD želeti da same unište dolar, ali to se neće dogoditi. Zato što su SAD previše uključene u održavanje dolara kao vodeće svetske valute. Da to nije slučaj, želim da kažem da Amerika ne bi bila u stanju da tako efikasno sprovodi sankcije, ne bi mogla na takav način da mobiliše saveznike protiv Rusije“, rekao je Sajms.

Pokoravajući države uz pomoć dolara, SAD žele da nateraju više nezavisnih zemalja na antirusku politiku i poštovanje sankcija. Politikolog je napomenuo, da će to biti ključna tema sastanka G7 u Hirošimi.

Vašington ima za cilj da promoviše takozvane sekundarne sankcije- da izvrši pritisak na zemlje poput Indije i Kazahstana, da manje sarađuju sa Ruskom Federacijom, i manje ignorišu sankcije Zapada u smislu njihovog zaobilaženja. Sajms zaključuje, da konfrontacija ide dalje od trenutne podrške Ukrajini.

SAD više ne kriju činjenicu da nastoje da unište Rusiju.

„Ako bi glavni cilj kolektivnog Zapada bio da zaštiti Ukrajinu, onda bi ovo bila jedna strategija. Ako je strategija da se Rusiji nanese fundamentalni poraz, onda, naravno, nakon sklapanja bilokakvih sporazuma sa Ukrajinom, želja za obračunom sa Ruskom Federacijom neće nestati.

Nažalost, ovo je svet u kome živimo – i nešto na šta svi moramo da budemo spremni“, rekao je Sajms.

SAD su se ponovno približile gornjoj granici nacionalnog duga, a analitičari upozoravaju da bi proglašenje državnog bankrota, praktično srušilo ceo finansijski sistem svetske ekonomije.

Investitori i poslovni novinari primećuju, da sumnje u pouzdanost dolara sve češće teraju igrače na globalnom tržištu da traže alternativu.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 366


« Reply #1817 on: May 21, 2023, 12:49:40 pm »

Volodin traži zabranu, besan na Poljsku

Predsednik Dume Vjačeslav Volodin pozvao je danas na uvođenje zabrane poljskim kamionima da prelaze rusku teritoriju.

Kao i da se od Poljska zahteva finansijska nadoknada za, kako je rekao, sovjetsku obnovu te istočnoevropske zemlje posle Drugog svetskog rata.

Volodin je u saopštenju naveo da Poljsku treba kazniti jer je “izdala istorijsko sećanje” na sovjetsko oslobađanje zemlje od nacističke Nemačke, nizom neprijateljskih akata protiv Moskve, preneo je Rojters.

U komentarima koji će produbiti sukob sa Varšavom, Volodin je rekao da je Poljska postojala kao država samo zahvaljujući Rusiji i da bi Varšava trebalo da plati Rusiji više od 750 milijardi dolara kompenzacije za sovjetske investicije nakon Drugog svetskog rata, navela je britanska agencija.

On je kazao i da bi Poljska trebalo da vrati teritoriju koju je dobila posle rata.

Za sada Varšava nije komentarisla njegovu izjavu.

Volodin je rekao da će parlamentarna komisija početi da razmišlja o uvođenju zabrane ulaska poljskih kamiona na rusku teritoriju već sutra.

Takav potez, kako je kazao, izazvao bi značajan finansijski bol za Poljsku i gubitak radnih mesta.

Zategnuti rusko-poljski odnosi dodatno su se pogoršali od rata u Ukrajini, jer se Varšava pozicionirala kao jedna od ključnih saveznica Kijeva.

Rusija je prošlog meseca obećala da će oštro odgovoriti na nezakonitu zaplenu škole pri njenoj ambasadi u Varšavi, akt koji je ocenila flagrantnim kršenjem Bečke konvencije o diplomatskim odnosima.

U martu 2022. Poljska je proterala 45 ruskih diplomata osumnjičenih da su radili za obaveštajne službe.

Izvor
Logged
PakleniVuk
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 231


Ko laje zlo ne misli


« Reply #1818 on: May 21, 2023, 03:20:51 pm »

Vladimir Đukanović: Američki dužnički limit - drama koja traje


"Ako ne razumete američku dramu oko limita na javno zaduživanje, niste jedini. Veći deo sveta, a i Amerike, se svakih par godina češe pitajući se da li je moguće da najveća svetska ekonomija može da bankrotira. Jednostavan odgovor je ne. Bar ne ovim putem" - kaže u autorskom tekstu Vladimir Đukanović, srpski "vuk" sa Vol Strita, investitor i finansijski konsultant koji je godinama radio u američkom JP Morganu.

Američke referentne kamatne stope se unutar njihovih ekonomskih krugova smatraju bezrizičnim. Na faksu sam imao duge rasprave sa profesorima da tako nešto ne postoji, rizikujući manju ocenu jer nisam prihvatao besmislenu dogmu. Vera da SAD ne mogu da bankrotiraju je toliko utemeljena unutar establišmenta da ni nauka ne može da prodre taj tamni ekonomski vilajet. Tako da svaki šef trezora, kao i ovaj put gospođa Yellen, ponavlja kao papagaj: "američka država je uvek plaćala svoje dugove na vreme i u potpunosti". Uvek sem četiri puta kad nije.


Rane 1862. godine vlada nije uspela da vrati deo duga pod ruševinama građanskog rata. Štampala je bezvredne papirne novčanice koje su u slobodnoj trgovini bile daleko ispod nominalne vrednosti. Tim novcem je bezuspešno pokušala da namiri besne vlasnike obveznica.

Drugi put se sličan scenario odigrao 1933. godine na vrhuncu Velike Depresije. Vlada je odbila da vrati dugove putem obećanih zlatnih novčića već je opet odštampala gomilu papira koji je na ulici bio skoro bezvredan. U svojoj fantastičnoj knjizi American Default, Sebastian Edwards do detalja prati ovaj događaj koga se današnji ekonomisti slabo sećaju.

Treći put 1968. godine vlasnici američkih srebrnih obveznica behu neprijatno iznenađeni kada vlada odbija da im preda srebro u zamenu za odštampane papiriće. Na tim papirićima jasno piše: "donosiocu će trezor za svaki ovaj papir isplatiti jedan srebrni dolar." Kada je veliki broj ljudi pohrlio u trezor, odgovor je bio jasan: nema srebrnih dolara ni u približnoj količini da se namire vlasnici obveznica.

Poslednji put je američki trezor puhnuo u čabar 1971. godine. Praktično dižući u vazduh Bretton Woods, Richard Nixon jednom rečenicom stavlja tačku: "Naredio sam sekretaru trezora Connally-ju da na kratko prestane da razmenjuje dolare u zlato". Na kratko je postalo zauvek a razbesnelim partnerima širom sveta Conally hladno odgovara: "dolar je naša valuta a vaš problem".


Od tog ključnog momenta, i praktično 4 bankrota američke vlade, kreće nezaustavljivo štampanje ove valute. Funta istorijski odlazi u zaborav a dolar postaje globalna rezervna valuta. Ogroman trošak hladnog rata se finansira radikalnim zaduživanjem američke vlade. Niz ratova i najveća vojna ekspanzija u istoriji se plaća tako što štamparija koja je upaljena 1971. godine ne prestaje sa radom. Dug se gomila do neverovatnih visina.

Ekonomisti javni dug najčešće posmatraju kroz prizmu BDP. To je ispravno jer logika nalaže da je jedan scenario kada $1 duguje bogata i likvidna zemlja a sasvim drugi kada je u pitanju siromašna država. Isto je i sa privatnim dugom: mnogo je veća šansa da vam milioner vrati $100 nego beskućnik. Tako da svaki put kada čujete da neki političar vrišti o nominalnom nivou duga u pitanju je sramni populista koji traži jeftine političke poene.

Od 80tih godina prošlog veka američki dug raste. Uskoro će dostići nivo iz Drugog Svetskog Rata kada je američka ratna ekonomija finansirala dobar deo borbe protiv nacista. Vojni budžet koji se bliži cifri od hiljadu milijardi godišnje je manje više ratni. Kako je deficit u 2022. godini iznosio $1.380 milijardi, dug se gomila bez velike šanse da se trend okrene u skoroj budućnosti.

Evo i nominalnog nivoa američkog zaduženja radi kuku-lele efekta. I pored ove neverovatne cifre amerikanci servisiraju svoj dug na vreme od 1971. godine do danas. Kakva se onda halabuka digla poslednjih par nedelja po pitanju limita na američki javni dug?


Ovaj mehanizam postoji još od 1917. godine kada je aktom ozakonjen. Limitira političare u zaduživanju i zahteva da se i izvršna i zakonodavna vlast slože oko daljeg podizanja limita. Kada su Bela Kuća i Kongres u rukama iste stranke, limita se niko ni ne seti. Ali kada su kuće podeljene između demokrata i republikanaca, limit se koristi u političke svrhe. Predsednik Biden je morao da skrati svoj bitni put u Aziju i otkaže posetu Papua Novoj Gvineji i Australiji kako bi rešio problem limita. U zaoštrenom geopolitičkom momentu ovo je u obe zemlje unelo veliku nervozu pred rastućim uticajem Kine. Gvineja je čak zakazala praznik kako bi pokazala poštovanje velikoj sili koja joj staje u zaštitu. Ali od mahanja zastavica u azijskoj prašumi nema ništa jer je Biden hitno vraćen u Washington.

 Američka domaća politika često slonovski deluje na globalne tokove, pa tako i sad. Mesecima se čarkaju oko limita javnog duga iako svi znaju da bi ne podizanjem izazvali kako domaći, tako i globalni finansijski armagedon. Do poslednjeg momenta se natežu da bi demokrate Biden-ovim zaokretom popustili pred republikancima i njihovim zahtevima da se potrošnja smanji. Svi znaju da odluka mora biti doneta ali se prave blesavi po poslednjeg trenutka.

Identičan scenario smo imali i 2011. i 2013. godine, kada su u istoj političkoj raspodeli američki dolari skoro doživeli kolaps. Te 2011. godine smo došli do dva dana pred bankrot dok su političari ubirali jeftine poene. Tržište kapitala je bilo u slobodnom padu a Standard & Poors, kreditna agencija, prvi put u istoriji je smanjila bonitet američkih obveznica (sa užitkom sam taj izveštaj prosledio svojim profesorima koji se i danas drže iste dogme).

Scenario sa limitom američkih dugova je toliko apsurdan da je teško racionalnim osobama objasniti da je ovako nešto moguće. To je kao da se svađate sa suprugom ko će sa istog računa da plati hranu u radnji. Dok vodite apsurdnu raspravu deca su gladna, mačka grebe a babi nema ko keks da da. Još jedna ilustracija da će nas politikanstvo odvesti do vraga.


Jedini iracionalniji od republikanaca koji koriste limit kao ucenu su određene grupe među demokratama koje insistiraju da se blaf republikanaca prozove i izazove bankrot. Jasno je da gospoda ne razumeju ekonomske konsekvence ovog poteza. Finansijska kriza koja bi usledila bi gurnula svet u ekonomsku depresiju. U kombinaciji sa inflacijom koja kruži planetom to bi bila savršena oluja kojoj bi se retko ko radovao.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

(Izvor: Vladimir Đukanović, Fejzbučenje)


Izvor : https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/vladimir-djukanovic-o-duznickoj-krizi-amerike/t5rdrdw


* 31.5.jpg (153.57 KB, 1200x1023 - viewed 0 times.)
« Last Edit: May 25, 2023, 09:42:51 pm by Brok, Reason: ubačene slike u atačment » Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 420


« Reply #1819 on: May 21, 2023, 04:12:33 pm »

Scenario sa limitom američkih dugova je toliko apsurdan da je teško racionalnim osobama objasniti da je ovako nešto moguće. To je kao da se svađate sa suprugom ko će sa istog računa da plati hranu u radnji. Dok vodite apsurdnu raspravu deca su gladna, mačka grebe a babi nema ko keks da da. Još jedna ilustracija da će nas politikanstvo odvesti do vraga.

Jedini iracionalniji od republikanaca koji koriste limit kao ucenu su određene grupe među demokratama koje insistiraju da se blaf republikanaca prozove i izazove bankrot. Jasno je da gospoda ne razumeju ekonomske konsekvence ovog poteza. Finansijska kriza koja bi usledila bi gurnula svet u ekonomsku depresiju. U kombinaciji sa inflacijom koja kruži planetom to bi bila savršena oluja kojoj bi se retko ko radovao.

Уопште се не ради о томе да ли Америка може да враћа дугове или не може. Ради се о томе да ли извршна власт (председник) може без икакве контроле да расипа новац и купује политичке поене. Код нас многи ово повезују са парама које иду за Украјину, али то је ситница у односу на све остало.
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 353


« Reply #1820 on: May 25, 2023, 07:02:54 pm »

NJemačka ušla u recesiju.


"Njemačka ušla u recesiju nakon blagog pada ekonomije u prvom kvartalu ove godine


Prva procjena je pokazala stagnaciju BDP-a u prvom kvartalu i izlazak Njemačke iz recesije. Na godišnjoj razini, BDP je pao za 0,5 posto kada se prilagodi cjenovnim i kalendarskim učincima.



Njemačka ekonomija smanjila se u prvom tromjesečju 2023. u poređenju s prethodna tri mjeseca, čime je ušla u recesiju, pokazali su podaci statističkog ureda u četvrtak.

Bruto domaći proizvod pao je za 0,3 posto u tromjesečju kada se prilagodi za cijene i kalendarske učinke, pokazala je druga procjena. Ovo je uslijedilo nakon pada od 0,5 posto u četvrtom tromjesečju 2022. Recesija se obično definira kao dva uzastopna kvartala kontrakcije.

Prva procjena je pokazala stagnaciju BDP-a u prvom kvartalu i izlazak Njemačke iz recesije. Na godišnjoj razini, BDP je pao za 0,5 posto kada se prilagodi cjenovnim i kalendarskim učincima.

"Pod teretom goleme inflacije, njemački potrošač je pao na koljena, povlačeći sa sobom cijelu ekonomiju", rekao je Andreas Scheuerle, analitičar u DekaBank.

Potrošnja kućanstava smanjena je za 1,2 posto na tromjesečju nakon cjenovnih, sezonskih i kalendarskih prilagođavanja. Državna potrošnja također je značajno smanjena za 4,9 posto na tromjesečju.

"Toplo zimsko vrijeme, oporavak industrijske aktivnosti, potpomognut ponovnim otvaranjem Kine i ublažavanje trvenja u opskrbnom lancu, nisu bili dovoljni da izvuku ekonomiju iz opasne zone recesije", rekao je ING-ov globalni šef makropodručja Carsten Brzeski.

Nasuprot tome, ulaganja su porasla u prva tri mjeseca ove godine, nakon slabe druge polovice 2022. Ulaganja u mašine i opremu porasla su za 3,2 posto u poređenju s prethodnim tromjesečjem, dok su ulaganja u građevinarstvo porasla za 3,9 posto na tromjesečju.

Bilo je i pozitivnih doprinosa trgovine. Izvoz je porastao 0,4 posto, dok je uvoz pao 0,9 posto.

"Ogroman porast cijena energije uzeo je danak u zimskom polugodištu", rekao je glavni ekonomist Commerzbanka Joerg Kraemer.

Recesiju nije bilo moguće izbjeći i sada je pitanje hoće li doći do oporavka u drugoj polovici godine.

"Gledajući dalje od prvog tromjesečja, čini se da je optimizam s početka godine ustupio mjesto više osjećaja za realnost", rekao je Brzeski iz ING-a.

Pad kupovne moći, prorijeđene knjige industrijskih narudžbi, agresivno zaoštravanje monetarne politike i očekivano usporavanje američke ekonomije govore u prilog slabe ekonomske aktivnosti.

Nakon pada poslovne klime IFO-a u srijedu, svi ključni vodeći pokazatelji u proizvodnom sektoru sada padaju, rekao je Kraemer iz Commerzbank.

Njemačka Bundesbank, međutim, očekuje skroman rast ekonomije u drugom tromjesečju jer oporavak industrije više nego nadoknađuje stagnirajuću potrošnju kućanstava i pad građevinarstva, navodi se u mjesečnom izvještaju u ekonomiji objavljenom u srijedu."
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 366


« Reply #1821 on: May 28, 2023, 09:18:34 am »

Ostvarena mudrost: Dogovorili se, kreće štamparija a štetu će da plate saveznici

Postignut je načelni dogovor o visini javnog zaduživanja u Americi.

Nakon višednevnih pregovora između američkog predsednika Džozefa Bajdena i predstavnika republikanske većine u Kongresu postignut je načelni dogovor o maksimalnom javnom zaduživanju u 2024. godini ne računajući javnu potrošnju za potrebe nacionalne odbrane, potvrdio je neimenovani izvor upoznat sa tokom pregovora.

Dogovoreno je da gornja granica javnog duga ne sme biti veća od 31,4 biliona dolara za troškove koji se ne odnosi na sistem nacionalne odbrane, što je približno isti iznos koji važi i za tekuću budžetsku godinu, prenosi Rojters.

Predsednik SAD Džozef Bajden pozdravio je načelni dogovor i ocenio da je učinjen „važan korak napred“ i kompromisno rešenje koje ipak ne odstupa od ključnih prioriteta demokrata.

„Sporazum predstavlja kompromis, što znači da niko nije dobio sve što želi. To je odgovornost upravljanja (državom)“, rekao je Bajden.

Prema njegovim rečima, sporazum je dobra vest za američki narod jer sprečava katastrofalan razvoj događaja koji je mogao uticati na ekonomsku recesiju, ugroziti penzione fondove i doprineti gašenju miliona radnih mesta.

„Tokom narednog dana naši pregovarački timovi finaliziraće tekst zakona i sporazum će ići pred Predstavnički dom i Senat. Pozivam oba doma da što pre potvrde sporazum“, istakao je Bajden.

Dogovor je postignut nakon devedesetominutnog telefonskog razgovora Bajdena i predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa Kevina Mekartija.

Izvor
Logged
PakleniVuk
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 231


Ko laje zlo ne misli


« Reply #1822 on: May 28, 2023, 09:24:10 am »

Naslov "Ostvarena mudrost....štetu će da plate saveznici" Grin
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 366


« Reply #1823 on: May 28, 2023, 09:31:34 am »

Naslov "Ostvarena mudrost....štetu će da plate saveznici" Grin

Mislim da je naslov surovo realan.
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 353


« Reply #1824 on: May 28, 2023, 10:58:04 am »

Nije realan.
Realan naslov bi bio:  "Ostvarena mudrost....štetu će da plate podanici"

Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 366


« Reply #1825 on: May 28, 2023, 11:46:10 am »

Nije realan.
Realan naslov bi bio:  "Ostvarena mudrost....štetu će da plate podanici"


U pravu si, taj naslov bio bi realniji.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 420


« Reply #1826 on: May 28, 2023, 04:06:02 pm »

Догодило се оно што се и очекивало.

Овај буџет не ограничава америчку помоћ Украјини, само ће се она сада усмеравати преко Министарства одбране, које је изузето од ограничења. Такође, већ су почели другачије да књиже оно што се шаље.

Ракета која је произведена пре 20 година је раније књижена према цени нове ракете. Вредела је онолико колико кошта њена замена. Сада су почели да рачунају амортизацију, што је по мом мишљењу бесмислено.

Ево поприлично интересантног текста са графиконима који илуструју америчку помоћ Украјини до краја фебруара: https://www.cfr.org/article/how-much-aid-has-us-sent-ukraine-here-are-six-charts#:~:text=Since%20the%20war%20began%2C%20the,Economy%2C%20a%20German%20research%20institute.
Logged
victoria
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 523


« Reply #1827 on: May 28, 2023, 05:20:10 pm »

Може Ујка Сем да књижи како хоће али ако на предстојећем самиту у Санкт Петербургу представници 131 државе донесу одлуку да своју трговину "књиже" у неким другим валутама осим долара црно му се пише.У случају такве одлуке Русија уопште не мора да војно добије рат у Украјини,довољно је да га не изгуби.https://forumspb.com/en/
Logged
PakleniVuk
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 231


Ko laje zlo ne misli


« Reply #1828 on: May 31, 2023, 07:04:27 pm »

Očekuje se da će Saudijska Arabija postati članica BRICS ove godine i još 19 država nakon njih očekuje prijem . Još poneko objašnjenje nalazi se u samom videu 
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 366


« Reply #1829 on: May 31, 2023, 07:39:42 pm »

Evropa prelazi na “ratnu privredu”?

Nacionalizacija fabrika? Kontrola cena? Racionirani obroci hrana? Na šta komesar Evropske unije za unutrašnje tržište Tjeri Breton misli kada pominje izraz “ratna privreda”?

EU se obavezala da će Ukrajini u roku od godinu dana poslati milion komada municije, ali proizvodni kapaciteti tek bi trebalo da se usklade s tom obavezom.

Izraz “ratna privreda” podseća na dramatične mere iz mračnih dana prošlosti: vlade menjaju svoje ekonomske sisteme i industrijsku proizvodnju kako bi dale prednost proizvodnji za potrebe vođenja rata.

Komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton počeo je redovno da pominje taj izraz početkom marta dok je tražio (i još uvek traži) brzo povećanje narudžbina, kao i proizvodnje municije i oružja od strane EU – kako za snabdevanje Ukrajine, tako i za popunjavanje sopstvenih zaliha. Komesar je obišao više od deset fabrika za proizvodnju oružja, gde se suočio s pritužbama da dugoročnih ugovora nema – uprkos nekoliko odluka EU o povećanju finansiranja i smanjenju prepreka za zajedničku nabavku.

– Kašnjenja nisu u skladu s našim trenutnim potrebama – rekao je Breton na konferenciji za novinare 3. maja. “Zato je neophodno – i ja to jasno kažem – da se industrijska baza pogura i pokrene ka ‘ratnoj privredi’, ako mi dozvoljavate da koristim taj izraz.”

Nije odobreno

Ali, čini se da se Breton oko toga baš i nije konsultovao sa svim državama-članicama Evropske unije. Berlin je tu možda i najosetljiviji. Nemački ambasador u Poljskoj Tomas Bager dobro zna kako to izgleda kad se na njegovu zemlju vrši pritisak po pitanju nabavke oružja, ali on svejedno smatra da je Bretonov predlog “neproduktivan”.

– U Nemačkoj nećete dobiti pozitivan odgovor na izraz “ratna privreda” – kratko je prokomentarisao Bager ranije ovog meseca. I dodao: “To nije pravi način za mobilizaciju napora.”

Ta reakcija nije nimalo iznenađujuća, objašnjava Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike (CEPA). On za DW čak kaže da bi taj pojam potpuno zabranio.

– To znači vrlo različite stvari u različitim zemljama. Prava “ratna privreda” je kada ljudi sa oružjem dođu, preuzmu vašu fabriku i nateraju vas da proizvodite više oružja. Mislim da to u Evropi niko zapravo ne predlaže – kaže Lukas, ali ujedno naglašava da je Rusija već preduzela takve korake.

– U Nemačkoj to podseća na nacističku kontrolu privrede koja je podrazumevala kolosalne patnje i zlostavljanje prisilnih radnika – podseća Lukas.

– To je pomalo kao da u Sjedinjenim Državama kažete: “Ovo moramo da podignemo na plantažni tempo”. To ne bi bio znak produktivnosti, već znak najmračnijeg perioda u američkoj istoriji. Ne mislim da bi to trebalo rešavati koristeći takve izraze, to se rešava tako što se sedne za sto i donesu teške regulatorne odluke o finansijama kojima se postiže rezultat koji želite – kaže Lukas.

“Ukrajina se bori za našu slobodu”

Iako podržava taj cilj, vojni istoričar Slavomir Debski, direktor Poljskog instituta za međunarodne poslove (PISM), ne misli da je uvođenje “ratne privrede” neophodno. Barem “ne još”. On smatra da političari ni sami zapravo ne znaju šta misle kada taj izraz pominju.

– Godine 1942. Sjedinjene Države bile su u stanju da proizvode velike brodove za 14 dana, umesto za dve godine – objašnjava on.

“To je vrsta privatizacije ratne privrede. Mi nismo u toj situaciji i nema potrebe uvoditi takav režim u naše privrede.”

Analitičar Ben Talis iz Nemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP) predlaže da, umesto što samo koriste taj pojam, političari počnu da objašnjavaju šta misle kada koriste izraz “ratna privreda”.

– Ukrajina se bori za našu slobodu. Ukrajinci sprečavaju da mi budemo napadnuti. Ako to tako budemo videli, onda bi ovo stvarno trebalo da postane i naš sukob, i trebalo bi da hoćemo da pobedimo. Dakle, da prihvatimo da smo u ozbiljnom sukobu i da onda počnemo ljude na to i da pripremamo – kaže Talis za DW.

Izvor
Logged
Pages:  1 ... 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 [122] 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 22 queries.