Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Milan (longtrip)]

Uvek postoji i druga strana medalje.Evo analize iz ruskih izvora o problemima proizvodnje teškaša

[kumbor]

Uvek postoji i druga strana medalje.Evo analize iz ruskih izvora o problemima proizvodnje teškaša

Meni na linku iskače kod 404!

[Milan (longtrip)]

Да, нека грешка јесте, поновићу линк

https://topwar.ru/193696-sankcii-za-ukrainu-i-nashe-proizvodstvo-gruzovikov.html

[Boro Prodanic]

Извоз руске нафте у Индију обара рекорде десети месец заредом

МОСКВА - Дневне испоруке нафте из Русије у Индију порасле су на 2,2 милиона барела дневно током прошлог месеца и тако обориле рекорд десети месец заредом, саопштила је аналитичарска фирма Кплер.

Индијски увоз нафте из Русије је сада већи него увоз из Саудијске Арабије и Ирака заједно, преноси Блумберг.

Извоз нафте Уралс из Русије у Индију је у јуну оборио још један рекорд - 1,5 милиона барела дневно.

Највећи купци руске нафте у Индији су у протекла два месеца били индијска државна компанија Индиан Оил цорп. и највећи холдинг у земљи Релајенс Индастрис, додаје агенција Кплер, преноси Танјуг.

Аналитичар компаније Кплер Виктор Катона сматра да је индијски увоз нафте из Русије близу свог лимита због проблема са инфраструктром, као и због потребе да се одрже добри односи са осталим снадбевачима нафтом.

Он очекује да ће наредних месеци увоз нафте из Русије почети да пада.

Izvor

[Boro Prodanic]

Стране компаније настављају да остварују велике приходе у Русији

У Русији је и даље активно више од 260 немачких компанија, са прометом од преко 23 милијарде долара, саопштио је немачки јавни сервис АРД.

„Немачке компаније су 2022. платиле руској држави порез у износу од 402 милиона долара”, преноси АРД.

Према истим подацима, у Русији су тренутно активне 262 компаније које су 2022. године оствариле промет од 23,2 милијарде долара.

Након руског напада на Украјину у фебруару 2022. године, велики број немачких компанија је напустио Русију, али је много већи број, око две трећине, остао активан у тој земљи.

Прошле године највећи промет у Русији са 3,4 милијарде долара остварио је немачки трговински концерн „Метро”.

Друга највећа немачка компанија у Русији, енергетска компанија Унипер, најавила је недавни одлазак из ове земље.

Како наводи АРД, друге немачке компаније активне у Русији не крше санкције ЕУ.

Међу западним компанијама, само америчке компаније су активније у Русији од немачких, које су 2022. године имале промет од 40 милијарди долара и платиле 712 милиона долара пореза, преноси Нова Македонија.

Највећи број њих приход остварује продајом дувана и алкохола, на челу са америчком компанијом „Филип Морис”. Међу западним компанијама са највећим приходима је швајцарски „Нестле”.

Izvor

[Boro Prodanic]

Rusija zabranila američku NVO zbog “sabotaže” izgradnje gasovoda do Kine

Rusija je danas optužila Altaj, dobrotvornu organizaciju sa sedištem u SAD, da sabotira izgradnju ogromnog gasovoda do Kine i zabranila je kao “nepoželjnu”.

Rusko državno tužilaštvo je saopštilo da se projekat Altaj mešao u unutrašnje stvari Rusije, kao i da bi mogao da nanese štetu njenoj ekonomskoj bezbednosti pod maskom zaštite prirode, prenosi Rojters.

“Ključni pravac rada organizacije je sabotiranje izgradnje gasovoda Snaga Sibira 2”, navodi se u saopštenju tužilaštva.

Direktorka Altaja Dženifer Kasner okarakterisala je optužbu kao apsurdnu, ali je navela da je samo bilo pitanje vremena kada će do ovoga doći.

– Mi jednostavno pružamo podršku zajednicama da vode sopstveni ekološki aktivizam i zaštite sopstvenu kulturu – rekla je Kasner, dodavši da je ona jedina zaposlena u organizaciji.

Planirani gasovod je namenjen za isporuku 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz Rusije u Kinu preko Mongolije.

Moskva je tu ideju iznela pre mnogo godina, ali je projekat postao prioritetan nakon invazije na Ukrajinu, navodi britanska agencija.

Peking, međutim, tek treba da potpiše sporazum.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Da budem iskren, Ukrajinci su ga digli u vazduh”

Ukrajina stoji iza dizanja u vazduh gasovoda “Severni tok”, rekao je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

On je to rekao u intervjuu ruskim šaljivdžijama koji su se predstavili kao Vladimir Zelenski.

Video snimak razgovora objavljen je na Telegram kanalu prankera Vovana i Leksusa, koji su u ime Zelenskog pitali Kisindžera ko stoji iza napada na “Severni tok”.

– Da budem iskren, mislio sam da si to ti. Ali nisam vas krivio za to. Ne bih rekao da je to kritika – rekao je Kisindžer.

U razgovoru sa prankerima, on je priznao da je predsedniku SSSR Mihailu Gorbačovu zaista obećano da se NATO neće širiti na istok, ali je to bilo usmeno obećanje, koje nigde nije zabeleženo. Dakle, nije bilo formalne obaveze – to je bilo lično obećanje državnog sekretara Džejmsa Bejkera, istakao je on.

Izvor

[Boro Prodanic]

Daglas Mekgregor: Ovo je tek početak šta će se sve desiti na šta nismo računali

Novinar Endrju Napolitano: Mislite li da ukrajinske snage mogu da oteraju Ruse sa njihovih pozicija u Ukrajini? Penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor:

To trenutno nije moguće, čak ne postoji ni kao mogućnost. Verovatnoća je trenutno nula. Sve naše početne pretpostavke nisu bile tačne, Ukrajinci su prešli u kontraofanzivu i doživeli potpuni fijasko. Sve naše pretpostavke su se pokazale netačnim.

Rusija se ne raspada. Zaboravi na to. Putin se neće povući sa mesta predsednika. Ovo je potpuna glupost.

Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Imate zemlje BRIKS-a – Brazil, Indiju, Kinu, Južnu Afriku i Rusiju – sve su jednoglasne u pokušaju da stvore novu valutu koja će po svojoj vrednosti biti vezana za zlato.

A već 40 drugih zemalja im se pridružilo. Moguće je da neke evropske zemlje koje su trenutno članice NATO-a i EU mogu takođe odlučiti da se pridruže BRIKS-u. Ovo je tek početak šta će se sve desiti na šta nismo računali.

Izvor

[Boro Prodanic]

Русија обуставила учешће у споразуму о извозу жита Црним морем

Русија обуставља своје учешће у споразуму о извозу житарица Црним морем, поручено је данас из Кремља и наведено да раскид споразума није повезан са ноћашњим нападом на Кримски мост.

„Данас су престали да важе црноморски споразуми. Као што је председник Руске Федерације раније рекао, рок је 17. јул. Нажалост, део који се односи на Русију, црноморски споразуми до сада нису спроведени. Стога је његово дејство престало'', рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је додао да ће се Русија ''одмах вратити имплементацији овог споразума чим буде испуњен руски део споразума'', преноси РИА.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да је Русија у понедељак обавестила Турску, Украјину и УН о овој одлуци.

Претходно је руски председник Владимир Путин, у разговору са јужноафричким колегом Сирилом Рамафозом, рекао да нису испуњене обавезе да се отклоне препреке извозу руске хране и ђубрива, и истакао да главни циљ споразума, а то је снабдевање житом земаља суочени са несташицом хране, укључујући и оне на афричком континенту, није реализован.

Споразум Кијева и Москве, којим су посредовале Уједињене нације и Турска, имао је за циљ да ублажи глобалну кризу са храном тако што ће омогућити да се украјинско жито блокирано сукобом између Русије и Украјине безбедно извози Црним морем.

Споразум је продужен неколико пута, а истекао је данас, након што је Русија месецима уназад поручивала да услови за продужење споразума нису испуњени.

Izvor

[Boro Prodanic]

Европски званичници осудили одлуку Русије да изађе из споразума о извозу жита

БРИСЕЛ – Оштро осуђујем „циничан потез” Русије да иступи из Споразума за извоз жита Црним морем, упркос свим напорима УН и Турске, поручила је данас председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Коментаришући данашњу одлуку Русије да иступи из споразума о извозу жита Црним морем, она је на свом налогу на Твитеру саопштила да ЕУ ради на обезбеђивању сигурности хране за угрожене у свету. ''Путеви солирадности ЕУ наставиће да доносе пољопривредне и прехрамбене производе из Украјине на глобална тржишта'', написала је она. Председник Европског савета Шарл Мишел је истакао да је иницијатива за црноморско тржиште донела корист милионима широм света. ''Жао ми је због данашњег саопштења Русије. Ово ће угрозити сигурност хране и приступ храни, житарицама и залихама ђубрива становништву широм света. Подржавам напоре УН и Антонија Гутереша да се настави са продужењем иницијативе'', поручио је на Твитеру Мишел.

Чланица Европског парламента Виола фон Крамон оценила је да руски председник Владимир Путин блефира. ''Свака два месеца Русија избавци тантрум и запрети половини глобалног југа глађу. Време је да препознамо Путинов блеф. Русија не поседује Црно море и не може ништа учинити уколико испоруке жита прати турска морнарица. Споразум о житу мора се наставити'', написала је на Твитеру фон Крамон. Раније данас Русија је обуставила учешће у споразуму о извозу житарица Црним морем, наводећи да раскид споразума није повезан са ноћашњим нападом на Кримски мост. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да је Русија у понедељак обавестила Турску, Украјину и УН о овој одлуци. Претходно је руски председник Владимир Путин, у разговору са јужноафричким колегом Сирилом Рамафозом, рекао да нису испуњене обавезе да се отклоне препреке извозу руске хране и ђубрива, и истакао да главни циљ споразума, а то је снабдевање житом земаља суочени са несташицом хране, укључујући и оне на афричком континенту, није реализован, преноси Танјуг.

Izvor

B.P: interesantne su dve stvari - ne osuđuju neprimenjivanje dela sporazuma o ruskom izvozu veštačkog đubriva, i druga, misle da se ne zna kuda ide ukrajinsko žito... Ogromna većina ide u zapadne zemlje, po koje zrno na "Globalni Jug"...

[Boro Prodanic]

Veliki skok cena pšenice posle odluke Kremlja: ruski potez može imati ozbiljne posledice

Cene pšenice su danas naglo porasle nakon što je Rusija suspendovala učešće u inicijativi koja je garantovala bezbedan izvoz žitarica preko Crnog mora. Na čikaškoj berzi, "fjučersi" na pšenicu su porasli 3,4 odsto na 6,84 dolara po bušelu.

Cene kukuruza su takođe porasle, za dva odsto, na 5,16 dolara po bušelu.

Okidač za poskupljenje bila je najava Rusije o suspenziji učešća u inicijativi koja je garantovala bezbedan izvoz žitarica i đubriva iz tri ukrajinske luke na Crnom moru, prema sporazumu Rusije, Ukrajine i Turske, postignutom prošlog jula uz posredovanje Ujedinjenih nacija.

Ugovor je zaključen na 120 dana i produžen je za još 120 dana u novembru prošle godine i za još 60 dana u martu. On je istekao danas, uz saopštenje Rusije da se ne poštuju odredbe koje se tiču njenog izvoza.

Od početka avgusta prošle godine do 10. jula ove godine iz tri ukrajinske luke na Crnom moru izvezeno je 32 miliona tona žita u 45 zemalja na tri kontinenta, saopštile su prošle nedelje UN.

Najviše žitarica je izvezeno u Kinu, skoro osam miliona tona. Slede Španija i Turska sa šest, odnosno 3,2 miliona tona. Među pet glavnih uvoznika našle su se i Italija i Holandija sa 2,1 i dva miliona tona žitarica, respektivno. B.P: lako je izračunati koliko žita je ostalo za "Globalni Jug", deo od preostalih 11 miliona tona.

Izvor

[Boro Prodanic]

Украјина за 18 месеци рата изгубила скоро 15 милиона становника

У време стицања независности Украјина је имала 52 милиона становника, уочи рата око 42 милиона а данас, како кажу стручњаци, у Украјини живи између 28 и 31 милион људи, наводи "Коријере да ла сера"

Празни градови, пре свега села, породице су подељене, усамљени војници на фронту чије су жене са децом отишле у иностранство одакле се не враћају… Украјина пролази кроз катастрофалну демографску кризу. Колапс становништва ускоро ће изазвати веома озбиљне економске и социјалне проблеме у Украјини, пише репортер “Коријере да ла сера”.

Украјина је за 18 месеци рата изгубила, како се процењује, скоро 15 милиона становника.

О томе се мало говори у јавности, наводи италијански лист и додаје да се у Украјини нико не бави овим проблемом јер су сви напори окренути ка фронту.

„Када кућа гори, прво морате угасити ватру, а тек касније размишљати о томе који намештај ћете купити“, кажу званичници у Кијеву, бране се чланови владе Зеленског.

После распада Совјетског Савеза, у време стицања независности 1991. године, Украјина је имала око 52 милиона становника. Десет година касније на попису 2001. године било је 48, 5 милиона а уочи руског напада у фебруару 2022. године број становника се свео на око 42 милиона.

Ипак, најдраматичнији пад је забележен од почетка рата, пре свега због масовног бекства жена и деце у иностранство. Кијевске власти одмах су забраниле излазак из земље мушкарцима од 18 до 65 година.

Данас, како процењују стручици, у Украјини живи између 28 и 31 милион становника, подсећа „Коријере да ла сера”.

„Са 52 милиона на мање од 30 за три деценије. То је веома озбиљан губитак за земљу који угрожава њене шансе за обнову после завршетка рата, спречава економску нормализацију и потапа пензиони систем,  објашњава Александар Деменчук, ректор Факултета политичке науке у Кијеву.

„Недостају деца, стога недостаје будућност. Отишле су младе жене из виших средњих класа са одличним степеном школовања. А што је још озбиљније, више од половине њих не намерава да се врати у Украјину. Деца уче у немачким, пољским, аустријским, француским или холандским школама. Мајке су одмах нашле посао. Европска политика добродошлице у почетку нам се чинила чудом великодушности, а сада се испоставило да је проклетство,” наводи Деменчук.

Према речима Еле Либанове, угледног демографа у Националној академији наука, све то утиче на стопу фертилитета, која је пала на 0,7 одсто, и једна је од најнижих у свету.

Сви урбани центри који се налазе у близини Донбаса су полупусти: остали су само стари, болесни и сиромашни. Али проблем је национални.

„Већина мојих најбољих сарадника брзо је нашла посао у Пољској и Француској. Наше индустрије не раде, нема тржишта. Нико од њих се неће вратити» каже Сергеј, ИТ предузетник са канцеларијама широм земље.

Породице се распадају преко ноћи а војници и официри све чешће се жале да су остали сами. Један украјински официр који се месецима бори око Бахмута пожалио италијанским новинарима да га је жена напустила.

„Моја жена са наше двоје деце од 5 и 7 година отишла је у Немачку првих дана рата. Од тада се срећемо све мање. А сада сам открио да је нашла новог сапутника“, каже Алексеј, 40-годишњи капетан стациониран у близини Бахмута.

„Сукоб ће повећати стопу развода. Жене напуштају мушкарце, али чак и војници понекад нађу нове сапутнике“, каже Јиулиа Комар, психолог који се бави породичним недаћама.

Недавна студија УНХЦР-а процењује да 76 одсто избеглица намерава да се врати, али су украјински стручњаци и даље веома скептични.

„У наредна два месеца наша влада ће израдити програм подршке повратку, покушавајући да укључи европске партнере“, каже професор Деменчук. Он се нада да ће се то догодити „што је пре могуће" .

Izvor

[micha]

   Ako je istina onda je strašno!

[Boro Prodanic]

Блумберг: Више од 20 земаља поднело захтев за придруживање БРИКС-у

Више од 20 земаља званично је поднело захтев за придруживање БРИКС-у, јавља агенција Блумберг, позивајући се на представника Јужне Африке у организацији Анила Суклала. „Двадесет две земље су званично поднеле захтеве да постану чланице БРИКС-а“, наводи се у саопштењу агенције.

По речима Суклала, отприлике је подједнак број земаља неформално изразио жељу да се придружи организацији која окупља Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку.

Он је раније рекао да су Саудијска Арабија и Иран формално затражиле да постану чланице БРИКС-а, док су међу земљама које су изразиле интересовање за придруживање Аргентина, УАЕ, Алжир, Египат, Бахреин и Индонезија.

Izvor

[Boro Prodanic]

Украјинско жито постало војни терет

Док Зеленски захтева наставак извоза житарица, САД одбијају да дају подршку бродовима, ЕУ нуди оружје, Ердоган се нада продужењу споразума с Путином, а Русија спроводи поморску блокаду лука.

Украјина инсистира на наставку извоза жита без обзира на то што Русија не гарантује безбедност бродова у Црном мору и што је од јуче на снази њено упозорење да ће сваку пловидбу сматрати потенцијалним превозом војног терета, а државе под чијим заставама буду пловили ти бродови третирати као умешане на страни Украјине.

Кијев је спреман да из буџета положи депозите за осигурање бродова: неименовани финансијски стручњаци блиски власти у Кијеву кажу да би то могло да буде 20 милијарди евра – али то није довољно. Осигуравачи пловила, по свему судећи, нису спремни да издају сертификате чак ни ако би се нашле толике суме новца, јер је јасно да Русија не даје гаранције. Уз то, гаранције покривају стране бродове, али не и терминале за жито, а Володимир Зеленски је рекао да је у једном од напада на лучку инфраструктуру и терминале за жито у Черноморску уништено више од 60.000 тона жита.

Ноћним нападима на луке Русија је фактички увела поморску блокаду Украјине и то тренутно по окончању споразума о житу, у понедељак. У Одеси и Николајеву „заглављено” је 12 теретних бродова јер њихови осигуравачи одбијају да их пошаљу у зону гранатирања.

Украјински медији известили су јуче да се у Црном мору налази неколико бродова који плове ка луци Измајил, у делти Дунава у Црно море, на граници с Румунијом. Један од њих је теретни брод „Алфа стар”, на чијем се јарболу вијори застава Камеруна. Ова лука до сада није учествовала у житном послу (укључене су биле само луке у Одеси, Черноморску и Јужном).

Оно што у овом тренутку даје слабе изгледе за покретање бродова у Црном мору јесте и то што су САД јасно најавиле да нису спремне да упуте било какве мере подршке бродовима након саопштења руског Министарства одбране. Такође су констатовали да сада као једини начин за извоз жита преостаје копнени пут. Званични Вашингтон је само најавио да ће украјинском пољопривредном ресору уплатити 250 милиона долара због штете коју ће претрпети. ЕУ је јуче најавила повећање војне подршке Кијеву у виду ПВО система и другог наоружања, а може да размотри и постепени пренос активности за обуку украјинског војног особља у Украјину. Дакле, за Зеленског недовољно.

Али украјински председник не одустаје: упутио је генералном секретару УН и Турској званичне захтеве у којима уверава да се може радити и без Русије, с обзиром на то да постоје два споразума. Један је потписан између Украјине, Турске и УН, а други између Русије, Турске и УН. Зеленски жели да представи да је излазак Русије „оборио” само други споразум и да, пошто Украјина с Русијом није имала никакав договор – може да се настави на основу првог споразума.

Рекао је да се Украјина не плаши, да су јој се обратиле компаније које поседују бродове и да су спремне да наставе транспорт уколико их подржи Турска. Званична Анкара је потврдила пријем писма, али је рекла да одлуку још није донела. Зеленски од Турске тражи да упути своје ратне бродове као пратњу комерцијалним пловилима за извоз жита, што се сматра мало вероватним. После одлуке о испоручивању команданата „Азова”, најављене ратификације за улазак Шведске у НАТО и „одласка у историју” житног споразума – то би значило да Турска иде на потпуну конфронтацију с Русијом, а то у овом тренутку није потребно ни једној ни другој страни. Ердоган ће, готово сигурно, усмерити своје напоре да житни споразум „врати у игру” кад се буде срео с руским колегом следећег месеца. Путинову наводну посету Анкари за сада нико не коментарише у Москви.

Уочи ступања на снагу упозорења руског Министарства одбране Путин је поновио руске услове који нису испуњени. Руски председник је рекао да ће Москва размотрити могућност повратка житном споразуму ако се узму у обзир и спроведу сви захтевани принципи њеног учешћа – „без изузетка”. Ти услови су повезивање са „свифтом” финансијских организација које опслужују извоз жита из Русије; повлачење санкција на испоруке руског жита и ђубрива на светско тржиште; деблокада цевовода којим тече амонијак од Тољатија до Одесе (који су прошлог месеца минирале украјинске снаге) и увоза делова за пољопривредне машине.

„Наша земља је у стању да замени украјинско жито, како на комерцијалној, тако и на бесплатној основи. Штавише, ове године поново очекујемо рекордну жетву. Продужење ’житног посла’ у облику у којем је постојао – изгубило је сваки смисао”, рекао је Путин. Он је неколико пута до сада подсећао да је од целокупне количине жита извезеног током трајања споразума до сиромашних земаља, због којих је, наводно, и инсистирано на извозу украјинског жита – стигло око три одсто. Све остале количине завршавале су већином у европским државама, одакле су по вишим ценама препродаване другим земљама. Још пре неколико месеци, кад су се лидери афричких држава жалили да жито до њих готово да не стиже, Путин је најавио да је Русија, која има добре односе с већином афричких држава, спремна да им бесплатно испоручује своје жито.

За сада ће „житни посао” застати из више разлога. Алтернативни копнени путеви имају бројне недостатке: много мање капацитете; улазак бродова у реке које се уливају у Црно море је ограничен дубином газа; потребни су претовари који повећавају цену; постоји неподударност железничких колосека са суседним државама и слично.

У овом тренутку ни Русији није у интересу да потапа комерцијалне бродове, што би довело до ескалације сукоба и санкција. Уколико се владе водећих западних земаља умешају и донесу политичку одлуку да бродови иду у украјинске луке, онда ситуација може да се промени. Али за сада је питање хоће ли оне донети такву одлуку. Тренутно нема наговештаја да су спремне. Друго питање је како би Русија одговорила на такву одлуку. У међувремену трају напади на лучке инфраструктурне објекте и житне терминале.

Амбасада Украјине: милиони људи у ризику од глади

Више од 400 милиона људи широм света рачуна на животно важно украјинско жито у циљу обезбеђивања своје прехрамбене сигурности, углавном у азијским и афричким земљама. Одбијајући да настави учешће у црноморској иницијативи, Русија свесно ставља милионе људи широм света у опасност од гладовања и уцењује их поскупљењем прехрамбених намирница.

Ово је део намерне руске стратегије за дестабилизацију земаља Азије и Африке, стоји између осталог у саопштењу амбасаде Украјине. Такође се позива међународна заједница да се придружи напорима Украјине да сачува животно важан елемент прехране – жито. „Заједно морамо да заштитимо најугроженије људе широм света, којима Русија покушава да науди. Заједничким и одлучним акцијама морамо да обезбедимо и гарантујемо несметан извоз украјинске хране, да се супротставимо руској уцени храном”, каже се у саопштењу.

Izvor