Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

B.P: ovo bi mogla da bude vrlo značajna vest:

Руси отворили нови коридор: први воз преко Ирана кренуо за Саудијску Арабију

Нови коридор север-југ спаја бродске, железничке и друмске руте за кретање терета између Русије, Ирана, Азербејџана, Индије и Централне Азије и краћи је од руте која пролази кроз Суецки канал.

Руски транзитни воз са 36 контејнера током викенда прошао је новим копненим транспортним коридором преко Ирана за Саудијску Арабију, саопштио је шеф иранских железница Миад Салехи.

Салехи је напоменуо да је то први пут да је транзитни терет из Русије прошао преко иранске железничке границе Инчех Борун у близини Туркменистана.

Товар је отпремљен је у лучки град Бандар Абас на Ормуском мореузу и одатле ће бити пребачен у саудијски лучки град Џеда морским путем, објаснио је ирански званичник.

Ирански секретар Врховног савета слободних економских зона Хоџатолах Абдолмалеки раније је за РИА Новости рекао да са радом почео један од нових транспортних коридора у оквиру ширег Међународног транспортног коридора север-југ (ИНСТК), који пролази кроз иранску територију.

Према његовим речима, нови коридор повезује Русију и арапске земље железницом кроз Иран и морем кроз Персијски залив.

ИНСТК је алтернатива коридору који иде кроз Суецки канал, а планирани транзитни систем дужине 7.200 км спојиће бродске, железничке и друмске руте за кретање терета између Русије, Ирана, Азербејџана, Индије и Централне Азије.

Изградња овок коридора почела је почетком 2000-их, али је нови замах добио после увођења западних санкција Русији која је била приморана да преусмери своје трговинске токове из Европе у Азију и Блиски исток.

Укупан транспортовани терет дуж коридоа у прошлој години био је 14,5 милиона тона, а ове године се очекује превоз од 17,6 милиона тона, процењује  руско Министарство саобраћаја.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Међународни транспортни коридор „Север-Југ" је мултимодална транспортна мрежа поморског, железничког и друмског транспорта између Русије, земаља Залива и Индије, са транспортним и претоварним чвориштем у Ирану.

Он повезује Мумбај, Бандар Абас, Баку, Бандар Анзели, Астрахањ, Москву, не подлеже санкцијама које су уведене против Русије и Ирана и није под утицајем западних земаља.

Дугорочно гледано коридор би могао постати алтернатива традиционалним путевима кроз Суецки канал, Средоземно море и Босфор јер према проценама званичника индијске владе, овај коридор може смањити време и трошкове испоруке за 30-40 одсто.

Роби која се транспортује кроз Суецки канал потребно је 45-60 дана да стигне до Европе, у поређењу са ИНСТК-овим 25-30 дана.

Izvor

[Boro Prodanic]

"Srbiji i Mađarskoj bi to bio povod za rat": Orban o dizanju u vazduh Severnog toka: Odmah smo stavili to do znanja

Mađarski premijer Viktor Orban poručio je da bi Mađarska i Srbija napad na "Južni tok" smatrale povodom za rat.

Orban je naveo da su Mađarska i Srbija nakon dizanja u vazduh gasovoda "Severni tok" upozorile da će zadiranje na rute koje koriste za dopremanje ruskog gasa smatrati povodom za rat.

On je u razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom ukazao da je Mađarska "odmah okvalifikovala izvođenje iz stroja `Severnog toka` kao teroristički akt, a odsustvo tako oštre reakcije Nemačke nazvao je `ispoljavanjem deficita suvereniteta`".

- Mi Mađari odmah smo jasno stavili do znanja da postoji još jedan gasovod – ne `Severni tok`, već `Južni tok`, kojim gas dolazi iz Rusije duž južnog koridora u Tursku, Bugarsku, Srbiju i Mađarsku - dodao je Orban.

On je naveo da je tada zajedno sa premijerkom Srbije Anom Brnabić jasno stavio do znanje da će, ako neko želi da sa južnim koridorom uradi isto što je urađeno sa severnim, to smatrati kao povod za rat, teroristički napad i da će odmah reagovati, prenosi "Sputnik".

Izvor

[dzumba]

Mađarski premijer Viktor Orban poručio je da bi Mađarska i Srbija napad na "Južni tok" smatrale povodom za rat.

Претпостављам да се Орбан "песнички" изразио како би нагласио важност енергетског снабдевања за опстанак Мађарске и Србије и да није мислио на прави рат, јер не видим против кога би то Мађарска и Србија ступиле у рат. Потенцијални кандидати за уништавање или оштећење "Јужног тока" (па и зар рат) су САД, Украјина, а евентуално, као могући "извођачи радова" и Румунија и Бугарска. Не знам како би то ратовали са САД, па и са Украјином. Са Румунијом и Бугарском то би било могуће али онда питање на шта би тако нешто изашло (да једна НАТО чланица, нападне другу).

[Brok]

Po toj analogiji Mađari, Rumuni, Bugari i Srbi bi se ujedinili sa Rusijom protiv Ukrajine i NATO-a, i onda bi morali da porobimo celu Evropu.
Kada bi još neka zemlja otkazala poslušnost NATO-o savezu, još bi i uspeli da formiramo Slovensko carstvo.
Šalim se malo.

[Duki]

Po toj analogiji Mađari, Rumuni, Bugari i Srbi bi se ujedinili sa Rusijom protiv Ukrajine i NATO-a, i onda bi morali da porobimo celu Evropu.
Kada bi još neka zemlja otkazala poslušnost NATO-o savezu, još bi i uspeli da formiramo Slovensko carstvo.
Šalim se malo.

Pa zapravo sad je trenutak kad imaju više arapa,jugovića i bataseka nego svojih koji bi ratovali.

[Boro Prodanic]

Vratiće sve: Zapad uplašen odgovorom Rusije na krađu od 350 milijardi dolara

Pre ili kasnije, Rusija će vratiti sve svoje međunarodne rezerve zamrznute u SAD i Evropi. Zapad nije spreman da ide dalje od blefa.

Poslednjih meseci se vrlo malo govori o imovini Centralne banke Ruske Federacije koja je konfiskovana u SAD i evropskim zemljama. Međutim, ovo pitanje je i dalje jedno od ključnih u odnosima između Zapada i Moskve.

Priča se da je Rusija mogla da vrati sve ranije zamrznute rezerve, ali nema zvanične potvrde za to. Dakle, polazimo od činjenice da u ovom trenutku Centralna banka Rusije nema pristup svojoj imovini koja je ekvivalentna iznosu od 300-350 milijardi dolara.

Ipak, politikolog Pavel Danilin je mišljenja da će Rusija moći da vrati eksproprisane rezerve. I pored toga što se u Evropi ozbiljno razgovaralo o mogućnosti transfera ovih sredstava za obnovu Ukrajine, zdrav razum je ipak preovladao.

Kako je primetio ekspert, ne samo u uslovno neutralnoj Švajcarskoj, već i u Velikoj Britaniji, koja otvoreno izražava mržnju prema Rusiji priznala je nemogućnost takvog koraka. Istina, treba shvatiti da u ovom slučaju nema plemenitosti, samo hladan proračun.

„Od čiste krađe ih sprečava činjenica da smo blokirali otprilike isti iznos a možda i više. Oni su takođe investirali dok su investicije blokirane u akcijama naših velikih značajnih preduzeća“, objasnio je Danilin, gostujući na Jutjub kanalu PolitVera.

Uz to, postoji još jedan veoma neprijatan momenat za Zapad, pre svega za Vašington. Otvorena krađa ruske imovine neizbežno će dovesti do podrivanja poverenja u američki dolar, rekao je politikolog.

Sama činjenica zamrzavanja međunarodnih rezervi Centralne banke Rusije izazvala je nervoznu reakciju među vlasnicima duga američke vlade. Ako na primeru Rusije vide kako lako mogu da izgube svoj novac, onda će se Sjedinjene Države suočiti sa masovnim povlačenjem sredstava iz svoje ekonomije. U stvari, to će za njih biti kraj svega. Amerikancima neće biti lako da se oporave posle ovoga.

Stoga je Zapad spreman samo na blef, ne prelazeći granice. Potencijalni odgovor Rusije za njega će rezultirati mnogo većim gubicima, što je u sadašnjoj ekonomskoj situaciji potpuno neprihvatljivo. Stoga će pre ili kasnije SAD i Evropa vratiti Moskvi svaki peni međunarodnih rezervi Centralne banke Rusije.

Izvor

[Рашо]

Каже јуче, "милион и по тона српске пшенице је остало непродато због рата у Украјини"... остало непродато! Док је црна Африка и читав Трећи свијет клизио ка грозној смрти од глади усљед несташице украјинске пшенице и док је читав "цивилизовани" свијет уложио огромне напоре да пшеница, наводно, крене Црним морем, неко тамо у Србији није осјетио потребу да нахрани гладна афричка уста...

...или је ипак све било добро изрежирана представа коју су Руси прогутали...

[Boro Prodanic]

Sutra sastanak Putina i Erdogana u Sočiju, glavna tema dogovor o žitu

Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan sastaće se sutra u Sočiju, a osim bilateralnih pitanja glavna tema razgovora biće dogovor o izvozu žita iz crnomorskih luka.

- Mi ovde igramo vodeću ulogu. Vidimo snažnu podršku iz celog sveta za realizaciju žitnog koridora - rekao je Erdoganov savetnik za spoljnu politiku Akif Čagataj Kilič.

Kako je kazao, Ankara je priznala tehničke komplikacije oko sporazuma, posebno u vezi s ruskim žitom i mehanizmima plaćanja, prenosi Rojters.

- Rezervisani smo, ali nadamo se da ćemo postići uspeh zato što ova situacija utiče na ceo svet - rekao je Kilič.

Rusija i Ukrajina su glavni izvoznici žitarica.

Putin je Erdoganu u telefonskom razgovoru 2. avgusta rekao da je Moskva spremna da se vrati crnomorskom žitnom sporazumu čim Zapad ispuni svoje obaveze u vezi sa ruskim izvozom žitarica.

Izvor

Komentar B.P: kolega @Dark-bullet tvrdi da Putin neće leteti avionom skoro. Pitam se kako će doći u Soči, diližansom?

[Boro Prodanic]

Putin i Erdogan bez dogovora o izvozu žita: ruski lider ponovo optužio Zapad da ne ispunjava obećanja

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaključio je razgovore licem u lice sa Vladimirom Putinom tvrdeći da bi sporazum o izvozu ukrajinskog žitarica preko Crnog mora mogao da bude oživljen. Ali nije došlo do dogovora jer je ruski lider ponovo optužio zapad da ne ispunjavaju obećanja.

Putin je tvrdio da nije bilo krize na globalnim tržištima žitarica otkako se Moskva povukla iz sporazuma pre dva meseca zbog, kako je rekao, neuspeha zapada da održi svoju stranu sporazuma koji pokriva rusku hranu i izvoz đubriva. Rekao je da cene padaju i da nema dokaza o nestašici hrane.

Voljan da obnovi dogovor ali kada se ispune ruski uslovi

Njegov stav sugeriše da veruje da je Rusija imala koristi od povlačenja iz sporazuma o žitu i potom bombardovanja ukrajinskih luka koje su ranije izvozile ukrajinsko žito. On je rekao da bi bio voljan da "reanimira dogovor" kada svi ruski zahtevi budu ispunjeni.

Bio je to prvi lični sastanak između Erdogana, glavnog pregovarača koji stoji iza prvobitnog sporazuma, i Putina otkako je sporazum propao.

Neposredna pozadina sastanka u Sočiju, u Rusiji, u ponedeljak bio je još jedan udar ruske bespilotne letelice na ukrajinsku luku za izvoz žitarica, koji je oštetio skladišta i zapalio zgrade. Rumunija, članica NATO-a, demantovala je ukrajinske tvrdnje da su ruski dronovi pali i detonirali na njenu teritoriju u napadu.

Ruske bespilotne letelice sistematski napadaju ukrajinske žitnice od povlačenja Moskve iz sporazuma, a najnoviji napad na dunavsku luku Izmail, u južnoj ukrajinskoj oblasti Odesa, pogodio je skladišta i proizvodne zgrade. U ruskim napadima uništeno je više od 220.000 tona ukrajinskog žita, kaže Ukrajina.

"Verujemo da ćemo ubrzo postići rešenje"

Erdogan, koji je ranije igrao značajnu ulogu u ubeđivanju Putina da se drži dogovora, i UN pokušavaju da ubede Putina da mu se vrati rekao je da veruje da će se ispuniti očekivanja.

- Kao Turska, verujemo da ćemo za kratko vreme postići rešenje koje će ispuniti očekivanja - rekao je Erdogan u Sočiju.

On je rekao da bi Ukrajina trebalo da ublaži svoju pregovaračku poziciju protiv Rusije oko sporazuma o žitu. Ako ikad počnu širi mirovni pregovori, Erdogan će verovatno biti vodeći posrednik.

"Rusija je zaradila 41 milijardu dolara na izvozu žita"

Zapad kaže da je već izdao sveobuhvatne smernice kako bi podvukao široka izuzeća u svojim sankcijama protiv ruskog izvoza hrane. Prethodno je pokušala da uveri Putina da ruski izvoz žitarica i đubriva ne podleže zapadnim sankcijama.

Rusija je izvezla 56 miliona tona žitnih proizvoda u okviru ugovora o žitu u Crnom moru, zaradivši pri tom 41 milijardu dolara, tvrdi zapad. Moskva je saopštila da su u praksi kontinuirana ograničenja plaćanja, logistike i osiguranja ometala isporuke, ostavljajući zapadne obaveze neispunjenim.

Moskva takođe želi da se Ruska poljoprivredna banka ponovo poveže sa sistemom međunarodnog plaćanja Svift. Zapad je odsekao banku u junu 2022. u sklopu sankcija uvedenih kao odgovor na invaziju, ali ograničenja se ne odnose na nove dugove ili vlasničke kapitale.

Kremlj takođe želi da ponovo pokrene kritični cevovod za amonijak koji ide do Pivdennjeg u regionu Odese, za šta su američki i evropski zvaničnici sve otvoreniji ako to Kijev dozvoli, s obzirom na ulogu amonijaka kao ključnog sastojka đubriva.

Rusija ponudila da isporuči neophodno žito Turskoj

Sporovi, koji uključuju složene detalje, postali su značajno propagandno bojno polje dok Rusija i zapad nastoje da ubede siromašnije zemlje i moćnije zemlje BRIKS-a da je njihov protivnik kriv za nastalu inflaciju i nestašicu žitarica.

Rusija je ponudila da Turskoj isporuči do milion tona ruskog žita po sniženim cenama za naknadnu preradu u turskim fabrikama i otpremu u zemlje kojima je to najpotrebnije. Inflacija u Turskoj iznosi 60%, a ne pomažu cene hrane.

Pre suspenzije, sporazum je doneo skoro 33 miliona tona žitarica za izvoz na svetska tržišta, pri čemu je više od polovine tog zrna i dve trećine pšenice stiglo u zemlje u razvoju. SAD tvrde da je oko 20 miliona tona tog žita otišlo u zemlje u razvoju. Doprinos Rusije borbi protiv gladi za hranom u svetu je pod znakom pitanja jer je tek 34. najveći davalac doprinosa Svetskom programu UN za hranu, iako očekuje rekordnu žetvu.

Isporuka iz tri ključne ukrajinske luke

Dogovor se fokusirao na omogućavanje komercijalnog izvoza hrane i đubriva (uključujući amonijak) iz tri ključne ukrajinske luke u Crnom moru: Odese, Černomorska i Pivdenji, ranije poznate kao Južni.

Osnovan je zajednički koordinacioni centar (JCC) za praćenje sprovođenja inicijative. ZSO je domaćin u Istanbulu i uključuje predstavnike Rusije, Turske, Ukrajine i UN. UN deluje kao sekretarijat centra.

Ukrajinski brodovi su vodili teretne brodove u međunarodne vode Crnog mora, izbegavajući minirane oblasti. Plovila su potom krenula prema Istanbulu dogovorenim pomorskim humanitarnim koridorom. Brodove koji su išli u ukrajinske luke i iz njih pregledali su timovi ZSO koji se sastoje od ruskih, turskih, ukrajinskih i inspektora UN. Na svom vrhuncu u oktobru, broj inspekcija je dostigao u proseku 10,6 dnevno.

Od propasti sporazuma, Ukrajina je poslala tri komercijalne pošiljke žita iz Crnog mora bez ruske dozvole duž novih humanitarnih koridora. Moskva je zapretila da će napasti brodove, ali to još nije učinila.

Kopneni putevi kroz Poljsku koji bi mogli da se koriste za izvoz žita su skuplji, nose manje žita i traju duže.

Izvor

[dzumba]

Прича о извозу украјинског жита и спашавања Африке од глади је постала политичка представа без смисла. Односно, постала је сама себи сврха. Огромна већина грађанства у свакој држави нема општу представу о стварном стању ствари и углавном прихвата оно што се сервира кроз медије, посебно оне велике и најутицајније. Зато, многи, када читају ове проблеме око извоза украјинског жита замишљају гладне африканце како бауљају саванама и степама и умиру од глади на сваком кораку. А, као што знамо неке масовне глади у Африци или негде друге у свету нема. Наравно да има гладних, али масовног гладовања нема. Не зато што је некако тамо доспело украјинско или руско жито. Као што из извештаја из ЕУ и других светских релевантих служби  знамо оно украјинско је углавном завршавало на тржиштима богатих земаља јер је "џабака", па је служило за остваривање екстра профита и обарање цене другим произвођачима: пољским, француским и инима, па и српским. Оно руско је преко Кине, Турске и других трговаца завршило у Африци и друге по високим ценама, али не као руско, већ под именом тих препродаваца. Због свега тога, мањи произвођачи жита, из других земаља који сада "кукају", због пада цена ће наредне године посејати мање, па ће га заиста бити мање. Е, то се може нама који "имамо своје жито" обити о главу да заиста зависимо од украјинског и руског жита, али по врло високим ценама.

[Boro Prodanic]

Zelenski zapretio Evropskoj uniji sudom

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski zapretio je Evropskoj uniji sudom u slučaju produženja ograničenja na uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

– Ukrajina je kategorički protiv bilo kakvih daljih ograničenja na izvoz našeg žita – rekao je Zelenski u obraćanju na samitu zemalja članica Inicijative tri mora.

On je istakao da u Kijevu vide kako ukrajinsko žito postaje “izvoz dobre zarade” za niz evropskih zemalja.

Ukrajinski predsednik se “posebno” obratio Evropskoj komisiji, rekavši da su „temelj Evrope“, između ostalog, slobodna konkurencija i „ispunjavanje obećanja“. Kako je kazao, Kijev ne smeta konkurenciji, ali neće „mirno prihvatiti kršenje obećanja koja su mu data“, uključujući Sporazum o pridruživanju između Evropske unije i Ukrajine.

– Ako bude trebalo da se borimo za Ukrajinu i temelje naše zajedničke Evrope na sudovima, borićemo se, iako to ne želimo. Ako bude trebalo da se borimo u međunarodnim organizacijama, borićemo se i tamo – zapretio je Zelenski.

Istovremeno, list “Politiko” piše da je većina zemalja EU protiv produživanja zabrane uvoza ukrajinskog žita posle sredine septembra.

Prethodno je ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Poljske Robert Telus rekao da će se Poljska, Slovačka, Bugarska, Mađarska i Rumunija obratiti Evropskoj komisiji sa zahtevom da produži zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine, koja ističe 15. septembra, do kraja godine.

Početkom septembra agencija Blumberg je saopštila da će Kijev na arbitražnoj komisiji osporiti svaku zabranu izvoza žita iz Ukrajine u zemlje EU.

Izvor

[dzumba]

Карактеристично је да се буне сиромашније земље ЕУ које и саме производе жито. Украјинско жито, које се продаје по знатно нижим ценама, "убија" домаћу производњу. Колико ја схватам у тим земљама нема великих фирми које би препродајом украјинског и свог жита по свету (тј. у Африци, која је свима "брижнима" у устима) зарадиле из чега би се (преко пореза) обезбедила компензација домаћим произвођачима. Сви велики препродавци (трговци) жита су у развијенијим земљама ЕУ и они скидају кајмак од јефтиног украјинског жита.

[Boro Prodanic]

Ukrajina je počela da izvozi žito preko hrvatskih luka! Do Jadrana stiže Dunavom, ali se tačna količina ne zna

Ukrajina je počela da izvozi svoje žito preko luka u Hrvatskoj, u trenutku kada su im luke u Crnom moru i dalje blokiarne, rekao je za Rojters viši zvaničnik iz Ukrajine.

Glavne rute za izvoz ukrajinskog žita su do sada išle uvek kroz crnomorske luke, ali je Kijev, nakon što je Rusija izvršila invaziju a pogotovo od kada su se povukli iz sporazuma o žitu sredinom jula, aktivno krenuo u pronalazak alternativnih ruta.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Dmitro Kuleba je tokom posete Zagrebu krajem jula istakao da su se Ukrajina i Hrvatska dogovorile oko mogućeg korišćenja hrvatskih luka na Dunavu i Jadranu za izvoz žitarica.

- Ukrajinsko žito je već izvezeno preko hrvatskih luka. Zahvalni smo na ovoj mogućnosti. Iako je to nišna trgovačka ruta, već uživa popularnost, istakla je prva potrpedsednica vlade Julija Sviridenko u pisanoj izjavi.

Sa druge strane, Sviridenko nije istakla koliko Ukrajinskog žita je uveliko izveženo preko hrvatskih luka.

Otkako je Rusija izašla iz sporazuma koji je uz posredovanje UN-a garantovao bezbedan izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora, Kijev je sve više koristio svoje luke na Dunavu za izvoz žitarica. Rusija, međutim, napada ukrajinsku lučku infrastrukturu na Dunavu.

Neki izvozi se takođe šalju železnicom, ali ukrajinski brokeri kažu da su železničke isporuke u evropske luke mnogo skuplje od direktnog izvoza preko ukrajinskih luka.

Ukrajinski sindikat trgovaca UGA saopštio je ove nedelje da bi kombinovana žetva žitarica i uljarica 2023. mogla da dostigne 80,5 miliona metričkih tona, a to znači da bi oko 49 miliona tona moglo biti izvezeno u sezoni 2023/24 jula-juna.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ovog meseca da je izvoz od 1. septembra iznosio 4,5 miliona tona.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ruske službe otkrile planove Ukrajine za napad na gasovode Turski i Plavi tok

Rusija ima informacije koje ukazuju na postojanje pokušaja da se gasovodi Turski tok i Plavi tok dignu u vazduh.

To je danas izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On tvrdi da je Ukrajina humanitarne koridore u Crnom moru koristila za napade na ruske civilne i vojne brodove koji su čuvali energetsku infrastrukturu.

„Pokušali su da napadnu vojne brodove koji su patrolirali akvatorijom gde se nalaze gasovodi Turski i Plavi tok. Patrole su uvedene jer postoji informacija da pokušavaju da ih dignu u vazduh poput gasovoda u Baltičkom moru“, rekao je Lavrov u ruskoj ambasadi u Bangladešu, piše Tas, prenosi Tanjug.

On je rekao i da niko ne vodi „normalnu istragu“ o sabotaži gasovoda Severni tok.

Izvor

[Boro Prodanic]

Šta čeka zapadne kompanije ako odluče da se vrate u Rusiju

Zapadne kompanije, koje su napustile rusko tržište nakon uvođenja zapadnih sankcija, sada razmišljaju kako da se vrate nakon što su izračunale koliko su na gubitku, a među njima je i američki “Mekdonalds”.

Vlasnik lanca restorana brze ishrane “Vkusno i točka” Aleksandar Govor, koji je preuzeo posao “Mekdonaldsa” u Rusiji, otkrio je da ta američka kompanija želi da se vrati u slučaju da se promene okolnosti u Rusiji.

Zapadne kompanije, pa i “Mekdonalds” neće moći tek tako da se vrate na mesto koje su ostavile jer tržište nije ostalo prazno, kaže za Sputnjik ekonomista Mihail Beljajev.

“Mekdonalds” je u martu 2022. godine saopštio da će zatvaranje restorana u Rusiji koštati oko 50 miliona dolara mesečno. Tako se i ispostavilo, naime, već u maju 2022, “Mekdonalds” je potvrdio da je izgubio 1,4 milijarde dolara. Osim što je prestao da radi u Rusiji, “Mekdonalds” je zatvorio i 108 restorana u Ukrajini, pri čemu Rusija i Ukrajina zajedno čine oko dva odsto prodaje Mekdonaldsa u celom sistemu, devet odsto njegovog prihoda a tri odsto operativnog prihoda.

Tržište se, međutim, vrlo brzo adaptiralo, pa je tako Mekdonalds, gotovo momentalno, u Rusiji zamenio lanac “Vkusno i točka”, koji koristi bivše lokale “Meka”, koji su prodati biznismenu Aleksandru Govoru. Pri čemu, kompanija je prestala da radi u Rusiji 16. maja, a prvih 15 restorana “Vkusno i točka” otvoreni su već 12. juna 2022. godine, dok je sledećeg dana otvoreno još 50 restorana u Moskvi. “Vkusno i točka” posluje ne samo na teritoriji Ruske Federacije, već i u Belorusiji i Kazahstanu. Više nije izvesno postoji li mesto na ruskom tržištu za “Mekdonalds” ili druge zapadne kompanije koje se nalaze u sličnom položaju.

Iako ističe da “Mekdonalds” ima dugu istoriju poslovanja i dobrog rada u Rusiji, kao i određenu reputaciju, Beljajev naglašava da kompanija, ako poželi da se vrati, treba da osmisli dobar marketing kako bi pobedila konkurenciju koja se već poprilično razvila na ruskom tržištu.

On takođe napominje da Rusija, generalno, predstavlja veliko tržište a pritom statistika beleži rast realnih zarada u zemlji od 10 odsto.

– Ovde se, zapravo, radi o podeli tržišta. Konkurencija je oduvek bila tržišna priča. Ako žele da se vrate ovde zbog profita, biće skoro nemoguće vratiti ga u punoj nekadašnjoj meri, jer veliki deo su već uzele druge kompanije, ali neki deo ovog tržišta mogu da vrate i mogu da vode biznis – smatra Beljaev.

Na pitanje kako bi centri moći na Zapadu reagovali na povratak zapadnih kompanija u Rusiju Beljajev ne sumnja da će reakcije biti negativne.

– Ipak, reakcije Zapada treba da delimo na dva dela. Prve se odnose na političare i tu ćemo svakako videti negativan stav. Međutim, kad je reč o reakcijama ekonomskog sektora, kad kompanija vidi da gubi i vidi da će gubiti još u budućnosti, vidimo da je biznis samo biznis.

Interesi krupnog biznisa su uvek iznad politike, što smo videli u prošlosti, a videćemo i sada, uveren je Beljajev.

Prema podacima Blumberga, zapadne kompanije izgubile su, samo do juna 2022.godine 59 milijardi dolara zarade zbog prekida poslovanja na teritoriji Rusije.

Izvor