Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Kubovac]

Žele obnoviti suspendovani "sporazum o žitu": Turski ministar spoljnih poslova razgovarao sa Blinkenom

TURSKI ministar spoljnih poslova Hakan Fidan razgovarao je danas sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o obnavljanju suspendovanog "sporazuma o žitu", proširenju NATO-a i regionalnim bezbednosnim pitanjima.

- Tokom telefonskog razgovora, koji je vođen na zahtev Blinkena, ministar Fidan je razgovarao o događajima na Zakavkazju i procesu normalizacije odnosa između Azerbejdžana i Jermenije, obnavljanju Crnomorske inicijative, bezbednosti Crnog mora i proširenju NATO-a - saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Ria novosti.

Sporazum o žitu je prekinut 18. jula, a Ruska Federacija je obavestila Tursku, Ukrajinu i UN o svom prigovoru na njegovo produženje.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je istakao da uslovi sporazuma sa Rusijom nisu ispoštovani, uprkos naporima UN, jer zapadne zemlje nisu ispunile svoja obećanja.

Putin je više puta upozoravao da je Zapad najveći deo ukrajinskog žita izvezao u svoje države, a glavni cilj posla – snabdevanje siromašnim zemljama, uključujući i afričke, nikada nije ostvaren.


Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajina konačno napada Putinovu najslabiju tačku. To bi moglo da ga slomi

Dok su sve oči uprte u kopneni rat u Ukrajini, veća strateška nagrada za Kijev bi se mogla naći u ratu na moru – nešto sasvim izvanredno za zemlju bez konvencionalne mornarice, piše pukovnik Ričard Kemp u autorskom tekstu za britanski "Telegraf", koji ovde prenosimo.

Za dva dana, dva velika ruska broda pogođena su pomorskim dronom za napade, oba u blizini Novorosijska, glavne ruske naftne luke na Crnom moru koja izvozi 600.000 barela dnevno.

Ovi napadi ilustruju i ranjivost Rusije na moru i potencijalnu priliku da se nanese ozbiljna ekonomska šteta Moskvi.

Ovo se posebno odnosilo na napad na naftni tanker “Sig”, za koji se smatralo da je plovio u Feodosiju na obali Krima da utovari tovar mlaznog goriva. Oštećenje ili čak potonuće brodova kao što su “Sig” i “Olenegorski rudar” imaće uticaj na rusku vojnu logistiku, ali posledice idu i dalje od toga.

Samo nekoliko sati pre nego što je “Sig” pogođen, ukrajinska državna hidrografska kancelarija izdala je upozorenje da je cela ruska obala Crnog mora, od Tamana do Sočija, sada zona „ratnog rizika“ za sve brodove.

To je usledilo nakon izjave ukrajinskog ministarstva odbrane u julu da se sva plovila koja idu u luke na Crnom moru pod kontrolom Rusije mogu tretirati kao da prevoze vojni teret.

Možda se to smatralo retoričkom osvetom za pretnje Moskve protiv brodova koji ulaze u ukrajinske morske luke.

Ali potkrepljeno sa dva udara bespilotnih letelica za nekoliko dana – a možda će ih uslediti još – najnovije upozorenje moglo bi da bude dovoljno da odvrati mnoge civilne teretne brodove da saobraćaju u bilo koju luku u određenom području, nanoseći ozbiljan šok ruskoj ekonomiji.

Da biste razumeli razmere ove pretnje Moskvi, samo pratite izvoz nafte. Oni su postali žila kucavica prihoda ruske vlade, piše list.

Trgovina naftom – uglavnom u Kinu i Indiju – stvara stranu valutu potrebnu da se rublja održi u ravnoteži.

I uprkos svim pričama o ruskim naftovodima, Vladimir Putin se i dalje oslanja na crnomorske luke za isporuku ogromne količine nafte u inostranstvo. Svako naglo smanjenje ovog kapaciteta ne može se nadoknaditi novim cevovodima, za čije izgradnje su potrebne godine ili decenije.

Moskva je predvidljivo označila napade dronovima u Crnom moru kao terorizam. To bi bio tačan opis njenih sopstvenih pretnji ukrajinskom izvozu žitarica i nedavno pojačanih napada na infrastrukturu žitarica, čiji je cilj da ne osakate kijevsku ekonomiju, već da izvrše pritisak na Zapad izgladnjivanjem sveta, piše britanski "Telegraf".

Ali ciljanje na rusku ratnu ekonomiju je legitiman čin samoodbrane, sve dok se Ukrajina pridržava zakona ratovanja u svojoj pomorskoj kampanji. Kijev bi trebalo da ide dalje, pojačavajući udare i pretvarajući ciljanje ruske nafte u glavni novi front u ratu.

Ipak, kao što se često dešava, Ukrajinu bi uskoro mogla da omete zabrinutost Vašingtona. Bajdenova administracija je preuzela vodeću ulogu u sankcijama koje su zadržale Rusiju u naftnom biznisu, osmišljenim da minimizuju prihode Moskve uz izbegavanje daljeg rasta cena energenata. Sada će Bela kuća biti uplašena izgledima za povećanje cene gasa uoči predsedničkih izbora.

U otkrivanju svojih različitih strateških zagonetki, predsednik Volodimir Zelenski će morati da uravnoteži ono što bi bila prirodna želja da se nanese što više štete neprijatelju sa potrebom da zadrži podršku svojih saveznika. Ali jedno je sigurno: on je tačno identifikovao Putinovu najslabiju tačku.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajinska mornarica: Počeo da radi privremeni crnomorski humanitarni koridor

Ukrajinska mornarica saopštila je da je novi privremeni crnomorski "humanitarni koridor" počeo juče sa radom i da se očekuje da će ga prvi brodovi koristiti za nekoliko dana.

Portparol ukrajinske mornarice Oleh Čalik izjavio je za Rojters da će koridor koristiti komercijalni brodovi za žito i poljoprivredne proizvode, koji su blokirani u ukrajinskim crnomorskim lukama.

On je istakao da je danas počeo sa radom novi privremeni humanitarni koridor.

- Koridor će biti veoma transparentan, stavićemo kamere na brodove i biće pokazano da je ovo čisto humanitarna misija i da nema vojnu svrhu - rekao je Čalik.

Mornarica je u posebnom saopštenju navela da rizik predstavljaju mine u Crnom moru i vojna pretnja Rusije.

Izvor

[Boro Prodanic]

Помоћ Украјини сваку америчку породицу коштала је 900 долара

Помоћ Украјини коју је од избијања рата одобрио Конгрес САД коштала је сваку америчку породицу више стотина  долара, каже стручњак за буџет Института за стратешко истраживање „Херитиџ фондације“ Ричард Штерн.

„Само укупан износ званичних пакета помоћи је невероватних 113 милијарди долара. То је око 900 долара за сваку америчку породицу и скоро 12 пута више од износа смањења потрошње које је обећало руководство Представничког дома у годишњим законима о потрошњи“, каже Штерн.

"Као и сва нова потрошња савезне владе, 113 милијарди долара потрошених на Украјину допринело је увећавању државног дуга. У року од 10 година, то ће представљати више од 300 долара трошкова за отплату камата по домаћинству. Наравно, пружили смо значајнију помоћ, само док смо још нису платили рачуне“, додао је стручњак.

Од почетка руске војне операције у фебруару 2022. године, амерички Конгрес је одобрио више од 113 милијарди долара „помоћи и војне помоћи за подршку влади Украјине као и савезничких држава“, показују подаци Комитету задуженог за федерални буџет.

Izvor

[Kubovac]

Incident u Crnom moru: Ispaljeni hici

Patrolni brod ruske Crnomorske flote jutros je prinudno zaustavio teretni brod u jugozapadnom delu Crnog mora, koji je bio na putu za Ukrajinu.

On nije reagovao na upozorenje, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

"Jutros oko 6.40 sati po moskovskom vremenu, u jugozapadnom delu Crnog mora, patrolni brod Crnomorske flote 'Vasilij Bikov', koji je vršio kontrolu plovidbe, otkrio je teretni brod 'Sukra Okan' pod zastavom Palaua, koji je plovio ka ukrajinskoj luci Izmail", navedeno je u saopštenju.

Kapetan teretnog broda nije odgovorio na zahtev da zaustavi plovilo kako bi bila obavljena provera da li prevozi zabranjenu robu, pa je zato sa ruskog vojnog broda otvorena vatra upozorenja iz automatskog malokalibarskog oružja, prenosi list Izvestija.

Radi provere plovila, sa ruskog vojnog broda podignut je helikopter Ka-29 sa grupom ruskih vojnika, koji su se iskrcali na brod kada je stao.

Nakon završenog pregleda, plovilo „Sukra Okan“ nastavilo je kretanje ka luci Izmail, navodi rusko Ministarstvo.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 19. jula da će, nakon što je prestao da važi sporazum o izvozu žita iz ukrajinskih luka na Crnom moru, svi brodovi koji plove ka ukrajinskim lukama u Crnom moru biti smatrani za potencijalne prevoznike vojnog tereta.


Izvor

[PakleniVuk]

Stižu dobre vesti iz SAD . Rat u Ukrajini i izdvajanja tokom korone (u Srbiji poznat i kao "Helikopter Mani")  dovode do sve većeg pada kupovne moći , sve većih kamata i sve tažeg zaduživanja (pooštrili su uslove za izgavanje kredita ranije) ,a sada su došle na red i ušteđevine koje ljudi sve češće povlače iz banaka u "slamaricu"(na toplije mesto ). Uz sve to BRICS teži da zameni takozvani "Petro Dolar"(ili kako je neki zovu "rezervnu svetsku valutu") za njihovu valutu (očekuje se da na narednom zasedanju BRICS bude predloženo ime te valute i format kako će nastupati) .

https://youtu.be/BPYVYNyv5RY?si=Dh8k8fzQ1o0gEV0b

[Boro Prodanic]

Mađari odlučni: zabranjuju uvoz ukrajinskog žita

Da bi zaštitila mađarske poljoprivrednike, vlada će zabraniti uvoz ukrajinskog žita u Mađarsku od 16. septembra, a to će, ako bude potrebno, biti jednostrana suverena odluka, izjavio je ministar poljoprivrede Ištvan Nađ.

 - Ukoliko Evropska unija ne uspe da produži zabranu uvoza ukrajinskih žitarica u Evropu pre isteka mere 15. septembra, Mađarska će zabraniti 24 proizvoda na koje je prvobitno uticala mera EU, a ne četiri koja su trenutno zabranjena - rekao je Nađ na festivalu Tranzit u Tihani, u zapadnoj Mađarskoj, a prenosi agencija MTI.

Prezasićenost jeftinim ukrajinskim proizvodima prošle godine bila je poslednji u nizu šokova koji su pogodili lokalne poljoprivrednike, uključujući pandemiju, sušu, rat i njegove posledice, istakao je ministar.

Dodao je da, iako se očekuje da će berba kukuruza biti rekordna, trgovinu i dalje muči jeftina konkurencija.

Prema njegovim rečima, poljoprivreda je jedan od sektora koji je dobio tražena sredstva EU, pružajući određenu sigurnost poljoprivrednicima u narednih sedam godina.

Izvor

[Boro Prodanic]

Макарти: Амерички гас је чистији и доприноси безбедности у свету

„Ако заменимо руски природни гас америчким само у Европи на годину дана, смањили бисмо 218 милијарди тона емисија ЦО2 јер је наш природни гас чистији. Америка би била економски јача, наше цене би биле ниже и свет би био безбеднији'', каже председник Представничког дома Конгреса.

ВАШИНГТОН - Председник Представничког дома САД Кевин Макарти изјавио је данас да планира да промовише извоз америчког природног гаса на састанку са колегама из Г7 у Јапану.

Макарти је рекао да ће се на састанку председника парламената земаља Г7 разговарати о енергетској политици, у контексту настојања Европе да направи отклон од зависности од руског гаса као одговор на инвазију на Украјину прошле године.
''Ако заменимо руски природни гас америчким само у Европи на годину дана, смањили бисмо 218 милијарди тона емисија ЦО2 јер је наш природни гас чистији. Америка би била економски јача, наше цене би биле ниже и свет би био безбеднији'', рекао је Макарти, јавља Блумберг, а преноси Танјуг.

Макарти је, услед председничке кампање која се интезивирала у САД, наговестио да би Републиканска странка могла да покрене истрагу о опозиву Бајдена, усредсређену на финансије његове породице, наводи агенција.

Цитирао је доказе које су прикупили истражитељи Представничког дома, укључујући сведочење званичника Пореске службе који је навео да је савезна влада споро водила истрагу о Бајденовом сину Хантеру.

Izvor

[Boro Prodanic]

Više nema sumnje - to je delo ukrajinskih komandosa. Istražitelji uvereni ko stoji iza napada na Severni tok, a to je veliki problem za Nemačku

Nemački istražitelji više skoro da nemaju sumnji – napad na gasovod Severni tok izvršili su ukrajinski diverzanti. To je politički nezgodno saznanje za Berlin.

Nema mnogo oštrih reakcija u Nemačkoj nakon što su u subotu nedeljnik Špigel i javni servis ZDF objavili veliko istraživanje prema kojem svi tragovi napada na gasovode Severnog toka vode do Ukrajine.

Volf Vidman-Šmit, jedan od istraživačkih novinara koji je radio na temi, čak ima utisak da zvaničnici u Berlinu pokušavaju da izbegavaju ovu temu.

- Naravno, ne mogu jednostavno da odmahnu rukom na ozbiljan zločin, ali takođe ne bi mogli da obustave pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije. To nije opcija - kaže Vidman-Šmit za DW.

- Tako da ovde u Berlinu svi manje-više zaobilaze pitanje koje su konsekvence - dodaje novinar.

Sve ukazuje na ukrajinske „komandose“

Detonacije na dva kraka Severnog toka u septembru prošle godine su faktički odsekle svaku mogućnost da Nemačka direktno dobija povoljni ruski gas. Udar na gasovod desio se nadomak danskog ostrva Bornholm u Baltičkom moru.

Prema izveštaju Špigela i ZDF, nemački istražitelji imaju podeblji dosije gde svi dokazi ukazuju na ukrajinske „komandose“. Recimo, podaci poput IP adresa pokazuju da su napadači i pre i posle napada boravili u Ukrajini.

Još odranije je poznato da su diverzanti po svemu sudeći koristili jahtu koju su iznajmili pomoću falsifikovanih pasoša. Na pučinu su isplovili iz Rostoka.

Prema pisanju Špigela, sada svi tragovi vode samo u Ukrajinu. Istražitelji doduše proveravaju i mogućnost da je u pitanju ruska operacija izvedena tako da se pripiše Ukrajincima.

- Naravno da sledimo i takve tragove, ali za njih do sada nemamo dokaze - rekao je državni tužilac Lars Ote za Špigel.

Dodao je da trenutno još ne može da kaže da je diverzija „državno dirigovana iz Ukrajine“.

Ignorisali upozorenja

No, malo je verovatno da su diverzanti tek ažurni građani Ukrajine koji su radili na svoju ruku. Kako Špigel prenosi iz međunarodnih obaveštajnih krugova, ideja Kijeva bila je da izbije Rusiji glavni izvor prihoda i „njegov najvažniji instrument ucene“ prema nemačkoj Vladi.

Doduše, to što tragovi vode u Ukrajinu ne mora da znači da će odvesti i do vrha vlasti u Kijevu.
- Čak bih rekao da obaveštajci i stručnjaci za bezbednost misle da je veoma malo verovatno da je ukrajinski predsednik Zelenski znao za akciju - kaže novinar Volf Vidman-Šmit.

Za Berlin je pikantno što saznanja o udaru na Severni tok sasvim odgovaraju onome na šta su tri meseca pre napada upozoravale američka CIA i holandske službe. To nije uzbunilo nemačke službe jer je već bio prošao prvobitni navodni termin u kojem je planirana diverzija.

Vašington post je još u junu prošle godine pisao da je CIA imala upozorenja „jedne evropske službe“. U kasnijim medijskim izveštajima je pominjana Holandija, kao i da je mozak akcije ukrajinski general Valerij Zalužni, prenosi "Dojče vele".

Kako sada otkrivaju Špigel i ZDF, obaveštajni podaci su govorili i o planiranom udaru na Turski tok podno Crnog mora. Tim gasovodom energent ide ka Turskoj, a onda ka Srbiji i drugim balkanskim zemljama. Nejasno je zašto planovi za tu diverziju nisu sprovedeni.

Kancelar ćuti

Nemačka ministarka unutrašnjih dela Nensi Fezer uverena je da će na kraju doći do optužnice protiv sabotera. „Nadam se da će državni tužilac naći dovoljno činjenica da optuži počinioce“, rekla je ona za Špigel. „Moramo takve zločine izvesti pred sud.“

Međutim, kako piše ZDF, Nemačka ne može da vodi istragu u Ukrajini. „Savezna vlada do sada se uzdržava da zatraži pravnu pomoć od Ukrajine jer bi nemački istražitelji tada morali da sa Ukrajincima podele ono što znaju“, navodi se u tekstu i dodaje: „Berlin ne veruje Kijevu.“

Piše da se za sada kancelar Olaf Šolc ne odlučuje da zauzme poziciju, te da iz Kancleramta novinarima samo kažu da je istraga u toku i da treba sačekati ishod.

„Ali, kako prema istražiteljima sve više tragova vodi u Ukrajinu, to raste i pritisak da se zauzme zvanični stav“, piše ZDF, „čak i ako počinioci nikada ne završe pred nemačkim sudom.“

Do danas nisu počeli radovi na eventualnoj popravci Severnog toka. Prema stručnjacima, ukoliko se sa tim predugo čeka, cevi će korodirati zbog slane vode i ceo gasovod biće za staro gvožđe.

Izvor

[Boro Prodanic]

Rusija Finsku pretvorila u sirovinski dodatak

Nakon završetka Drugog svetskog rata, odnosi između Moskve i Helsinkija razvijali su se uzlaznom putanjom. Čak i usred geopoltičkog suprotstavljanja između Sovjetskog Saveza i Zapada, Finska je održavala neutralnost, zahvaljujući čemu je održavala trgovinske odnose sa SSSR-om i osećala se prilično udobno.

Nakon sticanja nezavisnosti od strane Ruske Federacije 1991. godine, stvari su se još više poboljšavale, a broj zajedničkih projekata je rastao svake godine. Turistička industrija je takođe donosila pristojan prihod obe države.

Ovo bi se nastavilo i dalje, da finske vlasti nisu u proleće 2022. godine precrtale sva prethodna postignuća. Helsinki ne samo da je podržao ekonomske sankcije Zapada protiv Rusije, već je takođe promenio neutralni status na saveznički, pridruživši se NATO-u.

Sada u Finskoj shvataju kakvu su grešku napravili, ali tada je u toj evropskoj zemlji vladalo uverenje, da je razvoj moguć čak i bez saradnje sa RF. Ispostavilo se da je sve drugačije.

Kao važan logistički čvor, Finska je ranije godišnje zarađivala oko pet milijardi evra pružajući transportne usluge. Od toga je preko 900 miliona dolazilo od pomorskih prevoza.

S obzirom na to da je Helsinki, kako tvrdi analitičar Dmitrij Adamidov, trebalo da postane krajnja tačka Međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“, ovi prihodi bi se neprestano povećavali. Sada Fincima ostaje samo da sanjaju o tome.

Najteži udarac na finsku ekonomiju, postao je prekid snabdevanja energetskim resursima iz Rusije. Lokalne rafinerije nafte su ranije nabavljale ogromne količine sirovina iz Rusije, iz kojih su proizvodili benzin, dizel gorivo i avionski kerozin.

Krajnji proizvodi su se plasirali širom Evrope. Mazut se koristio za grejanje stambenih prostora. Sada je Helsinki primoran da uvozi ugljovodike iz Norveške po cenama koje jedva održavaju rafinerije nafte rentabilnim. Stanovništvo se suočilo sa naglim rastom tarifa za komunalne usluge, što takođe ne može biti pozitivno.

Finska se sama odrekla ruskih turista. Međutim, ta se odluka ne može nazvati pobedom. Ovim korakom, Helsinki je praktično sebi uskratio oko 19% prihoda koji je dolazio od turističke industrije.

Prekid odnosa s Rusijom lišio je Fince i ruskog drveta, za šta danas treba da se „zahvale“ rukovodstvu zemlje u sektoru prerade drveta. Isti slučaj važi i za izvoznike. Kompanije iz Rusije su prestale u istim obimima kupovati gotove proizvode proizvedene u Finskoj, a to takođe udara po džepu.

Jedino što Rusija sebi ne poriče jeste uvoz kamena iz susedne zemlje, iz kojeg dobija bakar. Pri tome, Rusija ne žuri da prodaje gotov metal u Finsku. Tako se oblikuje veoma interesantan pejzaž. Suštinski, Moskva i Helsinki su zamenili mesta.

Demonstrirajući solidarnost sa Zapadom, Finska se, nesvesno, pretvorila u sirovinski dodatak za Rusiju. Da li je zadovoljna ovakvom promenom? Nešto sugeriše da nije. Uz to, situacija će se pogoršavati. Zima dolazi, a problemi ne jenjavaju.

Izvor