Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Prvačić]

Egipat predao zahtjev zahtjev za članstvo u BRIKS-u


"Египат предао захтјев за придруживање БРИКС-у, спрема се и Иран


Амбасадор Русије у Каиру Георгиј Борисенко потврдио је да је Египат предао захтјев за ступање у организацију БРИКС.

- Египат је предао захтјев за придружење групи БРИКС, зато што је једна од иницијатива којима се БРИКС тренутно бави максимални прелазак трговине на алтернативне валуте, било да су то националне или стварање неке заједничке валуте. Египат је веома заинтересован за то - истакао је дипломата у интервјуу за руске медије.

Према његовим ријечима, Каиро, генерално, испољава велику жељу за развојем трговинских и других видова економске кооперације са Русијом.

- Тренутно се одвија процес изградње нових механизама узајамних обрачуна у овим трговинским трансакцијама - додао је амбасадор.

Иран сљедећи на листи за учлањење

Претходно је предсједник Ирана Ибрахим Раиси на састанку са венецуеланском омладином у Каракасу изјавио да расте улога регионалних организација у формирању новог мултиполарног свијета.

Он је поручио да је његова земља спремна за придружење БРИКС-у.

Лист „Опинион“, позивајући се на изворе, објавио је да је предсједник Француске Емануел Макрон замолио предсједника Јужноафричке Републике Сирила Рамафосу да му дозволи да учествује на самиту БРИКС у августу.

У оквиру БРИКС-а се налази пет држава: Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република. Неколико држава, међу којима и Аргентина навеле су да желе да приступе БРИКС-у."

IZVOR

[Рашо]

Гледе санкција и међународне изолације Русије...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Врло је могуће да из овог рата изађу као незаобилазни политички и економски фактор земље које су практично до јуче сматране земљама "трећег света". Без обзира на актуелну економску надмоћ "Запада" (која ипак није онаква каква је била пре само 20 година), овај рат ће, чак и да га добију против Русије, ослабити кључне играче "Запада", а пре свега Европску унију (Немачку, Француску). Питање је да ли ће они моћи да у економском смислу диктирају било коме и било шта. Доминација у технологији, посебно у технологији чипова, је важна али ће управо блокаде и забране натерати Кину  и Индију да улажу средства да развијају своје. Да тога нема они би и даље готове производе (чипове) куповали на "Западу".

Русија ће такође сигурно изаћи економски оштећена, чак и да победи у овом рату. Заостајала је и а сада ће још више у тим напредним технологијама. Зато ће Кина, Индија, па изгледа и неке од арапских земља ући у светску економску игру као врло важни играчи. Остале земље БРИКС-а, друге земље Азије, Африке и Јужне Америке ће им се по инерцији придружити. Као што сам раније овде писао, њима је сада драго што се води "белачки" рат, у коме "белци" (њихове колонијалне силе) сада страдају уместо њих, а они глуме (или заиста имају улогу) мировне посреднике и питају се о нечему. Ако "Запад" победи неће их, као ни до сада питати ниочему. Зато у суштини и навијају против "Запада".

[Prvačić]

Svako je sebi naj preči!

[Boro Prodanic]

Немачка се противи намери ЕУ да заплени руску имовину у корист Украјине

БЕРЛИН – Немачка се противи намери ЕУ да заплени замрзнуту имовину руске централне банке (ЦБРФ) у иностранству и искористи је за обнову Украјине.

Према данас објављеном чланку листа Фајненшл тајмс (ФТ), Немачка и неке друге европске земље сматрају да је предлог Европске комисије (ЕК), који предвиђа овај корак, правно сумњив и да представља ризик за будућност.

Представник Министарства спољних послова Немачке је за ФТ рекао да Москва „мора да плати за штету коју је нанела Украјини”, али коришћење замрзнутих руских актива у ту сврху је везано са „компликованим финансијским и правним питањима”, јавља Танјуг.

Други службеник немачког Министарства спољних послова је саопштио да је министар правде ове земље Марко Бушман простудирао предлог ЕК о заплени руске имовине и закључио да је она „правно неизводљива”.

Представник ЕК Кристијан Виганд је 25. маја изјавио да су државе ЕУ замрзле руску имовину вредну више од 200 милијарди евра, пренеле су агенције.

Izvor

[babaroga]

Naravno da se Nemacka buni, od kako je UK izasla iz EUSSR, sad samo Nemacka mora da snosi vecinu EU doprinosa, a do pre par godina je UK ucestvovala i bila odmah iza Nemacke.

Ovo je kao ono iz price kad svi idu u kafanu da piju u daju po 10% od zarade za kupovinu pica, i kad se onaj najimucniji naljutio i odlucio da vise ne dolazi, ostali nisu imali ni za jednu turu, tako i sa EUSSR bez UK

[Boro Prodanic]

Počeli protesti:10.000 Britanaca podržalo peticiju za ukidanje sankcija Rusiji

Više od 10.000 ljudi u Velikoj Britaniji podržalo je peticiju kojom se poziva na referendum o ukidanju sankcija Rusiji, pokazuju podaci na sajtu parlamenta.

„Vlada, ako ne promeni svoju politiku, mora održati referendum u Velikoj Britaniji o ovom pitanju u roku od najviše šest meseci“, navodi se u peticiji.

U dokumentu se navodi da je London intervenisao u sukobu u Ukrajini bez ikakvog mandata građana zemlje, a oni su zauzvrat, prinuđeni da doživljavaju ekonomske posledice.

„To uključuje povećanje cena energenata, troškova života, kamatnih stopa, inflacije, nezaposlenosti, viših poreza i stopa, kao i štrajkova, štete za preduzeća i smanjenja javnih usluga“, precizira se u tekstu.

Prema informacijama na sajtu parlamenta, ako peticija skupi više od deset hiljada potpisa, onda bi Vlada trebalo da odgovori na nju. Ako bude 100.000 potpisa, dokument će biti razmatran u parlamentu.

Uvođenje sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, kao i uzvratne mere Moskve, pogodile su milione britanskih domaćinstava. Zemlja doživljava talas štrajkova zbog rekordno visoke inflacije.

Zaposleni u železničkim kompanijama, aerodromima, advokati, poštari i radnici u drugim sredinama izlaze na protest.

U maju je Uprava za finansijske usluge Velike Britanije izvestila da je broj građana koji imaju ozbiljne probleme sa plaćanjem komunalnih usluga porastao sa 7,8 miliona ljudi prošlog proleća na 10,9 miliona u januaru ove godine.

Izvor

[babaroga]

Na zalost nikada nista nije uradjeno od tih UK Parlamentarnih Peticija, za 10000 potpisa ce neko pismeno odgovoriti, a za 100000 bice debata u parlamentu o toj temi koja nece biti zakonski obavezna, mazanje ociju privdine demokratije.   

[Boro Prodanic]

Састанак СБ УН о саботажама на „Северном току”

ЊУЈОРК - Русија је затражила да се Савет безбедности УН састане сутра како би разговарао о саботажама на гасоводима „Северни ток” и „Северни ток 2”, саопштио је данас први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански.

 „Расправа ćе се одржати иза затворених врата 27. јуна, не искључујемо комуникацију са новинарима овом приликом”, написао је руски дипломата на свом Телеграм каналу, преноси ТАС.

„Скренућемо пажњу нашим колегама да ни данске, ни немачке ни шведске власти не достављају Савету безбедности Уједињених нација о напретку истраге, док су туристичка путовања заправо кренула на место саботаже”, навео је Пољански.

Он је додао да Русија није задовољна „празним уверавањима” да су истраге у току.

Izvor

[PakleniVuk]

Kažu da je ovo jako bitan samit koji zapravo ima za temu promovisanje "zelene agende" ,ali ujedno je i pokušaj da se "nateraju nerazvijene zemlje" da se dodatno zaduže kod MMF i Svetske banke kako bi (u suštini) prešle sa nafte na alternativna goriva i time zadali udarac Rusiji,Opeku i drugim proizvođačima nafte. Jako lep i opširan tekst ,bez obzira na "izvor" sa kog dolazi

Svetski lideri na samitu u Parizu, traži se globalna finansijska reforma

Desetine svetskih lidera sastaće se u Parizu na samitu kojim žele postići novi konsenzus o međunarodnoj ekonomskoj reformi koja bi pomogla zemljama u razvoju opterećenim dugovima da se suoče s rastućim izazovima, posebno klimatskim promenama.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je cilj Samita za novi globalni finansijski sporazum pronaći finansijska rešenja za međusobno povezane globalne ciljeve borbe protiv siromaštva, suzbijanja emisija gasova koje zagrevaju planetu i zaštitu prirode.

Makron je domaćin sastanka s premijerkom Barbadosa Mijom Motli, koja je postala snažan zagovornik ponovnog osmišljavanja uloge Svetske banke i
Međunarodnog monetarnog fonda u eri klimatske krize.

Možemo da uradimo veliku razliku za planetu i protiv siromaštva“, rekao je Makron na Tviteru u sredu.

Ekonomije su poslednjih godina pogođene uzastopnim šokovima, uključujući kovid-19, rusku invaziju na Ukrajinu, inflaciju, dugove i rastuće troškove vremenskih nepogoda pojačanih globalnim zagrevanjem.

Među liderima koji će prisustvovati samitu su nemački kancelar Olaf Šolc, kineski premijer Li Kećijang, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kenijski predsednik Vilijam Ruto.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres takođe će prisustvovati samitu, kao i američka ministarka finansija Džanet Jelen, direktorka MMF-a Kristalina Georgieva i novi šef Svetske banke Ejdžej Banga.

Aktivistkinje za klimatske promene Greta Tunberg i Vanesa Nakate biće u francuskoj prestonici, dok će Bili Ajliš nastupiti na koncertu Global Citizena „Power Our Planet“ u četvrtak uveče, dajući zvezdanu privlačnost makroekonomskoj niši koja nije navikla na toliku pažnju.

Klimatski ciljevi
Francuska kaže da će dvodnevni samit biti platforma za ideje pre niza velikih ekonomskih i klimatskih sastanaka u nadolazećim mesecima.

Ali posmatrači traže opipljiv napredak – uključujući ispunjavanje već datih obećanja.

Jedna od mogućih najava je da će obećanje iz 2009. da će siromašnije zemlje dobiti 100 milijardi dolara godišnje za klimatske programe do 2020. konačno biti ispunjeno, iako s tri godine zakašnjenja.

Drugo obećanje o preusmeravanju 100 milijardi dolara neiskorišćenih „specijalnih prava povlačenja“ (SDR) – MMF-ov alat za povećanje likvidnosti – takođe će biti u centru pažnje.

Sastanak na vrhu dolazi usred sve većeg prepoznavanja razmera finansijskih izazova koji su pred svetom.

Zemlje pozivaju multilateralne razvojne banke da pomognu u otključavanju ulaganja u klimu i značajno povećaju kreditiranje, istovremeno naglašavajući da bi novi dužnički aranžmani trebalo da uključuju, kao što ima Barbados, klauzule o katastrofama koje zemlji dopuštaju pauziranje otplate na dve godine nakon nekog ekstremnog vremenskog događaja.

Fatumanava Pa’olelei Luteru iz Samoe, predsednik Saveza malih ostrvskih država (AOSIS), rekao je da dolazak jednog ciklona može razvoj zemlje „unazaditi godinama“, tražeći istovremeno fiskalni prostor za oporavak.
Druge ideje na stolu uključuju oporezivanje dobiti od fosilnih goriva i finansijskih transakcija za prikupljanje sredstava za popunjavanje fondova za zaštitu klime.

Francusko predsedništvo reklo je da želi da da „politički podsticaj“ ideji o međunarodnom porezu na emisije ugljen-dioksida iz pomorskog saobraćaja, s nadom da će postići napredak na sastanku Međunarodne pomorske organizacije u julu.

Posmatrači takođe s nestrpljenjem očekuju detalje plana južnoameričkih zemalja o stvaranju globalne strukture za tzv. zamenu duga za prirodu.

Ekvador je prošlog meseca najavio najveću takvu transakciju te vrste, s ciljem usmeravanja ogromnih resursa na očuvanje Galapagosa.

Izvor